Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 4. decembra, razmotrili 38 predloga zakona i odluka, koje je podnela Vlada. Odbor je razmotrio Predlog zakona o dopuni zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2017. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za razvojne politike u oblasti upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda sa opcijom odloženog povlačenja sredstava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije – Program podsticanja obnovljive energije: Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji (prva komponenta), Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program unapređenja efikasnosti i održivosti infrastrukture) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti, Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, Predlog zakona o graničnoj kontroli, Predlog zakona o strancima, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, Predlog zakona o potvrđivanju Radnog aranžmana između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Agencije Evropske unije za obuku organa za sprovođenje zakona (CEPOL), Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Švedske o saradnji u oblasti sprovođenja zakona, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra („AMSCC“), Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o policijskoj saradnji, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Federalne službe obezbeđenja Ruske Federacije o saradnji i zajedničkom delovanju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola, Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Članovi Odbora su ocenili da su svi predlozi zakona i odluka u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jelena Žarić Kovačević, Milena Ćorilić, Vesna Marković, Bojan Torbica, Srbislav Filipović, Petar Petrović, Vesna Nikolić Vukajlović, Neđo Jovanović, Gordana Čomić i Balint Pastor.

Na sednici, održanoj 4. decembra, razmotren je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, koji je podnela Vlada, u delu koji se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Po Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu u delu koji se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, predložena raspoloživa sredstva iznose 165 010 000 dinara. Ova sredstva predviđena su za dve programske aktivnosti: zaštita prava i interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu, za koji je predviđeno 57 430 000 dinara i očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta dijaspore i Srba u regionu, za čija se sredstva predlaže 107 580 000 dinara. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, za poziciju koja se odnosi na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, prisutnima su obrazložili predstavnici Uprave i Ministarstva finansija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić.

Na sednici održanoj 4. decembra 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu – Razdeo 30 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu finansija Mirjana Ćojbašić i tom prilikom istakla da je ključna karakteristika budžetske politike za 2018. godinu ravnomerna raspodela fiskalnog prostora za povećanje životnog standarda, kroz povećanje plata i penzija, podsticaj rasta kroz snažno povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje rada kroz povećanje neoporezivog dela zarade. Predloženim budžetom za 2018. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 1.178,4 milijardi dinara, dok su rashodi u visini od 1.206,8 milijardi dinara, što predstavlja deficit u iznosu od 28,4 milijardi dinira, odnosno 0,6 odsto BDP za 2018. godinu. Državna sekretarka navela je, da je projekcija prihoda konzervativna i upoznala članove Odbora sa podatkom da planirani poreski prihodi iznose 988,6 milijardi dinara, što čini 84 odsto ukupnog prihoda budžeta, dok neporeski prihodi iznose 175,6 milijardi, odnosno oko 15 odsto ukupnih prihoda budžeta, a ostatak čine donacije i iznosu od 7 milijardi dinara. Zahvaljujući dobrim rezultatima u 2017. godini, stekli su se uslovi za povećanje plata i penzija u 2018. godini, i to povećanje u iznosu od 10 odsto koje se odnosi na veći deo budžetskih korisnika i povećanje penzija u visini od 5 odsto, istakla je Mirjana Ćojbašić. Ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, članovima Odbora obratio se državni sekretar Srbislav Cvetić i tom prilikom istakao da su predloženim budžetom za 2018. godinu, za potrebe rada Ministarstva, namenjena sredstva u iznosu od 149,5 milijardi dinara. Struktura budžeta je raspodeljena tako da se 54,3 milijardi dinara odnosi na porodično pravnu zaštitu, 49,7 milijardi za socijalnu zaštitu, 23,2 milijarde za transfere Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i 14 milijardi dinara za prava korisnika boračko-invalidske zaštite. Državni sekretar je upoznao članove Odbora sa podatkom da je za 2018. godinu predviđeno finansiranje tri nove programske aktivnosti koje se odnose na podršku smeštaju u privatne domove, sredstva namenjena za pravo jednakosti građanstva i podršku ženama žrtvama nasilja. U okviru razdela koje se tiče Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja egzistiraju i tri nova fonda, i to budžetski fond za program i zaštitu unapređenja osoba sa invaliditetom, budžetski fond za ustanove socijalne zaštite i budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Državni sekretar upoznao je članove Odbora i da će do kraja godine biti usvojen zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je predviđen da se primenjuje od 1. jula 2018. godine. Novim zakonom pravo na porodiljski dodatak biće prošireno i na preduzetnice, poljoprivrednice i žene angažovane van radnog odnosa. On je naglasio da je predviđeno i povećanje novčane naknade porodiljama za prvo dete u iznosu od 100.000 dinara. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su većinom glasova usvojili predloženu tačku dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, dr Branimir Rančić, prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Vesna Nikolić Vukajlović, Tomislav Žigmanov, Milena Ćorilić, Marija Janjušević i Enis Imamović.

Na sednici, od 4. decembra, članovi Odbora razmotrili su Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, razdeo 24 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Državni sekretar Ministarstva finansija Nenad Mijailović predstavio je članovima Odbora izvršenje budžeta za 2017. godinu, prihodnu i rashodnu stranu i naveo da, što se tiče makroekonomske situacije 2017. godina je zadovoljavajuća. Članovima Odbora obrazložio je i predloženi budžet za 2018. godinu, ističući da je razvojni. Predviđeni budžet za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iznosi 44 milijarde dinara, a najznačajnije promene su na poziciji subvencija, koje su uvećane za 1.6 milijardi dinara, naveo je Mijailović i dodao da su predviđena povećanja i na poziciji kapitalnih ulaganja. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, razdeo 24 članovima Odbora obrazložio je i državni sekretar resornog ministarstva Velimir Stanojević. Državni sekretar je naveo da su predložena raspoloživa sredstva za 2018. godinu 44 109 230 dinara. Subvencije u poljoprivredi iznose 34 315 130 dinara. Za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji se realizuju preko Uprave za agrarna plaćanja predviđeno je 30,6 milijardi dinara, i to za direktna plaćanja oko 21 milijarda dinara, za mere ruralnog razvoja 5 210 000 000 dinara. Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković govorio je o predloženom budžetu koji se odnosi na rad Uprave i naglasio da je predviđen uvećani iznos novca za subvencije. Govorio je i o učešću u realizaciji evropskih IPARD fondova. Nakon rasprave, Odbor je prihvatio u načelu Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, razdeo 24 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Mladen Lukić, Vladimir Đurić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Radovan Jančić, Milorad Mirčić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, dr Ljubinko Rakonjac, Tijana Davidovac, Olivera Ognjanović i Jasmina Obradović.

Na sednici Odbora, održanoj 4. decembra, članovi Odbora razmotrili su 12 predloga zakona, koje je podnela Vlada. Sednici su prisustvovali državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milisav Miličković, direktor policije Vladimir Rebić i v. d. sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Ćatić, koji su obrazložili predložene zakone. Predlogom zakona o jedinstvenom matičnom broju građana treba da se izvrši ažuriranje postojećih evidencija o državljanima i građanima Srbije, što je od značaja za ostvarivanje njihovih prava, ali i za postupanje državnih organa, navela je Milica Ćatić i dodala da će to poslužiti i kao osnova za elektronsku upravu i njen efikasniji rad. Predlogom zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, prvi put će se na jednom mestu naći objedinjeni podaci o ličnosti koji se vode u MUP-u, istakla je Milica Ćatić i navela da je zaštita podataka koji se obrađuju u Ministarstvu saglasna sa usvojenim evropskim standardima. Obrazlažući Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, v. d. sekretara MUP-a je navela da se, uspostavljanjem ovog registra, omogućuje efikasnije vođenje krivičnog postupka, kao i da se obezbeđuje potpuna zaštita ljudskih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom i međunarodnim propisima. Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti na jasniji način definiše pojedina načela i institute i obezbeđuje veću efikasnost postupka azila, otklanjajući pravne prepreke koje su postojale, ukazala je Milica Ćatić. Predložene izmene Zakona o javnom redu i miru tiču se izmena u kaznenim odredbama, istakla je Ćatić, dok se izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, teži da se na rigorozan način, kroz strože kazne, utiče na svest građana i poveća odgovornost vozača. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji vrše se određene izmene zakona koji je usvojen 2016. godine, kako bi se omogućila njegova efikasnija primena, razrađuju se i preciziraju pojedine odredbe postojećeg zakona, ukazala je Ćatić. Obrazlažući Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, Milica Ćatić je ukazala da se, predloženim rešenjima, građanima, prilikom ostvarivanja prava, omogućava skraćivanje i pojednostavljivanje administrativnih procedura. Predlogom zakona o graničnoj kontroli, vrši se usklađivanje sa standardima i propisima EU i stvaraju se uslovi za unapređenje borbe protiv prekograničnog kriminala, navela je Ćatić, dok se Predlogom zakona o strancima, pored usklađivanja sa evropskim direktivama, ispravljaju i uočene manjkavosti i nedostaci postojećeg zakona, navela je predstavnica MUP-a. V. d. sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Ćatić je članovima Odbora obrazložila i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, i Predlog zakona o potvrđivanju Radnog aranžmana između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Agencije Evropske unije za obuku organa za sprovođenje zakona (CEPOL). Nakon rasprave, tokom koje su članovi Odbora tražili dodatna pojašnjenja odredaba pojedinih zakona, usvojeni su svi razmotreni predlozi zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Borisav Kovačević, Gordana Čomić, Nenad Mitrović, Stefana Miladinović, Krsto Janjušević, prof. dr Zoran Dragišić, Božidar Delić, Aleksandar Marković, mr Milovan Drecun i Jasmina Obradović.

Na sednici Odbora, održanoj, 4. decembra, razmotren je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, Razdeo 21 – Ministarstvo privrede, Razdeo 28 – Ministarstvo rudarstva i energetike i Razdeo 32 – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, koji je podnela Vlada. Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija podsetio je da je budžetom za 2017. godinu predviđeno da ukupan fiskalni deficit bude oko 69 milijardi dinara i da je sa izvršenjem od 1. decembra, suficit republičkog budžeta 75 milijardi dinara. „Fiskalni rezultat je van svakih očekivanja i to je, u najvećem delu, posledica bolje naplate ukupnih prihoda budžeta“, naglasio je državni sekretar. On je ocenio da je makroekonomska situacija na kraju godine prilično stabilna, što uliva optimizam za 2018. godinu. „Najafirmativniji deo budžeta, i ono što mu daje razvojni karakter, je značajno povećanje kapitalnih ulaganja“, smatra Mijailović. Govoreći o razdelu 28 Mijailović je naglasio da je ukupan razdeo, po svim izvorima finansiranja, uvećan za 6,2 milijarde u 2018. u odnosu na 2017. godinu, od čega najveći deo dolazi iz izvora 11, odnosno apeks zajmova. Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Predić istakao je tri ključna detalja za razdeo tog ministarstva, odnosno da je u ukupnom nivou sredstava, oko 5 milijardi dinara planirano za konsolidaciju poslovanja Javnog preduzeća „Resavica“, da je za upravljanje obaveznim rezervama nafte i naftnih derivata predviđeno 4,3 milijarde i da je iz segmenta socijalne zaštite planirano oko milijardu i 50 miliona dinara za narednu godinu. Sandra Dokić istakla je, u ime Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, da je budžet za 2018. godinu razvojni i da su veća sredstava raspoređena na sektor turizma i telekomunikacija. Govoreći o sektoru turizma, Renata Pindžo je izrazila zadovoljstvo što je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj te privredne grane i dala podršku njenom razvoju. Ona je istakla da Srbija postaje ozbiljna turistička destinacija i u prilog tome navela da je rast deviznog privila za devet meseci 2017. godine bio 14 odsto, kao i da veruje da će do kraja godine biti ostvareno željenih 3 miliona dolazaka, odnosno 8 miliona noćenja i devizni priliv od turizma u iznosu od 1,2 milijarde evra. Ona je istakla i značaj kreditne podrške malih i srednjim preduzetnika, koja je povećana u budžetu za narednu godinu. Takođe je najavila da će Ministarstvo nastaviti realizaciju projekta subvencionisanog korišćenje godišnjeg odmora u Srbiji. Odbor je, većinom glasova, usvojio Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, Razdeo 21 – Ministarstvo privrede, Razdeo 28 – Ministarstvo rudarstva i energetike i Razdeo 32 – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, koji je podnela Vlada. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Tomislav Ljubenović, Branislav Mihajlović , Zoran Bojanić, Dragomir Karić, prof. dr Vladimir Marinković, Nataša Jovanović, Gorica Gajić, Jelena Mijatović, Veroljub Stevanović i Ivan Manojlović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 4.decembra, razmotrio 18 predloga zakona i odluka iz delokruga svog rada. Odbor je razmotrio u načelu Predlog zakona o dopuni Zakona o Budžetu Republike Srbije za 2017. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2017. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2017. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2017. godinu. Takođe, razmotreni su u načelu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Repubičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Odbor je razmotrio i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za razvojne politike u oblasti upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda sa opcijom odloženog povlačenja sredstava) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program unapređenja efikasnosti i održivosti infrastrukture) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. U načelu, Odbor je razmotrio i Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički pretres o svim tačkama dnevnog reda, koje je članovima Odbora obrazložio predstavnik predlagača, ministar finansija dr Dušan Vujović, koji je naveo da se pred narodnim poslanicima nalazi veliki broj predloga zakona koji predstavljaju jednim delom paket za realizaciju trogodišnjeg programa sa MMF-om i obuhvataju manje izmene, zatim tu su prateći zakoni koji su povezani sa realizacijom programa reformi, kao i par operativnih predloga zakona koji se odnose na ratifikaciju kredita koji su ranije potpisani. Govoreći o Predlogu zakona o budžetu za 2018.godinu ministar je naveo da planirani ukupni prihodi iznose 1,178 milijardi dinara, dok rashodi iznose 1,207 milijardi dinara što daje deficit od 0,6 odsto očekivanog BDP-a ili 0,7 odsto na nivou opšte države, što predstavlja rekordno nizak deficit. Ta projekcija bazira se na realnom rastu od 3,5 odsto, uz BDP deflator od 2,7 odsto, što je i očekivana inflacija u narednoj godini. Ministar je istakao da ćemo do kraja ove godine imati rekordno visok suficit od 0,7 odsto BDP-a, što će biti na raspolaganju za jednokratne troškove. Ministar je naveo da javna potrošnja prati dinamiku BDP-a i ti rashodi će biti 25,4 odsto BDP-a, kao i da nema povećanja učešća potrošnje u BDP-u (8,3 odsto BDP-a ide na zarade i na povećanje plata i penzija). Ministar je istakao kao veoma značajno obezbeđivanje sredstava za investicije u iznosu od 128,3 milijarde dinara na nivou republičkog budžeta, odnosno, 2,7 odsto BDP-a ili 3,6 odsto BDP-a na nivou opšte države. Nastavlja se sa politikom subvencionisanja koji ima razvojni karakter i očekuje se da kapacitet u planiranju bude dovoljan da dovede do realizacije kapitalnih projekata. Ministar Vujović je istakao da se efekti fiskalne politike najbolje vide na smanjenju kamata, tako da su sredstva za tu namenu smanjena za 16 milijardi dinara, kao i da će svako naredno zaduživanje biti po nižim kamatnim stopama, ispod 2 odsto. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izneo je analizu predloga budžeta za 2018.godinu istakavši da je mali i održiv deficit ono što je u ovom predlogu dobro, a još bolje je to što se vidi da je taj nivo moguće održavati i u narednim godinama. Tako nizak deficit i izbalansiran budžet omogućiće brzo opadanje duga u odnosu na ekonomsku snagu zemlje za oko 2 procentna poena, tako da će sledeće godine pasti sa 65 odsto na 63 odsto. Fiskalni savet smatra da je dug i dalje visok, a njegovo smanjenje vodi ka porastu privrednog rasta, istakao je Petrović. On je dodao da su u budžetu prihodi i rashodi realno planirani, i pohvalio je pozitivnu promenu u strukturi rashoda u korist investicija. Kritikujući predlog budžeta za narednu godinu Petrović je naveo da su u prvom redu te kritike upućene na zadržđavanje privremenih mera sa početka konsolidacije, koje i dalje ostaju na snazi, što Fiskalni savet smatra neopravdanim. Fiskalni savet smatra da ima prostora za rashode, a pre svega za ukidanje privremenog umanjenja penzija. Zatim, zabrana zapošljavanja ostaje na snazi, a ukupni nivo zaposlenosti u javnom sektoru odgovara standardima po broju stanovnika u Evropi, pa dodatno smanjenje zaposlenosti može otežati stvari u ovom sektoru. Fiskalni savet smatra da su zarade u javnom sektoru iznad ekonomske snage zemlje i smatra da bi fond plata trebalo da raste sporije. Fiskalni savet smatra da je pozitivno to što će biti povećane investiticije, rast u ukupnoj državi biće 3,6 BDP-a i na srednji rok bi trebalo da ide na 4,5 BDP-a. Međutim, ima nedovoljno investiticija u zdravstvo, školstvo i zaštitu životne sredine, istakao je Petrović. I poslednja kritika odnosila se na proceduru, odnosno, nedostavljanje predloga zakona na vreme, kao i na potrebu da se donese završni račun budžeta koji će se razmatrati u Narodnoj skupštini. Petrović je dodao i da Fiskalni savet nije za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, jer smatra da otvaraju mogućnost utaje poreza. Na kraju sednice, predstavnici Kancelarije za budžet predstavili su analizu predloženog budžeta za 2018.godinu. Nakon duže rasprave, članovi Odbora prihvatili su sve predložene zakone i odluke. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Zoltan Pek, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Saša Radulović, Zoran Krasić, Milorad Mirčić i Goran Ćirić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrio je na sednici održanoj 2. decembra, Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za 2017. godinu. Predlog Finansijskog plana obrazložio je zamenik predsednika Saveta REM-a Goran Petrović. On je naglasio da je Predlog finansijskog plan usklađen sa novim pravilnikom koji je usvojila Vlada Republike Srbije. Njime su svim pružaocima medijskih usluga naknade linearno snižene za 25, 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, čime su prihodi i rashodi uravnoteženi i ukupno iznose 265 miliona dinara. Nakon kraće rasprave Odbor je, većinom glasova, utvrdio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2017. godinu i predložio Narodnoj skupštini da ga razmotri po hitnom postupku. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Duško Tarbuk, Veroljub Arsić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Srbislav Filipović, Zoltan Pek, Zoran Bojanić, Vojislav Vujić, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović i Snežana Petrović.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 30. novembra, razmotrio Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Odbor je jednoglasno ocenio da je Predlog opravdan i uputio ga na razmatranje Narodnoj skupštini po hitnoj proceduri. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi: Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Boja Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milina Ćorilić.

Na sednici, održanoj 27. novembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razgovarali su na temu voćarstva - pripreme za zimu. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da Srbija daje doprinos voćarstvu kroz subvencije i program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz ekonomsko-finansijske podsticaje namenjene za podizanje zasada, jačanje stada, kupovinu mehanizacije za postojeće i novoosnovane zadruge. Miletić je izrazio nadu da će se i u budućem periodu omogućiti još sredstava čime bi se obezbedila budućnost voćarstva u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da se pristupilo izradi realizacije voćarskih proizvoda u Srbiji, čime se određuju reoni i lokaliteti pogodni za kvalitetniji i brži razvoj voćarstva. Stanojević je takođe istakao da su, u sektoru voćarstva, mere podrške planirane u oblasti podizanja višegodišnjih zasada, mehanizacije, prerade i slično. Na kraju sednice predsednik Pododbora zaključio je da je potrebno, u što kraćem roku, isplatiti sredstva po osnovu konkursa za podsticaj, kao i veća prisutnost na terenu u budućem periodu, sa ciljem obezbeđenja još boljih uslova u sektoru voćarstva u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na sednici održanoj 25. novembra, van sedišta Narodne skupštine u Kruševcu, članovi Odbora razgovarali su o razvijanju i licenciranju novih usluga socijalne zaštite u zajednici, sa posebnim osvrtom na udruženja osoba sa invaliditetom i udruženja hranitelja. Predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac navela je da je Zakonom o socijalnoj zaštiti uspostavljen novi koncept razvoja socijalne zaštite u čijem su fokusu usluge socijalne zaštite i dodala da Zakon omogućava da pružaoci usluga socijalne zaštite mogu biti iz javnog, privatnog i civilnog sektora. Zakonom o socijalnoj zaštiti uvedeno je obavezno licenciranje stručnih radnika i pružalaca usluga i definisani su mehanizmi kontrole. Licenciranju podležu organizacije socijalne zaštite koje pružaju dnevne usluge u zajednici, usluge porodičnog smeštaja i usluge domskog smeštaja. V. d. pomoćnika ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miloš Janković upoznao je članove Odbora sa podatkom da su namenski transferi nova kategorija koja je uvedena 2016. godine i da je predviđeno da budžetom za 2018. godinu, sredstva za ovu kategoriju budu uvećana za oko osam odsto, odnosno da iznose 750 miliona dinara. Sredstva u formi namenskih transfera bi bila prosleđena lokalnim samoupravama i organizacijama koje pružaju usluge socijalne zaštite. Izneo je podatak da je u 2016. godini registrovano 122 lokalne samouprave, u 2017. godini 123 koje su kategorizovane za korišćenje namenskih sredstava. Zaključak iz 2016. godine je, da je od 122 lokalne samouprave 16 trebovalo sredstva, koja nisu iskorišćena a ni vraćena u budžet, 43 lokalne samouprave su sredstva koristile polunamenski, dok su ostale iskoristile sredstva namenski, u skladu sa Zakonom. Miloš Janković je istakao da je u periodu od 2013. do kraja novembra 2017. godine izdato 329 licenci od strane Ministarstva za pružanje usluga socijalne zaštite. Govoreći o privatnim domovima koji imaju licencu za rad, istakao je da će cena na mesečnom nivou iznositi 32.700 dinara i da će korisnik usluga koji ima primanja niža od navedene cene, moći da koristi usluge privatnog doma, tako što će država koristeći sredstva predviđena za ove namene sufinansirati razliku u ceni. Povodom druge tačke dnevnog reda, podrška izradi socijalnih karti – analiza stanja socijalnih potreba, dr Vesna Rakonjac je istakla da će pomoću socijalnih karti korisnici lakše doći do svojih prava. Takođe, navela je da će se umrežavanjem centara za socijalni rad, fonda PIO, nacionalne službe za zapošljavanje, poreske službe i ostalih relevantnih institucija omogućiti da se svi podaci o građanima, počev od matičnog broja, imovinskih prihoda i poreza nađu u jednoj bazi podataka. U nastavku rada, Miloš Janković informisao je članove Odbora o trenutnoj fazi projekta izrade socijalnih karti i naveo da je plan da projekat bude završen do kraja 2018. godine. Cilj izrade socijalnih karti je da se pružaocima usluga socijalne zaštite omogući lakši uvid u bazu podataka, u cilju da se korisnicima socijalnih usluga pruži adekvatna pomoć. U nastavku sednice, članovi Odbora razgovarali su o jačanju povezanosti između institucija u reagovanjima na slučajeve porodičnog nasilja. Tom prilikom, dr Vesna Rakonjac je istakla da svaki vid nasilja, psihički, fizički, seksualni i ekonomski, predstavlja krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora u trajanju i do 40 godina i dodala da se krivičnim delom smatra i zloupotreba roditeljskog prava. Predsednica Odbora je navela da pored pravosudnih organa u slučajevima porodičnog nasilja, a naročito kada su žrtve deca, mogu da intervenišu i centri za socijalni rad. Detetu koje je žrtva nasilja, centar za socijalni rad može postaviti privremenog staratelja ili dete privremeno izdvojiti iz porodice kada se proceni da je to neophodno u cilju njegove zaštite i pre odluke suda, istakla je dr Rakonjac. U nastavku izlaganja, navela je da je neophodna saradnja policije, suda i centara za socijalni rad kako bi se izvršila procena rizika od nasilja, odnosno prepoznalo nasilje u porodici. Predsednik Osnovnog suda u Kruševcu Slobodan Ivanović istakao je da kolektiv i sudije u Osnovom sudu u Kruševcu imaju nulti stepen tolerancije prema svim oblicima porodičnog nasilja i dodao da je u praksi moguće delovati isključivo u saradnji sa državnim organima, policijskom upravom, tužilaštvom i centrom za socijalni rad. Kada je u pitanju postupanje po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, podneto je ukupno 136 predloga za produženje hitne mere, dok je u 133 predmeta doneta odluka o produžavanju hitne mera, kao što je mera privremenog udaljenja učinioca iz stana ili zabrana kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja, naveo je Slobodan Ivanović. U izlaganju je učestvovao i predstavnik policijske uprave Kruševca Ivan Milenković i tom prilikom istakao da je u cilju kažnjavanja i sprečavanja nasilja u porodici, neophodno jedinstveno postupanje svih državnih organa. Dodao je da je hitnost po postupanju najbitnija uloga policijske službe i naveo da je od 1. juna ove godine, kada je i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio na snagu, prijavljeno 500 slučaja nasilja u porodici. Novim Zakonom policija ima mogućnost da nasilniku izrekne dve hitne mere, koje ranije nisu bile predviđene a to su privremeno udaljenje učionioca iz stana i mera koja se odnosi na zabranu učioniocu da kontaktira žrtvu nasilja. Članovi Odbora i predstavnici relevantnih institucija vodili su konstruktivnu raspravu i zaključili da je neophodno da zajedničkim delovanjem učestvuju u primeni zakonskih rešenja, kao i da se najslabije karike zakona uoče i isprave u cilju dobrobiti građana Srbije. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Kruševcu, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, Prim. dr Branimir Rančić, Prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Vesna Nikolić Vukajlović, Ljupka Mihajlovska, dr Predrag Jelenković, Milena Ćorilić, Tatjana Macura i Enis Imamović. Sednici su prisustvovali i državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Nerić i direktorka Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Gordana Rajkov.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 23. novembra, razmotreni su predlozi zakona koji su predloženi za dnevni red Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Beograd Centar - Stara Pazova, između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između KfW Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija za Program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji V i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandar Marković i Milena Ćorilić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 23. novembra, razmotrio tri predloga zakona koji su predloženi za razmatranje na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Beograd Centar - Stara Pazova između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca obrazložio je Miodrag Poledica, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji je istakao da se ovaj zajam odnosi na modernizaciju prve deonice pruge Beograd - Subotica, i to u delu od Beograda do Stare Pazove, ukupne dužine 34,5 km. Rok otplate zajma je 20 godina, sa grejs periodom od pet godina i odnosi se na finansiranje 85 odsto vrednosti projekta, dok se preostalih 15 odsto finansira iz budžeta Republike Srbije. Kamatna stopa je dva odsto, a taksa na nepovučena sredstva 0,25 odsto. Inače, ukupna vrednost projekta iznosi 350 miliona dolara, zaključio je Poledica. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su jednoglasno Predlog zakona. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između KfW Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija za Program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji V obrazložio je Branko Drčelić, v.d. direktora Uprave za javni dug Ministarstva finansija koji je istakao da će se ovim zajmom finansirati projekti u vodosnabdevanju za četiri opštine u Srbiji, i to Kikindi, Paraćinu, Vrbasu i Knjaževcu. Vrednost zajma, koji je inače peti po redu kod ove finansijske institucije, iznosi 17 miliona evra, rok otplate je 20 godina uz grejs period od pet godina i sa fiksnom kamatnom stopom od 1,1 odsto godišnje. Zajam će vraćati javna komunalna preduzeća u opštinama u kojima se radovi sprovode, tako što će sredstva uplaćivati u budžet Republike Srbije, a Republika dalje izmirivati obaveze prema zajmodavcu. U Kikindi će se izraditi novo postrojenje za preradu vode, u Paraćinu će se izvršiti zamena cevovodne mreže, u Vrbasu će se izraditi novi bunari i cevovod za pet okolnih sela, a u Knjaževcu zameniti cevovodna mreža i izraditi nov dovodni cevovod. Rok za izradu projеkta je dve i po godine od ratifikacije ugovora o zajmu. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona većinom glasova. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke takođe je obrazložio Branko Drčelić, v.d. direktora Uprave za javni dug Ministarstva finansija. On je podsetio da su zajmovi kod EIB veoma povoljni, ali da je do potrebe za ratifikacijom ovog Ugovora došlo zbog promena u internim procedurama ove finansijske organizacije, te je bilo potrebno naći pravni osnov da Republička komisija za zaštitu u postupcima javnih nabavki može da postupa po eventualnim prigovorima. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona jednoglasno. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Sonja Vlahović, Zoltan Pek, Olivera Pešić, Đorđe Milićević, Snežana R. Petrović i Goran Ćirić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici, održanoj 23. novembra, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, koji je podnela Vlada. Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica istakao je da je cilj ovog Ugovora stvaranje Transportne zajednice u oblasti drumskog, železničkog, unutrašnjeg vodnog i pomorskog saobraćaja, kao i razvoj transportne mreže između Evropske unije i Strana potpisnica iz Jugoistočne Evrope (šest zemalja Zapadnog Balkana). Potvrđivanje Ugovora ima za cilj da se postigne zajednički konsenzus na nivou regiona i da Srbija, kada bude blizu ulaska u EU, bude spremna da postane punopravni partner kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura. Takođe, Miodrag Poledica istakao je da je cilj Ugovora da se u saradnji sa organima Uprave carine pojednostave sve granične procedure, koje se nalaze između strana potpisnica ovog sporazuma. Potvrđivanjem Ugovora o osnivanju Transportne zajednice razviće se petogodišnji planovi koji se odnose na izgradnju i rekonstrukciju transportne infrastrukture u drumskom, vodnom, železničkom i vazdušnom saobraćaju i otvara se mogućnost korišćenja međunarodnih finansijskih fondova. Državni sekretar je upoznao članove Odbora sa podatkom da je tokom prošle godine kroz program IPA Evropske Unije iz 2015. godine, Srbija po prvi put dobila grant u iznosu od 80 miliona evra za transportnu infrastrukturu. Uz Ugovor o osnivanju transportne zajednice priložena je Deklaracija Republike Srbije u kojoj se ukazuje da je, u skladu sa međunarodnim pravom, teritorija Kosova i Metohije pod međunarodnom upravom u sastavu Republike Srbije i da prihvatanje Ugovora od strane Republike Srbije ne može da se smatra priznavanjem nezavisnosti „Kosova“, istakla je Vesna Laković, viši savetnik u sektoru za međunarodne odnose. Posle kraće rasprave, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice. Na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, narodni poslanik dr Aleksandar Martinović podneo je amandman na član 4. Predloga zakona, a Odbor je većinom glasova predložio Narodnoj skupštini da isti prihvati. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Radoslav Cokić, Krsto Janjušević, Zoran Milekić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović i Snežana B. Petrović.

Na sednici, održanoj 23. novembra, članovi Odbora razmotrili su amandman na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podnet je jedan amandman, a Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, održanoj 21. novembra, članovi su usvojili više inicijativa za posete i izveštaj o realizovanoj poseti. U nastavku sednice konstatovane su promene u sastavu PGP sa Kubom i Španijom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Jovan Palalić, Nikola Savić, Marija Obradović, Vera Jovanović, Dragan Šormaz, Tijana Davidovac, Dubravka Filipovski i Ljiljana Malušić.