Na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održanoj 12. jula, razmotren je zahtev studenata koji studiraju po starom nastavnom programu u vezi sa produženjem roka studiranja. Predsedavajući sednici, zamenik predsednika Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović naveo je da se u prethodnom periodu Odboru obratio veći broj studenata koji studiraju po starom programu, sa molbom da se produži rok završetka studiranja. Nakon rasprave, tokom koje su članovi Odbora razmenili mišljenja o zahtevu studenata, Odbor je doneo Zaključak da bi trebalo da se studentima upisanim na osnovne, magistarske i doktorske studije, produži rok za završetak studija po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija, koji upućuje nadležnom Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U nastavku sednice, članovi Odbora usvojili su i Zaključak kojim Odbor traži od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja detaljnu informaciju o dešavanjima u Beogradskoj poslovnoj školi i Visokoj poslovnoj školi u Blacu. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ratko Jankov, doc. dr Mihailo Jokić, Olena Papuga, dr Vladimir Orlić, Nikola Savić, Fatmir Hasani, Đorđe Kosanić, Nataša Jovanović, prof. dr Marko Atlagić, Miletić Mihajlović, dr Muamer Zukorlić, Milena Bićanin, Marko Parezanović i prof. dr Žarko Korać.

Na sednici od 12. jula, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su više izveštaja o radu, godišnjih izveštaja i finansijskih planova Agencije za borbu protiv korupcije, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisije za hartije od vrednosti. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednička rasprava o tačkama 1. i 2. dnevnog reda sednice i o tačkama od 5. do 11. dnevnog reda sednice. Odbor je razmotrio dva izveštaja o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2016. i 2017. godinu, sa izveštajima o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period 2013. do 2018. godine i akcionim planovima za njeno sprovođenje. Pomenute izveštaje predstavila je Verka Atanasković iz Agencije za borbu protiv korupcije, koja je navela da je Agencija ispunila sve zadatke iz Zakona i strateških dokumenata. Kada je u pitanju kontrola imovine i prihoda funkcionera u 2016. godini, u registru Agencije, obrađeno je 52.511 izveštaja, a 2017. godine 62.160 izveštaja. Atanasković je navela da je od osnivanja Agencije do 2016. godine obrađeno ukupno 40.292 izveštaja, a do 2017. godine 44.383 izveštaja i dodala da je kontrola delotvoran mehanizam za suzbijanje korupcije. U 2016. godini izvršeno je 238 redovnih provera funkcionera i 20 vanrednih kontrola, a pokrenuto je 259 postupaka zbog povrede Zakona o Agenciji protiv korupcije i doneta 241 mera. U 2017. godini izvršeno je 305 redovnih i 21 vanredna provera, a doneto je 319 mera zbog povrede Zakona. Atanasković je istakla i da se prosečno godišnje podnese oko 15 krivičnih prijava, a u 2017. godini podneto je 17. Kada je u pitanju rad po predstavkama u 2016.godini podneto je novih 600, tako da je njihov ukupan broj bio 2.567, od čega je 1.868 iz 2015.godine, a u 2017. godini podneto je novih 535, te je ukupan broj bio 2.502 predmeta. Atanasković je dodala i da su podnete i dve krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja u 2017. godini. Takođe, Agencija je radila i na predmetima rešavanja i sprečavanja sukoba interesa i u 2016. godini beleži povećanje broja predmeta. 2016. godina je bila izborna godina koja beleži povećanje predmeta od 18,92 odsto. Beleži se čak 800 zahteva za davanje saglasnosti za vršenje druge javne funkcije ili posla, a povećano je i postupanje funkcionera po merama Agencije, koje iznosi preko 90 odsto. U 2017. godini beleži se povećanje za 31,73 odsto i postupanje funkcionera na preko 96 odsto. Kada je u pitanju kontrola finansiranja političkih aktivnosti u 2016. godini kontrolisani su godišnji finansijski izveštaji za 2015. godinu, izveštaji izborne kampanje u 2016. godini, a u 2017.godini izvršena je kontrola svih političkih subjekata koji su učestvovali u izborima za predsednika Republike, navela je Atanasković. Ona je dodala da je pokrenuto 273 zahteva za prekršajni postupak i doneta su 22 rešenja po pravosnažnim presudama u 2016. godini, a četiri u 2017. godini. Takođe, Agencija je radila preventivno u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23 i u 2017. godini, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, sačinila model antikorupcijskih planova na lokalnom i pokrajinskom nivou. Od aprila do decembra 2017. godine 41 jedinica lokalne samouprave usvojila je svoje planove. U pogledu plana integriteta Agencija ovaj proces vodi ciklično na tri godine, a u 2016. godini izradila je aplikaciju za sprovođenje plana integriteta. Preporuke Agencije ostaju i dalje iste, a to je rad na unapređenju kapaciteta Agencije i donošenje novog zakona o Agenciji. Odbor je, nakon rasprave, doneo zaključke kojima predlaže Narodnoj skupštini da prihvati izveštaje o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2016. i 2017. godinu, sa izveštajima o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period 2013. do 2018. godine i akcionim planovima za njeno sprovođenje. Odbor je razmotrio i Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01.01.2017. do 31.12.2017. godine i Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu. Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01.01.2017. do 31.12.2017. godine predstavila je Hana Hukić, predsednica Komisije, koja je navela da u 2017. godini nije zabeleženo povećanje broja predmeta u odnosu na 2016. godinu. Komisija je održala 345 sednica i donela 1.704 odluke, u kojima je dominantna zaštita prava u postupcima (1.127 odluka ili preko 66 odsto), navela je Hukić. Od 1.127 odluka, u 673 ili 59 odsto, utvrđeno je da je zahtev bio osnovan, u 118 postupak je poništen u celini, a u ostalima delimično poništen. Hukić je navela i da je ostvaren prihod od uplaćenih taksi iznosio 161 milion dinara. U izveštajnom periodu Komisija je kontrolisala postupanje po njenim odlukama, donosila rešenja o poništavanju ugovora o javnim nabavkama i podnela 38 zahteva za prekršajni postupak. Takođe, Komisija je postupala u zakonskim rokovima, a u 2017. godini ostvarila je u tom polju značajan napredak, jer je preko polovine predmeta rešeno u roku, navela je predsednica Komisije. Po obavljenoj raspravi Odbor je doneo Zaključak kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01. 01. 2017. do 31.12.2017. godine. Predstavnici Uprave za javne nabavke predstavili su Odboru Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu. Registrovana vrednost postupaka iznosila je 342,9 milijardi dinara, od čega je 93 odsto javnih nabavki otvorenog postupka. Pregovarački postupak je zastupljen sa 2 odsto, što je najniži procenat od 2002.godine i nalazi se ispod evropskog proseka, koji iznosi 5 odsto. Procenat obustavljenih postupaka je samo 10 odsto, a okvirni sporazumi kao mehanizam se značajno koriste, što je i preporuka Evropske komisije. Prosečan broj ponuda u postupcima je tri, smanjeno je učešće stranih ponuđača na tri odsto, a negativan trend predstavlja učešće najniže ekonomske ponude sa 10 odsto. Preporuke Uprave se odnose na potrebu jačanja organizacija naručilaca, istraživanje tržišta, saradnju sa ponuđačima, transparentnost u izvršenju ugovora, što je i akcenat Evropske komisije i merilo za zatvaranje Poglavlja 5 - kontrola izvršenja ugovora. Nakon rasprave Odbor je prihvatio Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu. U nastavku rada Odbor je razmotrio godišnje izveštaje Komisije za hartije od vrednosti za 2016. i 2017. godinu, kao i izmenu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2016. godinu i Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu, izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu i Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu, kao i izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu. Sve izveštaje i planove predstavio je Marko Janković, član Komisije za hartije od vrednosti, koji je ukazao da je stanje na tržištu kapitala u konstantnom opadanju još od 2007.godine. Shodno tome opada i promet na beogradskoj berzi i broj dilerskih društava i kastodi banaka. To sve ukazuje na potrebu donošenja šire državne strategije na kojoj se aktivno radi, naveo je Janković. On je detaljno upoznao članove Odbora sa postupcima nadzora koje je Komisija vodila i naveo da su planirani prihodi Komisije iznosili oko 120 miliona dinara, a ostvareno je samo 44,6 miliona, što je posledica tržišnih kretanja. On je dodao i da su rashodi Komisije stavljeni pod kontrolu, te su troškovi zarada smanjeni za 40 odsto u odnosu na 2014.godinu. Nakon rasprave Odbor je usvojio Izveštaj kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati godišnje izveštaje Komisije za hartije od vrednosti za 2016. i 2017. godinu. Takođe, Odbor je usvojio Izveštaj kojim predlaže Narodnoj skupštini da potvrdi izmenu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2016. godinu i Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu, izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu i Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu, kao i izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu. Na kraju sednice Odbor je utvrdio Predlog odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Branimiru Blagojeviću, podnošenjem ostavke i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da će se naredna sednica održati van sedišta, u Subotici, 18. jula 2018. godine, uz podršku UNDP-a. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Zoran Despotović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Veroljub Arsić, Srbislav Filipović, Arpad Fremond, Đorđe Milićević i Milan Lapčević.

Na sednici održanoj 10. jula, članovi Pododbora razgovarali su o stanju u stočarstvu u najnerazvijenijim područjima Srbije. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je stočarstvo od velikog značaja za razvoj poljoprivrede i uporedivši podatak iz 2017. godine, koji govori o broju grla goveda, ovaca, koza i svinja zaključio da u odnosu na poslednje tri decenije, uzgoj stoke beleži tendenciju pada u proseku za oko tri odsto. Miletić je ocenio da je neophodno da subvencijama pospešimo razvoj stočarstva, pre svega da pomognemo poljoprivrednicima da se ova grana razvija i da ima pozitivan trend. Miletić je govoreći o najugroženijim područjima, jugoistoku Srbije, naveo da u tim područjima poljoprivrednici imaju u proseku oko 65 godina i dodao da veliki broj mladih napušta pomenuta područja zbog sveukupno otežanih uslova za život. S tim u vezi, istakao je da država treba subvencijama da motiviše mlade poljoprivrednike da ostanu na selu i da naslede poljoprivredna gazdinstva. Istovremeno, on je pohvalio program Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji stimuliše i daje subvencije poljoprivrednicima i dodao da programi treba posebno da se primenjuju u nerazvijenim područjima, a da u Srbiji postoji oko 600 000 stočarskih gazdinstava, od kojih se oko 300 000 ozbiljnije bavi ovom delatnošću. Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naveo je da je 2. jula ove godine, raspisan konkurs za mlade poljoprivrednike, za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, kao i za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu. Konkurs u trajanju od 45 dana omogućiće pogodnosti mladim poljoprivrednicima, pre svega iz nerazvijenih područja Jugoistočne Srbije. Radošević je istakao da su mere agrarne politike dale značajan doprinos poljoprivredi i zaustavile negativan trend, naročito u oblasti stočarstva i govedarstva. Uloga lokalnih samouprava je neophodna, pre svega lokalnih medija da bolje informišu mlade poljoprivrednike da prate konkurse i da apliciraju za iste. Takođe, on je izneo predlog da relevantna ministarstva u saradnji sa skupštinskim odborima koji se bave agrarnom politikom predlože za sledeću godinu veći agrarni budžet, koji bi omogućio dodatna sredstva za nabavku mehanizacije, opreme i skladištenja, kao i veće subvencije i podsticaje mladim poljoprivrednicima. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora: Dalibor Radičević, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na sednici održanoj 5. jula 2018. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Radoslavu Milojičiću na sednici Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu u 2018. godini. Radoslavu Milojičiću su izrečene dve opomene, te je Odbor doneo Odluku o novčanom kažnjavanju narodnog poslanika u visini od 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 14.342,52 dinara. U nastavku rada, članovi Odbora razmotrili su i dali pozitivno mišljenja Negici Rajakov, članu Saveta Agencije za energetiku i narodnom poslaniku Aleksandru Markoviću za vršenje drugih javnih funkcija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Vera Jovanović, Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić i Vojislav Vujić.

Članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu održali su sednicu na kojoj su razmotrili položaj Srba u Federaciji Bosne i Hercegovine sa akcentom na imovinsko-pravna pitanja. Sednici su prisustvovali: Radovan Grajić, pomoćnik ministra u Ministarstvu za izbeglice i raseljena lica u Vladi Republike Srpske i koordinator Projekta Zaštita srpske imovine u Federaciji BiH, Mlađen Cicović, direktor Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, predstavnici Saveza srpskih udruženja „Zavičaj“ i predstavnici Saveza opštinskih udruženja izbeglica i raseljenih lica Republike Srpske. Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta istakao je da je položaj Srba u Federaciji BiH nepovoljan i da je od 1991. godine do 2013. godine, u periodu između dva popisa stanovništva, registrovano 500.000 manje srpskog stanovništva, koje je bilo proterano ili prinuđeno da napusti teritoriju Federacije BiH. Linta je naveo da se vrši sistematska diskriminacija Srba u obrazovanju i zapošljavanju u javnom sektoru, prosveti, pravosuđu, zdravstvu, kao i u raspodeli sredstava iz budžeta Federacije BiH. Linta je ukazao i da je veliki broj proteranih Srba koji ne mogu da povrate svoju imovinu. Govoreći o položaju i problemima sa kojima se suočava srpsko stanovništvo u BiH, pomoćnik ministra za izbeglice i raseljena lica Vlade Republike Srpske Radovan Grajić, istakao je da se donošenjem Zakona o zemljišnim knjigama sprovodi diskriminacija Srba po pitanju registracije nepokretnosti. Upoznao je članove Odbora sa otvaranjem šest kancelarija, u Bijeljini, Zvorniku, Nevesinju, Istočnom Novom Sarajevu, Mrkonjić Gradu i Banjaluci, sa ciljem pružanja pravne podrške u zaštiti imovinskih prava Srba u BiH. Odbor je, nakon rasprave, usvojio i sledeće zaključke: Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije daje punu podršku aktivnostima Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske, Savezu srpskih udruženja „Zavičaj“ i Savezu opštinskih udruženja izbeglica i raseljenih lica Republike Srpske, po pitanju očuvanja srpske imovine i povratka uzurpirane srpske imovine; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu upoznaće sa sadržajem ove sednice Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Komesarijat za izbeglice i migracije, kao nadležne organe izvršne Vlasti Republike Srbije; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu poziva proterane Srbe i druge građane Srbije koji su rodom i poreklom sa područja Federacije BiH, da se do 24. jula prijave za glasanje izvan BiH, u vezi sa opštim izborima koji će se održati 7. oktobra u BiH; Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske upoznaće Odbor za dijasporu i Srbe u regionu sa izveštajem o radu šest kancelarija koje su otvorene na teritoriji Federacije BiH, sa ciljem zaštite imovinskih prava Srba u BiH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu održaće do kraja godine još jednu sednicu na temu aktuelnog položaja Srba u Federaciji BiH, na koju će biti pozvani predstavnici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, novoizabrani srpski predstavnici na nivou kantona i Federacije BiH, predstavnici Srpske pravoslavne crkve iz eparhija koje deluju na teritoriji BiH i predstavnici zavičajnih udruženja koja deluju u Srbiji; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu organizovaće sastanak sa predstavnicima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, na koji će biti pozvani i predstavnici Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske, kako bi se razmotrila mogućnost otvaranja u Beogradu kancelarije za pravnu pomoć i podršku u zaštiti imovinskih prava građana Republike Srbije koji su rodom i poreklom iz Federacije BiH. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi Odbora: Mirjana Dragaš, Aleksandar Marković, Blaža Knežević, Jadranka Jovanović, Vlado Babić, Goran Nikolić, Marjana Maraš, Ivan Kostić, Dragan Veljković, Vladimir Đurić, Ivan Bauer, Aleksandar Čotrić, kao i zamenik člana Odbora Miladin Ševarlić.

Na sednici održanoj 25. juna, članovi Odbora razmotrili su u pojedinostima predloge zakona koji su na dnevnom redu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od četiri amandmana podneta na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, nijedan od 164 amandmana na Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima i nijedan od 29 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti. Od osam amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Odbor je 22. juna podneo i jedan svoj amandman na član 1. ovog Predloga zakona, koji je predstavnik predlagača, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević prihvatio na ovoj sednici Odbora. Narodni poslanici su podneli 21 amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili, kao i nijedan od 583 amandmana narodnih poslanika na Predlog zakona o ratnim memorijalima. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, narodni poslanici su podneli 130 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Od 73 podnetih amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojčić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dragan Savkić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Đorđe Komlenski, Bojan Torbica, Radovan Jančić, dr Predrag Jelenković, Marija Janjušević i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, od 25. juna, članovi Odbora razmotrili su amandmane na više predloga zakona koji su na dnevnom redu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, a koje je podnela Vlada. Odbor je ocenio da je 583 amandmana koji su podneti na Predlog zakona o ratnim memorijalima, 582 u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, podneto je 164 amandmana, a Odbor je ocenio da su podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, podneto je četiri amandmana, a Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, narodni poslanici podneli su 29 amandmana, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio je da su podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, podneto je 130 amandmana, od kojih je Odbor odbacio 20. Od 21 amandmana koji su podneli narodni poslanici na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, Odbor je ocenio da je 18 u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, podneto je devet amandmana, a Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani na ovaj predlog u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je od 73 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, odbacio 20 amandmana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Ivan Manojlović, Balint Pastor, Petar Petrović, Milena Ćorilić i Jasmina Obradović.

Na sednici Odbora, održanoj 22. juna, članovi Odbora razmotrili su i podneli amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica. Amandman se odnosi na terminološko usaglašavanje pomenutog Predloga zakona sa pojmom koji koristi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojčić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragan Savkić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Đorđe Komlenski, Bojan Torbica, Radovan Jančić, dr Predrag Jelenković, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici, od 21. juna, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji je podnela Vlada. Nakon obrazloženja predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kojem je rečeno da se Predlog zakona donosi po hitnom postupku i da je usklađen sa direktivama EU, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona u načelu. Predstavnici Ministarstva naveli su da se ovim predlogom zakona suzbija siva ekonomija i neformalno zapošljavanje u Republici Srbiji. Neprijavljeni radnici su uskraćena za osnovna prava, poput socijalnog i penzionog osiguranja, a poseban problem predstavlja neformalno zapošljavanje u domenu poljoprivrede, usled sezonske prirode poslova u ovoj oblasti. Bolji položaj sezonskih radnika biće olakšan i u vidu elektronske platforme kojom će se pojednostaviti birokratska procedura prijave i odjave radnika koji se angažuju, najčešće, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Milorad Hadži Stošić, Olivera Pešić, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Tanja Damnjanović Tomašević, Vera Jovanović i Dubravka Filipovski

Na sednici održanoj 21. juna 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su više predloga zakona koji su na dnevnom redu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Članovi Odbora ocenili su da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o ratnim memorijalima, Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Odbor je, takođe, ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o socijalnom osiguranju i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije o zapošljavanju članova porodice diplomatskog i konzularnog osoblja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Marković, doc. dr Mihailo Jokić, Vesna Vukajlović Nikolić, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na kraćoj sednici održanoj 20. juna, članovi Odbora usvojili su dve inicijative za posete i dva izveštaja o realizovanim posetama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ljiljana Malušić, Dubravka Filipovski, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Jovan Palalić, Dušica Stojković, Vera Jovanović, Milisav Petronijević, dr Milorad Mijatović, Dragan Šormaz i Nikola Savić.

Na sednici održanoj 20. juna, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Balši Božoviću i Zoranu Živkoviću, na Petoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, narodnom poslaniku Srbislavu Filipoviću na Petnaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu i narodnom poslaniku Srđanu Nogu na sednici Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu i doneli odluke da se navedeni narodni poslanici kazne novčanom kaznom od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.171,26 dinara, za izrečenu meru jedne opomene. Članovi Odbora su razmotrili i obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnim poslanicima Bošku Obradoviću i Sonji Pavlović na sednici Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu i doneli odluke da se narodni poslanik Boško Obradović kazni novčanom kaznom u visini od 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 14.342,52 dinara, za izrečenu meru dve opomene, a da se narodna poslanica Sonja Pavlović kazni novčanom kaznom od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.171,26 dinara, za izrečenu meru jedne opomene. Na sednici su razmotrena i obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Radoslavu Milojičiću, dr Dijani Vukomanović i Miroslavu Aleksiću na sednici Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu i donete su odluke da se narodni poslanici Radoslav Milojičić i dr Dijana Vukomanović kazne novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.171,26 dinara, za izrečenu meru jedne opomene, a da se narodni poslanik Miroslav Aleksić kazni novčanom kaznom u visini od 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 14.342,52 dinara, za izrečenu meru dve opomene. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili predlog predsednika Narodne skupštine i doneli rešenje o nastavku rada Miroslava Šestovića na položaju šefa Kabineta predsednika Narodne skupštine. Razmotren je i zahtev zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine i data je saglasnost za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme sa novim licima u Službi Narodne skupštine. Članovi Odbora su na sednici razmotrili predlog zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine i doneli rešenja o nastavku rada na položaju, do isteka roka na koji su postavljeni, za Radoslava Vujovića, Darija Kukolja i Marinu Šuković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Branimir Jovanović, Katarina Rakić, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Vera Jovanović, Petar Petrović, Aleksandar Marković, Đorđe Milićević, Goran Nikolić i Marko Zeljug.

Članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, razmotrili su na sednici održanoj 19. juna, u načelu osam predloga zakona, koje je predložila Vlada, a koji su iz nadležnosti rada ovog Odbora. Predloge zakona koji se bave pitanjem radnog prava – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, članovima Odbora obrazložila je Bojana Stanić, v.d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ona je navela da se predloženim zakonima olakšava procedura za zapošljavanje stranaca, odnosno sezonskih radnika, sprečavaju se zloupotrebe i suzbija siva ekonomija, dok se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova dodatno uređuje ova oblast. Nakon rasprave, članovi Odbora predložili su Narodnoj skupštini da prihvati navedene predloge zakona. U nastavku sednice, članovima Odbora su obrazloženi i predlozi zakona iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite spomenika i spomen obeležja - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca i Predlog zakona o ratnim memorijalima. Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković istakao je da su Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, kao osnovna prava, propisano pravo na mesečno novčano primanje, pravo na dohodak za negu i pravo na porodični dodatak. Osnovna rešenja su da se prava utvrđuju prema prosečnim prihodima korisnika i članova njegovog domaćinstva iz prethodne godine, odnosno iz prvog narednog meseca po sticanju prihoda, ukoliko prihod nije ostvaren u prethodnoj godini. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca propisna su i pravo na borački dodatak, ličnu, porodičnu i uvećanu porodičnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć i naknada za vreme nezaposlenosti. Negovan Stanković je naveo da je osnovno rešenje da se prava uređuju u odgovarajućem procentualnom iznosu od prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici iz prethodnog meseca i dodao da se iznosi zarada i procenti mesečnih zarada utvrđuju na osnovu podataka koje objavljuje Republički zavod za statistiku. Predlogom zakona o ratnim memorijalima reguliše se efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite, redovnog i investicionog održavanja, finansiranja održavanja i uređenja ratnih memorijala, uspostavljanja i vođenja evidencija, kao i uklanjanja ili postavljanja novih ratnih memorijala, naveo je državni sekretar. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora predložili su Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Erić, istakavši da se izmenama i dopunama postojećeg zakona definišu iznosi, način isplate i usklađivanje iznosa roditeljskog dodatka, u cilju da se podsticajnim merama odnosno, uvećanjem roditeljskog dodatka, država uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema, nedovoljnim brojem novorođene dece. Članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, Vesna Nikolić Vukajlović, Tomislav Žigmanov, Bojan Torbica, Radovan Jančić, dr Predrag Jelenković, Marija Janjušević, Josip Broz, Gorica Gajić, Đorđe Komlenski, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 18. juna, članovi Odbora usvojili su šest inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakate. Takođe, članovi Odbora konstatovali su i promene u sastavu PGP sa Holandijom, Mađarskom, Kinom, Rumunijom, Slovačkom, Austrijom, Italijom, BiH, Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom, Francuskom, Belgijom, Bugarskom i Španijom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ljiljana Malušić, Đorđe Kosanić, Dušica Stojković, Dubravka Filipovski, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Jovan Palalić, prof. dr Zoran Dragišić, Maja Mačužić Puzić, Aleksandar Stevanović i Nikola Savić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 15. juna, razmotrili amandmane podnete na devet predloga zakona, koji su na dnevnom redu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 11. sazivu. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi podneto je 603 amandmana. Odbor je ocenio da 12 amandmana podnetih na naziv Predloga zakona nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je ocenio da su preostali amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da je svih sedam amandmana podnetih na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama narodni poslanici podneli su 106 amandmana. Odbor je ocenio da 20 amandmana podnetih na naslov Predloga zakona i četiri amandmana podneta na članove 2. i 4. Predloga zakona nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Takođe, Odbor je kao nepotpun odbacio amandman narodnog poslanika Petra Jojića na član 4. Predloga zakona, a za preostale amandmane ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim agencijama podneto je 109 amandmana. Odbor je ocenio da 20 amandmana podnetih na naslov Predloga zakona nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, odbacio amandman narodnog poslanika Momčila Mandića na član 4. Predloga zakona i ocenio da su preostali amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da je svih 130 amandmana podnetih na Predlog zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da, od ukupno 163 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, 20 amandmana nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i odbacio kao nepotpune osam amandmana na članove 2, 4, 11, 26. sa ispravkom, 48, 60. i 68. Predloga zakona. Za preostale amandmane Odbor je ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da, od 126 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, 20 amandmana nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sedam amandmana, koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama Odbor je ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da su tri, od ukupno četiri amandmana podneta na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je amandman na član 20. Predloga zakona koji je podnela narodna poslanica Ljibuška Lakatoš odbačen kao neosnovan. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milena Ćorilić, Vesna Marković, Aleksandra Majkić, Jelena Žarić Kovačević, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Neđo Jovanović, Balint Pastor i Petar Petrović.

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova su na sednici, održanoj 15. juna, razmotrili u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina podneto je 163 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili dva amandmana. Odbor je podneo i tri amandmana na članove 11, 12. i 50. predloga zakona. Narodni poslanici su podneli 127 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, a Vlada i Odbor su prihvatili devet. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Maja Videnović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Marjana Maraš, Milena Turk, Ružica Nikolić, Milanka Jevtović Vukojičić, Jasmina Karanac, Vesna Ivković, Nikola Jolović, Olivera Ognjanović, Ljibuška Lakatoš, Elvira Kovač i Ljiljana Malušić.