Na sednici Odbra, održanoj 21. septembra, razmotren je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, koji je podnela Vlada, a dnevni red je dopunjen i predlogom Odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Somboru, koji je odlukom Visokog saveta sudstva izabran za sudiju Višeg suda u Somboru. Članovi Odbora većinom glasova prihvatili su obe tačke dnevnog reda. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Slaviša Bulatović, dr Aleksandar Martinović, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin, Balint Pastor i Biljana Pantić Pilja.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje su, na sednici od 20. septembra, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji (revidirana), koji je podnela Vlada. Pomoćnica ministra kulture i informisanja Asja Drača Muntean predstavila je Predlog zakona i razlike koje ova revidirana Konvencija Saveta Evrope donosi u odnosu na prvobitnu Konvenciju, koju je Srbija već usvojila. Ona je istakla da je Savet Evrope prvu Konvenciju doneo kada koprodukcije nisu bile standard u Evropi i iznašao način da se pomogne evropska kinematografija kroz fond Euroimaž, čiji je Srbija član i odakle je do sada koristila 7,1 milion evra. Kako se tržište menjalo, stručnjaci Euroimaža su želeli da ovaj instrument prilagode 21. veku i omoguće benefite za kinematografski sektor, istakla je pomoćnica Drača Muntean. Ona je dodala da ova revidirana Koncenvija reguliše pitanje korekcije minimalnog učešća u koprodukcijama, odnosno, da se on sada snižava sa dosadašnjih 20 odsto učešća u bilateralnim koprodukcijama na 10 odsto, a u multilateralnim projektima na pet odsto. Novina koja se uvodi Konvencijom je i ta što omogućava otvaranje evropskog filma prema drugim tržištima, s tim što zemlje ne članice mogu učestvovati u projektima samo do 30 odsto, zaključila je Drača Muntean. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji (revidirana). Sednici je predsedavao Mirko Krlić, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Ana Stevanović, Dragana Kostić, prof. dr Marko Atlagić, Srbislav Filipović, Hadži Milorad Stošić, Snežana Paunović, Vladimir Đurić, Aleksandar Jugović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Nikola Savić i Nataša Mihailović Vacić.

Na sednici, održanoj 20. septembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, koji je podnela Vlada, a koji se nalazi na dnevnom redu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Predlog zakona članovima Odbora obrazložili su članovi resornog Ministarstva i istakli da je Protokolom iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti regulisano da svaka država potpisnica ima suvereno pravo nad svojim prirodnim resursima i obavezuje se da pristup nacionalnim genetičkim resursima reguliše izdavanjem dozvola. Korisnici i snabdevači prirodnih resursa moraju postići dogovor o uslovima pristupa i načinu raspodele dobiti koja proističe iz korišćenja genetičkih resursa, a potpisnici Protokola su u obavezi da kontrolišu i vrše monitoring i propišu mere kroz svoje zakonodavstvo. Protokol iz Nagoje ima tri najvažnija cilja, a to su očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje komponenti biološke raznovrsnosti i pravedna raspodela koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa, rečeno je na sednici Odbora. Protokolom će biti sprečena prekomerna eksploatacija diverziteta Republike Srbije, a direktna korist od ovog Predloga zakona su i direktne inostrane investicije i uvođenje novih tehnologija. Nakon obrazloženja, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio i Predlog zakona o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma zemalja Jugoistočne Evrope o sprovođenju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. Pomoćnik ministra resornog Ministarstva Aleksandar Vesić istakao je da je glavni cilj donošenja Predloga zakona da olakša konsultacije sa okolnim zemljama vezanih za dugogodišnje procedure procene uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. Ovim sporazumom se utvrđuju obaveze strana potpisnica o preduzimanju svih potrebnih pravnih, upravnih i drugih mera radi sprovođenja odredbi Konvencije, kao i obaveza usvajanja kriterijuma za identifikovanje štetnog prekograničnog uticaja i načini delovanja u postupku pripreme određenih strateških, planskih i razvojnih dokumenta. Primena odredbi ove konvencije omogućava preventivno delovanje u cilju kvalitetnije zaštite životne sredine od negativnog uticaja koji mogu nastati usled realizacije konkretnih projekata iz susednih zemalja. Nakon diskusije, Odbor je odlučio da Narodnoj skupštini predloži da prihvati ovaj Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Milena Turk, Sonja Vlahović, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Dragan Jovanović, Miroslava Đuričić Stanković, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i Borka Grubor. Iz Ministarstva zaštite životne sredine sednici su prisustvovali Aleksandar Vesić, Jasmina Jović, Dušan Ognjanović i Sabina Jovanović, prisutni su bili i saradnici iz „Zelene stolice“ Dušica Trnavac Bogdanović i Radomir Jovanović.

Na sednici Odbora, održanoj 20. septembra, razmatrani su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o profesijama od posebnog značaja za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje, koje je podnela Vlada. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju članovima Odbora obrazložio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, rekavši da su, važećim Zakonom o visokom obrazovanju, stvoreni uslovi za povećanje relevantnosti visokog obrazovanja za privredu i društvo u celini, sticanje funkcionalnih znanja studenata radi povećanja zaposlenosti i unapređenja kontrole kvaliteta visokog obrazovanja i njeno usaglašavanje sa evropskim standardima u toj oblasti. Govoreći o Predlogu zakona o profesijama od posebnog značaja za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje, Šarčević je istakao da je cilj tog zakona da uredi posebne uslove u pogledu minimuma potrebnih za obavljanje profesija od posebnog interesa za Republiku Srbiju, kao i postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova za njihovo obavljanje. Nakon rasprave, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili oba predloga zakona. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Ratko Jankov, doc. dr Mihailo Jokić, Nataša St. Jovanović, Dubravko Bojić, prof. dr Marko Atlagić, Milena Bićanin, prof. dr Milan Knežević, prof. dr Žarko Obradović i Marko Parezanović.

Na sednici Odbora, održanoj 20. septembra, razmatran je u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu. Vršilac dužnosti pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Milošević istakao je da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, predlog bez i jedne restriktivne mere. Njime se, pre svega, ukida Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, što znači da će od 1. oktobra sve penzije biti isplaćivane u iznosu koji su imale pre umanjenja. Ovim Predlogom zakona, između ostalog, menja se način obračuna visine prevremene starosne penzije za osiguranike sa „beneficiranim radnim stažom“, uvodi se promena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja i prestaju ovlašćenja Fonda za penziono i invalidsko osiguranje, da vrši prinudnu naplatu na ime neuplaćenih doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje. Članovi Odbora, većinom glasova, usvojili su u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragan Savkić, Josip Broz, Gorica Gajić, Aleksandra Maletić, Vesna Nikolić Vukajlović, Bojan Torbica, dr Predrag Jelenković, dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku su na sednici od 20. septembra 2018. godine razmotrili više predloga zakona o potvrđivanju odluka, sporazuma i protokola koji će se naći na dnevnom redu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Članovi Odbora prihvatili su većinom glasova predlog predsednice Odbora da se obavi objedinjena rasprava o svim predlozima zakona, koje su obrazložili predstavnici predlagača, predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva finansija i Ministarstva rudarstva i energetike. Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije broj 1/2018 o izmeni Protokola B uz Sporazum o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje i Odluke Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije broj 2/2018 o izmeni Aneksa IV Sporazuma o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije o olakšavanju trgovine predstavila je Olivera Jocić, v.d. pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija. Ona je istakla da je osnovna ideja donošenja Predloga zakona da se napravi zona trgovine proizvoda sa poreklom i olakša trgovanje među zemljama koje imaju potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Takođe, ovim Predlogom zakona se vrši i izmena aneksa sporazuma kako bi se olakšala trgovina među članicama EFTA. Cilj je da se olakša i ubrza trgovinska razmena i smanje troškovi trgovine. Vera Janković, iz sektora turizma Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija obrazložila je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije. Ona je navela da je Sporazum potpisan 15. maja 2018. godine, imajući u vidu da je važeći sporazum potpisan još 2005. godine i ukazala se potreba za njegovim inoviranjem sa ciljem poboljšanja bilateralnih odnosa Srbije i Albanije. Takođe, potencijala za razvoj turizma ima, ali Srbija nema detaljan uvid u turistički promet sa Albanijom i od ovog Predloga zakona očekuje se bilja statistika kao i razmena podataka u oblasti turizma. Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 5 uz Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi i Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi broj 3/2015 usvojene 26. novembra 2015. godine o izmeni Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi broj 3/2013, u vezi sa Aneksom 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006), Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom” i metode administrativne saradnje iz člana 14. st. 1. i 3, usvojene 20. novembra 2013. godine, predstavila je Tatjana Stanić iz Ministarstva finansija navodeći da se i ovim Predlogom, potvrđuju dva akta, a razlozi za njegovo donošenje su otklanjanje prepreka u trgovini među CEFTA stranama i olakšavanje trgovine. Protokolom 5 pojednostavljuje se kontrola i formalnosti prilikom carinjenja i drugih inspekcijskih poslova na carini i omogućava međusobno priznavanje ovlašćenih privrednih subjekata u CEFTA regionu. Odlukom 3 uvodi se puna kontrola porekla i ukida institut tzv. zabrane povraćaja za materijale namenjene za proizvodnju proizvoda namenjenih izvozu. Srđan Stević iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija predstavio je Predlog zakona o potvrđivanju Protokola I Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske i Protokola III o trgovini uslugama Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske. On je naveo da je osnovni Sporazum iz 2010. godine, i da su rezultati njegove primene pozitivni, imajući u vidu da je do danas naš izvoz u Tursku porastao osam ipo puta. Nov Sporazum potpisan je 30. januara 2018. godine i on Protokolom 1 podiže stepen liberalizacije trgovne prehrambenim i poljoprivrednim proizvodima na tursko tržište, uz preferencijalnu stopu carine, dok Protokol 3 proširuje trgovinu uslugama i omogućava da se međusobno otvore tržišta usluga u mnogim poljima. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, obrazložila je Olivera Jocić, v. d. pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, koja je navela da su odnosi dve zemlje u uzlaznoj putanji, što daje prostora za dodatna ulaganja. Dve države sporazumele su se da se zaokruži institucijalni okvir za uzajamne investicije, te se pristupilo potpisivanju sporazuma nove generacije, kojim se garantuje nacionalni tretman ulagačima i tretman povlašćene nacije. Olga Antić Miočinović iz Ministarstva rudarstva i energetike obrazložila je Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o isporukama prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju od 13. oktobra 2012. godine. Prvobitni sporazum je potpisan za snabdevanje gasom samo Republike Srbije 2012. godine, međutim Srbija ima obavezu da svoj zakonodavni okvir uskladi sa EU direktivama, te je bilo potrebno da se potpiše i Protokol koji bi to omogućio sa čime se ruska strana saglasila. Protokol je potpisan 19. decembra 2017. godine, ruska strana ga je već ratifikovala, tako da gas neće biti za namenu samo u Republici Srbiji. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj, trgovinskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katara obrazložila je Nevena Subašić iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i istakla da je razlog za njegovo donošenje namera da se razvijaju oblast trgovine i ekonomske saradnje. Do sada Srbija i Katar nisu imali ovakav vid institucionalne saradnje. Sporazum je potpisan 7. januara 2016. godine, a posebnu važnost u njemu ima formiranje mešovitih međuvladinih tela i komisija koje će pratiti unapređenje bilateralne saradnje dveju država. Obrazlažući Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o trgovini i ekonomskoj saradnji i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o trgovinsko-ekonomskoj saradnji Nevena Subašić iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija navela je da pomenuti sporazumi podrazumevaju isto što i Sporazum sa Državom katar, s tim što je Sporazum sa Argentinom potpisan na njihovu inicijativu imajući u vidu da je argentinska strana radila reviziju prethodno potpisanog Sporazuma sa Srbijom. Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u oblasti turizma obrazložila je Vera Janković iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i navela da je namenjen privlačenju većeg broja grčkih turista u našu zemlju. Njime se stavlja van snage Sporazum iz 1959. godine. Ovaj Sporazum daje dobre signale za potencijal za privlačenje grčkih turista, ima imajući u vidu da je u 2017. godini zabeležen porast broja grčkih turista za 9,1 odsto, kao i da pruža šansu za razvoj turizma specijalnih usluga. Po obavljenoj raspravi, članovi Odbora prihvatili su sve predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora, i to: Snežana R. Petrović, Gorica Gajić, Studenka Kovačević, Zoran Bojanić, prof. dr Vladimir Marinković, dr Aleksandra Tomić, Tomislav Ljubenović, Ana Čarapić, Milimir Vujadinović, Stanislava Janošević i Snežana Paunović.

Članovi Odbora su na sednici održanoj 20. septembra 2018. godine, razmotrili su Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike San Marino o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak, koje je podnela Vlada. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da je Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na svojoj sednici razmotrio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu i podneo Izveštaj Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava kojim predlaže da se ovaj Predlog odluke prihvati. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu obrazložile su predstavnice predlagača, državna sekretarka Ministarstva finansija Jelena Tanasković i direktorka PIO fonda Dragana Kalinović. Tanasković je obrazložila pravni osnov za izradu novog finansijskog plana PIO fonda i istakla da su u prvih sedam meseci ove godine planirani prihodi od naplate poreza i doprinosa povećani za 1,80 odsto ili za 7,6 milijardi dinara, što otvara mogućnost da se uradi nov finansijski plan i omogući korekcija penzija od 30.septembra ove godine. Na raspolaganju za te namene biće 4,6 milijardi dinara, kao i još dve milijarde dinara za uvećanje penzija iz budžeta. Ona je dodala i to da se za penzije danas izdvaja iz budžeta nikad manje i to 28,9 odsto, a iz naplate poreza i doprinosa 68,5 odsto. Takođe, direktorka PIO fonda Dragana Kalinović istakla je da je fond smanjio rashode u vezi sa prinudnom naplatom u prvih osam meseci ove godine, pre svega kada su u pitanju vojni penzioneri, jer je Vlada još 2015.godine taj problem rešila sistemski, te se tako do danas stvorila ukupna ušteda od skoro 7 milijardi dinara. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu. Članovi Odbora prihvatili su, nakon obrazloženja predstavnika predlagača, i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike San Marino o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Milan Lapčević, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Vojislav Vujić, Olivera Pešić, prof. dr Vladimir Marinkоvić, Milorad Mirčić, Miljan Damjanović i Momo Čolaković.

Na sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održanoj 19. septembra, razgovaralo se o značaju veterine za razvoj stočarstva u nerazvijenim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić, govoreći o značaju koji veterinarska služba ima u očuvanju zdravlja životinja, pa samim tim i zdravlja ljudi, istakao je da su i pored sprovedene privatizacije koja je, kako kaže, dovela do kolapsa veterine, veterinari uspešno reagovali u svakoj kriznoj situaciji koje su se dešavale usled raznih epidemija. On smatra da je zbog toga neophodno staviti veći akcenat na veterinarsku službu, sa čime se složio i državni sekretar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Velimir Stanojević. Stanojević je istakao da je Ministarstvo svesno značaja veterine, jer je zdravlje životinja osnova svega, a Ministarstvo ulaže sve napore kako bi, iz godine u godinu, bila izdvajana veća finansijska sredstva za stočni fond. Takođe, Stanojević je naglasio da Ministarstvo poseban akcenat stavlja na rad veterinarske službe u nerazvijenim i pograničnim područjima, u kojima, zbog specifičnosti terena, ima važnu ulogu. Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu smatra da je neophodna reorganizacija veterinarske službe u cilju jednake zastupljenosti veterinara na celoj teritoriji Srbije. Ona je naglasila da sledi novi talas vektorskih bolesti, kao što je afrička svinjska kuga, što predstavlja veliki izazov, kako za veterinarsku struku, tako i za medicinu, jer za tu bolest ne postoji vakcina. I pored toga, tvrdi Ivanjac, veterinarska služba ima plan delovanja kako bi došlo do što manjih gubitaka. Dr Miodrag Milković iz Veterinarske komore Srbije smatra da je veterinarska služba deo javnog zdravlja i da kao takva mora da bude deo državne službe. Takođe, ukazao je na neophodnost usklađivanja određenih pravilnika Uprave za veterinu i Agencije za agrarna plaćanja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Članovi Odbora održali su 18. septembra 2018. godine, 55. sednicu van sedišta, u Leskovcu, na kojoj im je predstavljen izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Grada Leskovca za 2016. godinu i odazivnog izveštaja za 2017. godinu. Sednici su prisustvovali gradonačelnik Grada Leskovca Goran Cvetanović i načelnik gradske uprave sa saradnicima, kao i predsednik Državne revizorske institucije dr Duško Pejović sa saradnicima. Gradonačelnik Grada Leskovca Goran Cvetanović istakao je, pozdravljajući članove Odbora i predstavnike DRI, da današnja sednica koja se održava u Leskovcu pokazuje nameru i Narodne skupštine i DRI, ali i Grada Leskovca, da svoj rad učine transparentnim javnosti. Uprava grada se odgovorno odnosi prema javnim finansijama, a od 2012. godine do danas investirala je mnogo u Grad i u poboljšanje uslova života građana, naveo je Cvetanović. On je ukratko predstavio investicione radove koji su, i koji se sprovode, u Leskovcu, posebno naglasivši da se samo ove godine očekuje otvaranje tri nove fabrike koje će otvoriti preko 3.000 radnih mesta. Takođe, NALED je 2018. godine sertifikovao Leskovac kao primer lokalne samouprave koja ima pozitivno poslovno okruženje. Cvetanović je istakao da Izveštaj DRI nije pokazao nenamensko trošenje sredstava i sve proceduralne nepravilnosti koje su uočene otklonjene su u propisanom roku, te je DRI prošle godine predstavila Leskovac kao primer dobre prakse u izradi odazivnog izveštaja. Predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Grada Leskovca za 2016. godinu i odazivnog izveštaja za 2017. godinu i istakao da su prvim izveštajem predstavljene uočene nepravilnosti, a drugim efekti otklanjanja tih nepravilnosti. DRI je u Izveštaju o reviziji pravilnosti poslovanja dala mišljenje sa rezervom, i kod finansijskih izveštaja i kod revizije poslovanja. Nepravilnosti koje se odnose na finansijske izveštaje su nepravilno prikazani prihodi, rashodi i izdaci. Nepravilno su iskazani i rashodi i prihodi u iznosima od po preko 338 miliona dinara, te se vidi da je u pitanju nepravilno klasifikovanje i knjiženje. To je rezultiralo i pogrešno prikazivanim prihodima za oko četiri miliona dinara, što je uticalo na iskazivanje manjeg suficita nego što je on bio, naveo je Pejović. Takođe, uočene su nepravilnosti u organizacionoj klasifikaciji finansijskih izveštaja u iznosu od preko 1,73 milijardi dinara. Nepravilnosti su utvrđene i kod evidencije imovine u iznosu od 1,1 milijardi dinara i kod evidentiranja obaveza u iznosu od 112 miliona dinara, što je sve uticalo da finansijski izveštaji budu ocenjeni sa rezervom. U reviziji pravilnosti poslovanja nepravilno je prikazano preko 747 miliona dinara, što opet ukazuje na pogrešnu organizacionu strukturu, istakao je Pejović. Kao i u drugim lokalnim samoupravama reč je o načinu obračuna plata, prenetim obavezama u odnosu na odobrene aproprijacije, preuzetim obavezama prema drugim izvorima, preuzetim obavezama bez pravnog osnova, rashodima bez prethodno zaključenog ugovora, sprovedenim javnim nabavkama bez postupka ili pogrešno sprovedenog postupka. Pejović je naveo da su generalno u svim lokalnim samoupravama ključne tri stvari, a to su plate, aproprijacije i javne nabavke i kada se ovo sagleda, u Leskovcu je broj nepravilnosti bio u proseku, a odazivni izveštaj je bio takav da se može oceniti kao dobar primer, jer su sve nepravilnosti koje je DRI uočila otklonjene, a preporuke ispoštovane, te je DRI ocenio sprovedene mere kao zadovoljavajuće. Članovi Odbora su obavili i raspravu o sektorskim izveštajima DRI koji su predstavljeni na 52. sednici Odbora održanoj u Subotici, a koje su predstavnici DRI rezimirali na ovoj sednici. Član Saveta DRI Ljiljana Dimitrijević ukratko je rezimirala izveštaj Sektora za reviziju budžeta i budžetskih fondova Republike Srbije i navela da je za 2016. godinu ukupno izrađeno 47 revizorskih proizvoda, od čega 27 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja i 20 postrevizorskih izveštaja. Revizija završnog računa budžeta rađena je kod više ministarstava i to Ministarstva finansija (Uprava za javni dug), Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (Agencija za zaštitu životne sredine), Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva zdravlja i BIA. Takođe, rađene su revizije i kod indirektnih budžetskih korisnika zbog potrebe revizija škola, ustanova kulture i drugo, kako bi se sagledalo sistemsko funkcionisanje propisa i saradnje direktnih i indirektnih korisnika budžeta. Ukupno je dato osam pozitivnih mišljenja kod finansijskih izveštaja i devet pozitivnih kod izveštaja o poslovanju, kao i 18 mišljenja sa rezervom kod finansijskih izveštaja i 18 mišljenja sa rezervom kod poslovanja, kao i jedno uzdržano mišljenje kod Muzeja istorije Jugoslavije. Dimitrijevićeva je istakla i da su propusti uglavnom u upravljanju, kontroli i uspostavljanju interne revizije. Kada se sve sumira uočeni nedostaci beleže visok procenat i to preko 50 odsto, navela je Dimitrijevićeva. Poseban segment revizije je bilo i finansijsko planiranje gde se beleži loše planiranje inostranih zaduživanja za oko 72 miliona dinara, zatim prenete obaveze izdataka za više od 56 miliona dinara kod tri subjekta, kao i prihodi i primanja i njihovo evidentiranje za oko četiri miliona dinara kod tri subjekta, kao i narušena budžetska klasifikacija i nepravilno upravljanje računima. DRI je, s toga, dala preporuke za izmene više zakona, uredbi i pravilnika, zaključila je Dimitrijevićeva. Žarko Riznić, ovlašćeni državni revizor, istakao je da je Sektor za reviziju NBS, javnih agencija i drugih korisnika javnih sredstava uočio da iznos od 358 miliona dinara nije uplaćen u budžet Republike Srbije, da je izvršeno povećanje osnovnog kapitala bez saglasnosti osnivača bilo u iznosu od 386 miliona dinara, gde, u oba slučaja, prednjači Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, dok je uočeno pogrešno iskazivanje uloga u iznosu od 16,2 miliona dinara kod Srpskog pokreta obnove. Izveštaj Sektora za reviziju budžeta lokalnih vlasti predstavila je Stojanka Milovanović, vrhovni državni revizor, istakavši da je Sektor izradio 203 revizorskih proizvoda, od čega je 105 izveštaja o finansijskim izveštajima i pravilnosti poslovanja, 16 odazivnih izveštaja i 82 postrevizionih izveštaja. Revidirane su 32 jedinice lokalne samouprave i to 12 gradova, 16 opština i četiri gradske opštine. Dato je pet pozitivnih mišljenja na finansijske izveštaje i četiri negativna, kao i tri pozitivna na poslovanje i sedam negativnih. Uočeno je 702 nepravilnosti, dato je 800 preporuka, a podneto je i 324 prijave. Kod postrevizionih izveštaja 78 su zadovoljavajući, dok se kod četiri beleži kršenje. Preporučene su izmene 12 zakona i jedne uredbe. Rad Sektora za reviziju organizacija obaveznog socijalnog osiguranja predstavila je v.d. vrhovnog državnog revizora Snežana Trnjaković. Sektor je izradio 18 revizija i to četiri organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i 14 zdravstvenih ustanova (devet iz primarne zaštite, odnosno, apoteka i domova zdravlja, dve iz sekundarne zaštite i tri iz tercijarne zaštite). Izrađeno je 13 postrevizionih izveštaja za revizije iz 2016. godine. Sektor je dao kod finansijskih izveštaja četiri pozitivna mišljenja, dva negativna i 12 sa rezervom, a kod poslovanja tri pozitivna mišljenja, tri negativna i 12 sa rezervom. Podneto je 49 prekršajnih prijava i skrenuta je pažnja na nedonošenje podzakonskih akata. V.d. vrhovnog državnog revizora Slobodan Mijailović predstavio je rezultate rada Sektora za reviziju javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao, ili ima učešće u kapitalu ili u upravljanju, korisnik javnih sredstava. On je istakao da je revidirano 38 subjekata, od čega devet javnih preduzeća, četiri državne kompanije, 23 komunalna preduzeća, jedna ustanova i jedan fond. Kod finansijskih izveštaja dato je jedno pozitivno mišljenje, 35 mišljenja sa rezervom, jedno negativno mišljenje i bilo je kod jednog subjekta uzdržavanja od mišljenja. Kod pravilnosti poslovanja data su dva pozitivna mišljenja, jedno negativno, 33 mišljenja sa rezervom i kod dva subjekta se uzdržalo od mišljenja. Dato je 835 preporuka, a svi subjekti su dali odazivne izveštaje koji su bili zadovoljavajući u 27 slučajeva, kod 10 je ocenjeno da krše dobro poslovanje, a jedan subjekat da teško krši dobro poslovanje. Od svih datih preporuka preko 70 odsto, odnosno, 618, je izvršeno. Predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je rad Sektora za reviziju svrsishodnosti poslovanja, i to dva izveštaja, jedan koji se odnosio na efikasnost i ekonomičnost primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a drugi na opravdanost primene staža osiguranja sa uvećanim trajanjem za pojedina radna mesta, odnosno poslove. Kod prve revizije cilj je bio da se utvrdi da li naručioci u pregovaračkom procesu poštuju ekonomičnost i efikasnost u javnoj nabavci. Poruke su da je utvrđeno da bi postupak bez objavljivanja poziva za ponude bio ekonomičniji kada bi naručioci više pažnje posvetili istraživanju i kontroli. Takođe, više pažnje treba posvetiti odnosu cene i kvaliteta, a nedovoljna koordinacija sa drugim organima i neadekvatna evaluacija dovodi do toga da pregovaranje postaje najnepovoljniji vid javne nabavke. Kod druge revizije, čiji je cilj bio da se utvrdi opravdanost beneficiranog radnog staža, utvrđeno je da je isti kod državnih organa obesmišljen, jer se nije utvrđivao prema težini posla, a ta loša procena je državu koštala četiri milijarde dinara. Bez aktivne uloge Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ne može se obezbediti adekvatan pristup rešavanju ovog pitanja. Preporuka je, pošto je ovo pitanje specifično, da se isto mora rešavati sistemski, zaključio je Pejović. Na kraju rada, predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je Izveštaj o radu DRI za 2017. godinu. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da je prethodni predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović predstavio Odboru ovaj izveštaj na kraju svog mandata, u aprilu ove godine, i predložila da se članovi Odbora na narednoj sednici izjasne o istom, a predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović upoznao je članove Odbora sa sadašnjim i budućim aktivnostima DRI. Ova sednica Odbora održana je u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Milan Lapčević, Snežana B. Petrović, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Olivera Pešić, Srbislav Filipović i Zoran Despotović, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Tanja Tomašević Damnjanović i Žarko Bogatinović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 14. septembra 2018. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 4 – „Slobodno kretanje kapitala“. Sednici je predsedavala Aleksandra Tomić, predsednik Odbora.

Na 35. sednici, održanoj 13. septembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razmotrili su pitanje IPARD programa kao šansu za realizaciju u nerazvijenim područjima. IPARD program Evropske unije je Instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2014–2020. godina, koji za cilj ima dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti. Program je odobren i od strane Evropske unije i od strane Republike Srbije. Iz IPARD programa do sada je podeljeno oko 185 miliona evra, istakao je Milija Miletić. IPARD program obrazložili su predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine iz Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radeta, Lazar Popović, Aleksandar Bogićević i Dragan Mirković. Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, područja moraju ispunjavati jedan od tri kriterijuma: nadmorska visina, mesto u granicama nacionalnog parka i broj zaposlenih. Predstavnici Ministarstva istakli su da su ovi kriterijumi ujedno i mane IPARD programa, s obzirom da područje mora ispunjavati uslov da se nalazi iznad 500 metara nadmorske visine, kao i da broj zaposlenih mora biti manji od 100 na 1000 stanovnika u nerazvijenom području, što su ograničenja za privrednike. Sagovornici su istakli i da u IPARD programe pomoći moraju biti angažovaniji lokalna samouprava i Planinski savez Srbije, u delokrugu svog rada, te da se IPARD program mora više približiti privrednicima, kako bi bili upoznati sa pogodnostima koje IPARD nudi. Na sednici je bilo reči i o promeni mera, odnosno kvota propisanih IPARD programom za davanje bespovratnih sredstava, jer veliki broj gazdinstava na terenu ne ispunjava date kriterijume. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici održanoj 11. septembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su razmotrili zahtev i većinom glasova usvojili Predlog zaključka o davanju saglasnosti Agenciji za borbu protiv korupcije za zasnivanje radnog odnosa sa osam novih lica. Članovi Odbora razmotrili su i dali pozitivno mišljenje Draganu Mitroviću, članu Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, za obavljanje druge javne funkcije. Odbor je, takođe, razmotrio zahtev i dao pozitivno mišljenje narodnoj poslanici Slavici Živković za obavljanje drugog posla. Tokom sednice, Odbor je razmotrio zahtev i doneo rešenja za ostvarivanje prava na isplatu mesečne naknade na ime zakupa stana u Beogradu i prava na naknadu za odvojeni život od porodice narodnom poslaniku Predragu Jelenkoviću. Na kraju sednice, članovi Odbora razmotrili su i Izveštaj Eparhijskog upravnog odbora Eparhije raško-prizrenske o pravdanju sredstava uplaćenih na račun Eparhije raško-prizrenske, za pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji, a na osnovu Odluke o usmeravanju novčanih sredstava iz Fonda solidarnosti Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Aleksandra Jerkov, Petar Petrović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović, dr Darko Laketić, Goran Nikolić i Branka Stamenković.

Na 34. sednici, održanoj 5. septembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razmotrili su pitanje ribarstva u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da su nerazvijena područja na jugu zemlje pogodno mesto za formiranje ribnjaka, posebno pastrmke. Iako već ima proizvodnih kapaciteta u ovom delu zemlje, Vojvodina ipak prednjači sa ribnjacima šarana, te Miletić smatra da bi uz dodatno angažovanje lokalnih samouprava, resornog ministarstva i Privredne komore Srbije, mogla da se postavi okosnica za razvoj ribarstva u nerazvijenim područjima na jugu zemlje. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za veterinu upoznali su članove Pododbora sa merama koje se sprovode na podsticanju ribarstva. Ministarstvo je uvelo tri mere za razvoj ribarstva ili akvakulture, a to su podsticaj od 10 dinara po 1 kg za konzumnu ribu, za šta je ove godine opredeljeno 10 miliona dinara, zatim podsticaj za matice šarana i pastrmke u iznosu od 300 i 500 dinara i mere podsticaja za izgradnju objekata za akvakulturu u iznosu do 1,5 miliona dinara. Uprava za veterinu pored savetodavnog rada pruža podršku pri registraciji i odobravanju ribnjaka i pogona za preradu ribe. Iako ribnjaka ima na celoj teritoriji zemlje, velika je razlika u razvijenosti između juga i Vojvodine. Na jugu ima ribnjaka, oni rade, ali zahtevaju veća ulaganja, a glavni nedostatak je taj što proizvedena riba mora da nađe mesto za prikupljanje, pakovanje, poleđivanje i prevoz do mesta prodaje. Plan za budućnost je da se proizvodnja poveća do te mere da može da se izveze pre svega u region, nakon zadovoljenja domaćih potreba. U raspravi koja je usledila članovi Pododbora razmenili su mišljenja sa predstavnicima Ministarstva i Uprave pre svega o problemu pada izlovljene ribe, povećanom uvozu rečne ribe i padu njenog izvoza, nakon čega su jednoglasno zaključili da se predloži lokalnim samoupravama da istraže potencijale za razvoj ribarstva i ponude iste investitorima. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici Pododbora, održanoj 30. avgusta, članovi Pododbora razgovarali su o razvoju vinogradarstva u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je vinogradarstvo veoma važna grana zemljoradnje koju treba dodatno razvijati jer, kako je naveo Miletić, Srbija je plodno tlo koje treba iskoristiti maksimalno, a naročito za uzgajanje vinove loze. Izneo je podatak da je do 2012. godine pod vinovom lozom bilo 50 000 hektara zemljišta, dok je od 2012. godine pod vinovom lozom 22 150 hektara, s tim što je, prilikom izlaska na teren, zabeleženo da veliki broj registrovanih gazdinstava više ne postoji. Vinogradarstvo je velika šansa za razvoj nerazvijenih područja, naročito uz pomoć subvencija koje je obezbedilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za lozne kalemove, kao i za ostalu savremenu tehnologiju za podizanje novih zasada vinove loze. Miletić je izneo podatak da je za hektar zemljišta pod vinovom lozom neophodno izdvojiti 40 000 evra i dodao da se 75 odsto sorti grožđa koristi za proizvodnju vina, a ostalih 25 odsto za konzumaciju. Predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Kuzmanović je upoznala članove Pododbora sa podatkom da je izvršena rejonizacija vinogradarskih pozicija na osnovu reljefnih, klimatskih i zemljišnih karakteristika. Na osnovu toga se utvrđuje geografsko poreklo vina, stonog grožđa i ostalih proizvoda od vinove loze. Jelena Kuzmanović je istakla da svako vino proizvedeno u Srbiji ima etiketu sa geografskim poreklom i da je u skladu sa propisima i principima EU. Istakla je da u Srbiji postoje tri vinogradska regiona, odnosno 22 rejona i 77 vinogorja. Sagovornici su se složili da je neophodno subvencionisati i dalje ovu delatnost, naročito za podizanje novih zasada vinove loze u područjima u kojima su otežani uslovi za razvoj vinogradarstva. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora: Nada Lazić, Dalibor Radičević, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na sednici održanoj 29. avgusta, članovi Odbora usvojili su 11 inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. U nastavku sednice, članovi Odbora izabrali su narodnu poslanicu Jasminu Karanac za predsednicu PGP sa Iranom, a konstatovali su i promene u sastavu PGP sa Rusijom, Kinom, Kubom, Grčkom, Iranom, Španijom, Kazahstanom i Egiptom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Filipovski, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Jovan Palalić, Vera Jovanović, Milisav Petronijević, Dragan Šormaz, Nikola Savić, Nataša Mihailović Vacić, Maja Mačužić Puzić, Marija Obradović, Dušica Stojković i Jelena Vujić Obradović.

Na 32.sednici, održanoj 27. jula, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o krmnom bilju u ishrani stoke i pripremi senaže za kvalitet i količinu mleka i mesa i zdravlje preživara. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da krmno bilje predstavlja treću granu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, koju pre svega čine lucerka i detelina. On je istakao da se potreba za uzgojem ovog bilja povećava, a činjenica je da se lucerka u brdsko-planinskim područjima malo gaji, najpre zbog nedostatka sredstava, ali i nedostatka opreme, mehanizacije i znanja. Miletić je dodao da samo kvalitetnom ishranom životinja možemo imati kvalitetna grla, pa samim tim i kvalitetno meso i mleko. Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je Ministarstvo kreiralo mere podsticaja mladim poljoprivrednicima, kako bi ostali na selu i okrenuli se poljoprivrednoj proizvodnji. On je naveo da su ove mere prethodne godine dale dobre rezultate, a ove godine se očekuje mnogo bolji odziv poljoprivrednika na konkurs koji je otvoren do 15.avgusta i koji predstavlja dobru priliku, imajući u vidu da su sredstva koja se daju 75 odsto nepovratna. On je naveo da kod silaže ne beležimo veće probleme, dok kod senaže nemamo dovoljno opreme. Od 2013. godine do 2017. godine Ministarstvo je u saradnji sa Institutom za krmno bilje i 40 lokalnih samouprava u Srbiji, realizovalo 30 projekata na 430 stočarskih gazdinstava. Izvršeno je 990 analiza zemljišta, koje su pokazale da je zemljište pretežno kiselo i da je to limitirajući faktor za proizvodnju lucerke. Zaključak ovih analiza je i da naši poljoprivrednici dobro gazduju poljoprivrednim zemljištem, kao i da sama zemlja ima nedostatak fosfora, rekao je Radošević. Kada je u pitanju proizvodnja stočne hrane, pokazalo se da postoji neadekvatna struktura setve, odnosno, da ima više strnih žita u njoj. Posledica toga je nedostatak proteina u ishrani životinja, što se odražava na kvalitet proizvodnih životinja, dodao je državni sekretar. On je istakao da su dati i saveti gazdinstvima za poboljšanje hrane, jer je uočeno da nema primene novih tehnologija u njenoj proizvodnji Takođe, Radošević je naveo da će Ministarstvo i u 2018. godini nastaviti sa ovakvim projektima, sada sa 15 lokalnih samouprava, sa ciljem da nove tehnologije uđu na sve naše farme. Prof. dr Dragan Šefer, šef katedre za ishranu i botaniku Veterinarskog fakulteta istakao je da Univerzitet predstavlja sponu između samostalnih poljoprivrednika i izvršne vlasti. On je ocenio da je stočni fond u Srbiji u stalnom opadanju i objasnio značaj silaže i senaže za ishranu životinja. Silaža predstavlja konzerviranje biljne hrane, dok je najprirodniji način ishrane životinja na paši, čega kod nas ima jako malo. On je istakao da zelena masa nema alternativu, jer se u 1kg zelene mase nalazi najveća koncentracija hranljivih materija. Ipak, naši proizvođači pribegavaju silaži, u kojoj se gubi najviše hranljivih materija. Ukoliko je dobro urađena gubici su između pet i 10 odsto, ali ako nije, onda se oni kreću i do 40 odsto. Silaža se koristi i dobra je onda kada nema vegetacije, silira se sve ono što može, a beleži se čak i da se nivo aflatoksina degradira u ovom procesu, a takođe je veoma laka za skladištenje. Biljke za siliranje moraju da ispune određene kriterijume, pre svega, da imaju dovoljnu količinu šećernog minimuma, odnosno, da imaju lako rastvorljive ugljene hidrate i zato je kukuruz idealna biljka za siliranje. Zatim, potrebno je obezbediti anaerobnu sredinu i idealnu količinu vlage 65–70 odsto. Prof. dr Šefer istakao je da posebnu vrstu silaže za ishranu svinja predstavlja vlažno prekrupljeno zrno kukuruza, koje se koristi u Sremu i Mačvi. Govoreći o senaži prof. dr Šefer istakao je da se ona može opisati kao silaža sa malo vode, jer kombinuje sušenje i siliranje. U ovom procesu biljka se malo prosuši, do 50-60 odsto, a tek onda silira. U njoj ostaju očuvani listovi i cvetovi biljaka koji su hranljivi, a primenjuje se kod onih biljaka koje se ne mogu silirati, kao što je lucerka i odlična je za ishranu ovaca. U nastavku sednice svoja iskustva u stočnoj ishrani i poljoprivrednoj proizvodnji članovima Pododbora predstavio je mladi proizvođač iz Aleksinca, nakon čega su članovi Pododbora doneli zaključke. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Mladen Lukić, Dalibor Radičević i Žarko Bogatinović.