Na sednici Odbora, održanoj 5. novembra, razmatrani su u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje je podnela Vlada. Na sednci su razmotreni i Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, koje je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, predloženo je 96 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatila jedan amandman. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, podneto je 13 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, podneto je ukupno 24 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, podneto je 11 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili jedan amandman. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, predloženo je 40 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, od ukupno podneta 524 amandmana, Vlada i Odbor su prihvatili jedan. Na Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, podneto je 10 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu podneto je osam amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatio ni jedan. Na pomenuti predlog zakona podnet je i jedan odborski amandman. Na Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, narodni poslanici podneli su pet amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, podneto je ukupno 16 amandmana narodnih poslanika, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Balša Božović, Borisav Kovačević, Miroslav Lazanski, Stefana Miladinović, prof. dr Zoran Dragišić, Krsto Janjušević, Dubravka Filipovski i Aleksandar Marković.

Na sednici održanoj 5. novembra 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su više predloga zakona, u pojedinostima, koji su na dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini. Na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podneto je ukupno 524 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da tri amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok su ostali u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, podneto je ukupno 96 amandmana narodnih poslanika, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da 20 amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, podneto je ukupno 24 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, podneto je ukupno 11 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, podneto je ukupno 13 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, podneto je ukupno 16 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da dva amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, podneto je ukupno 40 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da 20 amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, podneto je ukupno deset amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, podneto je ukupno pet amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, podneto je ukupno osam amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, podneto je ukupno četiri amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, podneto je ukupno tri amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, podneto je ukupno 124 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, podneto je ukupno 88 amandmana, od kojih 20 nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, podneto je ukupno 63 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o lobiranju, podneto je ukupno 100 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, podneto je ukupno dva amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, dr Balint Pastor i Jelena Žarić Kovačević.

89. sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Na sednici održanoj 5. novembra 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su amandman na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu. Na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogarstvu, amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su ocenili da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavo predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, dr Balint Pastor i Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici Odbora, održanoj 2. novembra 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su Informaciju o radu Ministarstva kulture i informisanja za period jul–septembar 2018. godine. Informaciju o radu Ministarstva obrazložili su državni sekretar Aleksandar Gajović i sekretar Ministarstva Igor Jovičić i tom prilikom upoznali članove Odbora sa programom i aktivnostima Ministarstva u izveštajnom periodu. Državni sekretar Aleksandar Gajović je istakao da je Ministarstvo, u izveštajnom periodu, u oblasti kulture, obavljalo poslove koji se odnose na razvoj i unapređenje kulture i umetničkog stvaralaštva, na praćenje i istraživanje u oblasti kulture, na razvoj i unapređenje književnog i muzičkog stvaralaštva i likovnih i primenjenih umetnosti. U oblasti informisanja, Ministarstvo je obavljalo poslove koji se odnose na sistem javnog informisanja, praćenje sprovođenja i priprema zakona u oblasti javnog informisanja, praćenja rada javnih preduzeća u oblasti javnog informisanja, praćenje delatnosti stranih informativnih ustanova, a naročito je stavljen akcenat na informisanje nacionalnih manjina. Takođe, Gajović je naveo da je Ministarstvo podsticalo saradnju u oblasti zaštite kulturne baštine, kulturnog stvaralaštva i ukazao na odličnu saradnju sa ambasadama u Beogradu. Nakon obrazloženja Izveštaja, članovi Odbora su se dodatno interesovali za aktuelne teme iz oblasti medija i kulture i podsetili na podatak da se na današnji dan, 2. novembar, obeležava Dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. Razgovaralo se i o napretku u izradi medijske strategije koja, kroz primere evropskih iskustava, treba da doprinese unapređenju medijske atmosfere u Srbiji. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su, većinom glasova, prihvatili Informaciju o radu Ministarstva kulture i informisanja za period jul–septembar 2018. godine. Sednici je predsedavao Mirko Krlić, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Ana Stevanović, Hadži Milorad Stošić, mr Jadranka Jovanović, Dragana Kostić, Snežana Paunović, dr Predrag Jelenković, Aleksandar Jugović, Jasmina Obradović i prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković.

Članovi Odbora za zaštitu životne sredine su, na sednici održanoj 1. novembra 2018. godine, razmotrili Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu, koji je podnela Vlada. Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine dr Branislav Blažić istakao je da, prema Zakonu o zaštiti životne sredine, Vlada, jednom godišnje, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji i on sadrži sve podatke o istom i osim što se upućuje Narodnoj skupštini, stavlja se na uvid i stručnoj i široj javnosti, kako bi se upoznala sa stanjem životne sredine u zemlji. Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović u kratkim crtama predstavio je Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu istakavši da se on nalazi u vrhu svetskih izveštaja. U odnosu na 2016. godinu kvalitet vode u Dunavu je bio bolji 2017. godine, kao i kvalitet vazduha, posebno u gradovima kao što je Bor, ocenio je Radović. On je naveo da se očekuje poboljšanje kvaliteta vazduha u narednoj godini, imajući u vidu investicije u energetski sektor. On je dodao da je u 2017. godini poraslo prečišćavanje otpadnih voda sa 10 na 14 odsto, kao i prikupljanje otpada, koje iznosi 84 odsto. Zaštićeno je 15 odsto više prirodnih područja nego 2016. godine, a od lokalnog i republičkog nivoa naplaćeno je 13.315 milijardi dinara naknada za zaštitu životne sredine, zaključio je Radović. Takođe, prikupljanje ambalažnog otpada je u poslednjih pet godina poraslo sa 20 na 40 odsto i kreće se ka evropskom standardu od 50 odsto, a primarna separacija je uvedena u 44 lokalne samouprave, naveo je direktor Agencije. Nakon rasprave, u kojoj su članovi Odbora razmenili mišljenja sa predstavnicima resornog ministarstva o zagađenju vazduha i u drugim sredinama sem Bora, prikupljanju ambalažnog otpada i primarnoj separaciji, kao i saradnji Ministarstva sa lokalnim samoupravama po pitanju zaštite životne sredine, otvaranju radnih mesta u zelenoj ekonomiji, podizanju svesti o potrebi zaštite životne sredine, o potrebi za dodatnim površinama za pošumljavanje, potrebi za izgradnjom vetrozaštitnih pojaseva i drugo, Odbor je prihvatio Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017.godinu. Sednici je predsedavala predsednika Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radoslav Cokić, Borka Grubor, Duško Tarbuk, Milena Turk, Aleksandra Jevtić, Gordana Čomić, Ivana Nikolić, prof.dr Snežana Bogosavljević Bošković, dr Ljubinko Rakonjac, Zoran Despotović i Milena Ćorilić. Sednici su prisustvovali i saradnici Odbora iz Zelene stolice, kao i studenti Pravne klinike za ekološko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Na sednici Odbora, održanoj 30. oktobra, razmotreni su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara. Tokom sednice, razmotreni su i Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, koje je podnela Vlada. Predloge zakona, članovima Odbora, obrazložili su sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Čatić i načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Predrag Marić. Čatić je, govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, istakla najznačajnije izmene, kao što su pooštravanje sankcija za prekršaj prekoračenja brzine van naselja, ali i da vlasnici automobila starijih od 15 godina neće biti u obavezi da obavljaju tehnički pregled vozila na svakih šest meseci. Takođe, ovim zakonom odlaže se prvi redovni tehnički pregled za novoproizvedena vozila, prvi put registrovana u Republici Srbiji, najkasnije do isteka roka od dve godine od dana prve registracije. Sekretarka MUP istakla je da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama značajno proširuje pojam nasilja, posebno u delu primene pirotehničkih sredstava, kao i maskiranje lica u cilju prikrivanja identiteta pri izvršenju krivičnog dela. Izmenama i dopunama Zakona o policiji, kako tvrdi Čatić, biće omogućeno uspostavljanje adekvatnog temelja za primenu novog sistema plata u Ministarstvu, koji će detaljnije biti uređen aktom Vlade. Uvode se određeni koeficijenti i vrši se podela na državne službenike, nameštenike i policijske službenike. Čatić je istakla značaj Predloga zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, kao zakona koji će doprineti većoj sigurnosti pri identifikaciji i skladištenju oružja. Govoreći o predlozima zakona iz oblasti prevencije prirodnih katastrofa načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Predrag Marić istakao je da su pretnje od katastrofa sve prisutnije i da je nadgradnja postojećih zakona neophodna. Posebna pažnja posvećuje se oblasti kritične infrastrukture, koja nije regulisana ni jednim zakonom Republike Srbije. Članovi Odbora usvojili su predložene predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Momčilo Mandić, Sandra Božić, Borisav Kovačević, Stefana Miladinović, Krsto Janjušević, Dubravka Filipovski, Jasmina Obradović i Aleksandar Marković.

Na sednici, održanoj 29. oktobra, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, u načelu. Članovi Odbora usvojili su predlog za spajanje rasprave o Predlogu zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Predlog zakona o lobiranju, Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, koje je podnela Vlada, u načelu, zatim Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a koje je podneo Visoki savet sudstva, kao i Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca i Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koje je podnelo Državno veće tužilaca. Odbor je glasao da predloži Narodnoj skupštini da prihvati sve predloge onako kako ih je podnela Vlada, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a sednici su prisustvovali i članovi i zamenici članova Odbora Slaviša Bulatović, doc. dr Mihailo Jokić, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i dr Balint Pastor.

Na sednici, održanoj 29. oktobra 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su više predloga zakona koji su uvršteni na dnevni red Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine. Članovi Odbora su ocenili da su Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije i Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Takođe, Odbor je ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Predlog zakona o lobiranju i Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Bajro Gegić, dr Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 29. oktobra, članovi Odbora usvojili su osam inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. U nastavku sednice, članovi Odbora izabrali su narodnog poslanika Darka Laketića za predsednika PGP sa Kenijom, narodnu poslanicu Anu Čarapić za predsednicu PGP sa Bolivijom, narodnog poslanika Dragomira Karića za predsednika PGP sa Belorusijom i narodnu poslanicu Milanku Karić za predsednicu PGP sa Kazahstanom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Nikola Savić, dr Aleksandra Jerkov, dr Milorad Mijatović, Đorđe Kosanić, Dragan Šormaz, Tijana Davidovac, dr Sanda Rašković Ivić, Dubravka Filipovski, Ljiljana Malušić i Miodrag Linta.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 29. oktobra 2018. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova predstavila je Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, koji se nalazi u nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU i predviđen je za usvajanje u četvrtom kvartalu 2018. godine. Usklađivanje će se vršiti fazno, a po usvajanju zakon će biti prosleđen Evropskoj komisiji na mišljenje radi informisanja. Predlogom zakona uspostavlja se jedinstveni mehanizam u oblasti civilne zaštite i vrši se usklađivanje sa direktivom EU 2007/60 i odlukom 1313/213. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Predlog zakona u načelu. Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, takođe je predstavila predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova, koja je istakla da je u pitanju potpuno nov zakon i koji je usklađen sa jednom direktivom EU. Predlog zakona se odnosi na utvrđivanje mreže kritične infrastrukture u Republici Srbiji, odnosno, na sisteme koji služe za snabdevanje građana, kao što su vodovod, toplovod i drugo. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona u načelu. Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije takođe je predstavila predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova koja je istakla da se na njemu radilo dugo i da se nada da će se njegovim donošenjem rešiti nagomilani problemi. Predlog zakona se odnosi na žigosanje oružja proizvedenog u Republici Srbiji i usklađuje se sa tzv. Briselskom konvencijom koja nije dozvoljavala izvoz oružja sa žigom Zavoda u Kragujevcu koji se jedini od vremena SFRJ bavio time. Predlog zakona predstavlja pravni okvir da Zavod preraste u Agenciju, čime se stiču uslovi da Srbija postane članica CIP-a. Predlogom zakona vrši se usklađivanje sa direktivom 447/91 koja se odnosi na savet o kontroli i nabavci oružja. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona u načelu. Predloge zakona o zaštiti podataka o ličnosti i o besplatnoj pravnoj pomoći predstavile su predstavnice Ministarstva pravde. Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti donosi se radi usklađivanja sa relevantnim propisima EU, imajući u vidu da je važeći Zakon u Srbiji donet pre 10 godina, kao i da je EU u tom periodu promenila svoje direktive i uredbe koje se odnose na zaštitu podataka o ličnosti. Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći donosi se nakon 10 godina njegovog pripremanja. Planiran je Akcionim planom za Poglavlje 23 i predstavlja prelazno merilo u pregovorima. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, oba predloga zakona. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Dubravka Filipovski, Dušica Stojković, Dragan Šormaz, Krsto Janjušević, dr Muamer Bačevac, Gordana Čomić i Vera Jovanović.

Članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su na sednici, održanoj 26. oktobra, utvrdili Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopuni Odluke o obrazovanju i radu Stručne službe Zaštitnika građana i na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Zaštitnika građana, i uputili je Narodnoj skupštini, sa zahtevom da razmatra i usvoji po hitnom postupku. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Saši Raduloviću, Mariji Janjušević i Balši Božoviću na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, i doneli odluke da se pomenuti narodni poslanici kazne novčanim kaznama u visini od po 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.171,26 dinara, za izrečene mere jedne opomene. Članovi Odbora su na sednici razmotrili i dali pozitivno mišljenje na zahtev narodne poslanice Marjane Maraš, za obavljanje druge javne funkcije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Jelena Mijatović, Branimir Jovanović, Katarina Rakić, Veroljub Matić, Vera Jovanović i Aleksandar Marković.

Na sednici održanoj 25. oktobra, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrao je Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu, Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Trećeg osnovnog suda u Beogradu i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Nišu. Predsednik Odbora Petar Petrović naveo je da predsedniku Višeg suda u Beogradu Aleksandru Stepanoviću prestaje funkcija predsednika suda zbog izbora za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, Dušanu Agatonoviću, predsedniku Trećeg osnovnog suda u Beogradu, prestaje funkcija predsednika suda zbog izbora za sudiju Višeg suda u Beogradu i da Veri Cvjetković, predsedniku Prekršajnog suda u Nišu, prestaje funkcija predsednika suda zbog izbora za sudiju Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu. Odbor je, većinom glasova, odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu, Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Trećeg osnovnog suda u Beogradu i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Nišu Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski i Stanija Kompirović.

Na sednici održanoj 24. oktobra, članovi Odbora razmatrali su Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period januar–mart 2018. godine, i za period april–jun 2018. godine. Članovi Odbora prihvatili su predlog da se obavi objedinjena rasprava o tački 1. i 2. dnevnog reda, s obzirom da se radi o informacijama o radu Ministarstva u prvom i drugom kvartalu 2018. godine, a da se na kraju rasprave Odbor izjasni o svakoj tački dnevnog reda posebno. Članovima Odbora informacije o radu obrazložila je predstavnica Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Maja Matija Ristić, koja je govorila o aktuelnim infrastrukturnim projektima i dodala da faktička i finansijska realizacija budžeta Ministarstva u ovom trenutku iznosi oko 70 odsto. Što se tiče infrastrukturnih projekata istakla je da se Koridor 10 nalazi na oko 90 odsto realizacije, a Koridor 11 na 94 odsto realizacije, te da se očekuje da ovaj projekat bude završen do kraja godine. Projekat Surčin-Obrenovac, koji se sprovodi već godinu dana, je na oko 60 odsto realizacije, navela je predstavnica Ministarstva. Od železničkih projekata, Ristić je istakla da su u toku radovi na pruzi Beograd - Stara Pazova, koji je započet u julu, a realizuje se i pruga Stara Pazova – Novi Sad. Ristić je istakla i to da se u narednih nekoliko dana očekuje potpisivanje ugovora za prvu A fazu, za stanogradnju za pripadnike snage bezbednosti u Vranju i Nišu. Članovi Odbora prihvatili su Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period januar–mart 2018. godine i za period april–jun 2018. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Olivera Pešić, Krsto Janjušević, dr Dragan Vesović, dr Danijela Stojadinović, Ivana Nikolić, Ivana Dinić i Snežana B. Petrović.

Na sednici Odbora, održanoj 23. oktobra, razmotren je Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koji je podnelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izveštaj je članovima Odbora predstavila ministarka bez portfelja za populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije Slavica Đukić Dejanović, koja je istakla da je konstitutivna sednica Sveta, u novom sastavu, održana 7. novembra 2017. godine i da su do sada održane četiri sednice. Na konstitutivnoj sednici članovi Saveta su informisani o sadržini Izveštaja o determinantama i faktorima nasilja prema deci u Srbiji, zatim o radu na Strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja ,kao i o sadržini Opšteg komentara br. 21 Komitete za prava deteta-o deci u uličnim situacijama. Takođe, članovi Saveta su upoznati sa stanjem po pitanju primene Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2016-2025. godine. Pokrenuta je inicijativa ka Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za formiranje radne grupe za izradu novog Nacionalnog plana akcije za decu, koji bi bio krovni dokument u pogledu zaštite prava deteta. Predsednica Saveta je upoznala članove Odbora sa potpisivanjem dokumenta Poziv na akciju , koji je pokrenuo UNICEF , a koji se zasniva na Konvenciji o pravima deteta i na Ciljevima održivog razvoja, a pre svega na najboljim interesima svakog deteta čime se podrška deci u ranom detinjstvu, postavlja kao prioritet, uzevši u obzir da je prvih hiljadu dana u životu deteta ključno za budući razvojni potencijal, posebno kada je u pitanju centralni nervni sistem. Pored toga pokrenuta je inicijativa ka Vladi Republike Srbije za pristupanje Srbije Globalnom partnerstvu za zaustavljanje nasilja nad decom čime bi se Republika Srbija pridružila savezu nacija koji su posvećeni istom cilju i dobila pristup međunarodnoj razmeni znanja o ovoj temi. Predsednica Saveta iznela je i zabrinjavajući podatak da je Srbija na 46 poziciji indeksa prekinutog detinjstva, što je za pet mesta lošije u odnosu na prethodnu godinu. Ovo rangiranje obuhvata 175 zemalja sveta. Jedan od razloga za tako loše rangiranje su brakovi i prekidi trudnoće maloletnica, kao i problemi dečijeg rada, posebno u romskoj populaciji. Članovi Odbora su se interesovali za detalje pokrenutih inicijativa, a skrenuta je i pažnja da je neophodno, među posebno osetljivu grupu dece, uvrstiti i decu koja žive na selu. U nastavku sednice Odbor je usvojio Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koji je podnelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sednicom je predsedavala zamenica predsednika Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Veroljub Arsić, prof. dr Vladimir Marinković, Milanka Jevtović Vukojičić, Jelena Mijatović, Marko Đurišić, Milija Miletić, Elvira Kovač, Danijela Stojadinović, dr Radoslav Jović, Milena Ćorilić, dr Sanda Rašković Ivić, Enis Imamović i Sandra Božić.

Na sednici Odbora, održanoj 22. oktobra, razmotreni su amandmani na predloge zakona dnevnog reda Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine. Na Predlog zakona o građevinskim proizvodima podneto je 567 amandmana, a Odbor je ocenio da su svi predloženi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji podneto je 72 amandmana narodnih poslanika, a Odbor je ocenio da su svi predloženi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, podneto je 107 amandmana, od kojih je Odbor odbacio amandmane na članove 5, 15, 17, 21. koje su podneli narodni poslanici Branislav Mihajlović, Ratko Jankov, Ana Stevanović, Branka Stamenković i Saša Radulović, a kao nepotpune odbacio je amandmane na članove 14, 15, 16,17. koje su podneli Branislav Mihajlović, Ratko Jankov, Ana Stevanović, Branka Stamenković i Saša Radulović. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju podneto je 130 amandmana, a Odbor je konstatovao da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe podneto je 64 amandmana. Odbor je odbacio kao nepotpun amandman na član 33. koji je podnela narodna poslanica Ružica Nikolić, a za ostale amandmane konstatovao da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju podneto je 39 amandmana za koje je Odbor konstatovao da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju podneto je 69 amandmana, a Odbor je konstatovao da su svi u svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila podneto je 65 amandmana, za koje je Odbor konstatovao da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, podneto je 64 amandmana. Odbor je ocenio da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Milena Ćorilić, Jelena Žarić Kovačević, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, dr Balint Pastor i Bojan Torbica.

Na sednici održanoj 22. oktobra, članovi Odbora razmatrali su u pojedinostima više predloga zakona, koji su na dnevnom redu Druge sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Na Predlog zakona o građevinskim proizvodima, podneto je ukupno 567 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor tri prihvatili, dok su ostali amandmani odbijeni. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji podneto je ukupno 72 amandmana narodnih poslanika, Vlada i Odbor su prihvatili 27 amandmana, dok su ostali amandmani odbijeni. Na pomenuti Predlog zakona podneta su tri odborska amandmana i to na član 30, 71. i na član 100. Predloga zakona, koji su predstavnici predlagača prihvatili na samoj sednici. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, podneto je ukupno 107 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Na pomenuti Predlog zakona podneta su i tri odborska amandmana i to na član 5, 11. i na član 26. Predloga zakona, koji su predstavnici predlagača prihvatili na samoj sednici. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju podneto je ukupno 130 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu nijedan prihvatili. Na Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe podneto je ukupno 64 amandmana, Vlada i Odbor nisu nijedan prihvatili. Na Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju podneto je ukupno 39 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili četiri amandmana, dok su ostali odbijeni. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju podneto je ukupno 69 amandmana narodnih poslanika, od kojih je Vlada jedan prihvatila. Na Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, podneto je ukupno 65 amandmana narodnih poslanika, od kojih Vlada i Odbor nisu nijedan prihvatili. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, podneto ukupno 64 amandmana narodnih poslanika, od kojih Vlada i Odbor nisu nijedan prihvatili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Olivera Pešić, Dragan Jovanović, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.