1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije

Datum sednice: 15.01.2026.

Trajanje sednice: približno 2 sata i 15 minuta

Tema / tačke dnevnog reda:

Razmatranje Informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period april–jun 2025. godine

Donošenje odluke o obrazovanju Radne grupe za utvrđivanje predloga kandidata za izbor predsednika i četiri člana Saveta regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge

Predsedavajući: Uglješa Marković, predsednik Odbora

Broj prisutnih poslanika: 15 (navedeno na početku sednice)

Učesnici van poslanika:

Ranko Šekularac, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Vojkan Tomić, v.d. sekretar Ministarstva

Milomir Đurović, v.d. pomoćnika ministra

Miroslav Alimpić, v.d. pomoćnika ministra

Milan Perović, v.d. pomoćnika ministra

Ko je koliko govorio (procena prema formuli 95 reči = 1 minut):

Poslanici vladajuće većine: oko 35%

Poslanici opozicije: oko 30%

Članovi Ministarstva / gosti: oko 35%

Ukratko sa sednice:
Sednica je bila dominantno posvećena razmatranju rada Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u drugom kvartalu 2025. godine. Opozicioni poslanici su otvorili pitanja visine troškova infrastrukturnih projekata, dinamike realizacije metroa u Beogradu i efekata pojedinih investicija, dok su predstavnici Ministarstva odgovarali naglašavajući faznost projekata, finansijske aranžmane i sistemske izazove. Informacija o radu Ministarstva je usvojena većinom glasova, bez većih proceduralnih tenzija. U drugoj tački dnevnog reda bez rasprave je odlučeno o formiranju radne grupe za izbor članova Saveta regulatornog tela.

---

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Tatjana Marković Topalović (SRCE, opozicija)
Kritički je ocenila visinu troškova pojedinih putnih projekata, navodeći da su cene znatno iznad uporedivih evropskih proseka. Posebno je dovela u pitanje realnost rokova i dinamiku izgradnje beogradskog metroa, ističući nisku fizičku i finansijsku realizaciju i upozoravajući na dugoročno zaduživanje bez jasnih rezultata. Otvorila je i pitanje funkcionalnosti međunarodnog pristaništa u Šapcu, navodeći da nije imalo saobraćaj uprkos ulaganjima.

Mila Popović (Stranka slobode i pravde, opozicija)
U raspravi se fokusirala na potrebu veće transparentnosti u infrastrukturnim projektima i na opravdanost prioriteta koje Ministarstvo postavlja, uz kritički ton prema tempu realizacije i efektima ulaganja.

Robert Kozma (Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, opozicija)
Postavljao je pitanja vezana za održivost infrastrukturnih rešenja i uticaj velikih projekata na lokalne zajednice, sa naglaskom na saobraćajne i ekološke aspekte.

Miroslav Petrašinović (vladajuća većina)
Govorio je o značaju izgradnje severne obilaznice oko Kragujevca, ocenjujući da će projekat znatno rasteretiti gradski saobraćaj. Odbacio je tvrdnje o lošem stanju pojedinih gradskih saobraćajnica, navodeći konkretne primere nedavnih rekonstrukcija.

Branislav Josifović (vladajuća većina)
Ukazao je na opterećenost pojedinih putnih pravaca zbog teretnog saobraćaja i logističkih tokova, posebno u vezi sa železničkim terminalima, dajući sugestije za buduće planiranje.

Ranko Šekularac (državni sekretar, Ministarstvo)
Branio je rezultate rada Ministarstva, navodeći podatke o broju prijava u postupcima legalizacije, razvoju vodnog saobraćaja i međunarodnih pristaništa, uz ocenu da su trendovi pozitivni i da je potreban vremenski period da bi se investicije u potpunosti valorizovale.

Miroslav Alimpić (v.d. pomoćnika ministra)
Detaljno je obrazlagao razloge rasta troškova infrastrukturnih projekata, navodeći poskupljenje radne snage i materijala, kao i složenost projekata. Govorio je o planovima za reformu sistema naplate putarina, posebno za teretna vozila, i o dugoročnim infrastrukturnim pravcima ka Bosni i Hercegovini.

---

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Informacija o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period april–jun 2025. godine usvojena je većinom glasova.

Doneta je odluka o obrazovanju Radne grupe za utvrđivanje predloga kandidata za izbor predsednika i četiri člana Saveta regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge.

Nisu otvorena dodatna pitanja niti su doneti drugi zaključci van utvrđenog dnevnog reda.

17. sednica Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije  15.01.2026.

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Uglješa Marković, predsednik Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina.
Ranko Šekularac, državni sekretar Ministarstva za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu.
Vojkan Tomić, v.d. sekretar Ministarstva za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu
Tatjana Marković Topalović, članica Odbora, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija.
Mila Popović, članica Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
Robert Kozma, član Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija.
Miroslav Petrašinović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Dragan Stanojević, član Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija.
Branislav Josifović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Dragana Arsić, zamenica člana Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Miroslav Alimpić, v.d. pomoćnika ministra za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu
Milomir Đurović,  v.d. pomoćnika ministra za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu
Milan Perović, v.d. pomoćnika ministra za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu

00:00:08 - Uglješa Marković: (šum u pozadini) Otvaram sedamnaestu sednicu Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Konstatujem da imamo kvorum za rad i odlučivanje. Sednici prisustvuje petnaest narodnih poslanika. Današnjoj sednici iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture. Tu su v.d.

00:00:27 - Uglješa Marković: sekretar Ministarstva, gospodin Vojkan Tomić, državni sekretar, gospodin Ranko Šekularac, v.d. pomoćnika ministra, uhm, gospodin Milomir Đurović, v.d. pomoćnika ministra Milan, gospodin Milan Petrović, v.d. pomoćnik ministra, gospodin Miroslav Alimpić i, uhm, v.d. pomoćnik ministra gospodan, gospodin Dušan Radonjić.

00:00:51 - Uglješa Marković: Pozdravljam sve prisutne u svoje i u ime članova i zamenika članova Odbora. I prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. Za ovu sednicu sam predložio sledeći dnevni red. Tačka jedan. Razmatranje informacija o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture za period april-jun 2025.

00:01:08 - Uglješa Marković: godine i tačka dva, donošenje odluke o obrazovanju Radne grupe za utvrđivanje predloga kandidata za izbor predsednika i četiri člana Saveta regulatora tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Stavljam moj predlog na glasanje i molim da se svi izjasnimo.

00:01:33 - Uglješa Marković: Zaključujem glasanje. (klik) I konstatujem da smo utvrdili dnevni red u predloženom tekstu. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da usvojimo i zapisnik sa šesnaeste sednice Odbora. Da li ima primedbi?

00:01:52 - Uglješa Marković: Ako nema stavljam na glasanje zapisnik sa šesnaeste sednice.

00:02:04 - Uglješa Marković: (šum u pozadini) Zaključujem glasanje i konstatujem da smo utvrdj- usvojili zapisnik sa šesnaeste sednice Odbora. Podsećam vas na odredbe člana sedamdeset i pet Poslovnika, kojim je određeno vreme za diskusiju i prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu. Prva tačka dnevnog reda. Uhm, razmatranje informacija o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture za A-period april-jun 2025. godine.

00:02:28 - Uglješa Marković: I molim predstavnika Ministarstva da se javi za reč, samo ovde ćete na mikrofon, tu.

00:02:37 - Uglješa Marković: (šum u pozadini) Ja ću vas samo zamoliti još jednom da se vi predstavite zbog, ovaj, zapisnika i da prosto kažete za šta ste zaduženi da bi ostale članovi znali. Izvolite.

00:02:47 - Ranko Šekularac: Državni sekretar Šekularac Ranko i Ministarstvo građevine. Pre svega želim da se zahvalim vama lično, predsednjiče i ostalim kolegama, narodnim poslanicima, kolegama iz Ministarstva u ime ministarke Sofronijević i u ime Ministarstva da vas pozdravim i zahvalim na prilici da malo damo doprinos u eventualnom razjašnjenju i pojašnjenju svih ovih elemenata iz našeg izveštaja i da se izvinim u njeno ime zato što nije mogla da, ovaj, bude danas na, na ovom Odboru. Uhm, ja ću se potruditi da bude njena adekvatna zamena danas, što će biti popriličan izazov i problem za mene, ali mislim da zajedno sa kolegama ću uspeti da odgovorim na sva neka eventualna pitanja i nedoumice. Kolega Vojkan će ukratko dati neki osvrt na sam izveštaj o radu, a kasnije ćemo mi zajedno, ovaj, da se stavimo na raspolaganje za sva, kažem, eventualna pitanja. Hvala vam.

00:03:41 - Uglješa Marković: (odglisavanje) Samo sekundu. Zahvaljujem se. Reč ima gospodin Vojkan Tomić, v.d. sekretar Ministarstva. Izvolite, gospodine Tomiću.

00:03:51 - Vojkan Tomić: Poštovani narodni poslanici, drage kolege. Izveštaj ste dobili, odnosno informaciju za period april-jun 2025. godine. Ja ću kratko, kao i obično, po sektorima da izložim najvažnije rezultate da se ne bi ponavljali, imajući u vidu da imate informaciju kod vas. Tako da bih najpre krenuo od Sektora za građevinske poslove, sprovođenje objedinjene procedure i ozakonjenje.

00:04:16 - Vojkan Tomić: Mi smo u pre, u mandatnom periodu doneli šesdeset građevinskih dozvola iz sto dvadeset lokacijskih uslova. Održano je šest sednica Revizione komisije sa dvadeset sedam projekata, gde je dvadeset sedam prihvaćeno. Uradili smo četiri sednice Komisije za dodjelu tako zvanih velikih licenci i šest sednica za dodjelu ličnih licenci i dodelili devedeset devet rešenja o utvr-utvrđenosti uslova za dodjelu velikih licenci, četrdeset sedam za dodjelu ličnih licenci. Što se tiče Sektora za komunalne delatnosti, stambenu arhitektonsku politiku, energetsku efikasnost i građevinske proizvode, nastavili smo sa započetim poslovima, pre svega u oblastima donošenja podzakonskih akata, a takođe i, uhm, reforme koja nam predstoji u komunalnoj delatnosti. I jedna od najvažnijih stvari koje smo započeli te-tokom 2005.

00:05:08 - Vojkan Tomić: godine, a to je da smo formirali Komisiju za reformu komunalne delatnosti, unapređenje i do-davanje mera i donošenje mera vezano za razvoj komunalnih delatnosti. Takođe smo na-nastavili sa usklađivanjem zakonodavstva Republike Srbije sa preporukama i direktivama i uredbama Evropske unije, a pre svega vezano za usklađivanje pravnih okvira vezano za građevinske proizvode, kao i u oblastima koje su vezane za energetsku efikasnost u oblasti zgradarstva. Što se tiče drugih, uhm, delat-delatnosti koje su vezane za ovaj sektor, naročito bih istakao da je imamo ozbiljan porast izdat-izdatih energetskih pasošaEh, koji je iznosio samo u ovom periodu 2021 energetski pasoš što čini pedeset tri zarez četrdeset šest posto od ukupno izdatih energetskih pasoša. Iz godine u godinu izdajemo sto, sve veći i veći broj energetskih pasoša koje je samo Ministarstvo izdalo, a od drugih organizacija je izdato dvesta devedeset dva energetska pasoša. Što se tiče Sektora za prostorno planiranje i urbanizam, posebno bih izv-iz-izdvojio jednu odluku i dve uredbe.

00:06:26 - Vojkan Tomić: Prva se odnosi na eh, donošenje prostornog plana, eh p-plana područja posebne namene autoputa E70 Beograd Pančevo, Sektor C, takođe Uredbu o izradi prostornog plana eh, koji je vezan za Požegu Boljare, odnosno za eh, infrastrukturni koridor Beograd-Južni Jadran i povezivanje sa Crnom Gorom i Uredbu o donošenju prostornog plana koji je vezan za obilaznicu eh, puta prvog B reda Ostružnica-Obrenovac. Što se tiče Sektora za železnice i intermodalni transport, nastavili smo sa radom vezano za eh, saobraćajnicu Novi Sad-Subotica, imajući u vidu da nam je svima poznato šta se desilo prvog novembra 2024. godine, eh, ne bih se previše osvrto na taj deo, ali moram da kažem da je u predmetnom vremenskom periodu sa tridesetim šestom fizička realizacija bila na devedeset sedam zarez devedeset četiri posto, a finansijska na devedeset dva zarez pedeset devet posto. Što se tiče daljih železničkih infrastrukturnih projekata, posebno bismo istakli izgradnju pruge Zemun Polje-Aerodrom Nikola Tesla-Nacionalni stadion, eh, čija realizacija je vezana za specijalizovanu izložbu Beograd Expo 2027. Koja zapravo čini kostur naše delatnosti vezane za ovaj prethodni period, a to je izgradnja pruge od stanice Prokop do Nacionalnog stadiona sa preko Zemun Polja do, preko Aerodroma Nikola Tesla do Nacionalnog stadiona.

00:08:05 - Vojkan Tomić: Ukupna dužina ove-ove pruge je osamnaest zarez tri kilometra i predviđena je za brzine do sto dvadeset kilometara na čas. Procenjena vrednost je sto osamdeset osam zarez jedan milion evra i eh, obuhvata pored izgradnje eh, dvokolosečne pruge i izgradnju eh, dve stanice i tri stajališta. Stanice su Zemun i Nacionalni stadion, a tri stajališta su Sinthidunum, Aredum i Surčin. Ono što je važno možda napomenuti takođe za ovu prugu da je-- postoje neke dve varijante koje se razrađuju a vezane su za intervale, odnosno za tak-taktilnu vožnju. To je na petnaest minuta ili trideset minuta i da su naša očekivanja da negde oko sto deset hiljada građana koristi ovu saobraćajnicu, ovu, ovu prugu, što bi otprilike negde na godišnjem nivou bilo oko tri do tri i po miliona ukupno, ukupno putnika.

00:09:02 - Vojkan Tomić: Što se tiče vremenskog perioda za koji dajemo izveštaj, fizička realizacija je na trideset i šesti dvadeset i šest zarez četrnaest posto, a fizička finansijska realizacija je na trideset i šesti dvanaest zarez devedeset šest posto. Što se tiče takođe železničke infrastrukture, posebno bismo spomenuli izgradnju železničkog kompleksa stanice Novi Beograd, eh, koji je takođe jedno od nama veoma važnih eh, projekata koji su, koji su, koji su u toku Što se tiče Sektora za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja, ja ću vrlo kratko, a nevezano za infrastrukturne projekte, pomoćnik ministra je tu pa može nešto više reći o infrastrukturnim projektima. Samo kratko o radu na samom sektoru koji nije vezan za infrastrukturne projekte, a to je u predmetnom periodu eh, izdato devet hiljada tristo četrdeset pet cent dozvola o sposobnosti tereta ili priključnog vozila za korišćenje u međunarodnom drumskom saobraćaju, da smo izdali dvesto osamdeset četiri licence za javni prevoz tereta u drumskom saobraćaju, da smo izdali osamsto četrdeset dve licence za prevoz, za javni prevoz putnika, da smo izdali sto pet sertifikata za lica odgovorna za prevoz tereta i tako dalje, i tako dalje. Imamo ozbiljan, ozbiljno povećanje eh, rada ovog sektora. Što se tiče Sektora za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, vrlo kratko.

00:10:29 - Vojkan Tomić: Eh, što se tiče samog rada Ministarstva, pre svega smo radili na donošenju određenih podzakonskih akata koji su vezani za, za posade i za uslove i sticanje znanja i ovlašćenja članova posada brodova. Što se tiče samog grada na terenu, a vezano za sama plovila, Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova je za mandatni period izvršila trista devedeset jedan pregled putujućih i plov- plovnih objekata Što se tiče Sektora za vazdušni saobraćaj i transport opasne robe, u mandatnom periodu jedan od sporazuma koje smo potpisali kao Ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije, jeste za eh, postizanje, odnosno uspostavljanje vazdušnog saobraćaja između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Saudijske Arabije. Što se tiče objekata, a pre svega Aerodroma Nikola Tesla. (uzdah) Kratko samo, nastav- nastavio se sa radom na realizaciji proširenja terminalne zgrade te se nastavilo sa radom na proširenju terminalne zgrade sa pedeset pet hiljada metara kvadratnih na devedeset hiljada metara kvadratnih i što će u krajnjem ishodu sa trenutnih šest miliona dovesti nakon završetka termin-terminalne zgrade na otprilike kapaciteta opsluživanja deset miliona putnika godišnje Izgrađena je nova umetno poletna sletna staza, a u mandatnom periodu, što je važno napomenuti da su svi radovi na eh, toj stazi završeni i da je pust-puštena u operativni rad u toku noći od dvajstosmi na dvadeset deveti maj 2025. godine.

00:12:02 - Vojkan Tomić: Što se tiče samog rada u opsluživanju putnika na Aerodromu Nikola Tesla u drugom kvartalu 2025. godine, broj opsluženih putnika je povećan za beležimo rast od devet zarez petnaest posto iNa isti period u 2024. godine. Što se tiče aerodroma Konstantin Veliki, koji je naravno manji po kapacitetu, ali tu beležimo rast od 11,67 posto na, po broju opsluženih putnika, ali beležimo i ozbiljan rast količine, aa, transporta robe u prva dva kartala, kvartala 2025. godine u kilotonama imamo povećanje od 35,98 posto.

00:12:39 - Vojkan Tomić: Što se tiče aerodroma Morava, takođa imamo rast u broju opsluženih putnika od 28,58, aa, posto. Naravno, to su skromniji brojevi nego što je aerodrom Nikola Tesla, ali takođe beležimo rast i u prevozu tereta, gde imamo rast na Moravi od 38,67 posto u kilotonama. (pauza) Što se tiče pre svega avio kompanije, naravno, govorim o Er Srbiji. Mi smo imali u prvih šest meseci 25, 25. godine priveženih dva miliona putnika, što je otprilike rekord ove avio kompanije i čini povećanje od sedam posto u odnosu na period 2024.

00:13:19 - Vojkan Tomić: godine. Što se tiče odseka za transport opasne robe, održano je četrnaest ispita i dodeljeno je trista des-- trista devedeset devet prijavljenih kandidata, gde je četristo pedeset jedan kandidat dobio licencu da može upravljati vozilima koje prevoze opasne terete. Jedan od najvećih sektora u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je Sektor za inspekcijski nadzor, gde smo takođe zabeležili dobre i ozbiljne rezultate vezano za sam inspekcijski nadzor. Ja ću vrlo kratko, aa, vezano za po segmentima da kažem da smo u bezbednosti plovidbe imali sto šezdeset sedam inspekcijskih nadzora, da smo u drumskom saobraćaju imali hiljadu dvesta sedamdeset jedan inspekcijski nadzor, što na mandatni period 2002. i četvrte godine predstavljao povećanje od trideset posto, imajući u vidu da smo na mandatni period 2002.

00:14:12 - Vojkan Tomić: i četvrte godine imali devedeset, devedeset trideset četiri. U tom, u mandatnom periodu izdato je hiljadu sto trideset osam prekršajnih naloga i ukupne vrednosti od trideset sedam miliona dinara. Što se tiče inspekcije za državne puteve, obavljeno je sto sedamdeset osam inspekcijskih nadzora, što je takođe ozbiljno povećanje u odnosu na 2002. i četvrtog kad smo imali sto četrnaest. Što se tiče Odseka za inspekcijske poslove željezničkog saobraćaja, obavljeno je sedamdeset dva inspekcijska nadzora u odnosu na trideset sedam iz 2002.

00:14:44 - Vojkan Tomić: i četvrte godine. Što se tiče Urvaničke, Republičke urbanističke inspekcije, obavljeno je dvadeset inspekcijskih nadzora i Građevinska inspekcija je imala takođe u dvadeset petoj godini dvesta dvadeset šest inspekcijskih nadzora. Od toga je ovaj podneto i doneto rešenje o redovnom postupku osamnaest, a prijava za pokretanje prekršajnih postupaka je doneto šest. Što se tiče Odseka republičke inspekcije, 2025. godine imali smo pedeset sedam inspekcijskih nadzora i imamo donetih devet rešenja, dvadeset pet upravnih mera i dva, dve prekršajne prijave.

00:15:27 - Vojkan Tomić: Što se tiče transporta opasne robe, Inspekcija za zaposlene i transport opasne robe, imali smo dvesta šezdeset četiri redovna inspekcijska nadzora, kao i trideset i pet vanrednih inspekcijskih nadzora Što se tiče Odseka za izdavanje dozola za prevoz putnika i tereta, moram da kažem da je ovo jedan od prihoda ministarstva, odnosno budžeta Republike Srbije i na nivou i u ovom periodu od četrdeset dva miliona, četrdeset dva miliona dinara. Ukupno je izdato devet hiljada tristo pedeset devet rešenja po zahtevima domaćih prevoznika, što je povećanje u odnosu na 2002. i četvrtu godinu na osam hiljada devetsto četrdeset pet. Ne bih se zadržavao, sad ovim imate to u izveštaju. Što se tiče Sektora za međunarodnu saradnju i evropske integracije, nastavili smo sa svim projektima koji su započeti u prethodnom periodu.

00:16:17 - Vojkan Tomić: Što se tiče Sektora za finansije, u mandatnom periodu u redovnim aktivnostima sve grupe su radile ove, na, na, na svojim poslovima, pre svega grupa za budžet, kao i grupa za realizaciju projekata, imajući u vidu da imamo jako veliki broj infrastrukturnih strukturnih projekata. Što se tiče Sekretarijata Ministarstva, Sekretarijat Ministarstva je nastavio da radi redovne poslove u odnosu na 2002. i četvrtu godinu u svim sektorima, od pravno kadrovskih i opštih poslova, kao i grupe za javne nabavke su obavljali redovni, redovni poslove da se ne bi zadržavao na, na ovim detaljima Ja sam samo neke od ključnih elemenata iz ove informacije u radu izdvojio. Naravno, stojimo na raspolaganju za vaša pitanja. Pomoćnici su tu da odgovore na vaša pitanja ukoliko to možemo, ukoliko ne možemo na samoj sednici, naravno, kao i uvek na raspolaganju su, vam je i sekretarijat i kabinet ministra za postavljanje svih pitanja u skladu sa redovnim procedurama postavljanja poslaničkih pitanja, ali i naravno ovako, za šta god da vas interesuje, naravno, otvoreni smo da odgovorimo na svako pitanje. Zahvaljujem se

00:17:26 - Uglješa Marković: Zahvaljujem se, gospodine Tomiću. Otvaram raspravu i dok se ne, pre nego što neko bude javio za, za reč, ja ću samo iskoristiti, da vas zamolim, ako možda nam date samo još i podatak, nema veze sa ovim periodom, ali mislim da je značajan zbog javnosti, kakav je odziv vezano za ovaj Zakon o legalizaciji ili evidentiranju i upisu prava svojine i kad ističe-- Kada, kada, i kada ističe i kada ističe rok za prijavu. Mislim da bi to ovaj takođe zanimalo

00:18:13 - Uglješa Marković: Evo, evo javio se gospodin Školarac, izvolite.

00:18:33 - Ranko Šekularac: Dobro. Eh, kako god ovaj u odnosu na sve ono što smo narednog prethodnog perioda imali, ovaj način evidentiranja i upisa je na neki način formalizacija svega onog što ja kažem ne, ne nelegalno ili suprotno propisima izgrađeno. Ovo je popriličan napredak, mogu reći, istorijski neki da kažem potez kako predsednika, tako i ovog ministarstva. Eh, mi smo pre par dana imali oko šesto hiljada podnetih zahteva. Rok je do petog februara, međutim, rok za primedbe i predstavke traje još mesec dana i siguran sam da će taj rok biti onako poprilično, eh, rok i za neke dodatne prijave, tako da mislim da očekujemo da će do ovog zakonom propisanog roka biti sigurno daleko, daleko više nego do onih šesto šesto hiljada.

00:19:29 - Ranko Šekularac: Nakon toga je postupak, eh da kažem eh,eh, odlučivanja, a onda i donošenja rešenja, svakako jedan dobar zakon. Zakon koji smo mi ovde komentarisali, koji je istorijski iskorak, ovaj mislim da jednostavno možemo i moramo svi da ga pozdravimo i da podržimo. Što se tiče samog sistema i funkcionisanja sistema, on za sad funkcioniše, eh dosta dobro. Ne kažemo da nema problema, ali se ti problemi rešavaju u hodu i verujem da svako ko ima problem sa samim podnošenjem, eh prijave može da dođe neposredno kako Agencija za prostorno planiranje, tako i na sva ona druga mesta o kojima je ministarka više puta govorila da im se pruži i stručna ovaj tehnička i pravna pomoć oko, oko same aplikacije i oko samog podnošenja ovaj zahteva.

00:20:20 - Uglješa Marković: Zahvaljujem gospodine Škvarac. Da se ide preko Agencije za prostorno planiranje, ali može i preko ovaj opština, odnosno lokalnih samouprava i to sve poštuje,da. Otvaram raspravu. Prijavljena je gospođa Marković Topalović. Izvolite

00:20:33 - Tatjana Marković Topalović: Hvala lepo. Uvaženi predsedniče! Uvaženi narodni poslanici i gosti. Ovaj, pažljivo sam pročitala vaš izveštaj koji je malo zakasnio. Da kažem, prošlo je već sedam meseci, tako da mnogo toga se desilo za ovih sedam meseci.

00:20:51 - Tatjana Marković Topalović: Ali, recimo u oblasti šest, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe kod aktivnosti tri imate aktivnost Lučkih kapetanija, to vam je strana trideset deveta, da vam pomognem. Eh, ja dolazim iz Šapca. Jedanastog decembra dve hiljade dvadeset treće tačno pre dve godine i mesec dana otvorili ste međunarodno savsko pristanište ne samo u Šapcu, nego još na devet mesta u Srbiji. Eh, negde da vas informišem da ni jedan jedini brod nije pristao za dve godine i nešto. To je informacija koja je vrlo bitna zato što je uloženo šezdeset miliona dinara eh, građana iz budžeta, iz budžeta Srbije.

00:21:31 - Tatjana Marković Topalović: Jedan deo je grad nešto finansirao. Eh, ovo pristanište je otvorio gospodin Vesić, nedavno optuženi i gospodin predsednik, ja mislim Lučke kapetanije, načelnik Predrag Petrović. Znači ni jedan brod za preko dve godine. Ja mislim da ni druga pristaništa nisu profunkcionisala. Govorilo se o, ovaj turizmu, o kruzingu i ovaj o velikim aktivnostima koje će se dešavati na tom pristaništu koje može da primi veliki broj ljudi.

00:22:00 - Tatjana Marković Topalović: Sam pontonski deo je dugačak četrdeset dva metra širok sedam metara. Ništa se nije desilo i mislim, volela bih da čujem vaš komentar, prosto jer ova informacija nije prošla kroz vaš izveštaj, a mislim da je jako bitna. Sledeće u oblasti sedam u Sektoru za vazdušni saobraćaj i transport, eh pet aviokompanije strana pedeset četvrta. Vi ponovo pominjete aerodrom Trebinje koji se smatra uzaludnom investicijom jer se kao investicija prvi put pominje 2006. godine pre dvadeset godina.

00:22:32 - Tatjana Marković Topalović: Čak postoji jedna vrlo zanimljiva opaska da će uskoro cena ovog aerodroma biti jednaka ceni izgradnje Hitrova. Naime, radi se o aerodromu koji u geografskom smislu se nalazi između dva aerodroma između Tivta i Dubrovnika i postavlja se pitanje njegove potrebe. Drugo i broja ljudi koji će ga koristiti. Ali ono što je fascinantno jeste da je 2020. godine gospođa Zorana Mihajlović rekla da će taj aerodrom koštati negde oko pedeset miliona evra, da bi predsednik Aleksandar Vučić pre samo nekoliko dana ponovo reaktivirao priču o aerodromu Trebinje i rekao da bi taj aerodrom trebalo sada da košta dvesta miliona evra, znači četiri puta više.

00:23:14 - Tatjana Marković Topalović: Ne samo što se postavlja pitanje njegovog opravdanosti funkcionisanja Ono što je interesantno vi u ovom izveštaju imate da je u januaru mesecu 2025. godine otkupljeno samo sedamnaest zarez tri procenta teritorije za aerodrom, da imate mnogo nerazrešenih stvari, ali ono što je meni lično fascinantno i našem odboru naše stranke Srbija centar za građevinu jeste da ste već imali jednog direktora pet godina koji je primao svoju platu. On je dao ovaj otkaz u junu 2025. godine i sada imate novog eh, direktora nepostojećeg aerodroma. Volela bih da čujem vaš komentar jer sam sličan komentar imala pre dve godine i za te dve godine sa ovim aerodromom se ništa nije desiloU oblasti trinaest infrastrukturni projekti oblasti putne infrastrukture, to vam je strana osamdeset osam.

00:24:08 - Tatjana Marković Topalović: Pošto dolazim iz Šapca, iz Mačvanskog okruga, naravno da pomno pratim ove saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica od sedamdeset osam i po kilometara, a vi ste to završili sa procentom devedeset devet, ja mislim zarez osamdeset šest, ali bih volela da čujem komentar jer ga nisam čula ni pre godinu ni pre dve, a to je da se cena strahovito menjala i da jesmo zaduženi kod Inteze i Unicredit banke. Zaduženja su išla od 2021. preko 2022. do 2023. Er, prva cena koja je pomenuta ili dogovorena je bila četristo šezdeset sedam zarez pet miliona evra, a zatim ste desetog novembra 2023.

00:24:48 - Tatjana Marković Topalović: godine podigli cenu za osamdeset miliona evra, tako da ona koju smo čuli poslednji put, a nisam sigurna da je finalna je petsto pedeset četiri zarez sedam miliona evra. Ono što brine jeste da su to cene koje su daleko veće od evropskih cena. Ukoliko uporedite cene izgradnje sličnih puteva u Hrvatskoj, zatim u Austriji i u Severnoj Makedoniji, dolazite do cene da kroz ravničarski prostor je to tri miliona evra, ako probijate Ape i mislim Triglav, to je negde do trinaest, četrnaest miliona. Prosečna cena ovog puta je negde između sedam i sedam i po miliona evra. Jasno je da je u tom prostoru izgrađen i most.

00:25:28 - Tatjana Marković Topalović: Međutim, cena je neopravdano, ovaj, visoka po mišljenju stručnjaka i ja bih vah-vas negde zamolila za, za vrstu komentara, pogotovu što kažem, dolazim iz tog područja pa su za taj komentar zainteresovani, naravno, i ljudi iz okruga koje predstavljamo Sledeće. To nam je već, da tako kažem, hronična tema i ja se iskreno svaki put začudim kada je stavite na dnevni red. To je tačka jedan dvadeset devet Izgradnja metro sistema u Beogradu. To vam je strana sto trinaest. Podsetiću vas, mada je to već anegdota, da je gospođa Aja Jung kupila 2018.

00:26:05 - Tatjana Marković Topalović: karte za metro, a evo prošla osma godina, a ona svoje karte nije iskoristila. Ja sam pažljivo ispratila numeriku vašeg metroa jer nisam građanin Beograda, ali znam da je užasan saobraćaj u Beogradu i da ljudi imaju veliki problem da dođu do svog radnog mesta i do kuće. I naravno da bi metro bio rešenje. Međutim, prema mišljenju ozbiljnih stručnjaka iz Srbija centra nema nikakvih naznaka da ćete niti početi, niti završiti, niti ispoštovati rok 2031. godine.

00:26:36 - Tatjana Marković Topalović: Ja ću vas samo referisati na dva podatka. U junu mesecu kod dela projektovanja i izgradnje metroa vama je fizička realizacija pet procenata, a finansijska realizacija šest procenata, a ideja je da ga završite do 2031 Kod izgradnje saobraćajnice i komunalne infrastrukture na lokaciji Makiško polje, faza lot jedan i lot dva, fizička realizacija vam je četiri posto, a finansijska realizacija vam je pet posto. Stručnjaci kažu da je nemoguće i neodrživo da se uhvatite ovog metroa i da ga završite. Eh, dakle, cela investicija bi trebalo da bude oko jedan i po, jedno i po milijardu evra, tako da po načinu kako koristite i investirate novac, čini mi se da će naši praunuči će biti zaduženi za metro koji nije funkcionisao, ne funkcioniše i nema naznake da će se završiti U oblasti trinaest infrastrukturni projekti oblasti železničke infrastrukture imate pod tačkom dva dvanaest i dva trinaest izgradnju pruge Zemun Polje, Aerodrom Nikola Tesla, Nacionalni stadion. To vam je strana sto trideset.

00:27:44 - Tatjana Marković Topalović: Eh, dakle nabavljate ili ste nabavili 31. decembra 2025. to vam je bio rok, devet elektromotornih garnitura brzine do 120 kilometara na čas. Eh, mi smo usvojili, odnosno vi ste predložili i usvojili lex specialis za Expo, računajući da će se Expo i održati i aktivirati i u ime Expoa vi ste kupili devet elektromotornih vozila ili su u procesu kupovine Ja negde (kašalj) da, da upoznam i građane Srbije koji nas slušaju i sve one koji su zainteresovani da je ta investicija pedeset četiri i po miliona evra, odnosno šest miliona evra, nešto preko šest miliona evra po vozilu, a da uopšte niste opravdali ni put do Expa, niti samo definisanje Expa, a definitivno je da veliki broj zemalja najavljuje nedolazak na Expo. I poslednje što me interesuje, ne manje više, vratiću se samo na ovaj prvi deo jeste četiri dva projekat izgradnje stanova.

00:28:45 - Tatjana Marković Topalović: To je strana sto četrdeset do sto četrdeset prve. Ja napominjem da sam ovo pitanje već uputila ministru, ovaj, odbrane Bratislavu Gašiću i nije mi odgovorio. Možda je i ovaj previše ambiciozno očekivati da će mi odgovoriti jer je prošlo skoro dva meseca. Znači, kada će biti podeljeni stanovi u Kragujevcu, Kraljevu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, na koje imaju pravo pripadnici snage bezbednosti koji nemaju rešeno stambeno pitanje ili imaju neodgovarajući stan? Vi možete da mi kažete danas da to nije vaša nadležnost, ali ovaj mislim da bi bilo korektno bar da kažete za koga ste ih gradili i koji je put za te ljude da konačno dođu do stanova, jer se radi o stanovima koji su završeni 2022.

00:29:31 - Tatjana Marković Topalović: godineZnači, sada je 2026. i vrlo je verovatno da je veliki broj tih stanova izašao iz garantnog roka. O čemu se radi? U Kraljevu imate devetsto četrdeset sedam stanova, eh, od toga je neraspodeljeno sedamsto. U Kragujevcu šesto pedeset stanova na Deninom brdu i svi su neraspoređeni.

00:29:51 - Tatjana Marković Topalović: U Novom Sadu sto osamdeset stanova i u Sremskoj Mitrovici sedamdeset stanova. Pošto vidim da mi vreme ističe, samo ću se vratiti na početak, odnosno na Sektor za vazdušni-- izvinjavam se, na, na prvu ovu tačku, a to je, eh, lokacijski uslovi. Ja bih volela da ko-- prosto prokomentarišem, u Srbiji ste napomenuli da je otvoreno sto sedamdeset dve hiljade 172 gradilišta u momentu dok ste pisali ovaj izveštaj. To je broj koji vam stoji. Mislim, to je meni neverovatan broj gradilišta.

00:30:25 - Tatjana Marković Topalović: Eh, ja prosto hoću da dam neki komentar i kao građanin-- ja uopšte nisam sigurna eh, u kvalitet gradnje niti izdavanja građevinskih dozvola. Referisaću se samo na, na dva slučaja, a ima ih mnogo. Prvi je pad nadstrešnice, gde je predsednik države rekao da nije rekonstruisana, pa jeste nadstrešnica, a drugi slučaj, recimo jedan sitan, ali to je vidikovac na Kablaru. Znači, koliko ste sigurni u bezbednost onoga što gradite? Evo, to je to. Hvala vam lepo, izvinite predsedniče, malo sam očepila vreme.

00:30:52 - Uglješa Marković: Zahvaljujem. (kašalj) Mi ćemo ovaj, kao i po-- kao što inače radimo. Da-daću prvo poslanicima, da, prvi krug, pa onda ću vama dati da, da odgovorite na sve. Eh, prijavljena sledeća koleginica Mila Popović, izvolite

00:31:15 - Mila Popović: Zahvaljujem. Pa, uopšte besmisleno je da ovaj Odbor u januaru 2026. godine razmatra izveštaj za drugi kvartal 2025. godine. Dakle, izveštaj koji ste nam danas dostavili je anahron.

00:31:31 - Mila Popović: Kome tačno koristi da mi danas raspravljamo o vašim administrativnim aktivnostima iz prošle godine? Nismo mi revizori pa da čitamo neke ovde istorijske izveštaje. Mi smo poslanici koji treba da raspravljaju ovde o radu vašeg ministarstva i o tome šta se dešava u trenutnoj situaciji, dakle, eh, ažurirane informacije da vidimo. Eh, mi smo danas morali da pričamo o tome kako ide, eh, kako napreduje evidentiranje objekata. Vi ste to sada pomenuli kada, kada smo vas podsetili, eh, na to.

00:32:00 - Mila Popović: Dakle, šta vi tačno radite po ovom pitanju? Kako napreduje taj proces? Da li će u predviđenim rokovima građani uspeti da evidentiraju svoju imo-imovinu? Vi ste rekli sada da ima oko šeststo hiljada do sada eh, prijavljenih. Eh, mi znamo da ih ima preko čet-preko četri miliona ih ima.

00:32:16 - Mila Popović: Rekli ste da je rok do dvadesetog ili kad već da li će uspeti svi oni, eh, da, eh, se prijave pošto ste prestali da objavljujete podatke. Zato bi bilo jako korisno da, da, da nam dajete te podatke. I dakle, da li će uopšte ova kampanja za legalizaciju doživeti neuspeh jer vam građani ne veruju i ne veruju u vaš proces legalizacije. Ono što vidim da po nekim opštinama po Beogradu bar, dakle, konkretno opština Voždovac zapošljava i novih sedamdeset ljudi da bi radi-s obrazloženjem da će raditi i ubrzati, dakle, taj eh, proces legalizacije, i ja se nadam da će zaista biti zaposleni zbog toga, a ne od toga da se uhlebe opet neki vaši eh, stranački kadrovi koji su do juče sedeli u, eh, Ćacilendu. Eh, drugo ono što mene zanima i žao mi je što gospođa Sufronijević nije tu.

00:33:01 - Mila Popović: Dakle, predsednik države je više puta izjavio da su ljudi u ministarstvima i javnim preduzećima postali kukavice i da po šest meseci proveravaju projekte jer se plaše posle pada nadstrešnice u Novom Sadu da bilo šta eh, potpišu. Vi, odnosno vaša ministarka, se prema ovom ni jednom do sada n-nije odredila, a više puta smo je pitali da li vi smatrate da je poštovanje procedura bezbednosnih protokola eh, iz zakona kukavičluk ili da su inženjeri službenici kukavice jer poštuju zakon, a ne divljanje vašeg predsednika, ministra i investitora. I da li vi podržavate predsednika kada javno vrši pritisak da se dokumentacija potpisuje brže i bez predugih provera, i kako garantujete građanima ono o čemu je pričala i moja koleginica, Srbije da se sutra neće desiti Novi Sad i nova nadstrešnica zbog političke žurbe Što se tiče ov-ovih informacija o radu, ja u-ne mogu da ne pomenem uvek metro kao neko ko dolazi iz Beograda i ko je bio odbornik u Skupštini grada. Dakle, videli smo ovih dana kada smo imali ovaj kolaps u saobraćaju opet zbog vaše uprave u Beogradu doveo je do toga da su nam autobusi takvi kakvi jesu, sa ćelavim gumama, da ljudi nisu mogli da se preve-prevezuju, videli smo koliko bi bilo važno da Beograd ima metro. Imali ste projekat metroa urađen, pripremljen 2012.

00:34:15 - Mila Popović: za koga su, podsetiću vas glasali i odbornici 2011. Srpske napredne stranke, odnosno vaši, eh, odbornici. Vi ste taj, eh, projekat kada ste došli na vlast sklonili u stranu i izgubili smo dragoceno vreme. Dobili smo projekat koji su radili političari, ne stručnjaci koji treba da, eh, poveže ne ljude i naseljena mesta, nego vaše projekte vaših tajkuna, a na sve to da ugrozi i vodoizvorište na Makišu. Pored toga, poskupio je tri puta taj vaš projekat, dakle sa dve zarez četiri milijarde evra na najmanje šest zarez pet milijardi evra.

00:34:49 - Mila Popović: Izmislili ste da, eh, da će u Beogradu na vodi špicu saobraćaj biti na nivou Londona, što se nije desilo nikada. I to vam je jedan od razloga zašto se tvorište, odnosno linije ukrštaju u Beogradu na vodi, u stvari, sve je bila to vaša namera da se centar grada prebaci u eh, Beograd na vodi Dakle, da niste došli na vlast, prva linija bi već bila u funkciji druga, eh, pri kraju. Eh, još jedan skandal tu imamo, a to j-e da vi karticu niste obezbedili još uvek. Svake godine pomerate rokove. Koleginica je rekla da je u ovom vašem informaciji o radu, kaže fizička realizacija pet posto.

00:35:25 - Mila Popović: Doduše, ovo je za april jun dvadeset i pete godine, ali ja ne znam kako vi planirate da završite u roku koji ste zadali, ali opet kažem svake godine pomerate eh, rokove, tako da ko zna da li će ikada eh, Beograd pod vašom vlastu-vlašću i dobiti metro. I možda je bolje da ne dobije ako su ovakve linije. Dakle, na Čukarici još dvaest četvrte godine oduzeto zemljište za potrebe metroaDržava su pisali kao vlasnik i ljudi su ostali bez svoje imovine, a naknadu nisu dobili. Ne znam da li imate tu informaciju. Ni dinar.

00:35:56 - Mila Popović: Gde je taj novac završio, to ne zna niko. Kao što i metrou magli, tako i novac za oduzet u zemlji nestao u istoj toj eh, magli. Eh, ono što je isto stalno eh, pominjemo opet je vezano za Beograd. To je fabrika za preradu otpadnih voda u Velikom selu. I tu ste imali završen interceptor, tunel.

00:36:15 - Mila Popović: Obezbeđena sredstva su mogla da budu iz Green mani, odnosno iz evropskih eh, fondova. Ništa nije urađeno, milimetar jedan niste nastavili sa tim projektom. Gospodin Vesić je više puta govorio radimo, gradimo, i to sve u sadašnjem vremenu. Vi kad odete tamo, tamo nema ničeg. Tamo je jedna livada.

00:36:32 - Mila Popović: E, sada čujemo da Kinezi hoće da raskinu ugovor, pa onda u sledećem, to je bilo u prethodnoj informaciji o radu. Sad u ovoj informaciji o radu opet piše da se radi na tome da se raskida ugovor. Sad, kakvo je trenutno stanje? Šta se dos-desilo u međuvremenu da je taj ugovor raskinut? Koliko će to da košta građane Beograda i građane Srbije taj raskid ugovora i kada ćemo uopšte dobiti tu fabriku za preradu otpadnih voda?

00:36:57 - Mila Popović: Dakle, recite građanima da ih lažete sve vreme, da smo mi jedina evropska prestonica koja fekalije izbacuje u dve međunarodne reke. To je sramota. To imate, dakle, isto u ovom izveštaju da je planiran raskid ugovora. Ono što sam htela da vas pitam da li ste skoro bili u Kragujevcu? Da li ste videli, da li ste se provozali tamo putevima, da li ste se, da li čekate da se otvori krater u Knez Mihajlovoj koji je državni put?

00:37:26 - Mila Popović: Bulevar kraljice Marije, pa Kraljevački bataljon, Radoja Domanovića, Miodraga Vlajića Šuke. To su sve državni putevi. Da li i ko, kako će? Dakle, da li će biti rekonstrukcije tih puteva? Da li ih imate u planu?

00:37:39 - Mila Popović: Trpe štetu, dakle, i oni koji prolaze kroz Kragujevac i oni koji žive tamo. Dakle, nadvožnjak Sušica takođe. Počeli ste jesenas da radite i niste ni do pola stigli. Pogledajte na šta vam liči nadvožnjak u Leskovcu. Vi dozvoljavate saobraćaj tuda da prolazi.

00:37:54 - Mila Popović: Molim vas, vi ste, koliko sam je, koliko ja znam, zaduženi za inspekcijski nadzor. Molim vas, pogledajte na šta viče nadvožnjak u Leskovcu. Ovo je stvarno tempirana bomba. Da li ćete preduzeti nešto po tom pitanju Vidim da ste eh, takođe reagovali na nadvožnjak na Autokomandi, pa me zanima šta će se dalje dešavati sa tim i kojom brzinom ćete reagovati, jer i to može da bude potencijalna eh, tempirana eh, bomba. I još jedna stvar dakle, građanima Prijepolja je jako bitan eh, ovaj put Begov most, Bjelobabe, eh, Kaćeva, Milošev dok, Raul Aljinovići.

00:38:29 - Mila Popović: Molba njihova je da se ponovo svrsta u državne puteve ovaj put, jer je tim statusom nekada bio obuhvaćen, ali je 2013. izuzet. Eh, održavanje ovog puta eh, košta puno lokalnu samoupravu, dakle preko deset miliona dinara. Opština to ne može da eh, podnese. Taj put je u jako lošem stanju.

00:38:46 - Mila Popović: Dakle, molba građana je da se taj put svrsta ponovo u kategoriju državnih puteva. I da li ćete nešto uraditi eh, i eh, po tom pitanju? Ostaviću još malo vremena ako bude eh, trebalo za nešto, ali u suštini to je to. Žao mi je što svaki put imamo sličan ovaj izveštaj. Dakle, samo kopije-pejst prepisujete stvari, eventualno dodate po jednu rečenicu, a drugo kažem, pričamo o stvarima koje su, koje se dešavaju prošle godine, koje su se desile prošle godine, pre godinu dana Dakle, molim vas, dajte da govorimo o onome što se trenutno dešava.

00:39:18 - Mila Popović: Vama su putevi razvaljeni, vama su gra- u gradovima su krateri na putevima. Dakle, imamo nadstrešnice potencijalne koje svuda mogu da popadnu. I šta radite po tom pitanju? Nemojte, molim vas, da nam zamajavate sa nekim brojkama, brojevima i ovde nekih dvesta strana. Mislim, žali Bože ovog papira. Eto, hvala vam

00:39:35 - Uglješa Marković: Zahvaljujem koleginice Popović. Eh, sad su nam iz ministarstva dali ovaj pun-pun podatak da je do pre četiri dana, ako se ne lažem, u gospodinu Školarac bilo šesto hiljada, a da je sada oko sedamsto, ne oko, nego da sedamsto sedamnaest, osamsto, sedamsto sedamnaest hiljada osamsto devedeset objekata koji su se prijavili. To ćemo onda na kraju da, ali čisto, znači otprilike po tome vidimo koliki je trend. Za nekih sto, za nekih četiri dana mi imamo preko sto hiljada objekata novih koji su prijavljeni, tako da ovaj imamo još nešto malo manje od mesec dana, ako sam dobro razumeo rok za prijavu. Sledeći prijavljeni kolega Robert Kozma.

00:40:15 - Uglješa Marković: Kolega, izvolite.

00:40:16 - Robert Kozma: Hvala vam predsedavajući. Eh, ja ću se kratko osvrnuti i na neke delove ovog izveštaja. Ovaj takođe isto neću pričati o samom izveštaju toliko. Pogledaću. Pokušaću da, jel da, o-o-o temama pričamo sagledavajući vremensku distancu kada je zapravo koji pro pokriva ovaj izveštaj, jer sad smo u januaru 2026.

00:40:36 - Robert Kozma: Ovaj izveštaj pokriva do juna prošle godine, ali govoriću o nečemu što m-o načinu jel da koji vi izvodite infrastrukturne radove, a pogotovo kad se radi o izgradnji puteva i možete komotno da pogledate vašu jel da stranicu broj devedeset vašeg izveštaja. I ovde bi da govorimo o nečemu što je tipičan primer, što je simbol zapravo naprednjačke izgradnje, a ja bih rekao ugradnje prilikom izgradnje saobraćajnih jel da deonica. Govorim o Moravskom koridoru Pojate-Preljina, jer ono što meni stvarno nije jasno, a to se čak i ne vidi u ovom izveštaju, nego se jel to informacije o tome dobijaju eh, u medijima ili kroz javnost jel da kroz iz-izjave vaših zvaničnika. Mi imamo Moravski koridor Pojate-Preljina, jel tako? Koji je prvobitno bio 2018, devetnaeste godine, kada je potpisan komercijalni ugovor, bio planiran da košta sedamsto četrdeset i pet miliona evra.

00:41:36 - Robert Kozma: To je sto dvanaest kilometara puta je tada jel bilo planirano da država potroši sedamsto četrdeset pet miliona evra, da se koridor završi do 2023. godine. Mi smo sada u 2026Eh, planirano završ-zav-završetak radova je najavljeno da će eventualno da bude kraj 2026. godine, mada kada gledamo jelda vremenski periodi kašnjenja radova teško da će se koridor završiti do kraja 2026. godine, ali ono što je ozbiljnija stvar jeste da ono što se predviđa da bude cena radova samog koridora Pojate-Preljina se penje na dva zarez petnaest milijardi evra.

00:42:20 - Robert Kozma: Mi imamo to da ste nešto ugovorili za sedamsto četrdeset i pet miliona evra, a da se onda cena tokom godina ne duplira nego skoro triplira. Ovo je tipičan primer naprednjačke ugradnje kada se radi o izgradnji puteva. Putevi jelda radovi na putevima kasne, rokovi se probijaju, a cena ide enormno eh, se povećava, tako da dođemo do povećanja od minimum pedeset posto, a u ovom slučaju dolazimo do toga da se cena gotovo triplira. I ja bih voleo da čujem neko razumno objašnjenje kako zapravo dođemo u ovakvu situaciju i kako dođemo od toga da na kraju se predviđa da nešto što je smatralo da će koštati maksimalno osamsto miliona evra, na kraju se predviđa da košta dva zarez petnaest milijardi evra. Radi se o sto dvanaest kilometara puta.

00:43:14 - Robert Kozma: To je simbol zapravo onako kako vi radite. A kada pogledamo samo kako se planirala izgradnja ovog-ovih deonica, mi možemo da vidimo što su odlike, a te odlike vašeg načina rada zapravo dovode do loših radova, do probijanja rokova i do toga da, jelda nas cena previše košta kada izračunamo koliko dajemo po kilometru puta. Te odluke su zaobilaženje javnih nabavki, uvek se ide na posebne zakone, na lex specialis se nešto se proglašava za projekat od nacionalnog značaja i direktno se dogovarate o ceni i izvođenju radova sa samim izvođačem radova ili radite na osnovu međunarodnih sporazuma koji su potpisani između država. U konačnici, to vodi ka dupliranju tripliranju cena do kašnjenja radova i ono što je bitno i to mogu da da ukaze jasno jeste da vi redovno kada se radi o ovakvim infrastrukturnim radovima sakrivate dokumentaciju i tehničku i studije eh, opravdanosti jelda ovaj izvodljivosti od javnosti. Svojevremeno sam pisao kada se radilo upravo d-deonici Pojate-Preljina eh, ministru Vesiću, kad je on još bio ministar.

00:44:29 - Robert Kozma: Odgovor je bio da li se radila jelda studija o izvodljivosti, kaže nije po postojećem zakonu potrebna, postoji studija opravdanosti sa idejnim projektom za svih devet deonica koje su uključene, ali mi to nećemo objaviti javnosti jer nismo u obavezi Jedan sličan put koji još nije ovaj ni započet jelda na ovom nivou izgradnje jeste put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Ista situacija, samo što je ovde ministarka sada bila Sofronijević, pošto je jelda Vesić među prvima optuženima za pad, odnosno za eh, korupciju u izgradnji koja je dovela do pada nadstrešnice u Novom Sadu, isti odgovor. Studija opravdanosti sa idejnim projektom postoji, ali javnost to neće videti. To ostaje očigledno u fiokama Ministarstva građevine. Nije izloženo javnosti i upravo o tome se radi.

00:45:21 - Robert Kozma: Da je neka stručna javnost videla ovakve studije, ukazali bi da nešto očigledno ne radite dobro. A jedna od stvari koja je svakome jasno da se ne radi dobro jeste direktne pogodbe sa izvođačima. Imate Transparentnost Srbija koja je analizirala vaš način rada i koja je ukazuje na to da se nešto radi po Zakonu o javnim nabavkama, nikako ne bi moglo da dođe do toga da cena poskupi za pedeset posto. Vi pošto to znate, vi redovno izbegavate da se pridržavati odredbi Zakona o javnim nabavkama, nego idete na da se nešto usvoji kao lex specialis, da se proglasi za projekat od nacionalnog značaja i da se usvoji poseban zakon gde se odmah stavi, ko je jelda i direktni izvođač radova. O tome možete da čitate zapravo i u državnim institucijama.

00:46:13 - Robert Kozma: Fiskalni savet je 2024. godine napravio jednu divnu analizu politika javnih investicija u Srbiji: analiza stanja i preporuke za moguća unapređenja Oni sami uzimaju ovaj koridor Pojate-Preljina kao tipičan primer kako ne treba da se radi. Kažu, između ostalog, pored svega ovo što sam već naveo jelda dupliranje cene radova, kašnjenja i tako dalje, kažu okej, možemo da pogledamo kako se radi i u Evropskoj uniji i nije sporno i u Evropskoj uniji postoje odstupanja, postoje kašnjenja i postoje odstupanja od cene. Ali znate li koje prosečno odstupanje u Evropskoj uniji kada se radi o cenama izgradnje puteva? Do dvadeset i tri posto.

00:46:55 - Robert Kozma: Oni analiziraju period od dvadeset i nešto godina u Evropskoj uniji i kažu, ka-eh cena u najboljem eh, eh najviše može da se koriguje u proseku oko dvadeset i tri posto. Kod nas, ako uzmemo ovaj primer, ona je gotovo triplirana, triplirana i sami kažu da, da, da ovo su uzeli samo kao simbol. Svi ostali putevi svode se na isto. Svode se na to da jednu meru koju ste započeli pre jedno desetak godina, da koristite, koju ste inače pravdali, zašto se ide na direktnu pogodbu? Pravdali ste da će to biti brže u izvođenju radova jer su prethodni infrastrukturni radovi kasnili, to ste vi govorili, da bismo došli sada u 2026.

00:47:44 - Robert Kozma: godinu, da oni infrastrukturni radovi koji ste jelda eh, eh išli na direktnu pogodbu s izvođačima mimo Zakona o javnim nabavkama upravo ti radovi kasneI oni se probijaju ne za godinu, godinu i po, nego sada već za nekih kol'ko sedam, četiri godine. Za četiri godine će otprilike kasniti Moravski koridor, a da ne spominjem i ostale puteve. I ovo bih samo rekao o ovome koridoru, iako bih voleo da dobijem tumačenje kako se došlo do toga da na kraju ovoliko košta. Govorim da je on samo tipičan primer i simbol vaše naprednjačke ugranjene. Takođe, idem na jednu drugu temu vrlo kratko.

00:48:24 - Robert Kozma: Rekli ste da sedamsto i nešto hiljada građana i da je apliciralo za, z-zakon o evidentiranju objekata, s obzirom, i sad tu me držite okviro, podaci su bili o kome je govorila ministarka, da postoji dva zarez jedan tri miliona objekata koji su u potpunosti nelegalni, a da postoji dva miliona onih koji iz različitih razloga ne mogu dobiti upotrebnu dozvolu. Na koje se ovdje objekte ovo odnosi, i da li vi pravite razliku kada kažete sedamsto hiljada objekata? Jer ovo govorim iz prostog razloga, ono o čemu sam govorio i na sednici. Ovaj zakon se nažalost primenjuje jednako i kada se radi o građaninu koji je devedesetih gradio svoju porodičnu kuću i nije imao para da uradi na pravilan način, a primenjuje se jednako i za investitora koji je sagradio zgradu, ali iz različitih razloga, pošto je izašao van okvira projekta, ne može da dobije upotrebnu dozvolu. Pa bih sad voleo da znam da li će na primjer neki takav investitor iskoristiti ovakav zakon i da li su se i oni prijavili za evidentiranje ovakvih objekata? Hvala vam

00:49:33 - Uglješa Marković: Hvala vama, kolega Kozma. (kašalj) Sledeći prijavljeni kolega Petrašinović Miroslav. Izvolite.

00:49:43 - Miroslav Petrašinović: Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi predstavnici resornih, resornih ministarstava. Ono što bih želeo da govorim kao narodni poslanik koji dolazi iz Kragujevca jeste da će za grad Kragujevac jako biti značajna izgradnja severne obilaznice oko Kragujevca i da će to definitivno rasteretiti saobraćaj u gradu Kragujevcu i ono što me raduje jeste da svakodnevno možemo da vidimo da se radovi na severnoj obilaznici oko Kragujevca izvode, da je dinamika tih radova dobra i da nas u ovoj godini 2026. očekuje otvaranje prve deonice ove severne obilaznice. To je petlja Jovanovac, petlja, Petlja Petrovac u dužini od nekih pet kilometara i nadam se da će dinamika koju ste predvideli sa izvođačem radova biti dobra i da možemo da očekujemo do, do 2027. odnosno u 2027.

00:50:31 - Miroslav Petrašinović: godini, da kompletna severna obilaznica bude puštena u rad. Ovo je naročito dobro iz tog razloga što ćemo onda o-rasteretiti, rasteretiti ko, ovaj saobraćajnice za teretni i drumski saobraćaj, odnosno za putnička vozila i kamione koji sada prolaze kroz centar Kragujevac, koji de-dodatno opterećuju Lepenički bulevar i dodatno pere-opterećuju ulicu Kneza, Kneza Mihajla, ali kao i Bulevar kraljice Marije, jer je to tačka koja se, odnosno ulice koje se kasnije koriste kada vozači, kako teretnih, tako i putničkih automobila žele da nastave svoj put ka, ka Kraljevu. Ono što je izneto kao neistina ovde u nekom od prethodnih izlaganja jeste da je uli-da su državni putevi u gradu Kragujevcu u jako lošem stanju. Pri tome je navedena ulica Milovana Vlajića Šuker, gde je rečeno da je ta ulica u katastrofalnom stanju. Ta ulica je od strane preduzeća PZP Preduzeća za izgradnju puteva rekonstruisana sedmog novembra u njenom potpunom, u njenom punom profilu.

00:51:32 - Miroslav Petrašinović: Takođe izneta je neistina i za Bulevar kraljice Marije, gde se ta ulica takođe nalazi u jakom lošem stanju. Ono što je u toj ulici rađeno od strane takođe preduzeća za izgradnju puteva jeste da je 19.12. prošle godine rađeno, rađena rekonstrukcija u delu te ulice zato što je došlo do havarije na toplovodnoj mreži, na magistralnom toplovodnom vodu i dakle, nakon, nakon toga je preduzeće za izgradnju puteva radilo na rekonstrukciji tog dela Bulevara kraljice Marije, tako da taj bulevar nije imao nikakvih drugih, dakle problema niti udernih rupa, niti ne znam šta je sve već navedeno. Znači, imali smo havariju na toplovodnoj mreži. Ekipe, ekipe Energetike d.o.o Kragujevac su radile dvadeset i četiri sata na terenu.

00:52:20 - Miroslav Petrašinović: Tri dana su radnici radili u tri smene, otklonili kvar na tom delu magistralnog toplovoda i odmah nakon njih su ekipe Preduzeća za izgradnju puteva radili vratili taj deo bulevara u prvobitno stanje. To jest rekonstruisali ga Kad je u pitanju ulica Kneza, Kneza Mihajla, koja je takođe navedena da je u jako loš, lošem, očajanom stanju u gradu Kragujevcu. Rekonstrukcija te ulice u da kažem negde mislim da je bilo dva i po ili tri kilometra rađena 2021. godine od strane takođe Preduzeća za izgradnju puteva. Ono što se tiče grada Kragujevca, oni su tu krajem prošle godine radili, naradili na svetlosnoj saobraćajnoj signalizaciji, tako da je i ta ulica potpuno, potpuno dobra i da kažem u jednom, u jednom jako, jako dobrom stanju.

00:53:06 - Miroslav Petrašinović: Ono što je grad Kragujevac predvideo jeste da je u budžetu za 2026. godinu opredelio milion dinara za sanaciju lokalnih, lokalnih puteva, kako u gradskim i prigradskim mestima, ali ono svakako što će doprineti da putna mreža u gradu Kragujevcu bude jako dobra, jeste kada budemo imali u punom obimu i kada budemo mogli da koristimo severnu obilaznicu zato što će to definitivno rasteretiti saobraćaj, a onda i manje saobraćaja u centralnim gradskim ulicama, a pogotovo ovog teretnog saobraćaja će doprineti da i da kažem putevi, kako regionalni, tako i lokalni budu u mnogo, mnogo boljem stanju u dužem vremenskom periodu i svakako doprineti tome da se oni manje oštećuju. Hvala

00:53:48 - Uglješa Marković: Zahvaljujem kolega Petrašinoviću. Ovaj, Moravski koridor je malopre ste spomenuli. Ovaj, mislim da možemo da budemo saglasni oko toga da li je to dobro ili nije. Ja mislim da. Ja mislim da je to dobro i evo ja sam se baš pre neki dan ovaj tuda prošao i zaista ovaj ono što je urađeno sada do Kraljeva je jako dobro.

00:54:21 - Uglješa Marković: E sada kad je u pitanju cena, eh možemo da je komentarišemo na ovaj ili onaj način, ali ono što je takođe jedna od činjenica jeste da u periodu od 2020. godine i onoga što je zadesilo ne nas, nego, nego pričam o epidemiji, ceo svet ima verovatno u dobrom udelu i toga da su i pretpostavljama ko-kolege iz Ministarstva će to bolje pojasniti ima i skoka cena onog što su im puti kada je u pitanju izgradnja puteva, a verovatno i sama cena rada, odnosno kada pričamo i o tome, tako da verovatno je sve to dovelo do određenog skoka eh u samom, u samim cenama, odnosno krajnjoj ceni koja je, koja je izdana. Eh kolega Dragan Stanojević, izvolite hvala na strpljenju. Izvolite.

00:55:13 - Dragan Stanojević: Poštovane kolege, poštovani gosti! Ja ću biti kratak vrlo pošto eh sve ovo što su kolege opozicioni poslanici postavili vam pitanja. Ako odbacimo taj politički segmenat, onda imate dosta tu eh argumentovanih pitanja koje sam ja hteo da postavim, ali neću ih sad ponavljati zato što eh bih želeo da čujem ovaj vaše odgovore. Eh, naravno da svaki normalan čovek treba da se raduje kada se infrastruktura širi i to je prosto nešto što je prirodno. Eh ulaziti sada u to da li je to skuplje ili nije.

00:55:45 - Dragan Stanojević: Naravno, ako se utvrdi projekat, zna se i da tu ne može da bude velika razlika, tim bolje ne može da bude trodupla razlika i tako dalje. Eh znamo da su uslovi naših puteva i, i ovaj magistrala, odnosno tamo gde je rađeno, imaju posebne uslove, eh p-postoje problemi i sa vodom i sa odvodom i sa svim tim stvarima, ali mi nije jasno, recimo taj segmenat kada je utvrđena ekspertiza i kada je urađen projekat onda tu ne bi smelo da bude eh ovaj velikog diskontinuiteta. Da-dalje, eh što se tiče eh evidencije. Naravno, ja sam i naša poslanička grupa je podržala taj zakon, bez obzira što smo mi u opoziciji, jer nisam u opoziciji narodu i državi znači nešto što je, što je dobro. Oni ljudi koji ne veruju u to, naravno, oni ne moraju to ni da rade, ali ja sam jedan od tih i, i svi moji prijatelji koji su imali taj problem su to uradili, jer to je potrebno.

00:56:36 - Dragan Stanojević: Ljudi su plaćali. Ja sam imao eh taj slučaj gde smo plaćali dvadeset godina plaćam šta porez na stan koji ne, eh de facto postoji, de jure ne postoji. Pa zašto plaćaš porez? 'nači dajte mogućnost da ljudi ovaj to urade jer tako dobijaju robu koju mogu da zameni, mogu da je transferišu. Znači, eh ne ulazim u to sada da li su neki tajkuni gradili objekte pa su sad iskoristili ono što kažu, kaže Vučićevi ovaj prijatelji.

00:57:00 - Dragan Stanojević: Ja mislim da Vučićevi prijatelji imaju dozvole, ali nije bitno. Hoću da kažem, nije to poenta. Ne možemo mi sada da držimo kao taoce narod zbog nekih tih tajkuna što su napravili te zgrade, kako su ih već napravili, oni će ih uvek praviti bez obzira ko je na vlasti, jer uvek postoji taj korupcioni deo. Eh, eh hteo bih samo da kažem eh par stvari ovo kada je bilo ovo nevreme. Eh naravno, to se tiče više gradskih vlasti, ali ovaj vidjeli smo da su velike povrede bile da su ljudi padali zbog tog leda i tako dalje, da nije bilo tog čišćenja, nije bilo Ne razumem zašto se nije obezbedilo, recimo da se eh na postoje distributivni centri u svakoj opštini u pet, na pet mesta, na deset mesta da ljudi mogu da bar uzmu so i da iz u svom dvorištu to posipaju i da ovaj pomognu, ako grad već eh nije uspeo, jer ne znam da li je praksa takva bila ranije, ali recimo takva je praksa, recimo sad kad sam bio u Moskvi, zatrpana je bila metarski sneg, led i tako dalje, ali ljudi imaju mogućnost država ima obezbedi i oni sami učestvuju u ovaj pomaganju eh oko tog problema.

00:58:01 - Dragan Stanojević: I ovaj poslednje pitanje tiče se, ja sam neki dan bio eh u Krnjači i Borči, pošto je tamo najveći problem tih eh problema sa, sa objektima i sad ljudi koji nisu počeli da grade eh do stupanja na ovog zakona na snagu su sada u problemu. I sada imate ceo jedan kvart gde ima, recimo tridesetak četrdeset objekata, ljudi su po okupili place, hoće da počnu da grade, nisu počeli ni zakonito, sada ne mogu ni zakonito, jer nije prošlo-prošlo urbanistički plan i oni sada ne mogu. Ostali su ni na nebu ni na zemlji Eh? Da, ali pitanje je što Da, da, da, ali hoću da kažem eh n-da, da mora urbanizam da radi. Znači, ne možemo mi kaže nelegalno, pa naravno da su ljudi nelegalno, jer to su ljudi koji ne mogu da kupe stan.

00:58:49 - Dragan Stanojević: Oni su kupili plac da bi napravili kuću, da imaju nešto obezbeđeno, ali ako im mi kao država ne obezbedimo te uslove, onda smo mi napravili problem, a nisu oni.

00:58:59 - Uglješa Marković: Hvala puno Zahvaljujem kolega Stanojeviću, složio bih se s vama da ako jedan ovaj manji deo taj politički sklonim u stranu, da je konstruktivna rasprava i da ovaj i dan danas podatak koji ste izneli od sedamsto sedamnaest hiljada objekata najbolje govori ukoliko interesovanja. Da li ima, verovatno ima i onih koji će to na neki način zloupotrebiti u tom smislu upisa, a da su probali da eh namenski probaju da izbegnu i plaćanja i zakon. Kolega Josifović, izvolite Josifović Branislav još prijavljen.

00:59:33 - Branislav Josifović: Hvala, predsedniče. Ja bih vas samo na početku zamolio da u zapisniku poprilično detaljno obrazložite eh kako je kolega koji je govorio o Moravskom koridoru optužio američku kompaniju, tursku kompaniju i Britanski investicioni fond za korupciju. Pada makar njihovim ambasadama prosledimo taj zapisnik, ako ništa drugo, možda bar neki grant manje za njihova za njihova udruženja građana.

01:00:06 - Branislav Josifović: Da ne bude sažeto, nego detaljno da ljudi mogu da vide. Eh.

01:00:12 - Branislav Josifović: Eh, na početku bih pre svega pohvalio ljude iz Ministarstva od gospodina Vojkana pa dalje, na komunikaciji i sa narodnim poslanicima i sa lokalnim samoupravama i oko realizacije projekata i oko nekih problema i sa inspekcijskim nadzorom i tako dalje. To je jako važno, jer svi znamo da su najveći problemi i na lokalu, uvek se tiču infrastrukture i mnogo je važno da imamo nekog sa kim možemo da, da komuniciramo. Ono što smo čuli u prethodnim diskusijama da su nam putevi u jako lošem stanju i tako dalje, to naravno nije tačno. Putna infrastruktura nikad nije bila u boljem stanju u Srbiji. Ono šta je za mene važno, to je u izveštaju gde imamo dva projekta koji se tiču direktnog ulaganja države preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture u lokalnu putnu infrastrukturu.

01:01:03 - Branislav Josifović: Država je mnogo radila kada su u pitanju i autoputevi i regionalni putevi, ali ono šta je važno za ostanak i za život ljudi u malim mestima odakle ja dolazim, to je lokalna putna infrastruktura. Opština Knjaževac, odakle sam ja, je četvrta opština po površini sa hiljadu dvadeset dva kilometara kvadratna i trista kilometara lokalne putne mreže, što je, složićete se, naročito vi kolege koji ste iz struke, jako teško i za održavanje, a tek za investiciono održavanje svih tih lokalnih puteva nema dovoljno sredstava u lokalnim budžetima. Ono što smo dobili u prošloj godini, to su ta dva projekta. Prvi je takozvani Lit projekat koji se tiče unapređenja lokalne infrastrukture i mi smo upravo danas je završena javna nabavka u Knjaževcu rekonstrui- eh, potpuno ćemo da rekonstruišemo deset ulica u gradu, šest u naselju Dubrava i četiri ulice u širem centru grada. Vrednost tih radova je sto šezdeset miliona dinara.

01:01:57 - Branislav Josifović: Ostaje nam tu još nekih devedeset miliona dinara. Nasavljamo sa projektovanjem i siguran sam da ćemo vrlo brzo podneti projekat i za ostatak sredstava. Ono što mene zanima, a to je, dobili smo, bio je upit od Ministarstva vezano za projekat rehabilitacije i modernizacije lokalnih puteva. Eh, do dvanaestog je bio rok da se dostavi da li ima neka izmena u ceni, da li je nešto rađeno na tim saobraćajnicama ili nije. To je takođe jako važno, jer lokalni putevi uglavnom ne ispunjavaju uslove međunarodnih finansijera kad je u pitanju, na primer, i Lit projekat.

01:02:31 - Branislav Josifović: Nisu dovoljno široki, eh, nema trotoara i tako dalje. I jako je važno što je država prepoznala i taj deo problematike gde, na primer, u Knjaževcu od grada do poslednjeg sela u jednom delu ima pedeset kilometara, što je jako teško i da se u jednom, u jednoj investicionoj godini veći deo sanira Mi smo postavili tu pet projekata koji su nam prioritetni. To su opštinski put Trgošte-Miljkovac, Slatina-Banjski Orešac, Kandavica-Balinac, Žukovac-Aldinac i Jelašnica-Radičevac. Ukupna vrednost svih tih pu-puteva je sedamsto petnaest miliona dinara, pa me zanima da li ćemo i kad ovu godinu imati realizaciju po tim projektima. Ne očekujem, naravno sve, ali možda bar jedan dva putna pravca koji su u najkritičnijim stanju mogli da, mogli da rešimo Takođe, šta se, šta imamo u izveštaju, to su i projekti, opet kažem, koje Ministarstvo sprovodi lokalno sa partnerima.

01:03:32 - Branislav Josifović: KFVO projekat koji je završen u Knjaževcu, rekonstrukcija vodovoda. Mi smo na magistralnom dovodnom cevovodu imali gubitak od sedamdesta i dva posto. Zamenili smo magistralni vod od četiri zarez dva kilometara i šest zarez devet kilometara mreže i na taj način, naročito ovog leta kada su bile jake suše i problemi sa vodosnabdevanjem, mi smo uspeli da nismo završili taj projekat, Knjaževac bi sigurno imao restrikcije vode. Ovako imamo stabilno vodosnabdevanje za narednih, pa ja sam siguran pedeset godina Takođe, pohvalio bih i završetak još jednog projekta koji je tamo kod vas u izveštaju, to je rekonstrukcija i adaptacija javnih objekata širom Srbije. Mi smo kod nas uspeli da u dve osnovne škole i u kompleksu sportsko rekreativnog centra Banjica, eh, radimo, izvedemo radove na investicionom održavanju, gde smo te objekte dodatno prilagodili osobama s invaliditetom.

01:04:31 - Branislav Josifović: I u osnovnim školama gde imamo, gde su učionice na dva sprata po ovim platformama, nije klasičan lift. Omogućili smo da deca koja imaju neki, nažalost, invaliditet mogu nesmetano da pohađaju nastavu na gornjim spratovima i takođe za ulazak u bazen, onaj lift za osobe sa, sa invaliditetom Šta bih hteo da pitanje da navedem kao jednu problematiku, a to je regionalni put Niš-Knjaževac, koji je postao poprilično opterećen u zadnjem periodu zbog n-ekonomskih aktivnosti kad je u pitanju, u pitanju Ziđin Bor i Eliksir u Prahovu. Imamo veliku količinu šlepera koji tu prolaze. Put se, deonice koje postanu kritične saniraju i tako dalje, ali tu je u prostornom planu, a i u predlogu novog prostornog plana predviđena brza saobraćajnica od Niša do, ja mislim do Zaječara čak, ako ne možda i da se poveže sa brzom saobraćajnicom takozvanom Dunavskim koridorom koji ide do Kladova, što bi bilo idealno.

01:06:15 - Branislav Josifović: Tako da ja bih sugerisao tu ako država ima resurse i u "Putevima Srbije" ili u Ministarstvu ili ako može tu da se uključi, da se uključe i sve lokalne samouprave kojih će se ticati taj, taj put, da uđemo u projektovanje te brze saobraćajnice ili da možda kroz neki međunarodni sporazum vidimo da li postoje neke kompanije koje su zainteresovane i da projektuju i sutra da, da izvode ta, te radove jer je stvarno, postaje taj put nebezbedan za saobraćaj, ozbiljno je opterećen, podseća nekad na, na Ibarsku magistralu dok nije tamo urađen urađen autoputTakođe, ja sam siguran da ćemo i u ovoj 2026. godini da će te kao ministarstvo nastaviti pre svega sa dobrom komunikacijom kad su u pitanju i narodni poslanici i lokalne samouprave, da će biti puno velikih infrastrukturnih projekata kada je u pitanju čitava Srbija, jer nije Srbija, mislim bez da se bilo ko ljuti samo Beograd, i ima nas koji živimo na istoku i na jugu Srbije i jako je važno da stvaramo uslove, a infrastruktura je presudni uslov da bismo mogli da razvijamo i privredu i da stvaramo uslove da mladi ostaju tamo. I da ne zaboravim samo jedan možda i mali problem, ali je problem, eh, putni prelaz gde se pruga Niš-Crveni Krst-Prahovo ukršta sa ulicom Molaribar u Knjaževcu. To je u neposrednoj, neposrednom početku zone škole, gdje se nalazi najveća osnovna škola u gradu sa osamsto učenika i najveća fabrika italijanska kompanija Falkist, koja ima gotovo hiljadu radnika. I tu dnevno prođe bukvalno dve hiljade ljudi.

01:07:20 - Branislav Josifović: Prilikom rekonstrukcije pruge skinuta je signalizacija i nikada nije ponovno uspostavljena. Mi smo poslali i preko Saveta za bezbednost saobraćaja i kao lokalna samouprava dopis nadležnom i infrastrukturnome železnici i nisam siguran, verovatno možda i ministarstvu, eh, da li je u pitanju da li imate neki projekat koji se time trenutno bavi, da li može zajedničko ulaganje i lokalne samouprave i države, nije važno. Samo da rešimo taj problem, jer veliki broj dece koji žive u tom naselju preko pruge prolazi tu i ujutru za školu i noću kad se vraćaju u mrak, da možemo da regulišemo to da jednostavno ljudi ne razmišljaju o tome i da, i da budu bezbedni. Zahvaljujem

01:08:02 - Uglješa Marković: Zahvaljujem kolegi Josifoviću i vama na, na konstruktivnoj, konstruktivnom eh, dijalogu, odnosno raspravi. Eh, koleginica Arsić Dragana. Izvolite.

01:08:19 - Dragana Arsić: Hvala predsedniče Odbora, eh, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici. Na samom početku koristim priliku da se predstavnicima Ministarstva zahvalim na, eh, prezentaciji ovog izveštaja onako detaljno po sektorima. A kad je u pitanju ovaj izveštaj, odnosno informacija o radu Ministarstva za period od aprila do juna 2025. godine, ja bih se pre, pre svega ov-ovaj osvrnula na deo koji se odnosi na infrastrukturne projekte. Vidimo da je dosta infrastrukturnih projekata, neki su u fazi realizacije, neki su eh, već završeni.

01:08:59 - Dragana Arsić: Eh, i ja bih kao narodni poslanik koji dolazi iz LJubovije istakla pre svega značaj ulaganja u infrastrukturu, a naročito što se ulaže u sve delove naše zemlje, što je od naročitog značaja za nas koji živimo u manjim mestima, u manjim opštinama, da se i naše opštine povezuju sa drugim delovima, kako zemlje, tako i eh, ostalih zemalja. Pa, eh, najpre bih počela sa ovim delom gde je navedena rekonstrukcija mostova na granici sa Bosnom i Hercegovinom, eh, koja je predmet ovog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i eh, Hercegovine.

01:10:14 - Dragana Arsić: U prethodnih, evo recimo pet godina, eh, pušten je u saobraćaj most Bratoljub u LJuboviji, eh, u međuvremenu eh, završena je rekonstrukcija pešačkog mosta u Malom Zvorniku, a zatim v-bi pratili smo radove na mostu Karaka i u Malom Zvorniku i mene posebno zanima ovde u ovom delu, gde je navedeno most preko reke Drine LJubovija-Bratunac, gde je planirano raspisivanje nabavke u trećem kvartalu, pa je navedeno eh, za šta se konkretno ovaj odnosi tehničke usluge izrade projektne dokumentacije, rekonstrukcije mosta preko reke Drine u LJuboviji, stari most, ukoliko ne (zvuk telefona) Imate neku više informaciju. Ako ne, to će svakako biti verovatno eh, predmet nekih izveštaja koje ćemo pratiti u narednom periodu. Eh, slušali smo ovde u prethodnim izlaganjima i o ovoj saobraćajnici eh, Rumaša-Šabac-Loznica. Ja pre svega hoću da napomenem da je i za nas koji živimo u LJuboviji, 'nači ne direktno u Loznici, do koje je završena brza saobraćajnica, odnosno to je deonica koja je puštena u saobraćaj. Da napomenem da je izuzetno značajna ova saobraćajnica koja je eh, urađena kako za nas u LJuboviji, tako i za eh, građane Malog Zvornika i eh, ovde me interesuje ovaj deo koji se odnosi na izgradnju brze saobraćajnice Loznica, pa dalje ka eh, graničnom prelazu Mali Zvornik.

01:11:04 - Dragana Arsić: U jednom delu ovde je navedeno eh, da (pauza sedec sec) imamo ugovor koji se odnosi na usluge izrade pla-planske i tehničke dokumentacije, na izgradnji brze saobra-saobraćajnice do Malog Zvornika, pa ukoliko imate neku još dodatnu informaciju u međuvremenu eh, da možete da podelite sa nama, bila bih zahvalna zbog građana, kako Malog Zvornika, tako i građana LJubovije iz koje ja dolazim. I ono što je verovatno neki da kažem dugoročni projekat, to je izgradnja tunela deonice preko Proslav na magistralnom putu od Valjeva do LJubovije.

01:12:19 - Dragana Arsić: Eh, žao mi je što je na kraju konstatovano da tokom ovog izveštajnog perioda nije bilo ovde aktivnosti po pitanju eh, ovog projekta, ali mi je sa druge strane drago da postoji razumevanje državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da se prepoznaje važnost ovog projekta za Kolubarski i Mačvanski okrug, koji bi omogućio lakši i brži pristup opštini LJuboviji i reci Drini, koji bi imao veliki isto-istorijski značaj i veliki potencijal za eh, razvoj turizma i za privredu u mojoj opštiniZa unapređenje putnog i teretnog saobraćaja, tako da, ako imate još neku informaciju vezano za ovaj projekat, bila bih vam zahvalna. Hvala.

01:12:29 - Uglješa Marković: Zahvaljujem se, koleginice Arsić. Da li ima još neko da želi reč? Ako ne, onda bih zamolio da,  Hoćete vi. (pauza) E, ne, ne. Pa za vas, koleginice hoće, ali ostalo vam je, pa dobro.

01:12:56 - Uglješa Marković: Ostalo vam je minuta i trideset sedam sekundi, da budem precizan. Evo, dobićete tu reč, prijavite se. Prijavite se, može.

01:13:05 - Mila Popović: Zahvaljujem. Dakle, ja razumem vašu stranačku disciplinu, ali molim vas, gospodine, dolazite iz Kragujevca. Nemojte govoriti neistine. Delovi nekih tih ulica su rađeni, drugi deo, deo ulice je u katastrofalnom stanju i to što je nešto rekonstruisano u novembru ili 2021. godine, to ne znači da je dobro i uređene su te ulice dobrom stanju.

01:13:26 - Mila Popović: U Beogradu je dve i po, skoro tri godine, rađen Bulevar, odnosno četiri bulevara, kako su ih zvali, četiri ulice. Posle izvesnog vremena, posle rekonstrukcije pukla cev kraljice Marije, pa je onda Aleksandar Šapić tamo izlazio i rekao: "Pitajte vi onog čoveka sa lemurom na glavi", misleći na Gorana Vesića koji se slikao u zoološkom vrtu sa lemurom na glavi. I niko nije preuzeo odgovornost, da ne pričam o Trgu Republike koji je rekonstruisan u Beogradu, pa su se kocke krenule da ispadaju posle par meseci. Tako da, molim vas, to što je nešto rekonstruisano ne znači da je dobro urađeno i pitala sam da li imaju u planu ostatak ovih ulica da se urade. Dakle, o ovome su mi govorili ljudi koji žive u Kragujevcu.

01:14:09 - Mila Popović: Dakle, nisam ništa slagala. Hvala vam.

01:14:13 - Uglješa Marković: Hvala vama koleginice Popović. Aa, kolega Petrašinović, izvolite.

01:14:21 - Miroslav Petrašinović: OK, hvala. Nisam rekao da ste slagali, verovao sam reči, rekao sam samo da ste izneli neistinite podatke zato što verovatno dugo niste bili u Kragujevcu, a vaša politička organizacija je učestvovala na skupu koji je, koji je bio petnaestog februara u Kragujevcu. Izbacivali ste fotografije, ne vi lično, kolege iz vaše političke organizacije. Taj skup je bio u ulici koja se zove Lepenički bulevar. Nijedne rupe, nijednog ono nekog oštećenja na kolovozu.

01:14:51 - Miroslav Petrašinović: Imali ste raznorazne manifestacije, vidi se u kakvom je stanju ta saobraćajnica. Nigde ne možete da kažete da nešto nije u redu. Razumem da ste, razumem da ste dobili informaciju od nekih kolega. Imamo dvoje opozicionih, aa, poslanika iz Kragujevca. Ono o čemu možemo govoriti kad je u pitanju Kragujevac, možemo govoriti da neke ulice u gradskim prigradskim mesnim zajednicama treba da budu u boljem stanju.

01:15:18 - Miroslav Petrašinović: Tu mogu da se složim i da kažem da te ulice nisu u onakvom adekvatnom stanju u kakvom trebaju da budu. Zato je u lokalnom budžetu, što nije ovde tema, aa, grada Kragujevca opredeljena jedna milijarda dinara i na tome će se raditi u ovoj godini, ali ono kada ste spomenuli državne puteve, u jednom periodu nisu bili u zadovoljavajućem stanju. Urađena je rekonstrukcija tih državnih puteva i kada budete bili u Kragujevcu, 'nači odmah kada se isključite sa autoputa, kada uđete u tu famoznu ulicu Milovana Vlajića Šuke, koja je rađena prošle, prošle godine kao, kao ulica koja se vodi kao državni, državni put, videćete da je ulica rekonstruisana. Od nje dalje možete da idete ka Data centru, Šumadija sajmu, Palati pravde i tako dalje, kao i kada je u pitanju Bulevar kraljice Marije, kao i kada je u pitanju Knez Mihajlova ulica. Ono što predstavlja problem u ulici Knez Mihajlovu jeste velika gustina saobraćaja i to je nešto na šta se Kragujevčani najviše žale, ali kada bude završena Severna obilaznica i kada Severna obilaznica bude puštena u rad, rekli smo ove godine prvih pet, prvih pet kilometara Severne obilaznice biće puštena u rad, onda će taj teretni saobraćaj iz centra Kragujevca da se, da se prosto razguši i onda će putnički automobili ljudi koji dolaze iz strana, aa, Dragobraće, Pčelica, Stanova lakše moći da dolaze do svojih firmi i biće manja gužva u špicu u Kragujevcu, gde sada se u proseku čeka nekih otprilike putujete kroz, kroz ovaj, kroz taj deo, kroz taj deo grada Lepeničkim bulevarom pa dalje ka Kraljevu sigurno nekih pola sata, što je za pojam Kragujevac, Kragujevca puno Znači, tu je samo problem ta gustina saobraćaja koji dolazi zbog teretnog saobraćaja koji prolazi Lepeničkim bulevarom, pa onda ulicom Kneza Mihaila kroz sam centar grada, da bi kasnije dalje išli ka, ka Kraljevu.

01:17:01 - Miroslav Petrašinović: Izgradnjom Severne obilaznice taj problem će apsolutno biti rešen i što se tiče stanja državnih puteva u Kragujevcu, kad god dođete, pogledajte to je u redu. Imali smo rekonstrukciju ovog dela zato što je, rekao sam već, bilo, ponavljam, bile havarije na magistralnom toplovodu da bi se to rešilo, da građani ne bi bili ovaj da kažem u gubitku zbog nedostatka toplotne energije, ekipe energetike su radile u tri smene. Čim su oni završili preduzeće PZP koje se bavi ovaj u Kragujevcu, mu je tako makar poveren posao za, za održavanje državnih puteva su odmah izašli na teren, odradili rekonstrukciju tog dela, tako da je i Bulevar kraljice Marije nakon intervencije energetike vraćen u prvobitno stanje. Eto samo to.

01:17:42 - Uglješa Marković: Hvala Kolega Petrašinoviću, zahvaljujem i vama. Ako nema više prijavljenih, onda bih se... Gospodine Školarac, hoćete? Izvolite. Gospodin Školarac, državni sekretar, izvolite imate reč.

01:17:55 - Ranko Šekularac: Hvala predsednjiče. Ja ću pokušati da, da ovaj onako općenno dam neke odgovore na, na sva ona pitanja koja smo dobili i sugestije. Naravno, svaka primedba, svaki komentar je dobrodošao, pogotovo ako je dobronameran i ono što bih se sklonio, složio sa kolegama jeste ako isključimo-Eh, politizaciju nekih tema, onda ćemo svi zajedno bit daleko, daleko efikasniji. Za početak, slažem se i saglasan sam da svaka analiza nakon protoka ovolikog ve-vremena jeste, ajd da kažem, malo, malo besmislena. Međutim, eh, nemamo zaista razlog da polemišemo o radu i rezultatima rada Ministarstva od juče-za jučerašnji dan, za sve ono što je bilo pre pet dana.

01:18:35 - Ranko Šekularac: Nama je u interesu da eh, budemo u fokusu zajedno sa svima vama, ovaj, kada su u pitanju projekti ministarstva i sve ono što ministarstvo eh, radi. Eh, predsednik je rekao da je broj prijava sedamsto sedamnaest hiljada osamsto devedeset, eh, jedna na današnji dan. To je, po meni, eh, eh ovaj, dosta dobar, eh, u mom skromnom mišljenju dosta dobar broj. Mi imamo još, eh, možda mesec i nešto dana za podnošenje prijava. Svaka ta prijava može da, ovaj, obuhvati i malo veći broj prijava, tako da o-broj objekata, tako da, ovaj, eh, nisam siguran da ćemo do kraja ovog perioda imati egzaktan, egzaktan broj.

01:19:18 - Ranko Šekularac: Eh, sledeća je situacija, da, koleginica je komentarisala pristanište eh, ovaj u-u-u Šapcu. E, ono što sam ja od kolega iz Vodnog dobio ko informaciju jeste da je izgrađena vodna infrastruktura i sve je to kao preduslov da bi bili uvršteni na međunarodnu, na, eh, u zvaničan plan, plan, eh, plovidbe. Mi smo dvadeset treće godine, u decembru je otvoreno to pristanište, godinu dana nakon toga i neposredno u dveš četvrtoj je izabran i lučki operater, tako da eh, dve do tri godine je period, eh, potreban da bi se uvrstilo na mapu međunarodne plovidbe. Ono što je činjenica jeste da mi sad imamo na, eh, eh, na Dunavu deset međunarodnih pristaništa koje godišnje poseti preko dvesta hiljada putnika sa tih kruzera. Tako da, složićete se sa mnom, ako uzmemo činjenicu da pre desete godine apsolutno nismo bili ni na mapi kada je taj vodni saobraćaj u pitanju, eh, putnički turistički saobraćaj, mi smo bili na mapi, da je ovo poprilično ohrabrujući podatak.

01:20:17 - Ranko Šekularac: Idemo u dobrom pravcu. Naravno, dobrodošle su kritike, ali verujem da, da s te strane nema razloga za zabrinutost. Mislim da ćemo mi samo ove cifre povećati i da ćemo tu biti još, još ovaj bolji. Deo koji ste istakli vezano za broj građevinskih dozvola nisam najbolje razumeo. Voleo bih to da mi eh, pojasnite.

01:20:39 - Ranko Šekularac: Eh, prijavu radova, posumnjali ste u podatke, je l' tako, koji su, koji su izneseni u odnosu na broj eh, izdatih građevinskih dozvola. Nisam najbolje razumeo da li se radi o građevinskim dozvolama koje su izdate na nivou Ministarstva ili na nivou i Ministarstva i lokalnih samouprava, odnosno autonomnih pokrajina Pa da bih mogao da vam o-odgovorim, samo pomozite mi samo na šta ste konkretno mislili, šta je bila, šta je bila

01:21:05 - Mila Popović: Moj opšti utisak, ne moram, ovaj, sto sedamdeset dve hiljade sto sedamdeset i dva mesta na kojima se gradi znači da se moraju imati građevinske dozvole. Ja sam prosto izrazila jednu vrstu sumnje da li su one dovoljno kvalitetne i dobro obrađene, jer imate niz objekata koji nisu stabilni, bezbedni, ruše se i u toku gradnje. Znači, više je bila jedna vrsta okvirnog komentara. Suviše mnogo se gradi, a vrlo je diskutabilno pitanje izdavanja vaših građevinskih dozvola. Verovatno nemate sumnju u to, ali s obzirom na ono

01:21:37 - Ranko Šekularac: - E vidite, to je ono što ja pokušavam da, da i što sam pokušao u uvodnom ovaj delu da ukažem da politizacija ili politikanstvo nisu poželjni kada je u pitanju gradnja, kada je u pitanju struka. Na taj način bespotrebno stvaramo nekuvrdnu situaciju i kod investitora i kod građana. Mi razumemo da se i u gradnji, kao i u nekim drugim oblastima, dese izuzetne situacije i da se dese nezgode. Nasreću da se desila. Još uvek mi nemamo egzaktan podatak zašto se to desilo, ali s druge strane, niko nije pobegao od odgovornosti i vi to svi znate da je svako ko je, eh, trebao ili morao biti procesuiran, preuzeo deo i političke i stručne odgovornosti i tako da prosto ne, ne vidim razlog da ovo nešto politizujemo.

01:22:16 - Ranko Šekularac: Sumnjate u nešto i sad vi ste to i izrekli. Naravno, dobar deo javnosti će se osetiti o-o nesigurnim, nestabilnim, kao što je koleginica ovaj, Mila, istakla za ovaj deo koji se tiče autokomande. Eh, razumeo sam da je, da je poslušala moje, moje obrazloženje koje je bilo na, na, na jednom mediju, ali ako ste poslušali do kraja, onda ste videli da zvaničan izveštaj, odnosno analiza stabilnosti i statičke stabilnosti tog objekta je rađena prošle godine i periodično se to radi i te informacije se dostavljaju upravljačima. Taj objekat je kvalifikovan kao stabilan objekat, objekat koji treba da se sanira i da se rekonstruiše, ali da nije ugrožena bezbednost i statička stabilnost objekta. Naravno, odmah po saznanju mi smo izašli kao Republička inspekcija.

01:23:03 - Ranko Šekularac: U pravu ste, nadale sam direktno za Republičku inspekciju. Konstatovali smo činjenično stanje u skladu sa mogućnostima i kapacitetima koje smo mogli, kao da kažem, eh, inspekcija da utvrdimo na licu mesta, bez nekih dodatnih proračuna i mera. Eh, naložili smo eh, upravljaču da preduzme hitne mere i jeste to preduzeto. Izašli su eh, nadlešna, nadležna ekipa iz Instituta i utvrdili isto ovo što je inspekcija, da kažem, da nema trenutno opasnosti po neko statu- po neko urušavanje. Međutim, postoje delovi ovaj, koji su na stubovima koji su skloni padu i taj deo je ovaj, trakom obeležen.

01:23:40 - Ranko Šekularac: Uglavnom, ono što je važno za, za, za sve nas jeste da će se do pet do sedam dana pristupiti sanaciji i rekonstrukciji tog nadvožnjaka, a ja vam odgovorno tvrdim i za ovaj drugi deo gde ste ukazali da nadvožnjak u Leskovcu, je l' tako, nemam informaciju, ali ću sigurno u narednom, u narednom periodu se sa ovaj, tim pozabavitiDakle, u delu vašeg izlaganja ste ukazali da postoji negde, aa, bojazan, odnosno nepostupanje nadležnih i o-odgovornih inženjera i struke, da oni izbegavaju posle svega što se desilo sa naseljicom u Novom Sadu da potpišu neku dokumentaciju. Aa, možda je toga i bilo, možda je toga i bilo u početku. Ja zaista nisam imao problem u komunikaciji sa kolegama iz struke, odnosno iz Republičke revizione komisije, ako se konkretno na nju misli. Jednostavno, niko nije ovaj prisiljen da bilo šta potpiše što ne treba. Naprotiv, ja evo i sad koristim priliku da svako stručno lice koje učestvuje u postupku od izrade tehničke dokumentacije, preko kontrole do odobrenja da apsolutno u svim segmentima poštuju zakon i pravila struke.

01:24:49 - Ranko Šekularac: Međutim, ono što se desilo zaista kao fakat nakon pada naseljnice jeste da je određen deo struke to malo i zloupotrebio znate, pa se dešavala uslovno rečeno i neka trgovina, da prosto nešto što jeste zakonito, ali obrazloženje aa, inženjera ili, ili, ili stručnog lica jeste, Pa šta vidite ka-znači, nemamo stručna obrazloženja, ali se opstruiše postupak ovaj kontrola ili izdavanja neke dozvole. To zaista nije nije poželjno i mi svi zajedno treba da reagujemo na struku, da struka radi svoj posao nezavisno od, od, od nas koji da kažem, nismo, nismo u tom u tom poslu koliko i ovaj oni. Ono što je pohvalno jeste da Reviziona komisija, kao i svi drugi segmenti koji su vezani za obavljenu proceduru ovaj funkcionišu dobro, mogu reći i odlično. Period izveštajni koji sad mi sad analiziramo jeste nešto, da kažem drugi kvartal nakon pada naseljnice. Nije očekivano sad da imamo neke maestralne rezultate u pogledu cifara.

01:25:57 - Ranko Šekularac: Međutim, meni je žao što mi sad ne pričamo o trećem, o četvrtom kvartalu, o kvartalima kada je ministarstvo zaista jednom furioznom energijom, brzinom uradilo sve da ta fizička i finansijska realizacija dosegnu preko devedeset posto. Tu će me kolege ovaj verovatno podržati, da su to neki rezultati koji su vidljivi i koji su proverljivi. U dobrom delu se polemisalo o cenama počev izvođenjem radova, počev od aerodroma u aa, Trebinju preko nekih drugih infrastrukturnih projekata. Aa, predsednik je dobro to obrazložio i rekao da mnogo faktora na to utiče. Kad od promena cena do dinamike mi moramo da uzmemo u obzir da je politička situacija i trenutak bio takav u ovoj godini da smo mi sve mogli da očekujemo, samo ne progresiju.

01:26:47 - Ranko Šekularac: Nemojte da zanemarite da smo mi skoro u svakom danu bili paralizovani. Vi nikad niste imali obzir i uvid u to šta su one blokade značile za prevoznike i putnika i tereta Niko se nije bavio posledicom kako i na koji način treba prevazići njihove njihove probleme i ono što se dešavalo u kašnjenju i zbog samih tih intervencija. A kako god molba da se zadržimo na struci, da se zadržimo na podacima. Vi ste dosta konstruktivnih aa pitanja i predloga dali. Ja ne mogu u ovom trenutku na sve da odgovorim, ali ovaj siguran sam da će kolege koje su zadužene za aa neke, neke projekte i za konkretno za železnicu, za drumski saobraćaj, da će oni ovaj sigurno, sigurno dati kvalitetne odgovore.

01:27:38 - Ranko Šekularac: Deo je se odnosio, naravno, zakon o upisu koji je stupio u zadnjem kvartalu ove godine nije deo tog izveštajnog perioda i ne znam koliko je sad korektno da vi zloupotrebite ili upotrebite ovu situaciju da i te nedoumice ovaj, odnosno i ta pitanja da rešavamo sad na, na, na, na u ovoj situaciji, ali nemam problem i sa tim. Što se tiče komentara da opet po ko zna koji put se spekuliše podatkom da su nelegalno izgrađeni objekti, način da se tajkuni i stranački tajkuni i tako dalje legalizuju od zakona, ja moram da vas razočaram i verujem da ste vi pročitali dobro zakon, kao što su svi oni koji, koji, koji imaju interes i razumeli da nijedan apsolutno kvadrat koji je nelegalno izgrađen neće biti izopšten plaćanja naknade za upis, odnosno evidentiranje, što je pandan, pandan direkciji, odnosno naknadi za pra-za plaćanje Direkcije za izgradnju, Direkcije za izgradnju Apsolutno ne postoji nijedan relaksirajući segment, osim toga da država kao krovni aa subjekt ima eks-egzaktnu informaciju o tome šta je na njenoj teritoriji izgrađeno i zakonito ili nezakonito, ali mora postojati jedinstvena evidencija o svakom objektu koji je na ovaj na teritoriji Republike izgrađen, tako da mislim da je to nešto o čemu ne treba da se ovaj na bilo koji način sukoba-sukobljavamo ili da po oda polemišemo. Ja bih sad dao ov, ako, ako prepoznam još neku situaciju da mogu nešto da možda ovaj odgovorim. Svakako dao bih, dao bih možda kolegi iz drumskog saobraćaja Alimpiću i kolegi iz finansija Đuroviću, pa da oni ovaj objasne neke stvari. Naravno, za sva druga pitanja na koja bud, ne budemo dali odgovor, mi ćemo naknadno dostaviti odgovor, dostaviti pojašnjenje u vezi svakog konkretnog projekta. Kolega koji je iz komunalne delatnosti nije danas tu gde bi mogao on da odgovori na onaj deo za stanove, ali evo možda može Može i Vojkan

01:29:53 - Uglješa Marković: Zahvaljujem gospodine Školarac. Reč ima gospodin Miroslav Alimpić

01:30:11 - Miroslav Alimpić: Znači, ja sam Miroslav Alimpić, pomoćnik ministra za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja. Bilo je puno tema koje su vezani za izgradnju infrastrukturnih objekata. Te me mogu da podelim na, ajde kažem nekako razvojne i teme neke koje se tiču eh, cena infrastrukturnih objekata, pa bih krenuo od ovih tema koje su razvojne, prvo se ra, pošto ću se verovatno više zadržati oko infrastrukturnih cena. Vi ste pitali za neki p-jedan put koji se ovaj, postavio jako značajan vezano za eh, ovaj kompaniju, kinesku kompaniju u Boru, pa su sada krenuli veliki transporti prema Knjaževcu i dole prema Nišu Taj,(kašalj) ovaj, kako se zove, p-projekat brze saobraćajnice, koju ste ga vi već tako nazvali, nije bio u-nekom planu, ovaj, sk-o-vranijem periodu jer nije postojala ta potreba. Međutim, vreme kako je odmicalo, pokazuje polako potrebu.

01:31:30 - Miroslav Alimpić: Ono što mi razvijamo trenutno je ovaj put Paraćin-Zaječar-Negotin, koji će se spojiti gore sa koridorom Dunavskim koridorom koji ide od Požarevca do, do Negotina, ide gore na Kladovo i to. Tako da je to u planu i mislim računajte da će to biti u planu i da je to realna potreba. Što se tiče projekata eh, za ovaj lokalnu infrastrukturu, to je ovaj, eh, jako je važno da se bavimo lokalnim putevima. Lokalni putevi nisu direktno u nadležnosti Ministarstva građevine, ali republika i ministarstvo o tome vodi računa tako što pokušava da nađe načine kako da se bavi lokalnim putevima. Jedan od načina je i korišćenje nekih zajmova, kredita iz evropskih fondova ili Svetskih fondova bilo kojih.

01:32:26 - Miroslav Alimpić: Jedan od fondova je CEB. To je banka, eh, s, razvojna Banka Saveta Evrope koja je prihvatila da finansira razvoj lokalnih puteva i izgradnju, eh, rehabilitaciju lokalnih puteva, i to za siromašnije opštine. Znači, pošto obično bogatije opštine lakše dođu do projekata jer imaju razvijenu infrastrukturu unutar kadrovsku, koja može da izgradi neku projektnu dokumentaciju i koja može da prezentuje te projekte i da dobije projekat da se radi Znači CEB je izdvojio, to jest država je dobila od CEBa mogućnost da se zaduži to-to, veći kredit odobren, dvesta miliona evra. Od toga država daje osamdeset nešto miliona evra, tako da je to jedan fond za razvoj regionalnih puteva od osamsto šesdeset osam, od dvesta osamdeset i šest miliona evra. Eh, drugi fond koji isto razvija lokalne puteve je to je eh, kredit, EIB-ov kredit koji je trista miliona, od čega stopedeset miliona je za lokalne puteve i stopedeset miliona evra je za državne puteve.

01:33:30 - Miroslav Alimpić: Eh, treća stvar kako se razvijaju lokalne samouprave, to je LID projekat koga je isto ovaj, država 'nači u-uzela od Svetske banke, odio o-o francuskoj, od Francuske razvojne banke i taj projekat se intenzivno već realizuje. S-ve ste sami naveli da sprovodite već tenderske postupke. On je ovako malo složen po obuhvat. To su projekti koji eh, tretiraju više, neki urbanistički razvoj tipa ne znam, r-ja-rasveta javna, onda u parkovi, ja-ovaj trotoari, biciklističke staze i take stvari znači na neki način dovodi eh, lokalnu samoupravu (kašalj) u pogodno mesto za, za život tih građana koji tu žive, da imaju sve sadržaje kao i jedna sredina koja je u gradu Tako da imamo tri, 'nači oblasti gde pokrivamo lokalne samouprave. 'nači tri kredita koja su odobrena ovaj, eh da unaprede lokalnu samoupravu.

01:34:25 - Miroslav Alimpić: Tako da sam mislim, va-vaše pitanje odgovorio. Što se tiče koleginice koja je postavila pitanja iz Ljubovije, pa je pokrenula pitanje oko projekata koji se tiču tog kraja. Znači, pošto se mi bavimo ovaj, uopšte pokušajem da državu Srbiju razvijamo ravnomerno, mi tretiramo sve regione u Srbiji na podjednak način. Zapadna Srbija nam je jako važna. Put koji je se gradi Ruma-Šabac-Loznica je pokazao svoje efekte.

01:34:53 - Miroslav Alimpić: S-sami znate da za sat vremena i petnaest minuta vi sad stižete iz Beograda do Loznice, što je neviđena stvar. Ali takođe znate isto da prelazak u Bosnu je problematičan. Svi mostovi su mnogo stari, u lošem su stanju. Država je potpisala sporazum sa Bosnom za rehabilitaciju, to jest rekonstrukciju tih mostova. Država Srbija je preuzela šest mostova, Bosna je preuzela pet mostova.

01:35:17 - Miroslav Alimpić: Država Srbija je već završila četiri mosta i ostala su još dva mosta da se rade. Karakaj most, eh, eh izvinjavam se, tri mosta i tri su ostala da se završe. Ostao je Šepak, ostao je Lj-Ljubovija, eh, taj stari most i ostao je most Kelane Kao što znate, Karakaj most je pušten pre, ajde kažem mesec dana, a s tiče mosta u Ljuboviji, on neće krenuti ove godine zato što ove godine je na-na redu da se radi Šepak, a onda kad se završi most na Šepku, onda će se baviti, bavićemo se tim mostom. Taj most je železnički, uvisim od železnice, od vožnje, vozni most, ovaj i on ima eh, on ima potrebu da se detaljno ispita konstrukcija njegova i da se s aspekta toga da se utvrdi koji je njegov status, tako da se to mora, za te most, mora da se uradi detaljan jedan projekat, pa tek kad se uradi dobra analiza, tek onda ćemo znati kako ćemo s tim mostom da se ponašamo, jer i most u Ljuboviji ima drugi koji je nov i koji je sve u redu. EtoŠto se tiče mosta Skelanet, to niste ni pitali, ali on tek posle i-idemo redom.

01:36:22 - Miroslav Alimpić: Bosanska strana nije ni jedan most uradila. Znači, Srbija je odradila već neke mostove. Bosanska strana nije uradila ni jedan. Ono što je isto važno, s-vi sami znate da na Šepku vi imate putnički saobraćaj, nemate kamionski. Imao je sad u ovom periodu kad je Karakaj bio zatvoren, ali glavni pravac za tranzit kamiona je Karakaj.

01:36:41 - Miroslav Alimpić: I onda je bilo logično da se produži koridor od Loznice prema Karakaju i da se doda na tu brdu saobraćajnicu još dvadeset i jedan kilometar. I to smo mi ugovorili projektnu dokumentaciju, izradu planske dokumentacije i svih ostalih potrebnih dokumenata kako bismo krenuli kasnije u realizaciju. Taj projekat je izuzetno važan, ali jako je komplikovan. On s-se kreće bukvalno re-ovaj, tokom reke Dunava, eh, reke Drine i blizu je železnička pruga. Imamo i potrebe da napravimo čak i neke tunele, tako da je to izuzetno komplikovana deonica.

01:37:15 - Miroslav Alimpić: Radi se planska dokumentacija, onda će se raditi projektna dokumentacija. Realno očekujemo da tamo iza dvadeset osme godine to počne i da se realizuje, tako da bavimo se tim, eh, tim putem, jer taj put nam je važan. Želimo da sve kamionski transport prema Bosni prebacimo tu. Naravno, imaćemo mi drugi pravac prema Bosni. To je eh, Beograd-Kuzmin-Sremska Rača, tako da imaćemo dva odlična pravca.

01:37:39 - Miroslav Alimpić: Imamo još jedan, eh, Slijepčevica-Domanić, tako da prema Bosni imamo izuzetno dobru komunikaciju. To jest, imaćemo kad se ovo sve završi. Domanić-Slijepčević će ove godine biće završen do kraja. Kuzmin-Sremska Karača biće završen, tako i kad to bude, to je, već sad imamo preko Šepka priču koja je odlična. E, to je, eh, vaše teme što se tiče Kragujevca, vi ste tu podosta oko toga sve ispričali.

01:38:04 - Miroslav Alimpić: Ono što hoću da kažem, 'nači, Ministarstvo građevine, a, ne-ne bavi se ono rekonstrukcijama državnih puteva. 'nači, država je ovlastila preduzeće "Puteve Srbije" koje je upravljač svih državnih puteva i ona je zadužena da se bavi državnim, državnim putevima i državnim putevima koji prolaze kroz, kroz eh, neke gradove i neka mesta. A naravno, ne mogu oni da poprave i da srede sve puteve. To košta puno, 'nači na godišnjem nivou minimum para koje je potrebno za održavanje puteva je negde oko trideset milijardi dinara. To je neka minimalna potreba.

01:38:37 - Miroslav Alimpić: "Putevi Srbije" kažu i putari kažu da je to sto milijardi dinara, a oni obično u svom programu poslovanja imaju negde oko dvanest, deset, petnaest milijardi Nemaju dovoljno. 'nači oni u okviru tih novaca koje imaju oni to održavaju. Mi se aktivno bavimo da povećamo njihov budžet tako što im omogućavaju, omogućavamo da oni ovaj, prošire svoj obuhvat eh, naplata putarina, tako da će uvesti naplate putarine za kamione koji su def-definitivno najveći eh, uništivači heh, da kažem putne infrastrukture i mi ćemo kroz taj način za-uspeti da obezbedimo još sredstava za "Puteve Srbije" za potrebe održavanja puteva Ja samo da vam kažem, eh, a i da budem možda i ekskluzivan. Eh, tokom aprila planiramo da pustimo naplatu putarina za kamione u, na obilaznici oko Beograda. Do kraja godine na velikom broju deonica na, na moto-putevima i sa saobraćajnicama prvog B reda takođe planiramo da pustimo sistem za naplatu pat-putarine za kamione.

01:39:42 - Miroslav Alimpić: To će donesti dodatna sredstva koja će omogućiti da možemo da održavamo puteve. Uvek, gledajte, mislim, mi se bavimo izuzetno puno izgradnjom novih puteva, ali kako dodajemo nove puteve, treba to i održavati. Ako ne održavate dovoljno dobro svake sledeće godine potreba za održavanjem je mnogo veća. Nije to čak puta dva, nego eksponencijalna je ovaj, odnos tako da, eh, mi smo toga potpuno svesni. Država je potpuno toga svesna.

01:40:15 - Miroslav Alimpić: Eh, uopšte nije jednostavno.

01:40:28 - Miroslav Alimpić: N-nije jednostavno nositi se sa tim troškom, jer ovaj taj trošak je nešto što je jednostavno potreba življenja naša, a mi želimo da gradimo nove puteve i nemamo

01:40:33 - Miroslav Alimpić: Pa obavez daje garanciju kad uradi ima godinu dve, zavisi koji, ali kad pet godina, ali mi pričamo o... Govorimo o održavanju puteva. Već ti, da. Tako da, ovaj, se bavimo time. 'nači, vi ste znači moramo da vidimo s "Putevima Srbije" za sve deonice koje nisu još uvek održane, koji im je plan za dinamiku tog održavanja.

01:40:58 - Miroslav Alimpić: Čisto da znate, 'nači "Putevi Srbije" imaju dvadeset i četiri preduzeća koja se bave održavanjem puteva u sklopu. Svaki, svi su podeljeni po nekim regionima i svako je zadužen za neki deon.

01:41:11 - Miroslav Alimpić: Tipa Kragujevac, tu je PZZP Kragujevac, ne znam

01:41:11 - Miroslav Alimpić: Zaječar, gore, Strabag i tako dalje.

01:41:14 - Uglješa Marković: Mogu ja samo da, sad, evo ovde, ovaj, smo mi interno, ovaj pokrenuli. A kako se zamišlja naplata kamionima?

01:41:24 - Uglješa Marković: Znači na nekim nadvožnjacima će stajati.

01:41:26 - Miroslav Alimpić: Imaće portale koji su opremljeni kamerama, čitačima tih signala koji emituje tag u Zakonu o pute, u Zakonu o prevozu tereta već postoji i o Zakonu o eh, o Zakonu o ovaj, naplati ovih, eh, kako se to zove, ne znam neki, naknadama. Postoji obaveza kamionima od tri i po tona, pa najveće da imaju tagove. Oni trenutno nemaju svi tagove. Kamioni u međunarodnom transportu imaju svi tagove

01:41:53 - Uglješa Marković: A kako će oni biti u obavezi da, da on kada prođe ispod tog portala, da on ne skloni taj tag? Mislim, šta će ga obavezati da neće moći da prođe-

01:42:05 - Uglješa Miroslav Alimpić: On evidentira da nije to uradio slikaju tablice kamere I kazne ga.

01:42:06 - Miroslav Alimpić: Tako da, to je sistem koji pije vodu. Mi idemo ka tome da ukinemo opšte naplate stanice. Biće jednog momenta kompletno sistem takav, biće portali i kamere. Ništa više.

01:42:19 - Miroslav Alimpić: E, sad da se vratim na ovo najteža va, najteža pitanja vezana za troškove.Evo samo ja ću prvo da analizujem celu priču. 'nacI ajmo sad da kažemo sami sebi, da pitamo sebe, evo da krenemo bilo šta, da gradimo, da gradimo u kući neko kupatilo, da sređujemo bilo šta. Da li ćemo mi kad započnemo svoju aktivnost koja je relativno kratka, traje mesec dana, petnaest, dvadeset mesec dana. Da li ćemo s troškovima koje smo u planirali da završimo taj posao?

01:42:49 - Miroslav Alimpić: Sigurno nećemo. 'nači niste naći majstore. Eh, najveći trošak trenutno u Srbiji je trošak radne snage. Nema dovoljno radne snage i trošak materijala. Zašto nema dovoljno materijala?

01:43:00 - Miroslav Alimpić: Pa nećete verovati, eh, što je veća tražnja, neće padne cena, nego raste cena u izgradnji infrastrukturnih objekata. Nema dovoljno materijala. Znači imate kamena, peska, asfalta. To su materijali koji se betoni, koji se koriste za, za izgradnju infrastrukturnih objekata. Što više gradite, imate veću potrebu za tim materijalima i nažalost, cena raste i zato što nema, nema možete dovoljno.

01:43:25 - Miroslav Alimpić: Drugo, nemate dovoljno majstora, nemate dovoljno ljudi, nemate i tako dalje. Ali to je jedna opšta priča. Ja ću sada da budem konkretan, znači da budem potpuno jasan. Znači, niko ne želi da sakrije nijedan trošak. Svi ugovori su jasni i transparentni, samo ih treba čitati.

01:43:41 - Miroslav Alimpić: Eh, ono što ste vi izneli, kol'ko neki ugovor vredi i kol'ko koja je ugovorena vrednost, to moram da vam kažem, nažalost, da to nije baš tako. Treba pročitati malo bolje ugovor i videti od čega se sastoji ugovorna vrednost. Ajmo da krenem od još jedne važnije stvari. Država Srbija javno iskazuje sve svoje troškove sa projekcijama svakog infrastrukturnog projekta za naredne još dve godine. Znači, ovaj fiskalna strategija Srbije za 26.

01:44:08 - Miroslav Alimpić: godinu daje i projekcije za dvadeset sedmu i dvadeset osmu godinu. Svaki projekat koji se trenutno gradi ima svoju vrednost. Znači, niko ne krije, znači niko nije blesav da kaže, ugovorio sam nešto za 700 miliona, a moja, eh, a koštaće dve milijarde i sto. Pa svaki dan i prošle godine i ove godine svaki građanin Srbije može da otvori internet stranicu i da nađe fiskalnu strategiju Srbije i da vidi kol'ko će taj objekat da košta. A čim neko prikazuje to javno, to znači da je to tako stvarno i jeste.

01:44:35 - Miroslav Alimpić: Evo, krenućemo od pitanja koje je postavila koleginica za Ruma Šabac Loznica. (udah) Komercijalni ugovor je definisao prihvaćenu ugovorenu cenu i sa svim ostalim troškovima. Šta su ostali troškovi? To su varijacije klizne skale i sve što se dešava tokom izgradnje Kad gradite jedan veliki objekat kao što je Ruma Šabac Loznica vi u tom momentu nemate sve elemente s kojima ste vi ste jasno nešto ugovorili, nemate projektnu dokumentaciju kompletnu. Imate samo nešto to nešto što imate vi to dogovorite.

01:45:05 - Miroslav Alimpić: Niko neće da ugovara ništa sa vama ukoliko mu nije sve potpuno jasno i mi se dogovorimo oko nekog prihvaćenog ugovornog iznosa. Taj prihvaćeni ugovorni iznos je bio četristo šezdeset i sedam miliona i petsto hiljada evra, kao što je rekla koleginica. Međutim, po-eh, pojavila se potreba da gradimo još jedan krak, a to je Slepčevići Badominci. I onda se aneksom sedam ugovorilo još osamdeset i sedam sto devedeset četiri hiljade 818, eh, zarez trinaest evra. Znači za petnaest kilometara još jedne brze saobraćajnice, a onda se aneksom devet pojavila potreba da se ugovori još jedan komercijalni ugovor, a to je projektovanje nove deonice Loznica Karakaj i to je povećalo vrednost još za četiri miliona devetsto pedeset hiljada evra i to je već ta vrednost skočila je na petsto pedeset i devet šesto četrdeset četiri osamsto osamnaest zarez trinaest evra.

01:45:59 - Miroslav Alimpić: Šta se dešava dalje? (shuffling) Znači, tokom izgradnje pojavila se potreba za, za neke dodatne objekte. Znači, kako smo mi mogli da povežemo brzu saobraćajnicu Ruma Šabac Loznica ako nemamo petlju na Rumi Ona nije bila predmet ugovora, nije bila ugovorena i ta izgradnja petlje Rume je koštala šesnaest koma četrdeset pet miliona evra. Znači, ona je isprojektovana, izgrađena i tamo postoje, svi je koriste. To je još novih šesnaest miliona četrdeset pet.

01:46:25 - Miroslav Alimpić: Šta se dalje dešava? Urađena je izmena projekta, a ovaj projektnog rešenja za produženje mosta preko Save zbog odbrane od visokih eh, voda. Kad krenete prema Šapcu, nisu uzeti onaj most, veliki most. Tu je planirano vrlo kratka saobraćajnica pre mosta. Vi imate saobraćajnicu, most još jedan od kilometar dužine.

01:46:45 - Miroslav Alimpić: Tu je bila močvara, tu je bilo, nije moglo da se pređe nekim nasipom moralo da se radi novi most. Znači, tu je produžen most za još dosta metara i to je koštalo dvadeset i jedan koma pet miliona evra. Onda je šta, šta se dalje dešava? 'nači tokom izgradnje u zoni Štitara zbog izmene vodnih uslova. Znači, dobili smo potrebu da moramo da radimo novi odbrambeni nasip u naselju Štitara i to je koštalo još dodatnih dvadeset i dva koma dvadeset osam miliona evra.

01:47:15 - Miroslav Alimpić: Eh, opet u naselju Štitare bilo je potrebno eh šti-Štitar da, bilo je da Štitar potrebno da se izgrade dodatni objekti čija je procenjena vrednost, 'nači sve to može da eh, sve je to dokumentovano projektnom dokumentacijom, knjigama, građevinskim dnevnicima Znači, sve to je transparentno. Petnaest koma jedan milion evra. Eh, onda je bila potreba znači da se eh, izmene projektne rešenja na ukrštanjima brze saobraćajnice Šabac Loznica sa Krakom Slepčevi i Badominci. Šta se tu dešava? Kad krenete sa eh, brze saobraćajnice Ruma Šabac Loznica eh, prema prema ovaj Pavlović mostu.

01:47:50 - Miroslav Alimpić: Projektom je planirano da bi se uštedelo neki novac planirali su kružni tokovi, eh 'nači ukrštanja u nivou. 'nači sami seljaci tamo građani koji žive u tim podneljima su se podigli i nisu dozvolili da se tu više radi. Tražili su da se denivelišu ukrštaji zato što im to ugrožava bezbednost. Ne mogu s traktorima da pređu sa jedne na drugu stranu, plaše se kad uđu u kružni tok, nadam se da će blato. I mi smo bili prinuđeni njihovim pritiskom da menjamo to rešenje.

01:48:16 - Miroslav Alimpić: To rešenje uvećava osam miliona evra minimum te radove. Eh, takođe, mi smo morali sam priključak na brzu saobraćajnicu eh, ovu novu koja ide dole prema Pavlović je u privrem bilo isto definisan kružnim tokom. Mi smo takođe tu morali da menjamo projekat i to je dodatno uvećalo troškove. Eh, ono što jeZnači, same varijacije su podigle vrednost za još sto miliona evra, znači sve varijacije koje su i tako smo došli do neke vrednosti od šesto osamdeset pet miliona evra. E, sad imamo sledeće.

01:48:50 - Miroslav Alimpić: Znači, aa, imamo kliznu skalu koja je isto u-u-ugovorena stvar. Znači, ona se kretala u ovom periodu od početka gradnje do danas od 1,15 do 1,32. Znači, sama klizna skala je povećala trošak ovog projekta za sto sedamdeset tri miliona evra, jer prosečni koeficijent je bio 1,25. Koji još trošak imamo ovde? Znači mi kao država Srbija sa Azerbejdžanom nemamo os-ov-ovaj oslobađanje PDV-a.

01:49:17 - Miroslav Alimpić: Znači, obično ovi projekti komercijalni koje radimo sa Kinezima svi su oslobođeni od PDV-a i nemamo taj trošak. Znači, sam PDV je uvećao ove, ove radove za sto sedamdeset tri miliona evra. Tako da kad vi pogledate, mi smo već došli 'nači sa klizanjem, sa svim stvarima na vrednost osamsto šesdeset osam miliona devetsto šesdeset osam petsto dvadeset tri hiljade za ove projekat, kad dodate PDV to je već milijardu. Taj podatak postoji u fiskalnoj strategiji Srbije. Znači, to ništa nije skriveno, to je tako.

01:49:45 - Miroslav Alimpić: Znači, nema tu pa sve ovo može s-se da se pokaže i sve je to tako. A ako nema nešto da-da, neko potpitanje za Rumos Šabac Loznica da pređem na Moravski. Moravski, e tu je tek interesantno. Znači prvo da ka-kažemo, aa, da kažem i nešto što je jako važno da je ovo najširi, najbolji autoput koji pravimo. Međutim, znači ovaj projekat gledaju ne samo naši mediji, ne samo naša politika.

01:50:14 - Miroslav Alimpić: Ovaj mo, ovaj projekat posmatra i ceo svet i cela Evropa. Znači, mi smo za ovaj projekat dobili dva svetska priznanja. Znači, evo jedno priznanje na kongresu koji se održava u Orlandu, Florida, 2000, 2026. godine Međunarodna putna federacija Global je nagradila projekat Moravski koridor sa prestižnom nagradom za upravljanje projektom. Znači, neko je procenjivao da su ovaj projekat najbolji na upravlja od svih projekata, na samom svetu A takođe, znači na Kongresu međunarodne putne organizacije 2024.

01:50:43 - Miroslav Alimpić: godine u Istanbulu, 24. godine Međunarodna putna organizacija je nagradila ovaj projekat za oblast upravljanja zaštitom životne sredine. Znači, to su svetska međunarodna priznanja. E sad šta se tu, šta se tu, šta se tu polemiše? ?

01:50:59 - Miroslav Alimpić: Sad ćemo i to da prekrečim sad ovo. Znači, šta je tu ugovoreno? Znači, priča se stalno neka priča da je ugovoreno za sedamsto četrdeset pet miliona evra. To uopšte nije tačno. Ovaj ugovor je mnogo kompleksan, 'nači potpuno on se, on se s-sastoji od više komponenti.

01:51:14 - Miroslav Alimpić: Jedna od komponenti je paušalni iznos ukupn, u-uu-paušali, paušalni iznos ukupnog objima, objema radova i to je definisano da to košta sedamsto četrdeset pet miliona evra. To što su kolege rekle. Međutim, dalje ovaj, ovaj u-uugovor je, se sastoji od posebnih troškova, to su nadoknadivi iznosi koji obuhvataju specijalizovane radove koje će izvoditi podizvođači radova na izmeštajima zaštite instalacija telekomunikacionih sistema, zidova od protiv buke, ozelenjavanje i napajanje ITS-a i drugih stvari. I to je ugovoreno dvadeset i četiri trista pedeset jedna hiljada evra Sledeća stavka koja je ugovorena je, to je kapitalni materijalni indirektni trošak kao trošak koji naplaćuje izvođač na mesečnom nivou sve vreme ugovorenog roka, kao podrška projekta i svim strukturama projekta i taj trošak iznosi četiri miliona sto dvadeset pet hiljada evra na mesečnom nivou. Prvobitni ugovor je bio četrdeset i osam meseci, pa kad vi pomnožite četiri miliona i sto sa četrdeset i osam meseci, to je sto devetdeset šest miliona evra, tako da početna ugovorena prihvatljiva vrednost je bila devetsto šezdeset sedam miliona trista pedeset i jedan plus svi ostali troškovi koji će biti utvrđeni posle izgradnje teč-, izrade tehničke dokumentacije.

01:52:25 - Miroslav Alimpić: Znači mi u momentu kad je ovo ugovoreno nije postojala tehnička dokumentacija, tek se to razrađivalo, tek se pravilo, tek se radilo. Ugovorili smo sa američkom kompanijom Be-aa Bechtel i turska kompanija Enka. Oni su svetski poznate kompanije koje ništa ne prepuštaju slučaju. Znači oni sve što ugovore debelo razmišljaju. Iza njih stoje najveće advokatske kancelarije koje se bave ovim poslom, koji su najpoznatiji u ovoj oblasti.

01:52:49 - Miroslav Alimpić: Nismo ni mi ušli u ovaj posao golih rukava. 'Ći aa Koridori Srbije su takođe angažovali najveće stručnjake vezano za nadzor. Tamo radi nadzor ova ista strana kompanija ovaj sad mi stade pamet Ovaj, aa ovi nema... (glos u pozadini) Da isto ja-a-a luib brže, luib brže kao tera i oni su isto angažovali velike, velika imena koja su, koji su pravnici koji s-zastupaju ovaj ugovor. E, šta sad tu imamo sledeću stvar?

01:53:26 - Miroslav Alimpić: 'nači, tokom iz-izvođenja radova, 'nači kad se urada projektna dokumentacija, planirano je 'nači pre ugovaranja je dogovoreno da će se uraditi nekih sedamdeset pet objekata duž ovog, tuž ovog autoputa. Kad se projektna dokumentacija završila, ispostavilo se da će da bude sto dvadeset različitih objekata, tipova mostova, nadvožnjaka i tih stvari. To je uvećalo vrednost za dvesta miliona evra. Šta imamo dalje, što je bitno? 'nači, zbog zaštite životne sredine i svega toga, poplava i čuda koja se tamo dešavaju urađena je regulacija reke od šezdeset i dva kilometara uređenih reka 'nači ovo, i to je uvećalo vrednost ovog ugovora za dvesta četrdeset i devet miliona evra.

01:54:13 - Miroslav Alimpić: Šta je, šta je sledeća stavka koja je promenila u vrednosti ovog ugovora? 'nači, vi kada krenete da radite neki posao i vi s-s izvođačem dogovorite da mu vi obezbeđujete gde će da kopa materijale, gde će da uzima. Gledajte za ovaj projekat je potrošeno osamnaest hiljada kubika materijala za nasip, osamnaest miliona kubika. 'nači jedanaest miliona o-ovaj kubika je potrošeno za regulaciju reke, petnaest mil-miliona tona kamenog agregata To su ogromne količine, to treba naćiDržava, projektanti, finansijer bilo ko, rekli su imate ovde da li imate materijal, imate ovde materijal. Kad je krenula eksploatacija materijala da bi došli do tog materijala treba da kopate jedno dva, tri metra.

01:54:51 - Miroslav Alimpić: Treba taj materijal skloniti negde, to ništa nije ugovoreno. Sav taj materijal je trebalo da se negde odnese i on je doneo trošak od sto trideset miliona evra samo da se to skloni. Drugo, mi kad smo dogovorili to, mi smo rekli dajemo ovo pozajmište. Kad je krenulo ispitivanje tog materijala, utvrdi se da taj materijal nije dovoljno ispravan i onda se odustane od tog pozajmišta, idite na neko novo, pa tražite novo. Sve to, hm, Amerikanac i Turčin naplaćuje.

01:55:15 - Miroslav Alimpić: Znači, promene se, promenjene su transportne dužine. 'nači nije sada da idete po materijal dvadeset kilometara, vi idete trideset kilometara, četrdeset kilometara i taj trošak se n-nije naplatio i on je povećan. Povećao se za šezdeset i pet miliona evra samo promena transportne da-đa-daljine do pozajmišta za materijale. Šta se drugo desilo? Tamo su bili veliki protesti građana.

01:55:36 - Miroslav Alimpić: Znači, građani su bili nezadovoljni eksproprijacijom, to jest, hm, naplatnom troškova eksproprijacije. Mnoge deonice su stajale, nije moglo da se radi. Bio je potp-potpuni zastoj. Preko, uhm, znači produžetak roka imamo dve godine i deset meseci. Šta se dešava s onim materijalnim indirektnim troškom koji je četiri miliona sto dvadeset pet hiljada evra na mjesečnom nivou?

01:55:56 - Miroslav Alimpić: Pa i on se množi sa sad ovih novih dve godine i deset meseci, i to dodatno ponovo uvećava, uvećava ove, ove troškove Ahm, znači imate i ovde, 'nači evo samo tih četiri miliona i sto za ovih dva meseca, ve-dve godine, ahm, dve godine, ovaj, i deset meseci je uvećao ugovor za sto četrdeset miliona dvesta pedeset hiljada evra. 'nači, a-ako krenemo sa kliznom skalom, 'nači klizna skala je u proseku bila ovde osamnaest koma pet posto. 'nači, to vam bukvalno uvećava vrednost ugovora za dvesta sedamdeset osam h-miliona evra. Ahm, vi sve s-kad ove troškove stavite, vi dođete do dve milijarde sto petnaest da će ovaj put da košta. Koliko vam košta po kilometru?

01:56:40 - Miroslav Alimpić: Pa ima još jedna stavka o kojoj ovde niko, niko ne govori. 'nači, pored regulacije korita reke i izgradnje obrambenih nasipa o-poplava urađeno je još dvesta trideset kilometara lokalnih puteva, u smislu, hm, to su atarski putevi, znači dvesta trideset kilometara. Kad saberete trošak, ahm, ovaj, r-r-regulacije reke i, i ovaj i ovog troška ovih, ovih puteva, vi dođete do, do vrednosti da ovaj autoput košta u proseku oko sedamnaest miliona evra po kilometru Znači, to sam, nije toliko strašna, ahm, s-strašna vrednost. 'nači, to je prvo put koji je dva metra širi nego bilo koji ostali put. Put koji je podignut, hm, zbog, hm, zbog odbrane nasipa, jer mi više ne projektujemo puteve na sto godišnje vode, nego na hiljadugodišnje vode.

01:57:27 - Miroslav Alimpić: Sve to poskupljuje značajno. Svi putevi su poskupeli, sva ovuda nisu tačne cifre da košta put u ravničarskom delu tri miliona evra. To više ne postoji. Gde ima n-neko da dođe ovde da radi ili ne znam kroz planine. Ljudi, imaćemo cene i po trideset miliona evra po kilometru i četrdeset miliona evra po najzahtevnijim planinskim uslovima.

01:57:45 - Miroslav Alimpić: Ne-jednostavno je sve poskupelo i sve je otišlo mnogo, mnogo, mnogo gore Ahm, znači, kada bi ovo sve lepo sabrali, ovaj, i izračunali, 'nači ja imam ovde sve količine svih vrsta materijala koliko je ugrađeno.

01:58:00 - Miroslav Alimpić: Sve su javno dostupni podaci ko god hoće i ko ho-ho može da pogleda. Znači, mi ne možemo da prihvatimo. Znači, nas prvo neće nijedna institucija bankarska, finansijska da, da uzme u razmatranje ako mi njemu ne dokažemo sve precizno i jasno ono što je u ranijem periodu urađeno i ono što planiramo dalje da trošimo. 'nači s-ovaj posao je sve vreme pratila jedna od najvećih institucija ovaj, finansijska i odobravala kredite. Znači...

01:58:27 - Miroslav Alimpić: Da. Tako da u, ovaj nema tu ništa ni sumnjivo. A drugo, ova međunarodna nagrada za upravljanje projektom jasno pokazuje kako se o ovom projektu domaćinski ovaj, postupa i radi. Znači, ne znam, ako nešto nije jasno, može da se..., ja tu sam da, da odgovorim na pitanje.

01:58:46 - Uglješa Marković: Hvala vam gospodine Alimpiću.

01:59:16 - Uglješa Marković: Možemo i dalje. Gospodine Đuroviću, da vam kažem jednu stvar.

01:59:27 - Uglješa Marković: Ovaj, kolega Alimpić je po-podigao standard, vi barem dva minuta budite duži

01:59:30 - Uglješa Marković: Izvolite, šalim se, izvolite.

01:59:32 - Milomir Đurović: Dobar dan, ja sam Milimir Đurović, pomoćnik ministra sektor finansija.

01:59:38 - Milomir Đurović: Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, eh, ja ću kao i svaki put kada sam ovde ponovo da ponovim sporazume koje je ova država potpisala u oblasti infrastrukture, jer očigledno mora svaki put da se ponove i da napomenem kada su ti sporazumi potpisani. Prvi sporazum koji je potpisan, potpisan je dvadesetog avgusta dve hiljade devete godine sa Narodnom Republikom Kinom. Inače, prvi aneks tog sporazuma je potpisao jedan od sadašnjih opozicionih poslanika, jer to su sve javno dostupni podaci stoje na sajtu i Ministarstva trgovine i ovaj, u službenim glasnicima. Drugi je sporazum sa A-Azerbejdžanom potpisan dvadeset petog januara dve hiljade dvanaeste godine. Treci je sporazum sa Turskom dvadesest šestog oktobra dve hiljade devete godine.

02:00:27 - Milomir Đurović: Četvrti je sa Mađarskom, potpisan osmog jedanaestog dve hiljade, osmog februara dve hiljade osamnaeste godine i ratifikovan u Skupštini Srbije osmog jedanaestog uh, osmog jedanaestog dve hiljade osamnaeste godine. Peti sa Španijom potpisan trećeg novembra dve hiljade dvadeset druge godine, na osnovu koga je upravo krajem prošle godine potpisan ugovor sa jednom španskom firmom za izgradnju mosta u Bačkoj u-u-u Bačkoj Palanci.Vrednost tog ugovora je 129 miliona evra. Sledeći sporazum je sa Francuskom. On je potpisan 26. novembra 2020.

02:01:05 - Milomir Đurović: godine, a aneks tog sporazuma je potpisan 25. juna 24. godine. Malo ću se zadržati na tom sporazumu upravo zbog tema koje pokreću, ovaj, pojedini narodni poslanici, jer on sadrži više stavki šta će se finansirati prema tom sporazumu. Prvi deo je finansijska podrška za projekat Beogradski metro, drugi je finansijska podrška za projek-t-projekat upravljanja elektro distributivnom mrežom u Republici Srbiji, zatim finansijska podrška za projekat u oblasti veštačke inteligencije u Republici Srbiji, zatim finansijska podrška za projekat razvoja infrastrukture i upravljanja otpadnim vodama u Beogradu.

02:01:46 - Milomir Đurović: Istovremeno, o-ovaj, to je i odgovor na pitanje. Ugovor za Veliko Selo je raskinut pre otprilike tri meseca sporazumno, tako da se sprema, uuuu, novo ugovaranje za taj projekat.

02:02:04 - Milomir Đurović: Podvlačim sporazumno- Raskinut bez posledica.- Bez posledica po ovu državu, sporazumno. I, uhm, sledeća stavka je finansijska podrška za projekte modernizacije elektrosistema Republike Srbije. Takođe, potpisan je i memorandum sa Repub-, uhm, sa Republikom Italijom u oblasti infrastrukturnih projekata, na osnovu koga u ovogodišnjem budžetu je planirana finansijska podrška CDP-a, a to je finansijska, državna finansijska institucija i u Italijanske Republike u iznosu od dvesta miliona evra za projekte u oblasti železničke infrastrukture. Uhm, inače, uhm, svedoci ste da smo, da je krajem prošle godine potpisan na osnovu, upravo na osnovu ovog, uhm, sporazuma sa Francuskom, uhm, potpisan finansijski protokol između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike, uhm, Francuske u vezi finansiranja projekta Metro, a upravo se sprema mandatno pismo između Republike Srbije i francuskih banaka u vezi finansiranja, uhm, projekta Metro. O iznosima, uhm, neću sada, mislim, iznosi su javno dostupni, uhm, fina-banke treba da obezbede petsto trideset miliona evra, a Trezor Republike Francuske sto pedeset miliona evra.

02:03:26 - Milomir Đurović: Ostatak finansiranja projekta koji je potpisan sa francuskom firmom Alstom obezbeđuje Republika Srbija u iznosu od trideset i dva posto. Inače, uhm, o ozbiljnosti tog projekta samo ću vam pročitati kako glasi taj ugovor, pošto se stalno ov-ovde, ovaj, izriču neke stvari koje baš i ne odgovaraju činjeničnom stanju Znači, to je ugovorni sporazum za izgradnju linije jedan faza jedan metroa, što obuhvata izradu projektne i tehničke dokumentacije, projekat za građevinsku dozvolu, projekat za izvođenje, projekat izvedbenog objekta i ostala tehnička dokumentacija, nabavku, prevoz i izvođenje radova na ugradnji i opremi materijala, ispitivanje, puštanje u rad, otklanjanje nepravilnosti u garantnom roku za saobraćajne sisteme prve faze linije jedan beogradskog metroa, isporuka vozova, digitalni sistemi za upravljanje vozovima, peronska vrata, infrastruktura, koloseci i elektronapajanje i integracija transportnog sistema. Vrednost ugovora je devetsto pedeset miliona evra. Ugovorena je, uhm, ugovorena je isporuka trideset dve trodelne garniture vozova, što je ukupno potreba za celu liniju jedan. Vozovi će se obraćati u potpuno automjito-automatizovanom režimu bez mašinovođe Inače, za ovaj projekat je takođe potpisan i ugovor, uhm, za izgradnju depoa na Makiškom polju u iznosu od dvesta deset miliona evra, inače finansiri je Dojče banka.

02:04:50 - Milomir Đurović: Filijala je, jedna od njegovih filijala. Takođe potpisan je ugovor, uhm, za liniju jedan faza jedan na sedamsto dvadeset miliona evra.

02:09:10 - Milomir Đurović: To smo isto i prošli puta ovaj naglasili (kašalj Inače, što se tiče samog finansiranja rada Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uuu, u budžet prošlogodišnji Ministarstvo iznosio negde oko trista dev-devet milijardi dinara. Od toga četrdeset posto finansira se iz opštih prihoda, uhm, budžeta Republike Srbije, a ostatak jednim delom iz donacija, jednim delom iz domaćih i instranih kredita. To dovoljno govori o ozbiljnosti planiranja i načinu trošenja sredstava koji se troše u samom ministarstvu. Pa ću vam navesti neke od tih projekata, to jest ugovora koji se finansiraju posebno iz, ovaj, ugovora zaključenih sa Evropskom investicionom bankom, pa to je na primer, uhm, uhm, pruga Beograd-Niš na osnovu koga je upravo zaključen prošle godine ugovor, uhm, po, uhm, nad, uhm, sa jednom turskom firmom, ali po tenderu koji je vodila Evropska investiciona banka. Kao što znate, u tom ugovoru, uhm, sa Evropskom investicionom bankom obavezuje najveći grant koji je Srbija do sada dobila, to je šesto miliona evra Zatim, tu je Evropska investiciona banka finansira Niš-Dimitrovgrad, prugu, preko IPA sredstava Niš-Brestovac, uhm, razvoj rečne infrastrukture, Niš-Merdare. Kolega je pomenuo rehabilitaciju putova i najnoviji ugovor koji se upravo sada sprema na sto pedeset miliona evra za rehabilitaciju putova u celoj Republici Srbiji. Svetska banka projekat RID što isto kolega pomenuo zajedno sa, uhm, zajedno sa, ovaj, Francuskom razvojnom agencijom. Malopre sam napomenuo Džipi Morgan američki, normalno tu ima i par, uhm, i tu ima nekih projekata koje finansira i ovaj kineska bankaImaju projekti koji se u Kineska eksport import banka, postoji projekti normalno koji se finansiraju iz kredita naših poslovnih banaka. BNP Pariz finansira most na Savi. I još jednu stvar samo da napomenem, eh, moram to da kažem zato što je to teška neistina, da se sredstva za eksproprijaciju eh, troše tako da se ne znaju gde završavaju. Pa hteo bih da obavestim koleginicu da je od dve hiljade dvadeset prve do 31. dvanaestog gradu Beogradu na ime eksproprijacije uplaćeno šest milijardi devetsto sedamdeset dva dinara i da je za svakih, za svaku od tih uplata eh, Republika Srbija dobila povratnu informaciju ko je, kome je uplaćeno i koliki iznos. To je ogroman broj građana i to je najvećim deom rađena eksproprijacija na Makiškom polju. Hvala.

02:09:41 - Uglješa Marković: Gospodine Đuroviću hvala vama. Eh, da li neko želi od eh- ćete više? A? Eto. Gospodin Milan Petrović, izvolite

02:09:41 - Milan Perović: Milan Petrović, ministra za železnice, intermodalni transport. Eh, poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, ja hoću samo onako kao inženjer mi je zaparalušio par datuma i par informacija, a to je eh, za početak, eh, pomenuli ste vozove za Expo koji nisu isporučeni. Eh, nisam zapamtio tačno ko je, ko je pomenuo da je rok bio isporuke eh, dvadeset i peta godina. Prema ugovoru prvi voz stiže u novembru, odnosno novembar, decembar, januar, februar i mart stiže svih devet vozova. Tako da- dvadeset i šesta, dvadeset i sedma godina. Ono što je još bitna informacija je da u septembru ove godine stižu TB, TBM mašine ili krtice. Neko je i njih pomenuo koliko se (pauza) sećam. Stižu u septembru, eh, i šta sam još hteo da kažem da će pruga koju ste pomenuli biti gotova do kraja ove godine znači sve u zadatim rokovima. Tako je ve-što se tiče prelaza, kolega je pomenuo prelaz, ja sam u međuvremenu iskomunicirao s kolegama iz infrastrukture biće u narednih trideset dana eh, regulisan i rešen. Hvala vam na ovome.Ja razumem kolege što brinu. Što, što ovako i njihove komentare, s obzirom da, kako da kažemo, neke stvari se stiču iskustvom, a da biste imali iskustvo, morate da se bavite nekim poslom i da nešto radite. Nažalost, oni u periodu kad su mogli to da rade, nisu to radili, tako da nisu imali odakle da steknu ni to iskustvo, tako da hvala vam na vremenu.

02:10:06 - Uglješa Marković: Hvala vam gospodine Petroviću. Eh, otvaram, otvaram diskusiju da privodimo kraju, eh mm, kolega Kozma je prijavljen, kolega Kozma samo da ja vidim stanje kakvo je ovde. (kašalj) Robert Kozma ima četrdeset i osam sekundi . Da zaokružimo na pedeset.

02:10:41 - Robert Kozma: Hvala vam predsedavajući- iz predsedniče Odbora. Eh, hvala i predstavnicima Ministarstva na, na objašnjenju. Takođe bih zamolio da se vodi jedan temeljni zapisnik, pogotovo tokom davanja ovog objašnjenja od strane gospodina Alempića, trebaće taj temeljni zapisnik za jednu buduću

02:10:58 - Uglješa Marković: Samo izvinjavam se, samo eh, kolega Kozma. Nešto mi je sistem samo, sistem je eh, jedna sekunda stoji

02:11:05 - Robert Kozma: - Ništa sve je okej.

02:11:23 - Uglješa Marković: Ovaj, eh, ne mogu ni da isključim ni kolegu Kozmu sad je to

02:11:25 - Uglješa Marković: Ovaj, 'delo, što se tiče zapisnika, zapisnik da samo tu dilemu ovaj odgovoriti, zapisnik se vodi kako se vodi. To je tipski, što se tiče stenografa on postoji i svako može da zahteva stenogram sa svake sednice i da vidi šta je na toj sednici izrečeno. Ovaj, polski snima, ali pošto mi ne vidi to sve u mašini, inače nisam ni ja tu bolko ništa.

02:12:49 - Robert Kozma: Hvala predsedniče Odbora. Zahvaljujem se i predstavnicima Ministarstva ovaj, na objašnjenjima. Eh, hvala gospodinu Alempiću i ja verujem da ovo što je on izneo će biti potrebno za neko buduće doba. Stvarno moram mm, dve stvari da komentarišem. Eh, da sam ja na mestu ovih turskih i američkih kompanija, i ja bih vam isto dao nagradu za najbolji projekat.

02:13:09 - Robert Kozma: Profitna logika govori sama. Eh, da nije sve što je nabrojano, da nije tužno, bilo bi smešno. I opet se vraćam na ključni problem, a to je- da vi ugovarate neštoPre nego što zapravo izradite pravilnu dokumentaciju i razmislite šta sve želite da uradite. I to je ključni problem i mislim da to mora da se promeni ako želimo da imamo i kvalitetne javne finansije i kvalitetno izgrađene puteve. Hvala vam.

02:13:37 - Uglješa Marković: Hvala kolega Kozma.

02:13:45 - Uglješa Marković: Ovaj, mislim da do kraja baš nije, nije, nije, da, niste mi bili precizni kao što umete, ali

02:13:45 - Uglješa Marković: Ovaj, dobro. Da li se još neko od kolega javlja? (pauza) A, nema, aa. Kolega Josifović Branislav, izvolite.

02:13:56 - Branislav Josifović: Hvala predsedniče, i samo mala- Sugestija vezano za put, mm, brzu saobraćajnicu Niš-Knjaževac-Zaječar. Rekli ste da radite ovaj pravac preko ka Paraćinu. Ono šta je problematika i zašto je opterećen ovaj putni pravac je zbog železničkog terminala u Nišu, gde se svi kontejneri voze ka Nišu i onda zbog toga idu, mm, tim putem, tako da je to veća problematika od ovog putnog pravca ka Paraćinu i zbog toga je došlo do povećanog opterećenja, pa čisto mala sugestija oko, oko toga da znate šta je u stvari, šta je u stvari posledica. I hvala za pružni prelaz

02:14:35 - Uglješa Marković: Hm. Da li još neko želi reč? Ako nema prijavljenih, aa, neko iz Ministarstva nešto još? Mislim da- Sve smo rekli. Onda da, da zaključujemo diskusiju i, aa, stavljam na glasanje i molim da se izjasnimo o Informaciji o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za april i jun 2025.

02:14:59 - Uglješa Marković: godine u skladu sa članom dvesta dvadeset i devet Poslovnika. (pauza) Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor većinom glasova odlučio da prihvati Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za pomenuti period. Vama se, gospodo, zahvaljujem. Hvala na odvojenom vremenu. Hvala na ovako iscrpnom obrazlaganju, ovaj, izveštaja.

02:15:25 - Uglješa Marković: Pozdravite i ministarku puno.

02:15:39 - Uglješa Marković: Mi nastavljamo sa radom. Prelazimo na tačku dva. Tačka dva, donošenje Odluke o obrazovanju Radne grupe za utvrđivanje predloga kandidata za izbor predsednika i četiri člana Saveta Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Članom dvadeset i sedam stav osam Zakona o Narodnoj skupštini i članom četrdeset i pet stav šest Poslovnika Narodne skupštine propisano je da predsednik Odbora za razmatranje pojedinih pitanja iz svog delokruga i pripremu predloga o tim pitanjima može da obrazuje posebnu radnu grupu, dok je Član pedeset i sedam Poslovnika propisani Delokrug rada Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Predsednik Narodne skupštine oglasila je Javni konkurs za izbor Predsednika i četiri člana Saveta regulator-regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge u službenom Glasniku Republike Srbije broj sedamdeset šest kroz dvadeset i pet u dnevnom listu Politika, kao i na internet stranici Narodne skupštine Republike Srbije 29.

02:16:31 - Uglješa Marković: avgusta 2025. godine sa rokom od trideset dana za podnošenje prijave. Na današnjoj sednici potrebno je da obrazujemo radnu grupu u čijem sastavu bi bilo, bili članovi Odbora sa zadatkom da utvrde ispunjenost uslova o postupku predlaganja kandidata za izbor predsednika i četiri člana Saveta regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Radna grupa će u izvrš- izvršenju ovog zadatka stručnu i administrativno tehničku pomoć pružiti zaposleni u službi Odbora. Radna grupa će početi sa radom danom donošenja odluke o njenom obrazovanju i, aa, završi odnošenje sveobuhvatnog izveštaja o svom radu u Odboru.

02:17:03 - Uglješa Marković: Takođe, Radna grupa će biti dužna da o pojedinačnim aktivnostima obaveštava Odbor i sve predloge podnosi Odboru na usvajanje. S tim u vezi, predložio bih kolegu Tomislava Jankovića za predsednika Radne grupe, a Vesnu Savović Petković, Jasminu Karanac, Dragana Stanojevića i Đorđa Stankovića za članove Radne grupe Otvaram raspravu po pitanju ovog predloga. Da li se neko javlja? Ako niko ne želi reč, aa, predlažem da donesemo Odluku o obrazovanju Radne grupe za utvrđivanje ispunjenosti uslova u postupku predlaganja kandidata za izbor predsednika i četiri člana Saveta regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske ug-usluge, aa, sa sledećim članovima i predsednikom: Tomislav Janković, predsednik; Vesna Savović Petković, član; Jasmina Karanac, član; Dragan Stanojević, član; i Đorđe Stanković, član. Stavljam na glasanje.

02:17:57 - Uglješa Marković: Molim da se izjasnimo o Predlogu. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor većinom glasova, to jest dvanaest za i troje nije glasalo od ukupno petnaest doneo odluku o obrazovanju Radne grupe za utvrđivanje ispunjenosti uslova u postupku predlaganja kandidata za izbor predsednika i četiri člana Saveta re-regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Ovime smo iscrpili ceo dnevni red i zahvaljujem se svima na radu