OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Datum sednice: 19. 11. 2025.

Trajanje sednice (prema vremenskim oznakama): oko 2 sata

Tema / tačke dnevnog reda:

Razmatranje Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu – razdeo 26 (Ministarstvo prosvete) i razdeo 36 (Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija)

Razmatranje i odlučivanje o Predlogu za obrazovanje Pododbora za omladinu

Predsedavajući: Marko Atlagić, predsednik Odbora (vladajuća većina)

Broj prisutnih poslanika:

Na početku: 11 narodnih poslanika

Kod glasanja o Pododboru za omladinu: ukupno 13 prisutnih (10 glasalo „za“, 3 nisu glasala)

Učesnici van poslanika:

Borko Petrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete

dr Marija Gnjatović, državni sekretar u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Milica Milenković, Ministarstvo finansija, sektor budžeta

(u uvodnom pozdravu pomenuti i: Ema Kraktus, v.d. pomoćnik ministra; Danica Štetin, načelnik odeljenja; Mirela Milojičić, zaposlena u Ministarstvu nauke; Milica Đorđević, Ministarstvo finansija, sektor budžeta)

Ko je koliko govorio (procena prema broju reči ≈ vremenu, 95 reči = 1 minut):

Poslanici vladajuće većine: oko 45% ukupnog vremena

Poslanici opozicije: oko 30%

Članovi Vlade/gosti (Ministarstvo prosvete, nauke i finansija): oko 25%

Ukratko sa sednice (lead):

Sednica je bila posvećena budžetu za obrazovanje i nauku u 2026. godini i pitanju prioriteta državne politike – da li Srbija dovoljno ulaže u obrazovanje, posebno u infrastrukturu, u odnosu na projekte poput Ekspa i nacionalnog stadiona. Vladajuća većina i predstavnici ministarstava naglašavali su rast ukupnih izdvajanja, plate prosvetnih radnika, digitalizaciju škola i razvoj naučno-tehnoloških parkova, dok je opozicija ukazivala na nizak procenat BDP-a za obrazovanje, zapuštenost školskih zgrada i problematične prioritete ulaganja, kao i na kontroverze oko dualnog obrazovanja. U formalnom delu, Odbor je obavio raspravu o budžetskim razdelima u cilju obaveštavanja i većinom glasova obrazovao Pododbor za omladinu. Rasprava je bila sadržinski bogata i povremeno oštra, ali bez većih proceduralnih incidenata.

STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Borko Petrović (Ministarstvo prosvete, gost)
Ističe rast budžeta za obrazovanje, ulaganja u digitalizaciju i infrastrukuru, ali naglašava da su ključni kvalitet nastavnika i „vaspitna funkcija“ škole; probleme priznaje, ali ih vidi kao deo postepenog unapređenja sistema.

dr Marija Gnjatović (Ministarstvo nauke, gost)
Navodi rast budžeta za nauku, jačanje fondova za nauku i inovacije i učešće u evropskim programima; put u Kinu pravda kao bez troška za budžet i usmeren ka saradnji, transferu tehnologija i privlačenju investicija.

Milica Milenković (Ministarstvo finansija, gost)
Saopštava da budžet za prosvetu značajno raste (pre svega zbog plata), kao i budžet za nauku, pri čemu ostaje na nivou brojki bez ulaska u političku raspravu.

Peđa Mitrović (SSP, opozicija)
Smatra da Srbija nedovoljno izdvaja za obrazovanje u odnosu na BDP, dok prioritet daje projektima poput Ekspa i stadiona; kritikuje male kapitalne investicije, niske naknade nastavnicima i neučinkovito, nedovoljno transparentno dualno obrazovanje.

Đorđe Pavićević (ZLF – NDB, opozicija)
Oštro dovodi u pitanje dualno obrazovanje (status učenika, zavisnost od kompanija) i nedovoljna ulaganja u školske zgrade; zalaže se za veću autonomiju škola i nastavnika, a kritikuje centralizaciju i političko upravljanje obrazovanjem.

Zdravko Mladenović (vladajuća većina)
Naglašava da su izdvajanja za prosvetu i nauku danas višestruko veća nego pre 2012. i da značajan deo kapitalnih ulaganja ide preko drugih razdelа; odbacuje „plenumsku“ logiku upravljanja školama i podržava postojeću hijerarhiju.

Života Starčević (vladajuća većina)
Brani budžet kao jedan od boljih za prosvetu, tvrdi da se ulaganja vide širom Srbije i da škole ne zaostaju dramatično za evropskim; dualno obrazovanje predstavlja kao uspešan model, a upravljanje školama vidi pre svega kao posao države, ne roditelja i učenika.

Marko Atlagić (vladajuća većina, predsednik Odbora)
Insistira da su nastavnik i vaspitanje u centru sistema, više nego zgrade i oprema; brani dualno obrazovanje, ali traži detaljne izveštaje nadležnih tela i kritikuje preteran uticaj roditelja i „psihologizaciju“ škole.

Nikola Lazić (vladajuća većina)
Zalaže se za formiranje Pododbora za omladinu kako bi se sistematski bavili politikama prema mladima i bolje povezali Odbor, ministarstvo i omladinske organizacije.

Goran Spasojević (vladajuća većina)
Podržava Pododbor za omladinu, pozivajući se na iskustvo sa Pododborom za sport, i naglašava da taj format može da uključi i opoziciju i da ojača parlamentarni rad na temama važnim za mlade.

ZAKLJUČAK SEDNICE

Budžet za obrazovanje i nauku (razdeo 26 i 36):
Odbor je, u skladu s Poslovnikom, obavio raspravu u cilju obaveštavanja o predlogu budžeta za 2026. godinu za Ministarstvo prosvete i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Nije bilo formalnog glasanja o samom predlogu zakona (konačnu odluku donosi plenarna sednica), ali su jasno artikulisane dve linije – vladajuća većina i predstavnici ministarstava naglašavaju rast izdvajanja i sistemske reforme, dok opozicija ukazuje na relativno nizak procenat BDP-a za obrazovanje, loše kapitalne investicije i sporne prioritete (Ekspo, nacionalni stadion, dualno obrazovanje).

Pododbor za omladinu:
Odbor je većinom glasova (10 „za“, niko protiv, niko uzdržan; 3 poslanika nisu glasala) usvojio Predlog za obrazovanje Pododbora za omladinu. Za predsednika je izabran Nikola Lazić, a članovi su Sanja Džajić, Života Starčević i Stefan Kitanović. Pododbor će delovati u okviru Odbora i, prema najavama, baviti se koordinacijom politika prema mladima sa resornim ministarstvom, lokalnim kancelarijama za mlade i omladinskim organizacijama.

Dodatne formalne odluke:
Usvojen je zapisnik sa prethodne (16.) sednice Odbora, kao i predloženi dnevni red 17. sednice.

17. sednica Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društv

U raspravi učestvuju:
Marko Atlagić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Borko Petrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete
Marija Gnjatović, državni sekretar 
Milica Milenkovič, predstavnik Ministarstva finansija, sektor budžeta
Peđa Mitrović, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija
Života Starčević, član Odbora, Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija, vladajuća većina
Đorđe Pavićević, član Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija
Zdravko Mladenović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Nikola Lazić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Goran Spasojević, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina

00:00:02 - Marko Atlagić: Otvaram sedamnaestu sednicu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Konstatujem da imamo kvorum za rad i odlučivanje. Sednici prisustvuje jedanaest narodnih poslanika. Želim da pozdravim naše goste, predstavnike Ministarstva prosvete, Borko Petrović, državni sekretar, Ema Kraktus, v.d. pomoćnik ministra, Danica Štetin, načelnik Odeljenja, predstavnici Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, dr Marija Gnjatović, državni sekretar, Mirela Milojičić, zaposlena u Ministarstvu, eh, predstavnici Ministarstva finansija, Milica Milenković, sektor budžeta, Milica Đorđević, sektor budžeta.

00:00:41 - Marko Atlagić: Za današnju sednicu (kašalj) sam predložio dnevni red koji vam je u sazivu dostavljen u elektronskom i pisalom obliku. Pošto nemam predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda, prelazimo na utvrđeni, eh, utvrđivanje predloženog dnevnog reda koji glasi: pod jedan, razmatranje Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za dvadeset, eh, 2026. godinu, razdeo dvadeset šest, Ministarstvo prosvete-prosvete i razdeo trideset šest, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inove-inovacija. I pod dva, (kašalj) razmatranje predlog-predloga za obrazovanje Pododbora za omladinu koju su podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Sanja Džajić, Života Starčević i Stefan Kitanović. Stavljam na glasanje predloženi dnevni red.

00:01:28 - Marko Atlagić: Molim vas da se izjasn-izjasnite i pristupite glasanju. (zvuk klikova miša) Zaključujem glasanje i konstatujem da je utvrđen dnevni red sedamnaeste sednice O-o-odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Za je glasalo jedanaest, protiv niko, nije glasalo jedan. Za-(kašalj) pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da usvojimo zapisnik s-šesnaeste sednice Odbora koji vam je dostavljen u ele-elektronskom obliku. Da li ima primedbi na predloženi tekst zapisnika?

00:02:07 - Marko Atlagić: Ukoliko nema, stavljam na glasanje zapisnik še-šesnaeste sednice Odbora koja je održana 8. okt-oktobra 2025. godine na usvajanje. Molim vas da pristupite glasanju. (zvuk klikova miša) Zaključujem glasanje i konstatujem da smo većinom glasova usvojili zapisnik s-sšesnaeste sednice Odbora.

00:02:34 - Marko Atlagić: Otvaram prvu tačku dnevnog reda, razmatranje Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, razdeo dvadeset šest, Ministarstvo prosvete i razdeo trideset šest, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koje je podnela Vlada. Da li neko od predstavnika Ministarstva prosvete želi reč? Izvolite, (kašalj) Borko Petrović, državni sekretar.

00:03:02 - Borko Petrović: Hvala vam gospodine predsedavajući. Ostatak teksta (zvuk mikrofona) Šezdeset dva miliona realizacija međunarodnih istraživanja u obrazovanju četrdeset oko četrdeset pet miliona. Podrška programu digitalizacije, to je jako bitno. Napomenut ću samo da je opremljeno trideset jedna i po hiljada digitalnih učionica nabavljeno je dvadeset osam hiljada sto dvadeset pet računara za računarske kabinete, kao i dvjesto šezdeset pet pametnih table. Zastupljenost digitalnih učionica u osnovnim školama je dovoljna za izvođenje nastave svih predmeta.

00:06:17 - Borko Petrović: U gimnaziji je dovoljna za većinu nastave, dok su učionice u srednjim stručnim školama sporadično di-digitalizovane. Procijenjeno je da školama potrebno više od četrdeset devet hiljada računara da bi se obezbedio minimum nastave na računarima, što kad se uporedi sa brojem nabavljenih računara, nedostaje još oko dvadeset hiljada. Pored prethodnog, uspostavljen je sistem za podršku učeničkim i studentskim stipendijama, kao i sistem za finansijsko planiranje i praćenje izvršavanja, a obezbeđeno je i kontinuirano održavanje i funkcionisanje svih postojećih sistema. Tokom 2026. nastaviće se nabavka opreme i dalje digitalizacija procesa obrazovanja u skladu sa raspoloživim sredstvima od kojih je izdvojeno znači milijarda i petsto osamdeset pet miliona za ove namene.

00:07:01 - Borko Petrović: Što se tiče IPA projekata, poboljšanje kvalitete i efikasnosti sistema obrazovanja odraslih kroz unapređenje propisa obrazovanja odraslih, opremanje kabineta prirodnih nauka u gimnazijama i osnovnim školama izdvojeno je osamsto četrdeset četiri miliona. Izgradnja obrazovno naučnih centara. Ministarstvo prosvjete osniva obrazovno naučni centar u cilju obezbeđivanja uslova za unapređenje obrazovnih postignuća na svim nivoima do univerzitetskog obrazovanja, za naučno istraživački rad mladih naučnjak, naučnika istraživača, odnosno za organizovanje okruglih stolova, konferencija, obuka, seminara, kurseva i slično. Pored radioničkog dela imaju smeštajne kapacitete koji su namenjeni korisnicima usluga centra, ali i za realizaciju nastave u prirodi, učeničkih ekskurzija, izleta prilikom kojih se učenicima nude edukativni sadržaji kroz zanimljive tematske radionice. Centri ostvaruju svoje prihode.

00:07:56 - Borko Petrović: Imam obrazovno naučni centar Rasna Goli. Vlada je treći centar koji osnuje obrazovno naučni centar Ćoska Ristić Stajić u Vranju, o-obrazovno, naučno obrazovno istraživački centar Milutin Milanković u Beloj Crkvi i imamo projekat izgradnju obrazovno naučnog centra u Kniću. Znači za te projekte u te svrhe izdvojeno je oko sto četrdeset miliona dinara. Zatim imamo nacionalnu čitanku koja je ura, uhm izašla, znači imamo sto dvadeset miliona za te namene i znači koja će se štampati. Uvođenje nacionalne čitake kao obaveznog nastavnog sredstva, to svi znate za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku.

00:08:38 - Borko Petrović: I projekat unapređenja i popularizacije ženskog školskog sporta među devojčicama školskog uzrasta Institut za ženski sport odvojeno je petnaest miliona dinara. E, sad samo ću kratko reći po oblastima, znači za osnovno obrazovanje povećanje u odnosu na 2025. je oko dvadeset osam milijardi, tako da ukupno iznosi dvesta osam milijardi i osamdeset dva miliona. Što se tiče srednjeg obrazovanja, uhm u odnosu na ovu godinu, znači 2025. oko jedanaest milijardi više, devedeset i skoro devedeset pet milijardi je budžet za srednje obrazovanje.

00:09:17 - Borko Petrović: U oblasti učeničkog standarda povećanje u odnosu na ovu godinu su oko šesto miliona. Uhm, u oblasti studentskog standarda ukupno šest milijardi i sedamsto četrdeset šest miliona. U oblasti studentskog standarda povećanje je oko milijarda i po u odnosu na ovu godinu skoro petnaest milijardi ukupno. U oblasti visokog obrazovanja povećanje u odnosu na ovu godinu oko deset milijardi i to je ukupno devedeset, nešto preko devedeset pet milijardi. Tako da imamo i zavode znači koji oko šesto, nešto preko, oko šesto da, tačnije miliona ovaj izdvajanja za njih i to bi otprilike bilo evo u najkraćem sažetu da ne opterećujem daljim brojkama po određenim sektorima osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, ali ako nešto bude potrebno, ovaj moći ćemo da prokomentarišemo.

00:10:11 - Borko Petrović: Hvala vam. Da li netko od predstavnika Ministarstva nauke želi reč? Izvolite. Milica Milenković.

00:10:26 - Borko Petrović: (žamor u pozadini) Marija Ignjatović, izvinite Marija Ignjatović.

00:10:28 - Marija Gnjatović: Ignjatović, da.

00:10:29 - Borko Petrović: Ignjatović, državni sekretar.

00:10:31 - Marija Gnjatović: Hvala puno poštovani predsedavajući, poštovani članovi Odbora. U ime Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija bih da vam predstavim budžet, planirani budžet za 2026. godinu za Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Ono što bih da ovaj u startu napomenem je da je predloženo ukupno, da su predložena ukupna sredstva za 2026. godinu u iznosu od trideset devet milijardi šestot trideset šest miliona petsto osamdeset četiri hiljada dinara, a što je povećanje u odnosu na 2025.

00:11:04 - Marija Gnjatović: godinu za 8,55 procenata, odnosno za tri milijarde i sto dvadeset jednu, sto dvadeset jedan milion dinara. Predložena sredstva za 2026. godinu za realizaciju aktivnosti u okviru Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija su i iznad limitom dozvoljenih sredstava Ministarstva finansija za dve milijarde i četristo devedeset dva miliona dinara. Najveći iznos sredstava su na sledećim programskim aktivnostima, treba pomenuti svakako podršku realizaciji opšteg interesa u naučno istraživačkoj delatnosti, koja podrazumeva realizaciju svih programa i zakona o nauci i istraživanjima i predviđeni iznos za realizaciju ove programske aktivnosti je dvadeset osam milijardi dinara. Takođe, uhm iznos uhm za Fond za inovacionu delatnost je negde oko milion, milijardu i osamsto hiljada i osamsto miliona dinara.

00:12:06 - Marija Gnjatović: Što se tiče Fonda za nauku, ostajemo na istoj vrednosti kao u prethodnoj godini i iznos predviđeni iznos za 2026. je-Oth, jedna milijarda dvesto osamdeset dva miliona. Takođe značajna aktivnost i značajan iznos sredstava izdvaja se i za podršku školovanju i usavršavanju mladih talenata, milijardu i sto šezdeset pet miliona projekata IPA, odnosno projekti koji se odnose na programske aktivnosti koje se odnose na učešće u evropskim projektima, posebno Horizon Horizont Evropa u odnosu na u iznosu od pet milijardi i četrdeset miliona dinara. Što se tiče poređenja u odnosu na prethodnu godinu, napomenula bih da nema nekih značajnih razlika, što se vidi i iz predhodnih predstavljenih iznosa. Što se tiče podrške realizacije opšteg interesa, predviđeno je povećanje za osam posto kako bi se pratio rast povećanja plata u javnom sektoru.

00:13:13 - Marija Gnjatović: Značajnije povećanje imamo i kod realizacije programske aktivnosti koja se odnosi na rad, odnosno podršku u radu preduzeća za nuklearnu sigurnost, odnosno za nuklearne objekte Srbije. Do povećanja od sto miliona dolazi iz razloga što se sada započinje proces realizacije sanacije nuklearnog otpada od početka dvije hiljade dvadeset šeste godine. Smanjenje budžeta imamo u podršci radu Jedinice za upravljanje projektima, s obzirom da je jedan od projekata kojim se oni bave završen. Što se tiče podrške radu Fonda za inovacionu delatnost, ostajemo na istoj vrednosti kao što je bilo prošle godine. Podrška rada Radu centra za promociju nauke blago povećanje u odnosu na prethodnu godinu.

00:14:05 - Marija Gnjatović: Što se tiče naučno tehnoloških parkova, uglavnom smo na istim vrednostima u odnosu na prethodnu godinu, s tim da imamo ove godine i otvaranje naučno tehnološkog parka u Kragujevcu, te tu imamo, reklo bi se, značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Određeno smanjenje budžeta imamo na programskoj aktivnosti podrška radu BIOS četiri, ali je planirano i prethodnih godina za dvije hiljade dvadeset šestu, s obzirom da je završena prva faza u pripremi realizacije ovog projekta tokom dve hiljade dvadeset pet. Ostanem saradnja sa Kinom u iznosu koji je bio predviđen i realizovan tokom prethodne godine. Neko manje smanjenje imamo u okviru bilateralne saradnje, ali na osnovu iskustava u realizaciji prethodnih projekata u prethodnim godinama, tako da značajno povećanje. Ono što treba pomenuti i na čemu je zaista fokus Ministarstva nauke jesu Horizont projekti i podrška Horizont Evropa platformi i tu imamo povećanje za trideset osam posto, što je opet na osnovu iskustava i uspeha koje naši naučnici postižu u tim kompetitivnim projektima, tako da je ovo povećanje bilo neophodno i to ukratko.

00:15:29 - Marija Gnjatović: Sve što se tiče Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

00:15:34 - Marko Atlagić: Hvala. Da li netko od predstavnika Ministarstva finansija želi reč? Reč ima Milica Milenković, Sektor budžeta, Ministarstvo financija. Izvolite.

00:15:46 - Milica Milenković: Dobar dan svima. Evo ovako. Ja sam Milica Milenković, Ministarstvo financija, Sektor budžeta. Već samo ukratko se osvrnuti pošto su kolege, odnosno predstavnici Ministarstva, već ovaj o pojedinostima malo detaljnije. Dakle, za Predlogom budžeta za dvije hiljade dvadeset šestu godinu predviđena su izdvajanja za Ministarstvo prosvete u ukupnom iznosu od četristo dvadeset pet zaraz četiri milijarde dinara i to je uvećanje od pedeset devet milijardi u odnosu na budžet inicijalni za dvije hiljade dvadeset petu godinu, odnosno to iznosi uvećanje od trinaest i šezdeset posto i najveći deo tog uvećanja odnosi se na uvećanje rashoda za zaposlene.

00:16:25 - Milica Milenković: Što se tiče Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Predlogom budžeta za dvije hiljade dvadeset šestu godinu planirana su sredstva u ukupnom iznosu od četrdeset zarez sedam milijardi dinara, što je uvećanje od dve i po milijarde u odnosu na budžet za dvije hiljade dvadeset petu godinu, odnosno šest zarez pet posto. Od toga samo Ministarstvu nauke opredeljeno je trideset devet zarez četiri, a za Srpsku akademiju nauka i umjetnosti namenjeno je jedna zaraz jedna milijarda dinara, što bi bilo ukratko. Kolege su detaljnije već to izneli. Hvala, hvala.

00:17:01 - Marko Atlagić: Da li netko od članova odbora želi reč? Reč ima Peđa Mitrović. Izvolite.

00:17:18 - Peđa Mitrović: Je li ovaj mikrofon? Jeste. Dakle, što se tiče obrazovanja, dakle, uz sva povećanja koja smo naveli, ono što jest hronični problem i ostaje hronični problem, jel ja uključen, izvinjavam se. Jesam. Da da, ono što ostaje hroničan problem, to je ako posmatramo relativno u odnosu na BDP koliko izdvajamo za obrazovanje i ukoliko se poredimo sa zemljama centralne i Istočne Evrope.

00:17:39 - Peđa Mitrović: Obrazovanje jeste problem u Srbiji i apsolutno je potcijenjeno i ostaje nešto gde treba da pojačamo naše naša ulaganja. Dakle, prema predlogu budžeta za dvije hiljade dvadeset šestu godinu, ulaganje u obrazovanje je na nivou tri zarez šest procenata BDP-a, a u poređenju sa zemljama centralne i Istočne Evrope četiri od četiri i po do pet procenata BDP-a. I ovani problem koji imamo zaista kada govorimo o tome šta je uopšte orijentacija ove zemlje i šta su prioriteti ove zemlje. Ono što možemo da vidimo, dakle, jeste da je ulaganje u ukupno obrazovanje dvjesto devedeset i nešto milijardi dinara.Znači, ali ako pogledamo po, po, po stepenima obrazovanja, osnovno obrazovanje je dvesta osam milijardi dinara, srednje obrazovanje devedeset četiri milijarde dinara, visoko obrazovanje 95 milijardi dinara. Pa onda ako pogledamo s druge strane na šta izdvajamo takođe novac, vidimo da su rashodi na kamate budžeta 180 milijardi dinara, što znači isto koliko ukupno izdvajamo za srednje i za visoko obrazovanje.

00:18:38 - Peđa Mitrović: Što govori da obrazovanje jel tako, nije, nije prioritet baš neki ove vlasti. Ono što je međutim posebno zabrinjava, to jesu kapitalni rashodi na obrazovanje koju su apsolutno nedovoljni, aa, s obzirom na potrebe obrazovanja i s obzirom na to da više od decenije možda oznojilo zostavljanje ulaganja u obrazovanje. Dakle, koliko sam uspeo da pronađem po, po budžetu otprilike negde red veličina ukoliko ulažemo za sva tri nivoa obrazovanja, dakle u kapitalne rashode, odnosno u zgrade, izgradnju i rekonstrukciju i modernizaciju škola i u nabavku, u nabavku, za nabavku oprema za škole, dakle za učionice, pošto savremeno obrazovanje zahteva ozbiljnu kabinetsku nastavu. Dakle, to je negde reda veličine sedam milijardi dinara, a ja bih onda vama rekao da mi za Ekspo izdvajamo četrdeset dve milijarde dinara, za nacionalni stadion ove godine, dvadeset jednu milijardu dinara. Dakle, kako da kažem, bez savremenog obrazovanja nema savremene ekonomije.

00:19:36 - Peđa Mitrović: Šta god mi radili, šta god pričali, ne, ne, ne može drugačije. To ne može tako da funkcioniše. Ovde je, kako da kažem, ozbiljan je hroničan problem i to ignorišemo već dugo vremena. Ja sam ušao i u ulaganja kapitalna po nivoima obrazovanja. Dakle, čisto da vidimo sve te paradokse koje imamo, evo šta ću da vam kažem, srednje obrazovanje, kapitalni rashodi su jedan zarez tri milijarde dinara, a u istoj ovoj godini za izgradnju graničnog prelaza Sremska Rača izdvajamo tri zarez dve milijarde dinara.

00:20:04 - Peđa Mitrović: Dakle, to je malo neverovatno, zar ne? U smislu toga šta nam je prioritet. Takođe, sad ću vam pokazati samo još neke paradokse u ovom budžetu koje imamo. Nabavka za softvere Narodne skupštine za 2026. godinu je dvesta miliona dinara, a sad ću vam reći koliko je u visokom obrazovanju, mašina i oprema četrdeset šest miliona dinara.

00:20:27 - Peđa Mitrović: Dakle, ovo su neverovatni rasponi, neverovatni jazovi koje mi imamo, šta je nama prioritet, dakle, kako da kažem. Ekspo i to je oko toga se nikad nećemo složiti i to je zaista apsolutni temelj našega slaganja, nikad neće razviti nijednu zemlju. Ekspo je manifestacija koja ako uzmete bilo koju studiju koji postoji, postojeći, dakle ekspo sadržajima nikad ni jednu zemlju nisu razvili. To su kratkoročni efekti koji procure multiplikator, ajde nulazimo sad u struku makroekonomsku. Prosto sva ulaganja procure i da ne donesu održiv efekat.

00:20:58 - Peđa Mitrović: Ono što je važno kod obrazovanja, to je da kad ulažete u obrazovanje, vi dugoročno ulažete u društvo, podižete nivo znanja, nivo kompetencije stanovništva, budućih generacija koje izlaze na tržište rada, poboljšavate njihovu konkurentnost, a i pričamo i o strani investiranja i atraktivnosti za strane investitore. I boga mi podstičete domaće znanje i razvoj domaćih, domaćih veština. Dakle, mi ovde stvarno iz ovog budžeta ne vidimo da je obrazovanje u bilo kom smislu prioritet ove vlasti. I sad da ne ulazim u detalje. Dakle, prosto je jasno da od makro nivoa gde se vidi koliko ulažemo u obrazovanje, dakle tri zarez šest procenata BDP, a sve uporedive zemlje četiri i po do pet procenata BDP.

00:21:33 - Peđa Mitrović: Pa kad uđemo u kapitalne rashode, kada vidimo danas izgradnja graničnog prelaza Sremska Rača ove godine više košta nego ulaganje u visoko obrazovanje, infrastrukturu ili ulaganje u infrastrukturu za nauku, nema šta ni da pričam, mislim potpuno je smešno. I sva ta povećanja, čak i zarada u sektoru obrazovanja, kažem još jedanput u odnosu na BDP ništa ne donosi, a sve ostaje slike nepromenjene u odnosu na prethodne godine. Dakle, prosto obrazovanje ostaje u zapičku vaše vlasti i to je nešto što je jasan signal, dakle sve ove godine da mi govorite o ostalim zanimanjima. Tako da neću previše da dužim. Jasno da apsolutno ulaganje u obrazovanje nedovoljno.

00:22:07 - Peđa Mitrović: Neću vam navoditi primere u kakvom su stanju naše škole. Đuro Daničić, Osnovna škola u Beogradu koji prokišnjava plafon, ništa. Dakle, to vas nešto posebno ne dotiče. Spisak škola koje su u katastrofalnom stanju je poduži. Dakle, prosto, to ne može da se ne vidi.

00:22:21 - Peđa Mitrović: Ali s druge strane, kako da kažem, vi to nešto ignorišete. Ali imam još jedno pitanje, samo neću da dužim, pitanje za državnu sekretarku Mariju Mijatović, pošto je tu i drago mi je da je tu. Samo da nam razjasni putovanje biznis klasom u Kini, dakle, koje se pojavilo u društvenim mrežama. Kažem, dobra je prilika, ovo je Odbor za obrazovanje i nauku, tako da imate priliku da nam kažete šta se desilo.

00:22:49 - Života Starčević: Zahvaljujem se- Pitanje-o vezi saradnje sa Kinom na naučnoj- Ček, samo malo da, da vam- Meni je jako drago da postavim ovo pitanje zato što ste- Ček, skroz dole.

00:22:50 - Marija Gnjatović: Izvučeni iz konteksta nekako, ovaj, aa, komentarisala na mrežama. Saradnja sa Kinom je nama zaista prioritet i smatramo da postoji ovaj, jako veliki prostor da se, aa, prošire bilateralni projekti u nauci, ali ne samo fokusirani na osnovna istraživanja, već dominantno na tehnološki razvoj inovacije. Moja poseta Čongčinu i Harbin Institutu bila je na poziv i organizaciji kineskih partnera u okviru Belton Road, odnosnoPojas i put, tako da je trošak Ministarstva nauke, odnosno troš-trošak iz budžeta bio nula dinara za realizaciju tog putovanja, tako da mi je jako drago da se to pomenulo kao tema. Aa, suština i cilj odlaska bilo je otvaranje zajedničke kancelarije između Naučnotehnološkog parka Niš i Harbin Instituta, koji je praktično a-a kineska NASA. Ove, otvaranje zajedničke kancelarije za transfer tehnologija, a takođe i razgovori o investicijama u inovacioni di-distrikt u Nišu koji se odnose na autonomna vozila.

00:23:52 - Marija Gnjatović: Tako da smatram da je izuzetno važno da ispromovišemo, aa, i mogućnosti za investicije za saradnju sa Srbijom, s obzirom da dosta njih u okviru aa, njihovih naučnih i str, naučno istraživačkih organizacija nemaju dosta informacija o Srbiji i koristimo svaku priliku da pokažemo, aa, kojim resursima i mi ovde raspolažemo i na koji način mi možemo i, aa, istraživače i naučnike iz Kine da integrišemo u ovaj sistem. A takođe mislim da je jako važno da potencijale koje za, za, za određenu mobilnost ili saradnju sa kineskim partnerima ispromovišemo i u našoj naučnoj zajednici, jer mi imamo bilateralne projekte i, aa, razvijene programe mobilnosti za istraživače iz Srbije, kratkoročne i dugoročne. Tako da smatram da, ovaj, da se o tome u Srbiji ne zna puno i imaćemo dosta takvih aktivnosti koje će služiti zapravo da naučne zajednice Srbije ispromovišemo određene opcije za taj vid saradnje. Tako da sve što se realizovalo, ovaj, realizovalo se u organizaciji partnera iz Kine, odnosno Harbin Instituta i Čongčeng Akademije nauka.

00:25:08 - Marko Atlagić: Hvala. Peđa Mitrović.

00:25:11 - Peđa Mitrović: Na kratko, izvinite zaboravi sam.

00:25:12 - Marko Atlagić: Izvolite.

00:25:12 - Peđa Mitrović: Zaboravio sam samo jednu stvar koja je mnogo važna u izlaganju, tiče se dualnog obrazovanja. Dakle, u predlogu kapitalnog budžeta vidimo da će se za razvoj trening centara za dualno obrazovanje u Republici Srbiji izdvojiti milijardu i po dinara ove godine, milijardu i po dinara naredne godine. Dakle, to su ozbiljna finansijska sredstva. Kažem još jedanput ako stavimo to u odnos sa onim što ulažemo, recimo, u visoko obrazovanje, to apsolutno prevazilazi budžet koji mi imamo vezan za kapitalna ulaganja u visokom obrazovanju. Tu su predstavnici ministarstva, pa bi bilo dobro da-da nam odgovore.

00:25:43 - Peđa Mitrović: Dakle, evo ga ovako, više i univerzitetsko obrazovanje, zgrade i građevinski objekti sto trideset dva miliona dinara, dakle milion evra za zgrade i za mašine i opremu četrdeset šest miliona dinara. E, sad, šta je tu poenta? Dakle, mi što se tiče dualnog obrazovanja, ne znamo, nemamo, nemamo nikakvu statistiku o uspehu dualnog obrazovanja do sad, niti o efektima dualnog obrazovanja. Ono što mi znamo svakako pošto pratimo situaciju bez obzira što ministarstva nisu baš nešto, eh, rade da baš izveštavaju javnost o uspehu ovog dualnog obrazovanja. Mi razumemo da je to čedo projekat ove vlasti, ali svi podaci kojima mi raspolažemo pokazuju na, ozbiljan neuspeh ovog-ovog projekta u Republici Srbiji, dakle, eh, i nedovoljno interesovanje učenika i nedovoljno interesovanje kompanija i velike poteškoće u povezivanju učenika i kompanija.

00:26:25 - Peđa Mitrović: Pa kad je već tako, a očigledno jeste tako, a i nema ni jedne studije koja nam kaže zašto bismo mi ulagali u dualno obrazovanje milijardu i po dinara ove godine, milijardu i po dinara sledeće godine u izgradnju infrastrukture. Evo, tu su predstavnici Ministarstva prosvete, okej, tu-tu je pod kancelarijom, izvinjavam se, za dualno obrazovanje, jel tako?

00:26:40 - Borko Petrović: Da, ta kancelarija, to nema veze, to je posebna...

00:26:41 - Peđa Mitrović: Da,da, da, da ali sve je OK, ali sve... Da, da jeste to, dakle, to je izdvojeno. Jasno, to je izdvojeno kao neko ostrvo koje je izolovano od Ministarstva prosvete, ali opet, iče se obrazovanje.

00:26:57 - Peđa Mitrović: Dakle, i ovi ljudi jeste za obrazovanje, pa je bilo dobro da je ovde bio i neko iz Kancelarije za dualno obrazovanje zato što- U saradnji sa njima- Da, al' kažem, dakle, ono što mi znamo jeste definitivno tu, a ta-taj projekat uvođenja dualnog obrazovanja nije baš uspeo u Republici Srbiji i, kažem, nije uspeo ni u smislu interesovanja, a bogami o efektima ništa ne znamo, a pošto već izdvojimo tri milijarde dinara u naredne, ove i naredne, to jest dvadeset šeste-dvadeset sedme godine, ipak treba da kažemo ljudima okej zašto mi ulažemo tri milijarde dinara u dualno obrazovanje, a samo milion i po evra u visoko obrazovanje. Mislim, to su ozbiljni problemi, ljudi, to su zaista ozbiljni problemi. Dakle, hoću da vam kažem, eh, jasno kažem još jednom, ja taj deo neću, stvarno neću dalje, ali obrazovanje, kažem vam, tri i četrdeset šest procenata BDP-a izdvajamo za obrazovanje. Zemlje centralne i istočne Evrope koje su zaista napravile konvergenciju ka dohotku zem-zemalja Evropske unije, dakle, one imaju to sustizanje eh, dohotka sa zem-zemljama Evropske unije, godišnje uložu četiri i po do pet procenata. Dakle, mi imamo stvarno sistemsko potcenjivanje ulaganja u obrazovanje dugo godina.

00:27:52 - Peđa Mitrović: Evo, daću vam samo još jedan primer koji je, koji pokazuje malo paradoks ulaganja. Neposredno pred odbor jedna nastavnica nam je poslala svoj isplatni listić i pokazala je da ona za razrednu osnovno školsku radnicu dobija četrdeset dinara po satu, četrdeset zarez devetnaest dinara po satu, što je jedan zarez čet-četiri dinara po učeniku po satu. Hoću da kažem zašto smo potcenili ovoliko obrazovanje i zašto su nam, zašto nam je eksprioritet, kažem još jednom. Dakle, ozbiljna stvar ovo pitam, hvala vam.

00:28:17 - Marko Atlagić: Hvala. Hoćete?

00:28:18 - Borko Petrović: Da.

00:28:19 - Marko Atlagić: Prijavite se, da.

00:28:22 - Borko Petrović: Teško je reći. Može, ne? Se čujem?

00:28:28 - Marko Atlagić: Izvolite.

00:28:29 - Borko Petrović: E, hvala lepo. Eh, haaa, e, sad ovako. Priča o obrazovanju je stara kao sam svet, dakle od Adama i Eve pa nadalje. Možemo sad mi ovde iznositi razne, ovaj, eh, brojke. Ja sam nekako ko radi dvadeset i jednu godinu u prosveti.

00:28:50 - Borko Petrović: Došao sam, trenutno sam u prolazu, znači na-na-na ovoj trenutnoj funkciji, eh, koju manje cenim od nastavničkog poziva, ali sam došao u teškim vremenima da-da pomognem svojim znanjem, jer sam jedan od najnagrađivanih nastavnika na ovim prostorima i šire. Imam jako puno iskustva. Puno sam proputovao, video dosta sveta, video dosta obrazovnih sistema, bio pozvan u, na generalnu skupštinu UNESCO da čujem, ovaj, sa najboljim nastavnici sveta koji su to problemi, i, verujte mi da problemi koje mi delimo, koji su nam uglavnom zajednički, nisu to što kažete savremeno obrazovanje. Znači, nije eh, ni jedan robot, ni jedan računar, pametna tabla, a imamo neke koje nam zvre, znači na nekim tavanima u određenim školama koji nisu ni iskorišćeni, a dobijeni, ništa ne mogu oni da urade bez kvalitetnog nastavnika i kvalitetno osoblje. Znači, ja kažem baciti dobrog nastavnika u pustinju iz Rašću, po Rašći napraviću učionicu do sutra.

00:29:55 - Borko Petrović: Eh, ja sam sa mojim đacima, ovaj, imamo, moj prijatelj koji radi u CERNu, koji je fizičar, on je biciklom išao do Sahare, biciklom išao do Gane, gde je mesec dana ispod drveta po mišljenju, pošto radimo preko Skajpa, uči fiziku, znači tu decu. Eh, eh znanje nije contained, ono što se kaže, eh, nije ničiji posed, niko ga ne poseduje. Odavno su pali svi zidovi učionice. Eh, mi znanje stičemo svakog dana u svakom trenutku. Eh, eh, mislim da je ono što je nama kao čovečanstvu, ja kažem, mi smo u slobodnom padu od humanizma i renesanse.

00:30:35 - Borko Petrović: Mi smo došli u-u vreme gde veličamo postignuća digitalnih tehnologija veštačke inteligencije, robota i drugih, a ne veličamo niti se više obaziremo na moralne vrednosti, etiku i sve ono što-što treba od one čovečne vrednosti. Tako da, ja kao neko ko je dostigao i ko je bio prvi zagovornik digitalizacije još od dvije hiljade četrnaeste, ovaj, zahvaljujući mojim naporima sam doveo Se-ho Kima generalnog tada direktora Samsunga, koji je otvorio prvu pametnu učionicu u Srbiju u-u mojoj školi, gde sam imao priliku da radim i vidim sav sjaj digitalizacije, ali i sav promašaj.Ovaj, tako da u poslednjim godinama, mislim koliko god da mi digitalizovali, a korona nas je jako tu ubrzala, ovaj, videli smo, znači ovaj, ne treba ići grlom u jagode, jer evo ja sam bio u nekim prestižnim zemljama, verujte da sam u nekim prestižnim, da kažem prestižnim gimnazijama u nekim kulturama o-odlazio u WC gde imate samo rupu u podu. Znači imate, znači prestižna gimnazija u Moskvi, evo recimo na primer, odete i oni kažu, uđite to vam je WC, ja uđem nema čak ni čučurca, samo je rupa u podu, imate rupe u podu i jednu bez ikakvih zastora i paravana između. Tako da su moji učenici jedan stražar i ovaj drugi dok je unutra, pa ovaj drugi i tako dalje. Znači hoću da kažem kad bismo mi takve standarde gledali koji su najniži ili koji su najviši, mi naravno uvek ćemo gledati da se poredimo sa najvišim, ali moramo da vidimo šta nam je to reper, eh, i ne možemo, znate šta, ono što sam ja shvatio moja zabluda je bila kao mladog nastavnika kad sam se pojavio sam mislio sad sam završio fakultet, osećao sam se tako jak i sposoban i mislio reko sad ću doći u školu gde svi misle kao ja i sad ćemo promeniti svet počast posla da dođem ja, evo ga Borko, sad ćemo mi da sredimo i popraviti ćemo svet i biće sve bolje.

00:32:23 - Borko Petrović: Onda shvatite da postoje različiti problemi. Ti problemi najčešće nisu vezani za ni za opremu ni za ulaganje države. Meni to nikad nije smetalo. Ja bih se bavio ovim poslom da mi je plata duplo manja. To sad i uvek izjavljivao na tržištu, zato što jednostavno ne mogu da živim bez ovog posla, zato što smatram da nema bitnijeg posla i poziva od toga d-d-da budeš nastavnik, da uđeš u tu učionicu svoje kraljevstvo, da zatvoriš vrata i da maštaš da toj deci daješ krila, da ih obrazuješ kao i oblikuješ kao glinu u rukama.

00:32:53 - Borko Petrović: Eh, eh, previše razmišljamo o stvarima mislim kao kolege koji, recimo, nisu za taj posao jer nas ima i takvih, znači koji ne rade dovoljno i nisu toliko posvećeni. Nekima je samo bitna plata, oni ni tu platu, po mom mišljenju nisu zaslužuju. A kad već pričamo o plati, moje poslednje treće dete, moj sin se rodio 2015. godine. Moja plata je tad bila sa sve starešinstvom i deset godina rada četrdeset i četiri hiljade dinara.

00:33:19 - Borko Petrović: Moja supruga takođe primala je manje od mene jer nije imala starešinstvo. Mi smo preživljavali u stanu koji plaćamo, ovaj kredit na dvadeset pet godina, troje dece od pedeset kvadrata u Paraćinu jednom znači ovaj izdvajali dvadeset i nešto hiljada za kredit od osamdesetak hiljada. To je već bilo preživljavanje. Danas moja supruga i ja imamo oko dvesta pedeset hiljada. Kada kombinujemo znači naše dve plate, pošto je sada sa svim povećanjima, naročito ove godine koja su bila, znači ja trenutno da sam u školi, sada bih primao oko sto dvadeset šest, u januaru sa novim najavljenim povećanjem to bi bilo oko, iznad stottrideset hiljada sa starešinstvom.

00:33:59 - Borko Petrović: Molim vas za samo godinu dana moja supruga i ja smo u Slamaricu prihodovali dodatnih pet stotina evra, za našu porodicu to je jako puno i mi to umemo da cenimo. Samo hoću da kažem, čaša jeste može biti poluprazna, polupuna, da li ima problema, ima, ja idem po ovaj školskim upravama, izlazim svaki petak kao državni sekretar obiđem jednu školsku upravu, obiđem škole. Da li prokišnjavaju krovi, prokišnjavi, da li znači parket u sali nekoj nije dobar, naravno da nije dobro, rešavamo, da li bojler u nekom domu za učenike će da eksplodira, kako kaže ovaj Hoće, pozovemo većnika, dogovorimo, nađemo sredstva da li od lokalne samouprave, da li znači kroz ovaj sredstvo iz oporniteta, znači imamo puno konkursa koje daje ministarstvo, naravno da mi ne možemo da postignemo sve zato što je tu i lokalna samouprava, tu su mnogi, tu je društvo. Pazite, ne možete, kaže se jedno dete treba i takes a village to raise a kid, je l tako, treba celo selo jedno da bi se podiglo jedno dete i vaspitalo. Ne možemo samo svaliti sve na ministarstvo, znači koje smo mi ogromno, mi smo ogromno ministarstvo, da kažem takozvano nepopularna reč glomazno i ministarstvo koje se jako sporo menja.

00:35:05 - Borko Petrović: Ne možemo progutati više nego što možemo da zagrizemo. Kada su mene pitali, pa što ne mi uzmemo samo finski model i budemo Finci, ne možemo mi da budemo Finci. Mi volimo da znamo da je naše dete bolje i da se takmiči, u Finskoj nemate takmičenja, skroz drugačiji mentalitet. Mi smo Srbi, imamo poseban znači ne možemo da ponesemo hoću da kažem onaj veći teret koliko može da kažemo najgori među nama u našem sistemu, ne možemo ići ni prevelikom brzinom što sam ja. Ja sam krenuo s prevelikom brzinom u ovaj sistem, onda sam shvatio da drugi ne mogu da prate.

00:35:39 - Borko Petrović: Tako da moramo mic po mic. Dakle, ne možemo sada ni da nam neko da ne znam kakve plate, ja mojim kolegama koje ne vole da rade ili ne osećaju taj žar i polet da im damo tri hiljade evra platu, oni n-neće. Možda će se potruditi prvi mesec, drugi mesec će već opet se vratiti. Zato što iz zone komfora je najteže izaći. To je ono što je najteže i zato kažem, materijalno nama nije prioritet.

00:36:05 - Borko Petrović: Nama su prioritet neke druge, neke druge stvari koje se ne rešavaju uvek novcem, tako da što se i pokazalo u ovoj krizi koju smo imali, a to su međuljudski odnosi, etos u školi i mnoge druge stvari, tako da samo želim da kažem da eh, ima pomaka, ima pomaka, jesu mali, ali bolje je ovaj imati da kažem mic po mic i uvek imati nadu da će biti svaki put bolje nego dobiti odjednom, a ne znaš da li ćeš posle imati sutra, da ćete li biti gladan. Znači idemo nekim postepenim, postepenim razvojem. Znači, naravno da nemamo za sve. Ne možete pokupiti oba sve rupe, ali ova godina je zaista bila jedna od retkih u kojoj je obrazovanje dobilo jako puno novca, jako puno. Naravno da nikad nije dovoljno.

00:36:50 - Borko Petrović: Ja sam se prvi javio na odbor, bio sam umesto ministra za finansije na odboru gde je budžet bio predstavljen, ja sam se prvi javio posle svih kritika da je ove godine mnogo otišlo na prosvetu, ja sam podigao...Kod Sirše Malog rukav je izvinite rekao gađajte me slobodno, ali mi tražimo još. Nema nikad i hoćemo. Znam, dajte koliko god da možete, jer ja trenutno vodim i pregovore sa sindikatima sam ovaj predsedavajući radne grupe za pregovore i mogu da vam kažem da su sindikati jako zadovoljni već ove godine, vidite da ovo što kaže ministar prvi put nismo imali ritualni štrajk septembra i tako deto što su izdejstvovali jako dobar poseban kolektivni ugovor zato što su plate nikad veće, najniža plata plati republički prosek. Kad smo kod toga na tom Uneskovom predstavljanju ovaj i problema sa nastavnicima znači više od devedeset posto zemalja u svetu, aa plate nastavnika se kreće između osamdeset jedan do devedeset šest odsto prosječne plate te zemlje. Samo šačnica zemalja u svijetu, znači petnaest do dvadeset daje preko proseka znači te zemlje.

00:37:51 - Borko Petrović: Mi smo trenutno na proseku jedan prema jedan. Hoću da kažem, eto, uvek možemo da gledamo da li je čaša poluprazna ili je polupuna. Imamo razlog i za i imamo razloge što Milojko Pazić kaže statistika kao bikini sve pokazuje i ništa ne otkriva. Dakle, možemo se gađati ciframa i brojevima, ali na kraju krajeva, tu su finansije prostranliko onoliko koliko ti je guber, kako kaže naš ovaj narod. Tako da idemo mic po mic.

00:38:16 - Borko Petrović: Pomaka ima. Da li mi smo zadovoljni? Pa ja prvi nisam zadovoljan, ja sam ovde došao sam da se borim i zastupam svoju agendu, svoje obrazovanje, svoje kolege. Prvih bih ja voleo da se mnoge stvari, ali razumem koliko je kompleksno voditi državu, koliko je kompleksno voditi kasu i budžet i mi smo ovaj neću reći zahvalni, ali ar-ar-razumemo ovaj i kakva je i ova godina bila i ovaj na na osnovu svega što se dešavalo ove godine, nismo mogli tražiti, ne znam ni ja šta očekivati nešto izvanredno da se desi u, da se desi u narednoj. Ali da pomaka ima da se prate ove, ove plate, da se razgovara sa sindikatima.

00:38:53 - Borko Petrović: Jedino ono što ja imam zamerke, to sam izneo da od četvrtog do šestog stepena u školama nisu bili svi pokriveni ovim povećanjem van nastavno osoblje koje ima tu zamerku i tu je trenutno pregovaramo sa sindikatima. Nadam se da ćemo doći do tog rešenja i to je jedina zamerka koju oni trenutno imaju što se tiče materijalnog položaja. A o sve drugo (kašalj) stići ćemo i dostići nikad nećemo prestići, uvek će faliti, uvek u nekom selu neće, neće raditi sala ili će p-pući cev ovde ili ovde znači, ali pazite sa ovako velikim sistemom. Znači i ovoliko mislim, kažem i mnogo razvijenije zemlje gde sam ja bio, nigde nije idealna situacija, uvek ćete naći nešto što ne valja škripi. I kad njih pitate bilo kog prosvetnog radnika, on će uvek reći ništa ne valja.

00:39:37 - Borko Petrović: U kojoj god zemlji dođete ništa ne, samo da kažem još jedanput moji američki prijatelji, vi znate da u Americi oko tri i po hiljada dolara vam je nastavnik koji prima kao početnik. On s time može samo da plati znači, on ne može da živi sam on mora da ima još jednog kolegu ili da ima par bračnog da bi mogao da samo iznajmi stan da bi preživeo, a da ne pričam koje sve vrste telesnih tečnosti mora da proda da bi imali ste jedno istraživanje kako oni spajaju kraj sa krajem i da na kraju, aa, ono što je bitno da na kraju krajeva nemaju ni dovoljno stručnog kadra da tamo možete biti farmer ili striptizeta, položiti kurs i doći i onda škola već da mora da plaća za seksualno uznemiravanje. Znate koliko slučajeva ima i tako dalje, da vam dođu nestručni ljudi koji nemaju veze s obrazovanjem i da vam uđu u sistem. Znači, samo kažem, problemi su veliki, imaju ih svi. Mi imamo svoje, svakom su svoj najteži, ali evo, rešavamo ih jedno po jedno.

00:40:31 - Borko Petrović: Nikada nećemo uspeti sve da ih rešimo. Žao mi je što brzina nije veća, ali mislim da to od toga ne možemo brže jer ovaj naš mali brod bi se raspao ako bismo brže veslali. Zahvaljujem. Profesor doktor Pavićević Đorđe.

00:40:49 - Đorđe Pavićević: Hvala. Pa, ja bih isto izrazio zadovoljstvo što imamo predstavnika ovde Ministarstva finansija. Znači da nam konačno neko objasni to zašto jedan deo učenika ne spada u sistem, to jest nije u sistemu obrazovanja ili nije pod Ministarstvom prosvete, a to je 19 hiljada i sto učenika koliko znam koji pohađaju dualno obrazovanje, a kojim o kome onda brine Kancelarija za dualno obrazovanje i Privredna komora u tom- Privredna komora ima programe koje na svom sajtu.- Pa, ne morate, vi ste ispričali svoju lepu priču, pa mogu i ja malo da govorim o tome. Znači, prosto da li su ti učenici učenici ili su ustvari neka vrsta prinudnih radnika ili nečega što eh, ne bi trebalo da bude deo ili da li je to ustvari uopšte obrazovanje, s obzirom da ste prošle godine mislim usvojili zakon izmene Zakona o dualnom obrazovanju, gde čak osamdeset posto vremena eh, mogu učenici da provode ti učenici van škole. Znači na onim mestima gde pohađaju dualno obrazovanje, eh i eh zašto mi ovdje na ovom Odboru za obrazovanje nikada ne raspravljamo o tom problemu samo zbog toga što je eh, resorno tako podeljeno.

00:42:26 - Đorđe Pavićević: Eh, znači, eh prosto sad dualnim obrazovanjem i oko njega postoji mnogo kontroverzi i mislim da bi trebalo da raspravljamo o sudbini, evo skoro dvadeset hiljada učenika koji onda niti mogu da nastave školovanje, da imaju jednu vrstu obrazovanja koja ih vezuje za određene firme. A to smo videli da je u obrazlo, u obrazloženju prošlih izmena bio i jedan od problema koji treba rešiti kako čvršće učenike vezati za firme u kojima ili kompanije u kojima pohađaju dualno obrazovanje. Videli smo, recimo, šta se dogodi kad neka kompanija eh, ode u krizu ili u napusti ili u periodu transformacije, eh kao što je bilo, recimo eh.O popularnom, ja, mi ga još uvek zovemo Fijat mada je Stellantis. U Kragujevcu da je bilo u redu trideset posto ide u Slovačku, trideset posto ostaje da radi u firmi, trideset posto će dobiti nekakav, nekakav socijalni program. Da li nekakva takva sudbina čeka i ove učenike ili ćemo nešto raditi u tom pogledu?

00:43:48 - Đorđe Pavićević: Eh, ali eh da sad nastavim eh tamo onome što sam želeo još da kažem, pogotovo što izlazimo, ulažemo toliko veliki, toliko veliki novac u dualno, u dualno obrazovanje. Ono što, ehm, bi takođe hteo da nastavim jeste da je i kolega Mitrović govorio jeste ustvari to ulaganje u infrastrukturu. Ja bih se složio sa prethodnim govornikom oko dve stvari. Znači, eh, da, de, jeste ključno za obrazovanje, kvalitet nastavnika i kvalitet osoblja u tom pogledu. Ali onda mene čudi zašto Ministarstvo ne prepusti nastavnicima i osoblju koje radi u školama i onima zainteresovanima, a to su eh, deca koja pok-, to jest deca, mladi ljudi koji pohađaju školu, eh, i eh, njihovi roditelji da upravljaju tim školama, nego se toliko trudi da eh, na neki način eh, postavi rukovodstva koja njima eh, od-od-odgovaraju.

00:44:58 - Đorđe Pavićević: I eh, takođe bih se eh, složio da znanje nije ničije vlasništvo i niko ga ne može kontrolisati, jer opet imamo i ideje o udžbenicima i eh, koje su od nacionalnog interesa koji na neki način treba da, eh, to obrazovanje hajde kažemo stave u kontejner o kome ste vi govorili da nije moguće ga staviti u mu-u kontejner u tom smislu. Ali me iznenađuje da eh, neko ko je predstavnik ministarstva kaže da materijalno nije prioritet. Nije prioritet u školi, ali u ministarstvu bi moralo da bude eh, prioritet, jer ministarstvo u tom smislu, eh, bi trebalo da obezbedi upravo il pre svega te materijalne uslove eh, da škole rade onako kako treba. Vidimo, recimo, ja bih vam takođe mogu izneti čitav niz škola u kojima, recimo, eh, neke elementarne infrastrukturne pretpostavke ne postoje. I nije što ne postoje, one ne postoje duže vreme i ne rešavaju se.

00:46:07 - Đorđe Pavićević: Znači, eh, za neke stvari su zadužene lokalne samouprave. Eh, mi smo istraživali i to koliko i da li lokalne samouprave daju za to. Eh i eh, ono što dobijamo go-chesto na kraju jeste da problem nije, da problem nije rešen. Znači imate i one dramatične poput, ne znam Svetog Save ili Stefana Sremca, ali imate i neke eh, škole koje prosto nemaju d-dobre prozore, nemaju eh, učionice eh, dovoljno opremljene. A za to ne treba toliko mnogo sredstava, jer ako pogledate ostale stavke u budžetu, o čemu je i govorio kolega Mitrović, videćete u stvari da se taj novac eh, daje na eh, različite stvari.

00:46:57 - Đorđe Pavićević: Ali recimo kad uzmete dualno obrazovanje, vi imate, recimo, eh, oko skoro petsto miliona koji ide na promociju. Eh, pedeset, a-a-a u stvari negde oko petsto hiljada evra, ajde, koji ide na promociju, eh dualnog, promociju dualnog obrazovanja. Opet imamo eh, eh sve one dotacije nevladinim organizacijama koje smo imali eh i ranije, onda kada smo, recimo, imali tu situaciju sa Cerobom i nekim drugim organizacijama koje se nisu bavile baš obrazovanjem, eh nego su ustvari učestvovale u izbornoj infrastrukturi. Način na koji se troši taj novac ustvari je vrlo često, eh, vrlo često eh, problematičan u tom, eh, tom pogledu. Ono što isto nisam video u budžetu i ne znam, tu bih imao dva pitanja.

00:47:57 - Đorđe Pavićević: Jedno je tiče se eh, osnivanja novog fakulteta u Nišu, znači koji eh, ovde imamo, koji, eh n-, ako je najavljeno upis već od sledeće godine, on mora da ukrade akreditaciju od Filozofskog fakulteta u Nišu i da s-, ali mora da se i takođe osnuje i registruje kao novo pravno lice i u tom smislu eh, s- je Vlada imenovala neke vršioce dužnosti eh, tamo.

00:48:34 - Života Starčević: Vršioce dužnosti dekana i neke članove- A za šta smeta taj budžet?

00:48:36 - Đorđe Pavićević: Smeta način na koji se on, način na koji se on osniva. Znači da se izdvajaju tri departmana iz postojećeg fakulteta da bi ustvari se napravio eh, napravio eh, napravio novi fakultet. Iz kojih sredstava će se to, eh iz kojih sredstava će se to finansirati? I čuli smo ovde nešto što ja često pominjem na odboru kao nešto što bi trebalo i, eh da bude dobra ideja i nešto što eh, ministarstvo, eh svake godine budžetira, ali svake godine dobijamo iste ishode, a to su ovi nacionalno obrazovni centri i u tom smislu, koliko ja znam, eh samo ovaj u Loznici eh, eh radi u tom smislu ne znam da li je u poslednje vreme neke programe imaju i neki eh, neki drugi centri. Imali smo ih-U planu prvo četiri ili, pa onda i pet, pa onda se to nešto menjalo, ali, aa-aa, evo već vest je bila 2020.

00:49:45 - Đorđe Pavićević: godine, recimo da se osniva taj u Beloj Crkvi, aa-aa a da ustvari nikako da ta relativno mala sredstva za relativno male i dobro opremljene zgrade koje bi pomagale i nastavnicima i učenicima da uložimo u to, ali smo zato, recimo, od projekat Expo je dobijen u, ja mislim u junu dvadeset treće godine. Znači, za dve godine je napravljeno tamo i mnogo para potrošeno i napravljeno nekih zgrada, a za pet ili šest godina mi ne možemo da napravimo četiri ili pet nacionalno, nacionalno obrazovanih, obrazovnih centara u tom pogledu i svaka vlada znači, ja sam ovde kad je bio ministar Ružić, to je bilo i pre njega kod ministra Šarčevića, pa imali smo kasnije vašu prethodnicu. Svaka vlada je to stavljala uredno budžetiranja, uredno buđetirala, ali nikada nismo imali pozitivne, pozitivne ishode. I što se tiče kažem još jedne stvari, na kraju bih završio samo sa ovim izvršenjem budžeta, ne znam zašto nam predsednik ovog odbora nije stavio dnevni red i mi smo dobili taj zakon o izvršenju budžeta za 2024. godinu, koliko mi se čini, to je bila normalna godina, znači godina u kojoj sve funkcije u kojoj je manje više redovno funkcionisalo Ministarstvo s' ajde kažemo ne vanrednim problemima, sa problemima, ali problemima koji nisu bili vanredni.

00:51:45 - Đorđe Pavićević: Ja sam rekao vanredni, vanredni, vanredni, bučetski normalna godina. I tu je, recimo, izvršenje, koliko sam video negde oko oseamdeset, seamdeset jedan, seamdeset jedan posto budžeta znači od ono malo para, malo u smislu procenta ili udela u društvenom dohotku, mi ustvari ne potrošimo ni to na obrazovanje. Hvala.

00:52:15 - Marko Atlagić: Hvala. Mladenović Zdravko, izvolite.

00:52:23 - Zdravko Mladenović: Poštovani predsedniče Odbora. Koleginice i kolege, pošto sam ja prvi put na ovom odboru, ovaj, u kratkim crtama, dakle da se predstavim, pošto je i meni struka obrazovanje, ja sam ovde takođe kao i državni sekretar na privremenom radu, dakle iza sebe šesnaest godina rada u obrazovanju, od toga četiri godine na rukovodećem mestu u srednjoj školi u svojoj opštini. Ja bih se ipak ovde osvrnuo u svom izlaganju na brojke i na finansije, jer mislim da je to tema u stvari. O ovim drugim stvarima mislim da ćemo pričati kad dođe vreme i treba da pričamo o svim ovim nematerijalnim stvarima koje su se dogodile u ovoj prethodnoj godini, prethodnoj školskoj godini, ovaj, za koju je kolega Pavićević, ovaj nesvesno ili svesno rekao da je bila nenormalna i jeste u mnogo čemu. Dakle, što se tiče budžeta, ja ću da napravim malu paralelu sa razdelima u budžetu od 2012.

00:53:27 - Zdravko Mladenović: godine, neka ona, recimo, bude reper. Dakle, to je poslednja godina vlasti Demokratske stranke i svih derivata. Tada je budžet za obrazovanje bio sto milijardi dinara, odnosno oko osam posto ukupnog budžeta i ono što je vrlo važno tada jedinstvenog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Dakle, vi danas imate dva zasebna ministarstva, tako da kad pričamo o budžetu, mi ovde treba da pričamo o ukupnom budžetu. Dakle, jedan deo je budžet Ministarstva prosvete, a drugi deo je budžet Ministarstva, sada se zove tehnološkog razvoja, nauke, nauke, tehnološkog i inovacija.

00:54:05 - Zdravko Mladenović: Tako je. Prošle godine, to je državni sekretar rekao i gospođa iz Ministarstva finansija, bio je oko trista sedamdeset milijardi, odnosno petnaest posto ukupnog budžeta je bilo izdvajanje za ovaj razdeo. Opet pričam samo Ministarstvo prosvete, dok je ove godine to povećanje za pedeset milijardi od ukupno dve hiljade sedamsto pedeset jedne milijarde budžeta, to je oko petnaest i po posto ukupnog budžeta, plus ovih četrdeset milijardi, oko četrdeset milijardi koje ima Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. E sad, najvažnija stvar ovde koju, koje su se dotakle obojica kolega, to je kapitalni rashodi, odnosno ulaganje u objekte. U budžetu to je petsto jedanaest, dvanaest, mašine i oprema.

00:55:05 - Zdravko Mladenović: Ja mislim da bi valjda trebalo da znate da se kapitalni rashodi za objekt obrazovanja već dugo godina nalaze na razdelu Ministarstva za javna ulaganja i ukoliko bismo mi sva ulaganja u objekte obrazovanja koja se nalaze na razdelu Ministarstva za javna ulaganja dodali na ovaj budžet koji imamo ova dva ministarstva, ta cifra bi bila najmanje, ja sad nemam tačan podatak, ali najmanje pedeset posto veća od zbira-Razdel ova dva ministarstva najmanje pedeset posto. I sad možemo tu da nabrajamo da je u prethodnih trinaest godina, ja mislim da ne postoji opština u Srbiji ili gotovo da sam siguran da ne postoji opština u Srbiji u kojoj nije rekonstruisana u potpunosti od temelja do krova bar jedna osnovna ili srednja škola. Znači gotovo sve. Evo, ja ću da navedem primer moje opštine, dakle opština Batočina. Imamo jednu osnovnu sa dva isturena odeljenja, dve srednje škole, jednu srednju školu.

00:56:14 - Zdravko Mladenović: Ja sam bio direktor te srednje, a ova osnovna škola Sveti Sava. Tako je 2000. Dvadeset prve godine i dvadeset druge, odnosno 19. Do dvadeset i druge. Uradili smo rekonstrukciju dva škola preko Ministarstva za javna ulaganja.

00:56:29 - Zdravko Mladenović: Tad je ustvari još bila kancelarija dva objekta osnovnih škola u selima na seoskom području, dakle u Brzovu i Banjcu, što je vrlo pohvalno da se zaista vodi računa i o tome da se u seoskim sredinama, tamo gde deci nije dostupna, nisu dostupni, nije dostupan taj kvalitet obrazovanja, recimo kao u gradovima da im se na taj način omogući. Dakle, kada pričamo još jednom da se vratim na to kad pričamo o kapitalnim rashodima, dakle. Najmanje pedeset posto na ovo se dodaje iz Ministarstva za javna ulaganja. Evo, ja ću na plenarnoj sednici pogledati koliki je to iznos koji se nalazi na razdelu Ministarstva za javna ulaganja i daću tačan podatak, ali svakako kad se sve ovo sabere, to je cifra koja je pa najmanje sedam, osam, možda i deset puta veća od one cifre koja je izdvajana 2012. godine.

00:57:22 - Zdravko Mladenović: Ako uzmemo u obzir da je kumulativna inflacija od tada do danas šezdeset osam koma šest posto od 2012. Do danas kumulativna inflacija šezdeset osam koma šest posto, tačnije od 13. Vi vidite koliki je to napredak? Dakle, budžet koji je uvećan gotovo gotovo deset puta. Ali kažem, tačan podatak će imati na plenarnom na plenarnom zasedanju.

00:57:43 - Zdravko Mladenović: I sad ja bih voleo da mi neko da podatak. Verovatno ima tamo negde u arhivama ministarstva, ali s obzirom koliko je to davno bilo, to su možda i miševi pojeli. Koliko je škola potpuno rekonstruisano u njihovo vreme? Tad je to bilo na razdelu Ministarstva prosvete. Znači, ja bih voleo da znam da li je pet škola samo pet rekonstruisano za dvanaest godina.

00:58:07 - Zdravko Mladenović: Evo, ako možete da proverite to, ako možete to da proveriti i da mi date taj podatak, koristio bi mi ovaj veoma veoma za sednicu koja će koja će uskoro biti. Ne bih se dalje. Kolega Pavićević je neke stvari. Mislim da ću se verovatno javiti još neko. Neke stvari sa kojima apsolutno nisam saglasan kao ovo prepustiti deci i roditeljima da upravljaju sredstvima škola.

00:58:34 - Zdravko Mladenović: Mislim, to je, kako da vam kažem, to je tačno. Mi smo, ne, ne, rekli ste. Ne, izvinite, rekli ste deci i roditeljima-nastavnici. Okej, nije ništa sporno, samo hoću da vam kažem da, pričali smo o tome i na prošloj sednici. Mislim sad ovde, ako ćemo i ovde držati modu komunizmu i partizanima, onda mislim da smo potpuno promašili temu.

00:58:58 - Zdravko Mladenović: To vreme je, hvala Bogu daleko iza nas, tako da mislim da nema potrebe o tim stvarima uopšte diskutovati. Dakle, ono što ja mogu da kažem na osnovu ovih brojki, to je da se nastavlja kontinuirano zaista. Od 2013. Godine do danas kontinuirano iz godine u godinu sve veća ulaganja u obrazovanje, uključujući, još jednom ću ponoviti, i zgrade kapitalne objekte zgrade i osnovnoškolskih i srednjoškolskih i visokoškolskih ustanova. I samim tim zaista smatram da kao odbor trebamo svom snagom da podržimo ovaj predlog budžeta koji se tiče Ministarstva prosvete, ali i ukupnog budžeta i onog što se tiče Ministarstva za javna ulaganja za sledeću godinu, kako bismo ovaj trend koji smo imali u prethodnih dvanaest godina nastavili.

00:59:50 - Zdravko Mladenović: Hvala vam lepše. Hvala gospodine Pavićević. Replika je li tako? Prijavite se. Izvolite.

01:00:00 - Đorđe Pavićević: Da, evo nekoliko komentara. Pa naravno da nije normalna školska godina u kojoj na početku školske godine tučete studente ispred Fakulteta dramskih umetnosti, da na početku školske godine prevarite nastavnike u pogledu dogovora sa sindikatima o povećanju plata i da ne nabrajam dalje i gde se u stvari iz tih razloga nije dalje odvijala, nije odvijala nastava. Što se tiče brojki i budžeta, da, naravno, kapitalnim, ja ću vam reći, u kapitalnim investicijama odmah tu je predviđeno oko sedam milijardi. U Dvadeset petoj za budžet je bilo predviđeno devet i sedamsto, devet milijardi i sedamsto, znači negde oko skoro trideset posto manje nego u Dvadeset petoj, a u razdelu Ministarstva prosvete to je neznatno manje nego u Dvadeset petoj, ali i dalje manje. I malo povećanje ukupnog budžeta, ali i smanjenje u oba ova, u oba ova segmenta, ali ja sam doneo i ako hoćete, evo mogu da vam poklonim i izveštaj o izvršenju budžeta za treći kvartal, pa onda možete videti ustvari koliko se novca zaista uloži, zaista uloži u šta u tom pogledu, tako da-Da.

01:01:29 - Đorđe Pavićević: Eh, se mi možemo ili ne možemo slagati, eh, oko nekih stvari, možete vi to prebacivati na polje ideologije, eh, ali, eh, autonomno delovanje, eh, obrazov-polja obrazovanja je nešto što je tradicija već u Evropi preko hiljadu godina. Eh, znači, i u tom pogledu, eh, možete vi raditi nešto što ide mimo toga, ali to nikada i nigde nije dalo dobre rezultate, pa suočite se sa tim. Hvala.

01:02:02 - Marko Atlagić: Hvala. Peđa Mitrović. Replika Izvolite.

01:02:11 - Peđa Mitrović: Eh, to. Dokle god budete jurili zmajeve iz Vremena i Demokratske stranke, džabe bih pričao o obrazovanju, dakle i da dodate ka-budžet Ministarstva za javna ulaganja koji se odnosi na obrazovanje, to je još sedam milijardi dinara, i to je i dalje kikiriki u odnosu na ono što je budžet za obrazovanje u Srbiji, u poređenju sa budžetom za obrazovanje zemalja centralne i istočne Evrope. Dakle, ne treba se porediti sa Vremenom iz Demokratske stranke o tim podacima. Možemo čak i to da vadimo. Nije pro-nije problem, samo u Beogradu izgrađeno devet škola od 2008.

01:02:36 - Peđa Mitrović: do 2012. godine. Dakle, nećemo o tome da pričamo, ali ono što je vaš uporediv reper treba da bude u Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Estonija, Letonija, Litvanija. Znate zašto? Zato što je tako sustiže nivo razvijenosti tih zemalja, umesto što kaskamo za njima.

01:02:53 - Peđa Mitrović: Ne tako što ćete se porediti sa Demokratskom strankom. Još jedanput vam kažem, ono što je ko-što je predstavnik Ministarstva prosvete rekao, a ovde je pitanje za Ministarstvo finansija. Dakle, u jednom trenutku mi smo odlučili da imamo neke prioritete razvoja. Ova vlast je odlučila da to bude Ekspo i sav, svu snagu je stavila u Ekspo. Što tu svu snagu, umesto što stavljaju u manifestaciju koja je bankrotirala svaki put u prethodnih trideset godina.

01:03:13 - Peđa Mitrović: Dakle, svaki Ekspo u prethodnih trideset godina je imao negativan finansijski rezultat. Umesto što ste svu snagu stavili u Ekspo, koji neće doneti ništa jer n-nema ni trajnih efekata Ekspo ni u onoj zemlji koje su organiz-organizovali Ekspo, što to niste prebacili na obrazovanje i taj budžet prebacili u obrazovanje. Jer obrazovanje je razvoj savremenih ekonomija. Te zemlje centralne i istočne Evrope su uspešne u zadržavanju ljudi u svojim zemljama, mi imamo problem sa odlivom mozgova, su uspešne zato što je deo politike zadržavanja ljudi upravo kvalitetno obrazovanje. Ja ne mogu da se složim da fizičko stanje škola nije bitno i da plate nastavnika nisu bitne.

01:03:48 - Peđa Mitrović: To treba da bude sveti poziv. Treba da bude poziv. Dakle, obrazovanje je poziv, nije obična profesija, ali ne možemo da ne poštujemo te nastavnike ni sa zaradama, a bogami ni sa uslovima rada. Dakle, kabinecka rasprava je u lošem stanju u Srbiji, dakle nije do- kabineti nisu dovoljno opremljeni, dakle to je ono što je pitanje, još jedanput vraćam prioriteta ove vlasti. I kad saberete sve kapitalne rashode i kroz MJU Ministarstvo javnih ulaganja i stavite u odnos, to je opet manje nego nacionalni stadion samo ove godine.

01:04:15 - Peđa Mitrović: Zašto je nacionalni stadion sa toliko, jel imamo toliko stadiona u Srbiji, prioritet, a nije prioritet obrazovanje? E, to je ono što vi nemate odgovora i dalje. Dakle, a to je ključno pitanje, jer to je pitanje za Ministarstvo finansija koje kroji politiku, razvoj ove zemlje. Kako je nacionalni stadion razvojni i društveni prioritet, a nije obrazovanje? Još jedanput vam kažem saberite sve kapitalne rashode i sa Ministarstva prosvete i sa Ministarstva spoljnih ulaganja i Ministarstva za javna ulaganja i dalje manje od nacionalnog stadiona.

01:04:43 - Peđa Mitrović: To je, to je neverovatno, to vam govorim, a da vam kažem još jednu stvar. Postoji organizacioni problem u mi-a-u obrazovanju. Dakle, vi kada kažete, eh, eh, nije samo u novcu, nego i nešto organizaciji, jeste, a kad stavite da vam petog imeđu vodi dama leidi Danka. Šta očekujete onda čoveče? To je, eto vam govorim, dakle nemojte da procenjujete obrazovanje i nemojte govorite kako eto sve je OK.

01:05:04 - Peđa Mitrović: Nije ništa OK i posledice neulaganja u obrazovanje su dugoročne, sistematske i već se vide u Srbiji. Hvala.

01:05:12 - Marko Atlagić: Hvala. (kašlje) Života Starčević. Izvolite.

01:05:18 - Života Starčević: Hvala predsedavajući. Eh, pažljivo sam slušao diskusije svih prethodnika i ovde ću više govoriti kao neko ko trideset, više od trideset godina u obrazovanju. Neko ko dvadeset godina sprovodi obrazovnu politiku na jednom delu teritorije Republike Srbije. Pre nego kao neko ko se bavi, eh, stranačkom politikom i ko je član poslaničke grupe Dragan Marković Palma Jedinstvena Srbija iz razloga što smatram da zaista obrazovanje nije politika ili politička tema, odnosno nije stranačka tema i nije mesto ideoloških, eh, bitaka i rasprava, već je obrazovanje nešto što pokreće i državu i društvo i ekonomiju i naciju i jednostavno, eh, svakako je jedan od najvažnijih segmenata svakog društva, pa i kod nas u Republici Srbiji. Ja se slažem s onima koji kažu da je materijalno bitno za prosvetu i smatram da je jako bitno.

01:06:38 - Života Starčević: Nije jedino materijalni element važan za prosvetu, ali jeste bitan i ne možemo ga ignorisati. I zato smatram da je predloženi budžet za razdeo dvadeset šest, odnosno za Ministarstvo prosvete, a zn-zadnjih dvadeset godina pratim svake godine predloge budžeta jer mi je to priroda posla i delimično učestvujem u kreiranju budžeta Ministarstva prosvete. Eh, smatram da je ovo (zvuk mikrofona) eh, predlog budžeta koji je (pauza) već duži niz godina nismo imali tako dobar predlog budžeta za prosvetu i za obrazovanje, odnosno za Ministarstvo prosvete, odnosno za razdeo dvadeset šest kao ove godine. Smatram da je ovaj predlog budžetskih sredstava za Ministarstvo prosvete potpuno u skladu sa intencijama čitavog budžeta.A to je da, eh, s-ovaj budžet je pre svega usmeren na podizanje životnog standarda građana Republike Srbije, pa samim tim i ovaj razdeo dvadeset šest, odnosno (pauza) eh, budžet Ministarstva prosvete je usmeren ka povećanju životnog standarda prosvetnih radnika, zasto-za šta se uvek zalažem i uvek ću se zalagati. I slažem se tu sa eh, državnim sekretarom da toga nikada dosta,- Jer nastavnici moraju da budu i uvaženi i poštovani i kroz taj materijalni deo.

01:08:11 - Života Starčević: Mada ne samo kroz materijalni, ali i kroz taj materijalni deo. I smatram da je takođe i ovaj bu-razdeo dvadeset šest u skladu sa intencijama budžeta da je investicion. Ne slažem se da je, da su izdvajanja Republike Srbije za obrazovanje manja nego u državama centralne, srednje Evrope ili, kako su rekli, zapadne Evrope ili kako god, iz prostog razloga što mi budžet treba prvo da znamo da čitamo, a to je da investiciona ulaganja u obrazovanje, eh, se ne vide samo na razdelu dvadeset šest budžeta Republike Srbije, već se mogu videti i na brojnim drugim razdelima poput Ministarstva za eh, javna ulaganja, poput Ministarstva pravde i brojnim drugim delovima gde su ministarstva uključena u... Ministarstvo ekologije, kada se tiče ovaj eh, energetskih efikasnosti. Znači, postoji brojni delovi ovog budžeta koji tretiraju investicije u obrazovanje.

01:09:29 - Života Starčević: Ali ne samo ovaj budžet. Ja moram da vas, i ne samo ova ministarstva kojima sam ja, koja sam vam ja pomenuo. Škole se finansiraju i tu je kolega Zdravko, koji je bio i direktor, a bio je i predsednik jedne lokalne samouprave, a pri tom je matematičar i odlično barata sa brojkama, u pravu, a to je da imamo i lokalne samouprave koje takođe učestvuju u finansiranju eh, i u investicijama vezanim za, za obrazovanje. Postoje brojne lokalne samouprave koje su izgradile čitave osnovne škole, nove u potpunosti. Ja sam u jednoj lokalnoj samoupravi koja je izgradila jednu od najlepših seoskih škola u Srbiji, u Vinarači.

01:10:15 - Života Starčević: Znam da je i kod Zdravka slična situacija i tako dalje, sredstvima iz lokalne samouprave. Lokalne samouprave se, znam jer čitav jedan ri-region koordiniram rad, takmiče među sobom. Ja koordiniram rad šest lokalnih samouprava i svaka tokom leta zapne koliko god je u mogućnosti da isfinansira i uradi nešto u školama. Ono što je neophodno i ono što je potrebno i nije samo to investicija u obrazovanje. Postoje-nisu samo zgrade, nisu samo zidovi, eh, prozori, krovovi, eh, investiranju u obrazovanje.

01:10:57 - Života Starčević: Investicije u obrazovanje su i ovaj, eh, digitalizacija. I u digitalizaciji ne učestvuje samo Ministarstvo prosvete, već učestvuju i druga ministarstva. Učestvuju i javna preduzeća, učestvuje i nevladin sektor, učestvuju i lokalne samouprave. Tako da, kada se sve to pogleda, eh, ja, koji sam bio i obiš'o gotovo svaku evropsku državu, a mislim svaku i ko kada obiđe, prvo što traži je da obiđe školu neku i ko je imao i kao predstavnik Ministarstva prosvete, ali i kao predstavnik Narodne skupštine Republike Srbije jako puno kontakata, mogu da vam kažem da u tom pogledu, pogledu, u materijalnom pogledu, u smislu, eh, eh, učionica, škola, zgrada, tako dalje, mi ni po čemu ne zaostajemo od drugih škola. Ono š-po čemu se mi razlikujemo od drugih, pa i ovih centralno evropskih, jeste što smo mnogo više usmereni prema onome što je državni sekretar sebi stavio kao prioritet i ja ga razumem jer je sjajan nastavnik.

01:12:21 - Života Starčević: Znate, mi se znamo, prvo zato što on radio u ustanovi u kojoj sam i ja koordinirao i koji je dobio inače nagradu kao najbolji nastavnik na svetu, da znate. Znači, nije, eh, državni sekretar neko ko nije postigao uspeh u nastavi, ali je njegov mindset nastavnički i on insistira i na tome da nije samo materijalno, ovaj, bitno, nego da su bitni nastavnici i potpuno je u pravu u tome. Međutim, ono što treba reći jeste da, eh, mi ovde razlikujemo se kao obrazovni sistem, što smo više usmereni prema pojedincima. Ono što je neko rekao, a gde su tu đaci? Gde su tu učenici?

01:13:08 - Života Starčević: Gde su tu roditelji? Pa evo da im odgovorim. Nađite mi u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj školu koja ima jednog učenika. (pauza) Odnosno izdvojeno odeljenje škole koje ima jednog učenika. Pa nema.

01:13:24 - Života Starčević: Odmah bi tu bili a-angažovani autobusi i odmah bi učenici bili prebačeni u neku centralnu školu, eh... Sela se gase i tako dalje i tako dalje. Mi imamo i taj eh, humani aspekt.I, eh, u tom, eh, obraćanju prema pojedincu, prema jednom živom biću od sedam, osam, deset, dvanaest godina, koje je jedino živo biće tog uzrasta u nekom selu, mi obraćamo mnogo više pažnje nego bilo ko drugi od tih evropskih zemalja. Severnoevropskih, zapadnoevropskih. Finska je najliberalniji sistem i ima s-sjajan obrazovni sistem i vrlo efikasan, zaista.

01:14:15 - Života Starčević: Bio sam, pratio, izučavao, ali nema to. I nema u Finskoj da roditelji, deca i nastavnici upravljaju obrazovnim ustanovama. I nema nigde. I zato kažem da nije mesto bezveznim ideološkim raspravama, jer takav majndset ne bi izgovorio ni, verujte mi, a ne znam ko, Bob Barley kad se naduva trave, zaista. To ne postoji, ljudi.

01:14:48 - Života Starčević: Ajmo da budemo ozbiljni i smatram da smo narodni poslanici i da smo svi ovde malo ozbiljni ljudi. Dakle, da se vratim na, na ovo. Ove godine imamo povećanje od trinaest zarez četiri posto i skoro pedeset i jednu milijardu, maltene, znači pedeset milijardi, i, eh, to povećanje je usmereno ne samo na investicije, nego i na one druge stvari koje su vrlo važne za obrazovanje, pre svega ono za šta i ja primam platu i za šta sam posvećen čitavog života, a to je povećanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u obrazovno vaspitnim ustanovama i dosta se vodi računa o tome i mora još više. I slažem se da nikada nije dosta. 'nači mora još više da se ulaže u taj sektor, mora više da se radi po tom pitanju i da se obrati pažnja na kvalitet obrazovno vaspitnog procesa u školama, a ne da se obraća pažnja na politikanstvo i ne znam šta.

01:15:50 - Života Starčević: Ja ne smatram da je prošla godina školska godina bila nenormalna.

01:15:56 - Marko Atlagić: Privodite kraju.

01:15:57 - Života Starčević: Zašto? Zato što je osamdeset i kusur procenata škola radilo onako kako propisuje obrazovno vaspitni program, kako popisuje, propisuje zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Nije Peta beogradska gimnazija jedna-jedina gimnazija u Srbiji, niti će ikada biti.

01:16:29 - Marko Atlagić: I ne možemo na osnovu, napisala mi je jedna nastavnica ili reče mi jedan čovek- Privodi kraju.

01:16:30 - Života Starčević: Zaključiti, izvoditi zaključak bilo kakav. Obrazovni sistem je mnogo složen, mnogo komplikovan. Eh, državni sekretar je rekao da mi imamo preko hiljadu i, skoro hiljadu i osamsto obrazovnih institucija ukupno. Jel tako, državni, ako se nisam purešio?

01:16:51 - Marko Atlagić: Znači sa sve osnovnim i srednjim školama, eh, Domovima.

01:16:51 - Života Starčević: domovima učenika i tako dalje i tako dalje.

01:16:55 - Života Starčević: (kašalj) I u njima imamo jako puno zaposlenih. Završavam, završiću brzo, 'nači, ali prosto, eh, morate mi predsedavajući dati malo vremena jer ste dali i drugima po više puta, i ja evo, sad se javljam i neću više.

01:17:07 - Marko Atlagić: Na repliku.

01:17:08 - Života Starčević: Znači, nema veze. Ja, evo, neću da repliciram, prosto. Eh, eh, prosto hoću da kažem da, ovaj, što se dualnog obrazovanja tiče i tu ću da završim, da stavim tačku na ovo sve što smo, što smo pričali. Eh, dualno obrazovanje jeste deo obrazovnog sistema Republike Srbije. U sistemu koji ja koordiniram, postoji desetak škola sa smerovima koji, u kojima se učenici obrazuju po programu dualnog obrazovanja.

01:17:44 - Života Starčević: I to je posao koji je jako dobar. Kancelarija za du-dualno obrazovanje samo utoliko značajna i važna jer ona koordinira taj proces, jer taj proces nije vezan samo za škole, nego se u tom procesu, u taj proces uključuju i lokalne samouprave, u taj proces se uključuju i privredni subjekti i u taj proces se uključuje i Privredna komora i njena regionalna, njene regionalne podružnice. Znači, nije ni to jednostavan sistem. To je podsistem obrazovnog sistema koji uopšte nije jednostavan i nije tačno da je neefikasan jer daje sjajne rezultate, jer se ta deca odmah zapošljavaju uglavnom u firmama u kojima i budu na dualnom obrazovanju. Znači, čeka ih obezbeđen posao, obezbeđena plata i sam znam koliko me privrednih subjekata kontaktira tokom godine, dajući ideju za obrazovne profile po, po dualnom obrazovanju i sam učestvujem u organizaciji i planiranju upisa srednjih škola i znam da to nije jednostavan proces, ali znam isto tako da nije tačno da nije efikasan, jer, eh, ako neko ne veruje, evo, eh, neka dođe kod mene ili neka, evo ja sam vrlo otvoren za to da ih odvedem kod poslodavaca, jer mislim da su oni najbolji reper za to da kažu da li je dualno obrazovanje efikasno ili nije efikasno, jer poslodavci su izuzetno zadovoljni rezultatima koji se postižu putem dualnog obrazovanja.

01:19:29 - Marko Atlagić: Dobro, hvala.

01:19:31 - Života Starčević: Izvinite predsedavajući.

01:19:32 - Marko Atlagić: Neka, (kašalj) dozvolite nekolike rečenice da kažem, da najpre raščistimo ne-nekoliko stvari. Prvo, oko dualnog obrazovanja. (kašalj) Eh, ja ću reći moje mišljenje gde je možda u navodnike kratki spoj. E, hm...Odmah da kažem rečenicu da dualno obrazovanje najveće dostignuće savremene pedagogije, teorije i prakse, je l' je nema. Ono je jedno od oblika, ajde da tako kažem, obrazovanja uz rad.

01:20:01 - Marko Atlagić: Ima i drugi, ali nije jedino. Gdje, hm, izvještaje Kancelarija za dualno obrazovanje podnosi ministarstvo. Trebalo bi jedno godišnje i Narodnoj skupštini, ali evo ja ću za sledeći put moliti sekretara odmah da ih obavesti i da nam podnesu, podnesu izveštaj ovdje o dualnom obrazovanju, zajedno sa izveštajem, sad ćemo imati šest, devet meseci i Ministarstva po sklopu toga i Zavoda još za unapređivanje. Posebno taj deo zato što je Zavod, sama riječ kaže za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja. Nekoliko rečenica da kažem povodom svega.

01:20:40 - Marko Atlagić: Drago mi je da smo svi skupa uočili osnovne možda probleme u čitavom sistemu. Drago mi je što državni sekretar kao mlađi čovek, hajde da kažem u odnosu na mene, evo, primetio da fali vaspitna funkcija s-s i kod savremenih tehnologija upotrebe. E, to je suština. Tu se mi gubimo kao sistem, verujte, kad tad, vratićemo se. Mi ne govorimo o vaspitanju, ne govorimo o nasilju.

01:21:08 - Marko Atlagić: To nam je ubačeno ima dvadeset i nešto godina- Jer mi se ustvari bavimo posljedicama, jer nevaspitanje je posledica nasilja. Vi niste čuli, ja pratim prvi, vi koji me dobro poznajete znate da vodim pedantno i pratim i televiziju, s televizije sve i štampu, pa i narodne poslanike. Ne izlazim iz Skupštine, vidjeli ste nekad moram. U zadnjih petnaest, dvadeset godina postavljam sebi pitanje, a i svi skupa kad smo čuli na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pri, a o onim drugim da i ne govorim, reč vaspitanje? Znate kad?

01:21:50 - Marko Atlagić: Nikad. I to je tragedija. A to je jedan od faktora vaspitanja. Ima ih devetnaest, bitnih koji bitno utiču na vaspitanje i obrazovanje učenika. Govorim o vaspitnoj funkciji.

01:22:04 - Marko Atlagić: Mislim da tu ne-kao društvo nešto moramo činiti, jer ako ne imaćemo ubistva svaki dan na ulicama, nasilje svakodnevno. Štogod, ko god bi-bila politička stranka na vlasti, bez obzira, to nikakve veze nema s tim. Dubinski moramo nešto menjati. Drago mi je da ste vi ovo primijetili, jer ja sam i govorio unazad tri godine ovde u, na jednom slušanju o vaspitnoj funkciji upotrebe savremenih tehnologija. I tu mi ostajemo i-i povezivanje u tom.

01:22:34 - Marko Atlagić: No, da ja ne idem u širinu, da još nekolike rečenice kažem, eh, je presudno ovo, slažemo se svi u-u-u, ja verujem, uloga nastavnika u vaspitno-obrazovnom procesu. On je bio u prošlosti, biće i u budućnosti. Evo baš u ovome što ste vi načelio, o čemu ja često govorim kao pedagog, je li, sa iskustvom četrdeset sedam godina vaspitno obrazovnog rada, politikom uvijek amaterski... Ovaj, eh, e smatram da tu zaista moramo dubinski ići da spojimo Svetosavski pravac i Dositeja Obradovića srednjoevropski. Da nam se ono što Njegoš kaže ne i, eh, ne izgubi duša kod učenika.

01:23:16 - Marko Atlagić: Ne mislim u verskom smislu. Ja verujem da me razumete. Prema tome, nego u vaspitnom. A mi smo to izgubili. Imam petnaest do dvadeset godina.

01:23:24 - Marko Atlagić: Ja imam popise nastavnika kojima je bilo zabranjivano 2002. godine da spomenu riječ u školi, vaspitanje. Direktori su upozoravali, još jednom dobićete otkaz. Tu su ogromni problemi. To se svi slažemo.

01:23:42 - Marko Atlagić: Ogromni problemi materijalne prirode. Vi ste vidjeli materijalne prirode, da, da ovaj, da to ne, posebno to ističem da se od 2012. godine imam podatke do dvanaeste. Neću da ih posebno kažem da mi ne bi kolege rekli da sam stranački orijentisan kad govorim o vaspitanju i obrazovanju. Tačno koliko je škola rekonstruisano, sagrađeno i tako dalje, ali ću reći za ovo od dvanaeste do danas znate koliko?

01:24:10 - Marko Atlagić: Šest stotina, gospodine, dvadeset i sedam rekonstruisano, obnovljeno i sagrađeno, a ranije neću da ne kažem, evo tu cifru jer bi unesvest pali kad bi rekao tačno imam podatak, ali znam na Kosovu i Metohiji da ni jedno nisu rekonstruisali, samo jedan poljski WC. I to taj čovek je danas ugledni čovek u sportskim aktivnostima koji je bio zadužen i digao sto tri hiljade eura za taj za taj poljski WC. To imate u knjizi objavljeno jedno i tako dalje. Dakle, ogromni su problemi materijalne prirode. Mnogo se učinilo i mnogo treba.

01:24:50 - Marko Atlagić: Spoj ovih škola, što je državni sekretar rekao, gde imamo po jednog i dva učenika u jednoj, hajde u navodnike zabitoj osnovnoj školi na brdu negdje i veštačku inteligenciju u Beogradu, moramo i jedno i drugo praviti. Tu smo ogromne uspjehe postigli, ne samo u dualnom obrazovanju i veštačkoj inteligenciji. Ja sam bio prokazivan 2017. na sjednici Skupštine, eh, Narodne skupštine, što sam forsirao upotrebu intervenata i interneta i korištenje u školi i dualnog obrazovanja. Ono nije od juče.

01:25:27 - Marko Atlagić: Još ministar Verbić, setite se njega, je inicirao dualno obrazovanje- Bez obzira, molim vas, ja, ja n-kod mene nećete dobiti politički, nego tačan ovaj sigurno, oni koji me zan- dakle, on je još forsirao i ovaj taj deo. Idem-idemo dalje još nekolike rečenice.

01:25:55 - Marko Atlagić: Dakle, u materijalnom smislu, zaista, zaista se mnogo postiglo ono o čemu bih želeo- Da.

01:25:56 - Marko Atlagić: Želim da podržim ono što ste primijetili svi, da nije dobro "petljanje" ovo u navodnike roditelja u upravljanju školom. Savete roditelja, gospodo, treba ukinuti, kao što smo ovdje dali predlog da se ocjene iz vladavine uspostave brojčane i to je ministarstvo prihvatilo, jedino ne od prvog razreda, premda smo mi smatrali da treba i tako dalje. Dakle, roditelji mogu samo u savjetima škole, mislim da se savjet zove u upravljačkom organu. Roditeljske sastanke kolektivne i individualne, individualna saradnja i pojačati vaspitnu funkciju roditelja, predavanja držati ako treba svakih sedam dana. Kad ste čuli na televiziji vidjeli školskog pedagoga?

01:26:46 - Marko Atlagić: Pa niste imali petnaest godina, a psihologe svako veče imate. Znate zašto? I to je ubačeno. Devedeset osam posto je u školi pedagoških problema, samo dva posto psiholoških. Volio bih da su psiholozi, evo neka slobodno kažu, idemo u debate.

01:27:04 - Marko Atlagić: Prema tome, psihologizacija škole ide ka uništenju pedagogizacije škole i tu dubinski neke stvari, mi sistem eh, eh zaista trebamo u celini na neki način da, da ovaj da ga menjamo. Dozvolite pošto nema vremena da kažem visoko obrazovanjem, pošto je ono aktualno i tu drastične promjene treba.

01:27:36 - Peđa Mitrović: U pitanje nastavnih planova niko živ ne zadire godinama deset da kažem trideset četrdeset godina- Akreditaciona komisija ...

01:27:38 - Marko Atlagić: (tri sekunde pauze) E sad, samo da kažem akreditaciona komisija, to uopšte ne gleda program. On-ono gleda plan tamo i naziv predmeta. Međutim, program je nešto drugo. Eh, plan je broj časova, a program je nastavne jedinice. I šta smo dobili sada kada je u pitanju bilo-bilo koja kata.

01:27:55 - Marko Atlagić: Da je uzmemo istorija, jedni predmeti se izučavaju u Beogradu, drugi u Novom Sadu, treći u Nišu. Na svim univerzitetima različito i predmeti, tako da ih kažemo, je li sve različiti, a da ne idemo u suštinu nastavnog plana i programa, katastrofa. I ono što je bitno zaista moramo vidjeti u toj reformi, ja se nadam u budućnosti, i analizirati udžbenike, pogotovo iz istorije. Ja sam analizirao zadnje dve godine sve i jedan udžbenik iz istorije svih izdanja. Ne bi nam to najveći neprijatelj, verujte, dao da takve udžbenike.

01:28:34 - Marko Atlagić: Zamislite da se uči da su Kotromanići Nemci pored, što jesu. To ne ma-ne. I sad će, neko će mi reći izvinite, gospodine, lažete, ali to stoji o udžbenicima. Pa to nam niko ne bi stavio. To su naši ljudi radili.

01:28:47 - Marko Atlagić: Prema tome, i niz da ne govorim od, od ovaj o drugim stvarima. Drago mi je danas što smo išli ka problemima. Njih ima mnogo i mora eh, veća, kada je dualno obrazovanje informiranost biti odbora ovoga, ta povezanost više su povezani sa Ministarstvom ovog za državnog sekretara, da znam više su s vama izvještaje, nego onda ovdje, ovdje dolazimo do problema. Ja pratim to u detalje. Dualno obrazovanje, ali mislim da ovo ov-o što su kolege primjedbe neke da, eh, da u budućnosti sad, evo za sljedeću sjednicu kancelarija da ovdje izvještaji i da izvještaje kad vama ujedno i nama šalju.

01:29:26 - Marko Atlagić: I onda će biti svakakva tri mjeseca. Prema tome, ovaj što se tiče financija, već ste rekli, drago mi je da povećanje išlo. Drago mi je ovo što ste svi rekli da prosvjetni radnik treba biti dobro plaćen, dobro plaćen, jer jedan američki pedagog davno je rekao, "Ako nećemo dobro platiti učiteljicu danas, sutra ćemo deset policajaca."

01:29:48 - Peđa Mitrović: Nije ključno, već plata.

01:29:50 - Marko Atlagić: Prema tome, eh, eh nije odlučujuće da mora biti, ali ne treba ovo što ste i rekli ne treba zanemariti. Uvijek je čovjek odlučujući da me sto puta netko pokušava ubiti, uvijek bi bio prosvjetni radnik, verujte, jer nema lepšeg zaista posla nego što je biti evo učitelj bit. Polazim od njega. Ja nisam ni učitelj, ali to mi je najdraže zanimanje. Vi koji ste studirali ovaj, pedagogiju i istoriju pedagogije vrlo dobro znate.

01:30:16 - Marko Atlagić: Prema tome, o-ovo za sljedeću sjednicu ćemo prilikom izvještaja zamoliti Kancelariju z-za dualno obrazovanje i Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja. Ja sam završio ukoliko gospodine ministre, ovaj državni sekretaru izvinite eh, ovaj biću ti ministar, chale vobu, ovaj ukoliko želite ne-nešto odgovoriti još- E hvala vam. Peđa Mitrović Izvolite, Peđa.

01:30:46 - Peđa Mitrović: Samo kratko mislim vezano za to da politizujemo temu. Dakle, zaista nije stvar u politizaciji teme, nego je stvar u tome da pričamo o obrazovanju. Dakle, jedno su naši utisci, drugo su činjenice. Još jedanput ću vam kažem, postoje međunarodno uporedivi podaci. Srbija izdvaja uporedno manje značajno manje za trideset posto manje dvadeset pet posto manje u odnosu na zemlje Višegradske grupe koje moramo da sledimo zato što gubimo korak sa njima, dakle treba čitati podatke.

01:31:06 - Peđa Mitrović: Slovenija četiri zarez, četri zarez devet posto BDP-a, Estonija pet zarez pet, Litvanija četri zarez pet, Letonija pet, Poljska četri zarez jedan, Če-Češka četri i po, ja kažem još jedan put mi tri šest. Dakle, nije to, nisu to, nije to politizacija i nisu to utisci, to su činjenice, a što se tiče dualnog obrazovanja, hajde baš da vidimo te izvještaje i još jedanput vam kažem prema svim podacima koje ja imam, informacijama koje ja imam, a verujte, radio sam kao ekspert koji se tiče generalno javnih poli-javnih politika, pa i u oblasti dualnog obrazovanja, tako da znam šta pričam. Tu stanje definitivno nije dobro i zato jeste jako bitno da znamo kakvo je stanje u dualnom ob-obrazovanju, posebno što pra-planiramo da ulažemo više u dualno obrazovanje nego u druge eh, druga, druge, druga obrazovanja. I nije, naravno, tačno, izvinjavam se gospodine Atlagiću da pedagogija smatra da je to, kako ste vi rekli vrhunac ili naj- najveće dostignuće savremene pedagogije dualnog obrazovanja nije tačno. Savre-savrmena pedagogija kaže da ima mnogo više problema nego prednosti dualnog obrazovanja.

01:32:02 - Peđa Mitrović: I posljednja stvar ehm-I zaista tim završavam. Kad bi se, ak-ako je nama više novca na razredima drugih ministarstava za kapitalna ulaganja i obrazovanje, a ne u Ministarstvu prosvete i Ministarstva za javna ulaganja, onda naš budžet je katastrofalan, a to nije tačno. Kažem još put, da saberete te cifre po ministarstvima raznim otkako vi kažete iz Ministarstva pravde i da ih stavite u ovaj iznos, opet se to neće drastično promeniti. Dakle, gro ulaganja je u Ministarstvo prosvete i Ministarstvo javnih ulaganja, a to ostalo je neki kusur i to je to. I još ako da kažem da se vratimo, kad se poredimo sa zemljama Višegradse grupe mi ozbiljno zaostajemo ljudi, a to je ozbiljan problem.

01:32:36 - Peđa Mitrović: Savremena ekonomija traži dobro za-obrazovanje, a tu naša politika nije dobra. Nama je prioritet Expo, ali ne-nije nam prioritet obrazovanje.

01:32:44 - Marko Atlagić: Hvala Hvala samo dve, tri rečenice da kažem, eh, vaspitanje i obrazovanje u cjelini je ono odraz ukupnih društvenih odnosa kada su u pitanju i financije. Znači, ukupan budžet gledamo i sad unazad, ako gledamo druge zemlje, često se mi upoređujemo, nikada mi u ekonomiji ne možemo dostignuti određene europske zemlje, čak ni u parlamentarizmu. Zašto? Jer su imali parlamentarizam po petsto godina pre nego mi. To je stvar historijskog razvoja i svesti, biti čovjeka da tako kažem.

01:33:16 - Marko Atlagić: Čak i unutar Srbije, kako vidite pojedina područja uzmemo, uvijek je Vojvodina više ekonomski, tvornice su zbog utjecaja u prošlosti Austro-Ugarske i Mađarske-i b-inače Austro-Ugarske za vrijeme više se gradilo u tim područjima ne-nego u drugim i tako dalje. Prema tome, ovaj da se mnogo nije učinilo, jeste mnogo. Da li treba više treba? Uzmimo naučno tehnološke parkove vidi-vidite tu ovo u Kragujevcu, š-t data centar to, dakle, ali ne treba nismo zanemarili i ove seoske škole što su velike stvari. To su ogromne stvari.

01:33:51 - Marko Atlagić: Ja uvijek zaista mislim i ne samo ja, nego vidim istoričari pedagogije kroz istoriju i ono što ste vi rekli državni sekretaru da je čovjek presudan. Bitni su i drugi faktori, ali bi mi ovaj, eh, se zalažem za to da se prosvjetni radnik više plati. Tu nema dileme, to k-kao prosvjetni radnik i kao čovjek. Da li je on podcijenjen. Ja ću vam reći, ja sam počeo raditi kao školski pedagog hiljadu devetsto daleke sedamdeset druge godine.

01:34:21 - Marko Atlagić: Zamislite kad je to bilo. Kad bih vam rekao sada šta sam mogao s tom platom, neću da rečem u nesvezdi, pa ništa bre. Platili sobicu jednu i mogao sam eh, jedan obrok drugo sam u školi jer je bila škola tri hiljade i dvjesto đaka, najveć-najveća u bivšoj Jugoslaviji i tako dalje. Dakle, da li je dovoljno? Pa nije.

01:34:41 - Marko Atlagić: Bio sam srećan. I danas kad govorimo o ovome da li treba više, treba zaista. Ali treba i kod prosvjetnih radnika pročisti onaj deo koji nisu zaista. Ja ih zaista molim neka napuste ako ne vole. Ako ne vole pozjakove, ako ne vole tu decu, ne vole vaspitanje.

01:34:59 - Marko Atlagić: Za-zamislite, evo, ajde da primijetim na jednom privatnom fakultetu, jer sam obilazio fakultete čak i državne sam, da neke stvari vidim, razgovarao me dojmio jedan eh, privatni fakultet gdje u-uh student može da u toku ne samo radnog vremena, nego i naveče da se javi nastavnik u svako doba dana. Taj pristup studentima je, mora biti izvanredan. Neću da ga nikad karikiram, pustim da ne zna. Kao pedagog govorim sve svoje pedagoške sposobnosti i nesposobnosti upotrijebit ću da ga dovedem do minimum znanja. Evo, to je suština čitavog našeg sistema kojeg ćemo mijenjati.

01:35:43 - Marko Atlagić: Ovo mi je drago, posebno što ste primijetili jer nas uništiše na jednoj strani ove tehnologije savremene, a na drugoj strani nas u iskorak i taj sklad uvijek društveni odnosi, ja verujem da društvenjaci to znaju su teže pratili ovaj industriju i-neks, skokovima je raslo uzimo tehnika, a društveni odnosi sporije su se razvijale. Mislim u tom pravcu ćemo raditi, ali ono što bi mogli zakonski na primjer, evo bit ću prost, možemo reći zaista da više roditelja odvojimo od škole u smislu da oni ne diriguju koliko će nastavnik dati ocjenu učeniku. Mi smo došli do tog hajde da se ne lažemo. Dakle, imamo te oblike forme koje možemo naći sagledati svi zajedno skupa i staviti roditelje na određenom mestu nastavnike na određenom mestu ministarstvo i to n-n-neće tu biti problema, samo treba napraviti taj iskorak. Evo, to jest kao što smo napravili i kod vladanja, već je brojčano ocjenjuju se prosjek pomalo ulazi u ne pomalo, neg sigurno ulazi u opšti uspjeh i tako dalje.

01:36:50 - Marko Atlagić: Dakle, eto u tom smislu ovaj da li se još netko javlja za riječ?

01:36:58 - Marko Atlagić: Samo malo evo života kratko, pa će- Recite.

01:37:02 - Života Starčević: Znači samo kratko. Kada smo kod činjenica. Zavisi šta uzimate kao izvor za činjenicu. Znate, danas smo imali u Narodnoj skupštini gosta iz našeg kolegu parlamentarca iz Nemačke, koji je rekao da je činjenica da je on video svojim očima Happy televiziju i rusku propagandu- Ovaj u Srbiji i da je to narušavanje slobode medija, znači tamo gde je zabranjeno, gde su zabranjeni ruski mediji, tamo je sloboda medija, a ovde gde možete da čujete i BBC i CNN i tako dalje. Tu nema slobode medija. Zatim je rekao, eh, eh pošteni izbori u Srbiji nisu pošteni izbori, a u Albaniji su sada bili protekli pošteni izbori.

01:37:54 - Života Starčević: Onda je rekao Evo, mi smo pre dvadeset druge godine smo imali pedeset posto energetsku zavisnost od Rusije. Danas ne uzimamo rusko gorivo, ne uzimaju direktno, ali preko posrednika uzimaju osamdeset posto. Dobro prigodimo- Završavam. Znači, nemojte ni minut samo u-u-u. Znači, imamo ovaj, kaže svuda po ulicama Srbije vidim Huawei kamere.

01:38:16 - Života Starčević: Vi ste dali vašu bezbednost Kini. Inače, ta država tog poslanika ima godišnju robnu razmenu dvestopedeset tri milijarde evra sa Kinom. Tako je, da. I uvek ću više verovati našem Republičkom zavodu za statistiku nego Eurostatu. To je poenta priče.

01:38:35 - Života Starčević: Hvala.

01:38:35 - Marko Atlagić: Hvala Bogu. Hvala. Pavićević Đorđe dva minuta. Izvolite slobodno da-

01:38:42 - Đorđe Pavićević: Hvala. Mada kažem ovo sa vremenom, danas je bilo malo rastegljivo u tom smislu. Ako je tema budžeta poseta nemačkih parlamentaraca ovde ne onda, ali slušali smo to više minuta, ali ja bih, javio sam se oko neke druge stvari, a to je jedna od stvari gde se vi u stvari ovde, to jest neki ovde svađaju malo sa matematikom. Matematika prosto kaže da ovaj razvoj, ovaj budžet ovakav kada se tiče kapitalnih investicija, kada se tiče svih razdelova jeste manji nego budžet projektovan prošle godine, ne uzimajući u obzir izvršenja u tom pogledu, videćemo kakva će biti, videćemo kakva će biti izvršenja i možete vi da se slažete s tom matematikom ko li ne slažete sa tom matematikom koliko god hoćete, ona je prosto takva. I druga stvar koja me malo iznenađuje, a to je da ovde dosta članova ovog odbora veruje da roditelji i učenici ne treba da se pitaju ništa o tome kako ide proces obrazovanja.

01:39:59 - Đorđe Pavićević: Da citiram, treba sve da stavimo na određeno mesto. Ne treba niko da stavlja nikoga na određeno mesto, nego proces obrazovanja prosto treba da bude nešto što je stvar društvenog dijaloga, a nikako ne stranačkih postavljenja, kao što je to sada trenutno slučaj. Zato i imamo situacije recimo, ne nije peta jedina gimnazija, ali koliko imamo nastavnika kojima nisu produženi ugovori zato što aa se smatralo da su učestvovali u protestima protiv ove protiv ove vlasti. I koliko nastavnika u stvari nije, nisu produženi ugovori, a došli su neki, recimo, koji ne znam, videli smo primer matematike koji kontrolišu na mobilnim rezultate testova i videli smo razne druge slučajeve zapošljavanja od strane onih direktora koje u stvari vlast postavlja. Ne postavlja ih trenutno niko drugi nego nego vlast.

01:41:14 - Đorđe Pavićević: Hvala.

01:41:15 - Marko Atlagić: Dobro. Samo dve rečenice, pa onda gospodine Mladenoviću. Hoće on da na kraju bi trebalo da rekate samo ovaj dve rečenice pre nego što Mladenović. Izvolite, gospodine Mladenović, kratko.

01:41:36 - Zdravko Mladenović: Ja sam hteo samo mada mislim da to verovatno nije.

01:41:42 - Marko Atlagić: Ovo ehm, treba da ja ustvari... Izvolite.

01:41:49 - Zdravko Mladenović: Da, ovaj pa mislim da je ovo to što sam hteo da kažem i aj sad da ne ulazim u neku direktnu polemiku, ja i kolega Pavićević, mislim da niti je prikladno niti ovaj, niti je to tema u stvari ovog. Ovde sad zaista konkretno smo pričali o sredstvima, budžetskim sredstvima i tu mislim da je ako pričamo o matematici, definitivno ipak sam ja tu na svom terenu ovaj.

01:42:40 - Marko Atlagić: A što se tiče ovog drugog i gde ste rekli, zaista vas molim samo da ne karikirate tu priču u smislu da je bilo ko sa ove strane zato da se deca i roditelji isključe iz svih procesa odlučivanja u školi, ali formiranje ad hoc plenuma roditelja, tetkica- To nema nigde na svetu.

01:42:41 - Zdravko Mladenović: Nastavnika koga god, mislim imali situacije da se u školama formiraju plenumi nas, plenumi nastavnog osoblja. To je bilo nastavničko veće, kakvi plenumi. Dalje pričate o konkursima. Naravno da ne postoji nigde u svetu, nađite mi jedan primer u svetu, ne u javnom sektoru, u privatnoj fabrici gde god da neko ne želi da dođe na posao pet, deset, petnaest, dvadeset, dva meseca i da jednostavno sledeće godine poslodavac kaže pa dobro, ajde oprašta ti se ovaj put na časnu reč nećeš više nikad. Dakle, ovde moramo da se- Ovde ne, ne, mi smo, mi ovde pričamo o obrazovanju.

01:43:24 - Zdravko Mladenović: Dakle- Mi-mi ovde pričamo o obrazovanju konkretno, ali kažem opet nije ovo tema i ne bih da širim sad dalje raspravu. Nadam se da će biti tih sednica gde ćemo pričati o tome zašto sam ja možda na početku upotrebio jednu tešku reč nadovezavši se ustvari na ovo što ste vi rekli da je ova školska godina normalna za razliku od prethodne.

01:43:47 - Đorđe Pavićević: Nije ona nenormalno u mnogo- Da.

01:43:47 - Zdravko Mladenović: Da, u najvećem procentu škole su regularno završene pričam u mojoj opštini. Obe škole su zaista bez ijednog dana prekida odradile sve ono što je bilo neophodno, ali imali ste zaista situacije i škole gde je to bilo, ja moram da kažem nenormalno, koliko god je to teška reč, ali nije to tema za ovo, za ovu diskusiju ovde. Dakle, da se zadržimo mi na ovim ciframa, a o tome šta je bilo u prethodnoj školskoj godini i o ugovorima i tako dalje, nadam se da će biti još nekih sednica Odbora pa ćemo diskutovati. Hvala najlepše.

01:44:18 - Marko Atlagić: Hvala. Državna sekretarka, izvolite, Gnjatović.

01:44:25 - Marija Gnjatović: Hvala puno. Ja bih samo ovako jednom dopunu na obrazloženju budžeta koji se odnosi i na nauku, tehnološki razvoj i inovacije. Nije u pitanju ni samo ukupan iznos budžeta, već i upravljanje tim budžetom i mislim da je važno i da se to komentariše i hoću da povežem sa ciljevima našeg ministarstva, a zapravo to je da imamo stabilno finansiranje istraživača i zaposlenih na institutima, da smo i ove godine obezbedili i nagrađivanje za deset posto izvrsnih istraživača. Ono što je prioritet Ministarstva je da zapravo na neki način kroz podršku saradnje nauke i privrede privuče investicije iz privatnog sektora u nauku, i jedan od ciljeva države jeste ovaj, povećanje tih iznosa i u tom smislu pokušavamo da se uskladimo i da se približimo nekim evropskim prosecima i zato ovoliko izdvajanje za Fond za inovacionu delatnost koji upravo takve program podržava. Takođe, eh, želim da kažem da je prioritet ministarstva da možda nešto što nam nedostaje u infrastrukturi u Srbiji nadoknadimo kroz međunarodne saradnje, posebno kroz Horizon projekte, ali i kroz sve vidove otvorene naučne istraživačke infrastrukture koju mi finansiramo kao deo EU platforme.

01:45:41 - Marija Gnjatović: Tako da mislim da je važno da, da, da pojasnimo da nekada manje investicije donose više kroz pametno planiranje ovaj, ulaganja i ono što je važno još da se napomene da jako mislimo o decentralizaciji svih tih aktivnosti i u tom smislu sada radimo na proširenju Naučno tehnološkog parka Niš, naučko, eh tehnološkog parka Čačak, kao i na izgradnji Industrijsko tehnološkog parka u Kragujevcu, u Kruševcu, izvinite. Tako to, naravno, investicije idu kroz Ministarstvo za javna ulaganja, nisu vidljive ovde. Ali ono što je važno da nekako napravimo ovaj, mnogo više prilika za inovatore i kreativne ljude svuda po Srbiji, ne samo u Beogradu. Hvala.

01:46:25 - Marko Atlagić: Hvala. Samo d-dve rečenice pre nego što dam Peđi još dva minuta da ovaj, kažem ovo da raščistimo, eh, oko stranačkih zapošljavanja, prigovaranja i tako dalje i viška tehnološkog. Vi znate da, znate koliko od 2012. tehnološkog viška zatekla vlast koja je došla? Evo ja neću to da i, da kažem tu cifru, potrudite se, pa svi dobijete to od ministarstva.

01:46:56 - Marko Atlagić: Unesvestili, pa bi, pa bi videli bez jednog časa. Hej, dođi sa ulice hoćeš predavati nešto u školi, na fakultetu, pita mene kolega jednog. Dođi i nešto ćemo izmisliti. Tek sada, evo ne znam da li državni, verovatno i sekretar, zna se, došlo u situaciju da smo to na minimum sveli. Ostavili te ljude unutra, dali im posao.

01:47:20 - Marko Atlagić: Neko ih je doveo i nestručne, odmah da kažem to i jedan veliki deo. Dakle, u tom smislu je tehnološki višak doveden do kraja. I što se tiče, ajmo da budemo otvoreni hoćete da vam ja kažem čiji su dekani. Evo, sad ću da vam kažem ako hoćete, a znate ovde pošto ima univerzitetskih profesora, pa nisu Srpske napredne stranke. O čemu vi govorite ljudi, hej?

01:47:49 - Marko Atlagić: Kako koji, evo dobacuje. Evo da, bilo bi suviše sad da ih prozivam jer bi zvali i tako dalje. Vi to dobro znate kao i ja da nemaju nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom, ljudi. Nek ukupno obrazovanje. Ono što je najtragičnije, hajde da završimo, da privodimo kraju jeste da svi skupa kao prosvetni radnici, jer je većina nas danas ovde takvih, ali i država vodi računa dakle o deci.

01:48:21 - Marko Atlagić: Najveći pedagoški zločin ponavljaću dok sam živ tu rečenicu jeste ne dozvoliti deci da idu u školu, bio to roditelj, nastavnik, direktor, političar ko god da bio. To je naa, to je ubistvo te dece, to nikada nije bilo. Šta je to u nama? Umesto da kažemo idite, trudimo se u najgorim istorijskim, hajde da kažemo uslovima ove zemlje, išlo se u školu. Sedam hiljada učenika i studenata u Francuskoj za vreme Prvog svetskog rata i u Africi je školovano tamo.

01:49:00 - Marko Atlagić: Ne kažem da su Francuzi, i oni su pomagali, ali naši učitelji, Srbi odavde i tako dalje. Dakle, u tom smislu drago mi je da smo danas načeli neke probleme, predstavnici Ministarstva nauke i prosvete su tu, pa svi skupa. U budućnosti drago bi nam bilo da rešavamo i više informacija između nas, jer ja gledam izveštaje. Jedan je, završiću s ovim, narodni poslanik tražio u prošlom sazivu sastanak sa mnom u četiri oka kao predsednikom Odbora i državni sekretar. Devet pitanja.

01:49:34 - Marko Atlagić: Ovako smo seli, razgovarali, rećću vam to je bio Boško Obradović. Izvolite, gospodine poslaniče. On prvo pitanje, drugo, treće, četvrto kažem, osam pitanja imate u izveštaju Ministarstva, pokažem deveto ćemo raspraviti, dogovorili ste. Ne čitamo.Či, ne čitamo izveštaje, verujte, ja imam, struč, slučajno možda ili slučajno, neoduvanom obrazovanju, ali i firme čak popise o-o-oliko materijala o tome koje rade, ali zato ćemo na sledeću sednicu izveštaje sekretaru obavesti već danas da nam Kancelarija dostavi izveštaj i Zavod za unapređivanje, zašto njega ja najviše držim, aj'ti kao nekakav pedagog do Zavoda, jer on je u stvari, ajde da budem prost u izrazu, on je ustvari tek eh, tehnolog ili inženjer u nekoj p- Eh, dakle, u tom smislu da, da nam, da nam bolje objasne nego, nego što mi možemo, je li tako? Izvolite, Peđa još dva minuta, probajte.

01:50:36 - Peđa Mitrović: Svi se, ali moram bezvno da reagujem za Eurostat, dakle ako budemo vodili politiku u obrazovanju na osnovu naših utisaka i ličnih doživljaja, a ne na osnovu podataka, onda smo mi u ozbiljnom, u ozbiljnom, veoma ozbiljnom problemu. Još jedan put vam kažem, podatke Eurostat dostavlja i Republika Srbija i podaci Eurostatu su kao što je budžet završio u Eurostatu, tako budžet svake nacionalne države završi u Eurostatu i upravo služi tome da možemo međusobno da se poredimo. A ako vam se ne sviđaju podaci iz Eurostata ili iz OECD-a ili bilo koje druge međunarodne institucije koja upravo služi, izvinjavam se samo- Ja vas nisam pre-, ja vas nisam prekidao. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, statistiku su takođe u Eurostatu, ako niste upoznati, dakle mi kao- Pa onda nemojte molim vas takve glupe stvari ov-kako ćete rekao. Dakle, još jedanput vam kažem, a ako ne verujete podacima Eurostata, koji su inače naši podaci i mi smo se obavezali i ka- na standarde kako prikupljamo te podatke, obrađujemo, dakle, kao i sve druge zemlje i prilično uniforman proces, onda pogledajte slike kako izgledaju škole u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj, Sloveniji i videćete da su naše škole prilično u ozbiljnom zaostatku u odnosu na te škole.

01:51:40 - Peđa Mitrović: I tu nema šta da se sporimo. Dakle, ako vam podaci nisu ti, pogledajte onda slike, možemo i o tome da govorimo na taj način i da shvatimo jednom konačno. Dakle, stanje u obrazovanju Srbije duže od decenije nije sjajno i naše zaposleni obrazovanje je činjenica zato što kada se poredimo sa drugim zemljama, vidimo da relativno odnosno naše izdva, mogućnosti izdvajamo manje nego druge zemlje. Ali ono što je još važnije, a to je da se vidi odnos prema obrazovanju kao kurs koji smo zauzeli, pa vam kažem da Ministarstvo finansija ni jedanput još nije odgovorilo. Zašto je Nacionalni stadion prioritet odnosno obrazovanja, a jeste prioritet.

01:52:13 - Peđa Mitrović: Izdvajanje za Nacionalni stadion i ove i sledeće godine će biti više nego izdvajanje za kapitalne rashode za obrazovanje. E, to nam Ministarstvo finansija i dalje nema odgovor, a nemate ni jednu studiju. Dakle, ne postoji ni jedna jedina studija ni za Expo, ni za Nacionalni stadion koji kaže, e, ovo nam se više isplati nego obrazovanje. A zdrava logika i ako znamo, činjenice će reći.- Dakle, apsolutno kažete budžetom, vi to budžetom kažete, vi to- Nemojte molim vas, nije jedna godine, nije jedna godine, više godina. To je vaš stav.

01:52:37 - Peđa Mitrović: Dakle, vi ste nama rekli ovo nam je prioritet, obrazovanje nije i to je vaš kurs koji držite od prošle, ove i sledeće godine. Hvala vam.

01:52:44 - Marko Atlagić: Dobro, to je stvar uvjerenja. Samo da privedemo kraju, st-stvar uveren-uvjerenja i molim vas Expo nije samo stadion, nego trista trideset četri projekta na nivou Republike Srbije, da ne idemo sad u širinu i to, da li se u obrazovanje ulaže. Ulaže toliko koliko ukupni budžet može da dozvoli. Ali zato smo zauzeli određena mesta u-u-u, na takmičenjima međunarodnim među najboljim u svetu. I to g-govori ono što ste rekli državni sekretar kvaliteta i nastave i nastavnika i učenika i uslova i tako dalje.

01:53:29 - Marko Atlagić: Prema tome,- Samo da kažem malopre mi supruga javlja učenica naše gimnazije je na takmičenju u Kini u mesecništu osvojila treće mesto na svetu- Da završimo, imaćemo vremena i o tom. Sledeći put će izveštaji biti, pa ćemo malo šire o tom. Zaključujem raspravu, raspravu. Zahvaljujem se predstavnicima nadležnih ministarstava na učešću u raspravi, kao i svim članovima Odbora koji su na konstruktivan način diskutovali o ovoj temi. Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo saglasno Poslovniku obavio je raspravu u cilju obaveštenja.

01:53:57 - Marko Atlagić: Znači, eh 'ovaj predlogom eh odbora o pitanjima njegovog, iz njegovog delokruga. Danas su to bi-bili, bio je slučaj Predlogom budžeta Ministarstva prosvete za dvajstšestu godinu, razdeo dvajstšest i Predlogom budžeta Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za dvajstšestu, razdeo triješ't. Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda. (...) Predstavnici Ministarstva možete slobodno da, da idete što se.

01:54:27 - Marko Atlagić: Zahvaljujemo se na prisustvu i na konstruktivnoj raspravi. Druga tačka dnevnog reda je razmatranje predloga za obrazovanje Pododbora za omladinu koji su podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Sanja Džajić, Života Starčević i Stefan Kitanović. Dostavljen vam je Predlog članova i zamenika članova o-ovoga Odbora Nikole Lazića, Sanje Džajić, Živote Starčevića i Stefana Kitanovića za formiranje Pododbora za omladinu u skladu sa članom dvajstosjedam stav osam Zakona o Narodnoj skupštini i članom četeres'četiri stav šest Poslovnika Narodne skupštine. Mislim da su ovakve inicijative za formiranje Pododbora dobrodošle, kao i da (kašalj) pododbori treba da imaju jasno definisane zadatke, da budu funkcionalna radna tela sa manjim brojem članova koji su kompetentni za obavljanje poslova u pododboru. S tim u vezi pose, posetio, podsetio bi na, eh na član četeres'četri stav sedam Poslovnika kojim je propisano da Pododbor obavlja poslove za potrebe Odbora i ne može samostalno da istupa, osim ako nadležni odbor drugačije ne odluči.

01:55:38 - Marko Atlagić: Ukoliko želi reč, dao bih članu Odbora Nikola Lazić, ako želite da obrazložite kratko izvolite.

01:55:51 - Peđa Mitrović: Zahvaljujem.

01:55:57 - Nikola Lazić: Eh, pa pre svega, mislim da kao eh,Erm, Odbor treba da imamo telo koje treba da se uključi u neku vrstu kontrole i sam rad, obzirom da postoji Ministarstvo turizma i omladine, da imamo preko milion sto pedeset hiljada mladih ljudi u Srbiji, da imamo preko sto trideset tri osnovane kancelarije za mlade registrovano dve hiljade dvadeset tri udruženja za mlade, udruženja mladih i samih saveza. Mislim da bi trebalo da se sa, da se apsolutno svi, pa i ovaj odbor, pa onda i pododbor koji, koji će raditi na tome da se uključimo, da, kao što smo i stavili u predlogu, razgovaramo i sa predstavnicima nevladinog sektora, kancelarijama za mlade, savetima, da, da se aktivno uključimo u sve. Mi ćemo se zasigurno truditi da, da u narednom periodu odra-odradimo što više i budem u kontaktu sa što više relevantnih institucija, ali isto tako i sa ministarstvom, tako da verujem da ćemo možda formiranjem i ovog pododbora malo, malo i probuditi Ministarstvo, Ministarstvo omladine.

01:57:01 - Marko Atlagić: Hvala. (kašalj) Ima li još neko da se javlja? Pošto nema, zahvaljujem.

01:57:11 - Marko Atlagić: Više- (pauza od tri sekunde) Imam nekoliko bilo pitanja, ali- Izvolite, profesore Kovičević.

01:57:13 - Đorđe Pavićević: Da. Ja imam nekoliko pitanja. Jedna, erm, stvar koja meni upada u oči ovde jeste da je ovo faktički jedno, faktički jednostranački, nije formalno, erm, odbor u tom smislu i da ustvari on, erm, sada smo čuli, ima čak neku nameru kontrole, to nije nešto što, što bi moglo da bude, erm, moglo da bude, erm, predmet, erm, predmet rada ovog odbora. Erm, ali, erm, moje prosto i moje, moje sada pitanje da li mi podržavamo u načelu ovakve, kažem, faktički jednostranačke inicijative ili ćemo, erm, onda kada, recimo, bi, na primer, kolega Mitrović i ja došli sa nekim predlogom, da vidimo da li ćete to odbiti ili ne, a mi ćemo doći sa nekakvim predlogom? Hvala.

01:58:11 - Marko Atlagić: Hvala. Ko se javlja dalje? Starčević kratko. Spasojević, izvinite.

01:58:17 - Goran Spasojević: Ne, ne, Starčević je.

01:58:19 - Marko Atlagić: Ko glas?

01:58:20 - Goran Spasojević: Je, erm... Hvala predsedavajući. Ja ću pre svega reći par stvari vezano za ovaj pododbor, ali pre nego što kažem bilo šta, ja malopre je bilo reči u diskusiji da neki poslanici imaju privilegiju vremena i korišćenja vremena. Evo ja, pošto ne pripadam tom obrazovnom sektoru, prepuštam svoje vreme, ubuduće da znate ako je to poslovnikom moguće, kolegi Mladenoviću, Radenoviću ili Starčeviću ili bilo kome koji ste oblasti, ako je moguće, kažem, ako je moguće, jer puno toga ima da se kaže kvalitetno i sigurno da je malo vremena deset minuta da se obrazlože mnoge stvari koje je uradilo Ministarstvo i koje radi, koje se radi vezano za obrazovanje, a da može da se građanima to predstavi. A što se tiče pododbora, apsolutno ga podržavam.

01:59:07 - Goran Spasojević: Ja sam, između ostalog, i predsednik Pododbora za sport i Pododbor za sport ima u svom sastavu i opozicione poslanike i ja, ovaj, erm. Svi su pozvani koji žele da učestvuju i naravno da to nije ograničeno stranačkom pripadnošću i ja sam siguran da će to Nikola i ljudi koji su podneli ovaj zahtev znati na pravi način i da prezentuju, da pozovu i da uključe sve koji su bitni i relevantni da rade u narednom periodu, tako da apsolutno podržavam ovo. Žao mi je što je ovakva situacija i što se dešavaju neke stvari potpuno drugačije od nekog, da kažem, erm, stanja u kome bi mogli da radimo mnogo više, ali sigurno u narednom periodu, erm, i u plenumu i u odboru i u Odboru za obrazovanje tema omladine i sporta treba da zauzme mnogo značajnije mesto, pre svega zato što su mladi na neki način zloupotrebljeni u prethodnih nekoliko meseci i godina, i siguran sam da će imati šta kvalitetno i dobro da čuju i da su to teme koje će biti značajne i za budućnost naše zemlje. Da ne vraćam sad temu nacionalnog stadiona Ekspo i da skratim ono u najkraće, ali biće prilike da govorimo u odborima na, na, erm, kada budu izveštaji, da šta nam je potrebno i u kom pravcu treba da se razvijamo, tako da, erm, ja apsolutno podržavam ovaj predlog i siguran sam da će dati veliki doprinos i kvalitetu rada našeg odbora. Hvala.

02:00:28 - Marko Atlagić: Hvala. Javlja li se neko još? Ne javlja niko. Pošto se niko ne javlja za reč po ovoj tački dnevnog reda, zaključujem raspravu i stavljam na glasanje Predlog za obrazovanje Pododbora za omladinu. Molim vas da pristupite glasanju o predlogu da se obrazuje Pododbor za omladinu u sledećem sastavu: Nikola Lazić, predsednik, Sanad Džajić, Života Starčević i Stefan Kitanović, članovi.

02:00:50 - Marko Atlagić: Molim vas da pristupite glasanju. Zaključujem glasanje. Konstatujem da Odbor većinom glasova usvoji ovaj predlog. Za deset, protiv nitko, uzdržan nitko. Glasalo deset.

02:01:06 - Marko Atlagić: Nije glasalo tri. Ukupno trinaest. Čestitam predsedniku i članovima Pododbora na izboru i želim im uspeh u radu. Zaključujem sedamnaestu sednicu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

Snimak sednice