Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, poštujem veliki respekt gospodina ministra za predlagača amandmana, ali kada pričamo o članu 22. on govori o merilima i kriterijumima koje propisuje Agencija.
Ne postoji dovoljno razumevanje zbog čega Agencija je ta koja propisuje merila, ali izdaje određene sertifikate. Ne treba zaboraviti da Agencija za energetiku sarađuje sa evropskim agencijama za energetiku, da njihov rad je koncipiran takođe na evropskim direktivama i da sve ono što je u nadležnosti Agencije, a ona ovim zakonom dobija još veću težinu, upravo kao jedan od nezavisnih organa, koji u stručnom smislu, jer su članovi saveta izabrani sa stanovišta struke, a ne bilo kakvih političkih predloga. Jednostavno, treba da donese do toga da sve nedoumice po pitanju funkcionisanja tržišta, uopšte u oblasti električne energije i gasa i onih koji će učestvovati na tom tržištu, ona treba da otkloni.
Što se tiče javnih preduzeća, nesporno je da Zakon o javnim preduzećima će u budućnosti pretrpeti velike izmene, jer mi donosimo zakone koji su u usklađenosti sa evropskom regulativom, samim tim i Zakon o javnim preduzećima koji je imao svoje izmene i dopune zahtevaće nova sistemska rešenja.
Drugo, javna preduzeća, iz oblasti energetike danas obavljaju određene delatnosti i zarad države, ali i zarad tržišta.
Vremenom, kako se bude otvaralo tržište, jednostavno mnogi akteri na tržištu prometa koji se odnosi za oblast energenata, će se definisati ko će se baviti tržištem, a ko će se baviti isključivo javnom delatnošću. Tako da sasvim je prihvatljivo zbog čega u ovom delu određeni amandmani nisu prihvaćeni. Ja vam se zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, pa svi bi mi voleli da su sve odluke koje donose nezavisne institucije jednoglasne. Znate, voleli bi i da odbori u skupštinskom zasedanju prilikom određenih značajnih zakonskih rešenja budu jednoglasni. Ali, to jednostavno nije moguće. To je u stvari suština demokratije, da date pravo da svakom članu saveta nezavisnom, zato se i zovu nezavisni, jer niko ne može da utiče na njihovo mišljenje pri donošenju odluka.
S druge strane, ekspertsko. Imaju dovoljno znanja da donesu određene odluke i da daju svoj glas određenim odlukama. To je ono što ste vi donekle u pravu, da recimo, kada je u pitanju Agencija za energetiku, kada su u pitanju komisije za zaštitu konkurencije, sigurno da bi trebalo odluke da budu jednoglasne.
Međutim, to nije moguće. To nije moguće ni ovde, u Srbiji, to nije moguće ni u jednoj nezavisnoj instituciji, pogotovo kada pričamo o evropskim integracijama, pogotovo kada pričamo o članicama energetske zajednice, svaka od njih ima svoju agenciju za energetiku kao nezavisno regulatorno telo i njihove odluke nikada nisu zakonom obavezujuće da budu jednoglasne.
Iz tog razloga sam sigurna da gospodin ministar nije mogao da usvoji ovaj amandman. Zahvaljujem se.

Ako mogu da pomognem, uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, pogledajte samo Statut rada Agencije za energetiku. Znači, uopšte program rada, Statut usvaja Narodna skupština preko svog nadležnog odbora. Zato kažem da li je amandman izvodljiv, da ne dođemo u određenu pravnu zamku kao malopre što smo došli. Samo sam htela da pomognem. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, očito jedno nerazumevanje, a mislim da i neinformisanost čime se bavi Agencija za energetiku.
Praktično, ona je formirana usvajanjem drugog paketa direktiva EU donošenjem zakona iz 2011. godine i mislim da bi određene kolege iz DS trebali malo da poduče kolege iz Nove demokratske stranke, jer očito da postoji nerazumevanje i evropskih integracija i drugog paketa direktiva, a i trećeg paketa, koji smo jednostavno na putu koje moramo da usvojimo, pogotovo kada pričamo o nezavisnim regulatornim telima, Agenciji za energetiku i pogotovo ako pričamo o tome da želimo profesionalizaciju i želimo da nezavisna regulatorna tela imaju stručne ljude. Znači, stručnost se podrazumeva za tu oblast za koju je formirana Agencija. Ako govorimo o Agenciji za energetiku, onda sva oblast delovanja i funkcionisanja članova koji se bave, bave se iz oblasti energetike.
Dobra je volja što su se jednostavno otvorile struke koje mogu da budu vezane za ovu oblast. Dobro je što pored tehničkih nauka mogu da se bave određenom strukom i ekonomisti, a koji su vezali svoj životni vek za energetiku. To je dobro i ne vidim koji bi to bili poslovi od značaja za obavljanje poslova Agencije, a da nisu vezani za energetiku. Jednostavno, to pokazuje elementarno poznavanje uopšte ovog zakona. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, poštovanje postoji kod svih onih koji žele da unaprede zakonska rešenja, ali smatram da negde u skupe škole spadaju i tehnički fakulteti i Mašinski fakultet u Beogradu je negde osnova na osnovu kojih zaista mogu da dam svoj doprinos što se tiče Zakona o energetici.
Prema tome, tema amandmana se odnosi da oblast od značaja za obavljanje poslova Agencije za energetiku je praktično oblast energetike koja je definisana članom zakona. Prema tome, amandman ne može da bude prihvatljiv zato što ne postoje drugi poslovi od značaja za obavljanje Agencije za energetiku. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, u načelnoj raspravi sam rekla, a mislim da smo to malo zaboravili, verovatno su predlagači radili taj amandman, odnosno predlog, da je Vlada Srbije, nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o energetici 6.6, praktično u junu mesecu 2013. godine, donela Nacionalni akcioni plan vezan za obnovljive izvore energija, što je i bila obaveza prema određenoj proceduri Energetske zajednice. Taj Nacionalni akcioni plan se odnosi na plan da Srbija izgradi, odnosno učešće u obnovljivim izvorima energije bude 27%. Po tom planu je 1092 megavata projektovanih potencija. Od toga pola treba da ide na vetar, 438 megavata na mini hidroelektrane, 100 megavata na biomasu, 30 megavata na bio gorivo i nešto manje, ostatak, od 30 megavata na sve ove ostale vidove obnovljivih izvora energije.
Ono što je važno reći, a to je da je Srbija u nekim lokalnim samoupravama, imali smo prilike da vidimo u sredstvima javnog informisanja, već počela da primenjuje biomasu kod toplana, i to je dobar primer za Sremsku Mitrovicu. Juče je bio jedan dobar prilog o tome koliko su velike uštede kod primene biomase, baš kod javnih komunalnih preduzeća na lokalnom nivou, ali za to je potreban veliki nivo znanja i svest o tome, investicije koje mogu da podnesu da lokalna samouprava investira u svoja javno komunalna preduzeća, kako bi počeli da proizvode električnu energiju na biomasu. Potrebno je uvesti i mnoge druge vidove energije. Ovo o čemu je moj kolega Marija govorio.
Šta dobijamo time? Videlo se da kroz mnoge sektorske analize, odnosno druga zakonska rešenja, kao što je Zakon o upravljanju otpadom, imamo priču o električnoj energiju koju dobijamo iz otpada, imamo upravljanje organskom industrijom, a to je onaj deo koji se odnosi na Zakon o poljoprivredi, na Zakon o uređivanju veterinarske delatnosti, da taj deo treba da uzmemo u obzir. Znači, ima dosta toga gde bi te sektorske analize, odnosno druga zakonska rešenja trebala, a mislim da je dosta toga izmenjeno i već ubačeno, koji će obuhvatiti mnoge druge vidove proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.
Mislim da ono što je Vlada do sada uradila prema onom što je evropska Energetska zajednica i tražila da napiše, da koristi sve kriterijume održivosti i šeme sertifikacije za sve vidove obnovljivih izvora, je dala kroz Nacionalni investicioni plan, ispunila direktivu iz 2009. godine o promociji korišćenja električne energije iz obnovljivih izvora, a zadatak je da kroz ovaj zakon i sledeća zakonska rešenja što više promoviše, odnosno otvori vrata stranim direktnim investicijama u ovoj oblasti.
Tako da ovaj amandman sigurno nije bio u mogućnosti da se sada prihvati, ali opet, prihvatanje takvog amandmana sigurno da mnogi obnovljivi izvori energije koji nisu navedeni bi bili zaboravljeni. Tako da smatram da će u sledećim zakonskim rešenjima iz drugih oblasti oni biti obuhvaćeni. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, hajde malo da se podsetimo koje su to direktive. Znači, direktive koje treba da budu implementirane u ovaj zakon po tom Trećem paketu: prva je od 13. jula 2009. godine evropske zajednice o pravima za unutrašnje tržište električne energije o stavljanju van snage ranijih direktiva koje su postojale; zatim, Direktiva Evropskog parlamenta Saveta od 18. januara 2006. godine o merama za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja električnom energijom i investicije u infrastrukturu; zatim, Uredba evropske zajednice i Evropskog parlamenta Saveta od 13. jula 2009. godine o uslovima za pristup mreži za prekograničnu razmenu električne energije i stavljanje van snage uredbe koja je važila 2003. godine. Znači, to je za električnu energiju.
Za gas je Direktiva koja se odnosi na zajednička prava za unutrašnje tržište prirodnog gasa, zatim, Direktiva o merama o očuvanju bezbednosti snabdevanja gasom, o uslovima za pristup mrežama za transport prirodnog gasa i na kraju Direktiva o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije. Ja vam se zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, prvo da jednu dilemu razrešimo. Nisam gospođica nego gospođa već 18 godina, a i po dženderu, odnosno po rodnoj ravnopravnosti više ne postoji, je li tako, komentar gospođica i oslovljavanje tog tipa.
Javila sam se po amandmanu zato što sam shvatila da jednostavno ono čime se mi dičimo kao narodni poslanici kada predstavljamo Srbiju, to je da parlament Srbije ima sve političke stranke koje se zalažu za evropski put. Sada vidim da jednostavno dolazi do promena stanovišta i politike pojedinih stranaka ili neshvatanja o tome šta je strateški put ka EU, šta su evropske integracije i šta to znači primenjivati određene pakete po ugovorima sa energetskom zajednicom.
Ako pričamo uopšte o tom trećem paketu i uopšte o direktivama koje primenjujemo, ukoliko ih ne primenimo, znači, po ugovoru sa energetskom zajednicom, pravo u tom ugovoru je ukoliko ne primenite da kršite taj ugovor. Znači, pravo energetske zajednice je da se žali Evropskoj komisiji. Pravo Evropske komisije u pregovorima sa EU i Srbijom je da izrekne određene mere, pa čak i da zaustavi pregovore. Znači, ako se neka stranka zalaže za tako nešto, onda neka kaže jer ima legitimno pravo da promeni politiku svoje stranke. Možda je shvatila da taj evropski put, ta neka Nova demokratska stranka ili koja god stranka u parlamentu želi, može da kaže da jednostavno ne zbunjuje svoje birače sa tom politikom.
Što se tiče trećeg paketa direktiva i uopšte ovoga zakona koji je proizašao kao rezultat pregovora sa energetskom zajednicom, pa ovde je na sceni zaštita svih zakonskih rešenja, pogotovo koja su zagarantovana Ustavom Republike Srbije i možda u mnogim članovima smo mi previše i zaštitili Ustav Republike Srbije i negde smo vršili pregovore kao država sa energetskom zajednicom i našli ta praktična rešenja sa kojima smo hteli da pokažemo da evropski put nikako nije ugrožen.
Druga stvar, kada pričamo o poglavljima, poglavlje 15. i 21. odnosi se na energetiku i uopšte na sve vrste mreža, a ona obuhvata i energetske mreže, uopšte transevropske mreže kada pričamo u oblasti energetike. Uopšte to poglavlje u skrininzima je jako dobro ocenjeno i visoko ocenjen rad Republike Srbije.
Ono što je od 2012. godine do 2014. godine urađeno u ovoj oblasti je daleko više nego što je urađeno ukupno od 2000-te do 2012. godine. To imate u svim dokumentima, i Evropske komisije, i energetske zajednice i svih, jednostavno, pregovaračkih poglavlja. S toga, uopšte predlagači, imam osećaj, da nisu imali uopšte saznanja o tome koliko je država Srbija uradila u ovoj oblasti. Hvala vam na pažnji.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, kao i u slučaju člana 140, koji se odnosio na električnu energiju, tako je amandman Odbora povodom člana 265. sačinjen u istovetnom tekstu, s tim što se on odnosi na gas i trebao je u stvari usaglasi sve one izmene i dopune Zakona o građevinarstvu u postupku objedinjene procedure i onog dela koji se odnosi na saglasnost za priključak na mrežu.
Mislim da je na osnovu ovakve formulacije zaista pronađeno adekvatno rešenje i ministar je inače na Odboru ovaj amandman prihvatio. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre i kolege, htela bih da dam neku informaciju koja bi bila od koristi svima a to je da do 2012. godine, čak ovu oblasti inspekcijske kontrole, i prethodnim zakonskim rešenjima su stavili da ide komercijalno tržište, da proveru sudova pod pritiskom vrše kompanije koje uopšte nemaju veze sa energetskim inspektorima, tek po izmenama i dopunama Zakona o energetici 2012. godine stručna javnost i mnoge kolege koje su vezane za mašinsku struku na inicijativu i ovog odbora, su poslali ministarstvu kada su dolazili, ta oblast kontrole i nadzora i zaista gospođa Mihajlović je tada imala razumevanja i ovu oblast vratila u nadležnost energetskih inspektora odnosno države.
Ono što treba reći to je da sudovi pod pritiskom i opremom pod pritiskom nije isto, znači nije isti nadzor i tip nadzora što se tiče ovog dela, kada pričamo uopšte o opremi sudova pod pritiskom. Zbog toga je ovakva formulacija, pravnici koji su radili ovo obrazloženje i zašto su i odbili ovaj amandman upravo dali u cilju toga da zaista može da se da mogućnost da toplane koje imaju određeni deo sudova pod pritiskom, a određeni deo samo opremu koja ne podrazumeva i same sudove, daje mogućnost da se nadzor i kontrola vrši na adekvatan način.
Mislim da je u pravu ministar što je odbio ovakav amandman i mislim da je sigurno bila dobra namera predlagača, ali nije bila iz tehničkih uslova u mogućnosti da prihvati. Stoga vam se zahvaljujemo na ovakvom rešenju.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege ministri, kolege poslanici, namerno sam se javila po redosledu iza moje koleginice Čomić zato što je otvorila dosta tema koje su jako interesantne danas i današnja sednica je trebala da ima suštinski jedan svečani karakter zato što prvo mi ovde treba da damo saglasnost na potvrđivanje Sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o praktično finansijama, IPA liniji dva, o jednom mehanizmu setu zakona na koji će način Srbija praktično sledećih sedam godina povlačiti sredstva.
U skladu sa tim, imamo i zakone o energetici koji treba da implementira treći paket direktiva, koji treba da stupi na snagu prvog januara 2015. godine. Suštinski, ova sednica treba da predstavlja jedno naše opredeljenje ka tom evropskom putu i ono na čemu suštinski ova vlada pokazuje da u svakodnevnom životu će imati koristi svaki građanin, počev od ovog sporazuma koji se odnosi sa Evropskom komisijom sredstvima iz IPA dva. gde sredstva koja se budu plasirala kroz određene javne pozive, moći će da se jave i lokalne samouprave i nevladin sektor. Jednostavno i onaj građanin će imati uvid u to, na kraju krajeva i kako se ta sredstva povlače po različitim oblastima i ovo što je rekla gospođa Jadranka Joksimović da za energetiku je predviđeno 125 miliona evra.
Samim tim je to povezano sa Zakonom o energetici, koji treba u stvari da pokaže da je Srbija sposobna da se nosi sa najtežim problemima iz oblasti energetike, a evo zašto.
Ovo o čemu je moja koleginica govorila da zaista problemi koji su u Srbiji i u oblasti zelene energije i u oblasti životne sredine, a i nove strategije u smislu razvoja energetike i Strategija razvoja energetike i EU, pa i Srbije, treba da bude ta usklađenost, a mnogo toga ne može da ide preko noći. Mnogo toga traži jedan put, proces i mnogi direktive koje mi sada implementiramo u zakone tek treba da se sprovode i to sprovođenje će nam biti sigurno ne lako, da kažem, da ne bih rekla teško.
Ono što sam htela još da vas obavestim, pošto svi pratimo negde različite odbore, to je da je Odbor za privredu i energetiku stvarno jako aktivan u toj regionalnoj saradnji sa zemljama u okruženju, odnosno zemljama Zapadnog Balkana, pogotovo po pitanju energetike i ovo što je rekao gospodin ministar Antić, mi imamo kontakte sa našim kolegama, predsednicima Odbora koji se bave takođe energetikom i zakonskom regulativom i mogu vam reći da mi možemo da se pohvalimo da smo prvi u regionu koji donosimo zakon sa implementacijom trećeg paketa direktiva koje su, jednostavno, obaveza potpisnica Energetske zajednice, a kako je Srbija od 2005. godine potpisnica, ona je morala prvo da implementira drugi paket, pa je donela zakon 2011. godine, gde je osnova bila suštinska, formiranje Agencije za energetiku, koja je u nadležnosti rada parlamenta. Da vam kažem samo da primer u nekim zemljama u okruženju nije takav. Agencije je, recimo, u kombinovanoj nadležnosti Vlade i parlamenta. Znači, ipak je Srbija otišla dalje što se toga tiče.
Kod trećeg paketa treba uraditi to suštinsko razdvajanje proizvođača, snabdevača od distributera, odnosno uspostaviti to takozvano tržište električne energije.
Ono što mislim da je taj jedan veliki iskorak to je da Energetska zajednica, u saradnji sa parlamentarcima, od 2013. godine, počela svoje izveštaje o napretku Srbije u svom procesu, da izveštava i Odbor za energetiku i da, jednostavno, organizuje zajedničke sesije sa parlamentarcima.
Mi smo kao dobri učenici, dobri đaci pokrenuli i taj deo umrežavanja Odbora za energetiku zemalja Zapadnog Balkana, pa s obzirom da postoje određene inicijative Energetske zajednice da se umreže parlamentarci, baš zbog te jače kontrole i obaveštenosti, na kraju krajeva, u odnosu na Ministarski savet Energetske zajednice, postoji inicijativa za formiranje skupštine Energetske zajednice, koja je u proceduri, poslata je Evropskoj komisiji i to je neki postupak koji treba da traje u naredne dve godine.
Hoću da kažem da smo mi ipak vrlo aktivni u razvoju, uopšte i u idejama kako energetska politika treba da izgleda i u zemljama Zapadnog Balkana i nekako koliko može i kojim tempom da prati energetsku politiku EU, jer i EU ne nameće rešenja svima ista. Svaka zemlja bira način na koji će sprovesti određene direktive, odnosno evropske propise.
Na kraju krajeva, mi smo imali prilike, moje kolege i ja, da prisustvujemo i jednoj četvrtoj interparlamentarnoj sesiji koju je organizovao predsednik Zelenih Evropskog parlamenta, kojoj je prisustvovala i direktorka Direktorata Evropske komisije zadužena za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, gde su rekli da je njihova projekcija do 2020. godine je da potpuno, recimo, isključe ugalj, da kompletna potrošnja energije ide polovina iz gasa, a onda druga polovina iz obnovljivih izvora energije i iz energetske efikasnosti, jer smatraju da onoliko koliko možete da uštedite je praktično kao da izgradite novu termoelektranu, ali kada pričamo o energetskoj efikasnosti, danas nije tema.
Moram da vas podsetim da ministar dok je bila gospođa Mihajlović, od 2012. godine je praktično započela te zakonske promene prvo izmenama i dopunama zakona 2012. godini, ako se sećate, Zakona o energetici, a onda je 15. marta 2013. godine donesen zakon o korišćenju električne energije, koga mi u stvari zovemo Zakon o energetskoj efikasnosti.
Ono što je vrlo interesantno to je da Evropa, recimo, planira do 2020. godine da investicije u ovoj oblasti energetske efikasnosti za sve zemlje EU treba da iznose otprilike od 360 milijardi evra. Znači, obuhvata svih 28 zemalja.
Ako se uzme u obzir da EU dnevno uvozi električnu energiju u vrednosti od jedne milijarde, onda je u potpunosti razumljivo da, u odnosu na određene političke promene, kao na primer sada smo imali promenu po pitanju „Južnog toka“, ona treba da planira i taj svoj razvoj shodno okolnostima i to je ono što se dešava i zemljama Zapadnog Balkana.
Prema tome, s obzirom da Srbija ima taj proaktivan stav, Srbija je 2013. godine predsedavala i Savetom ministara energetske zajednice kada je bio ministar prof. dr Zorana Mihajlović i zaista mnoga rešenja praktično koja su i ovde data i započeta su sa te pozicije. Hoću da kažem da je svako od nas dao određeni doprinos da se ovakav zakon koji danas imamo sačini.
Pre nego što bih rekla nešto o zakonu suštinski, htela bih da vas podsetim da je energetska zajednica u svom izveštaju koji je podnela 30. septembra ove godine rekla da postoji napredak u praktičnoj implementacije primarne i sekundarne regulative, da je pravni okvir uglavnom u skladu sa drugim paketom zakona, da tržište koje se otvara je bilo predviđeno onim zakonom iz 2011. godine, a da Sporazum o principima saradnje o osnivanju i radu berze, za koju je bilo pitanje u prepodnevnoj raspravi, praktično počinje potpisivanjem EMS-e i EPEX SPOT-a, to je međunarodna organizacija koja se bavi transnacionalnim mrežama, u maju mesecu 2014. godine i to je prvi konkretan korak prema kojem imamo osnivanje srpskog organizacionog dela posla vezano za tržište, odnosno berze. EMS-a je potpisala Sporazum o upravljanju mrežnim radom 15. septembra 2014. godine. Znači, berza se ne uspostavlja preko noći. Posao sa ovako odgovornim direktivama sa ovako odgovornom regulativom mi sad kreiramo ono što je na nivou Republike, što je na nivou osnovnih zakonskih rešenja. Jednostavno, mora da je proces. Kao što je donošenje podzakonskih akata proces, i taj proces traje. Podzakonski akti se mnogo lakše formiraju zato što su u nadležnosti donošenja Vlade, ali opet mislim da zajedničkim radom možemo i da radimo na tome za donošenje nove strategije u kojoj smo obavezni, a ovaj parlament će govoriti o tome. To je strategija razvoja energetike od 2015. do 2020. godine i to je nešto što nam je zadatak u budućnosti da uradimo takođe zajednički.
Ono što vezano za energetiku danas treba reći da je dosta toga urađeno u oblasti obnovljivih izvora energije, da ovaj zakon obuhvata naše obaveze koje se odnose na električnu energiju, gas i obnovljive izvore energije, ali treba reći i da je u junu mesecu 2013. godine donet Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije sa našom evropskom obavezom da 27% imamo učešća obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije, da smo mi sada na 21,2%, da je napravljena ta platforma otprilike potencijala do 2020. godine na 1092 megavata, od koga će polovina ići na vetar, 438 megavata na mini hidroelektrane, 100 na biomasu, 30 na biogorivo i onaj ostatak praktično na geotermalnu vodu i solar. Zašto solar? Zato što zaista i u zemljama EU ta zelena energija je najskuplja. Zbog toga treba stvoriti uslove prvo investitorima, a mislim da donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji dosta toga su stvoreni uslovi da investitori koji su zainteresovani mogu da dođu i da zaista krenu sa izgradnjom ovakvih objekata.
Pored onoga što je za nas značajno iz oblasti obnovljivih izvora energije, ne treba zanemariti i tu socijalnu dimenziju suštinski cene električne energije.
To je ono što smo mi na zajedničkim konferencijama u regionu istakli, da negde ta socijalna cena električne energije je u stvari ono što čuva, na kraju krajeva, i socijalni mir svakog građanina i njegovog domaćinstva i to je ono na što ne možemo nikako da zaboravimo.
Zašto govorimo o tome? Zato ako bi krenuli tim tržišnim principom i ako bi krenuli primenom određenih direktiva, onako direktno, i bez podrške IPA II i bez podrške građana za reforme, koji su se izjasnili o tome da mnogo toga treba da se menja, onda bi dobili veliki broj investitora koji bi sa svog stanovišta krenuli da je njihov jedini motiv profit i onda jednostavno ne bi mogli da se kao država nosimo sa svim promenama sa kojima treba da se nosimo do 2020. godine, pogotovo kada govorimo o zakonskoj regulativi. To je ono što je jako važno reći, pogotovo kada je u pitanju gas.
Ako je direktiva, a jeste osnovna treća direktiva koja treba da se implementira, praktično razdvajanje nadležnosti po pitanju gasa pogotovo, i to je ono što je razdvajanje rada „Srbijagasa“ i „Jugorosgasa“, taj deo je takođe u određenim delovima bio nemoguć preko noći. Zbog toga je ministarstvo i na kraju krajeva i Vlada Srbije, jučerašnjim usvajanjem tog UPPR-a, odnosno unapred pripremljenog plana, pokazala da je zaista sposobna da neke stvari koje su čekale 10 godina sprovede, ali da sprovede na takav način da građani Srbije nemaju štetu.
Mnogo smo čekali na ovakva rešenja. Ja ću reći da prethodne vlade nisu ni imale Ministarstvo energetike. U rekonstrukciji od 2011. godine, problem obnovljivih izvora energije preuzelo je Ministarstvo za prostorno planiranje, građevinu i zaštitu životne sredine. Mi smo imali savetnika premijera za energetiku, što se pokazalo kao neodgovorno, jer zaista u vreme kada treba da menjate mnogo toga, pogotovo u politici energetike i kada idete ka tome da otvorite pregovore, odnosno da usvojite i izvršite harmonizaciju propisa sa EU, onda je to jednostavno politički neodgovorno.
Na kraju, kada pričamo uopšte o gasu, ono što je vrlo važno reći da je ovaj Zakon o energetici prošao nekoliko debata sa Energetskom zajednicom, pogotovu po ova dva pitanja, pitanje EMS i pitanje „Srbijagasa“, koji gledano sa stanovišta EU i Energetske zajednice predstavlja, onako suvoparnu primenu, bi se kosila sa mnogo naših zakonskih rešenja i na kraju krajeva sa nekim ustavnim zakonskim definicijama, tako da jednostavno nisu mogla da budu primenjena u takvom definisanju. I u toj debati našao se način kako da se u zakon implementira treći paket, a da ne uruši u ovom trenutku ni Ustav a ni ono što se zove državna svojina. Tako da je uopšte ovaj Zakon o energetici nešto što će u budućnosti dati veću težinu Agenciji za energetiku.
Inače, mislim da je trebalo raspravljati o izveštaju Agencije za energetiku, ali očito je pre došlo na red ono što se zovu reformski zakoni. Tako da, u trenutku sada kada imamo izveštaj Energetske zajednice o napretku Srbije za 2013. godinu, on zajedno u paketu sa ovim novim zakonom i praktično izveštajem Agencije za energetiku, moći će da bude tema jedne od sledećih sednica odbora, a može i da bude i tema posebne sednice Skupštine Srbije.
Mislim da bi to zaista svima bilo od značaja, pogotovo što dosta poslanika učestvuje u radu međunarodnih organizacija po ovom pitanju, po ovim temama i zaista su involvirani u kreiranje nekih novih rešenja, a da možda naše kolege koje se bave nekim drugim temama i nisu na neki način dovoljno informisani.
Što se tiče zakonskih rešenja koje smo imali prilike da čujemo, a deo su ovog paketa koji se odnosi na izmene o matičnim knjigama i one na izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, ja bih samo rekla da smo mi i na tom ekonomskom konkursu neformalnoj poslaničkoj grupi koja se odnosi na ekonomske reforme zajednički sa NALED-om imali prilike da čujemo da mnoge promene, odnosno modernizacija i reforma ovog zakona koji se odnosi na planiranje i izgradnju tangira sektorske politike, a ta politika koja je prva na udaru u stvari je energetika. Tako da smo i one predloge koji su se odnosili na energetiku, dosta toga je involvirano u ovaj Predlog zakona, tako da je ministarstvo imalo sluha u samoj izradi da mnoge stvari prihvati. Ono što nije moglo da bude prihvaćeno je definisano i o tome je ministar Antić govorio.
Ono što bih na kraju rekla, kao što sam i počela sa evropskim integracijama, završila bih da je značajna uloga Srbije, pogotovo u tom delu kada imate sporazum Republike Srbije i Evropske komisije, značajna je ta pomoć EU u implementaciji tih sektorskih politika. Na tom javnom slušanju treba zahvaliti ministarski Joksimović što je bila, da nam pojasni do detalja koji su to sektori u kojima će EU raditi zajednički sa Srbijom, zajednički sa lokalnim samoupravama, zajednički sa parlamentom, zajednički sa ministarstvom, sa civilnim sektorom, u tome da nam svima bude bolje.
Mislim da će tim i posao poslanika biti utoliko lakši da se barem razumemo, da danas nemamo izlaganja kao što smo imali u prepodnevnim satima, gde su neki poslanici pokazivali da stvarno nemaju dobro shvatanje i nemaju pojam o određenim temama.
Kada pričamo o energetici, treba da se dobro informišemo. Meni je drago što će DS podržati ovakav zakon i što je gospođa Čomić imala prilike da u ovoj temi učestvuje, iako to nije njena struka, ali očito se dobro informisala i pročitala o tome i može da komentariše. Postoji volja i želja da odbori među sobom sarađuju i kao što je gospođa Joksimović uspela na Vladi da nekako ustroji i sakupi sve predstavnike ministarstva da čuju šta su to evropske integracije, nije loše da i odbori između sebe zaista po mnogim pitanjima i po mnogim zakonima zajednički drže sastanke odbora, gde bi se informisali o mnogim temama u budućnosti. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, u načelnoj raspravi dotakli smo temu ženskog preduzetništva i ovo je otprilike jedan pokušaj da grupe narodnih poslanica predlože nešto što bi bilo jako konstruktivno za sve žene u biznisu.

To je da u određenim javnim konkursima kada se javljaju za aplikaciju za sredstva od „Start ap“ kredita do običnog kreditiranja, otprilike posebna pažnja u bodovanju se posveti ženama koje su vlasnice malih i srednjih preduzeća.

Na ovaj način smo hteli suštinski da ne remetimo uopšte klasifikaciju u budžetu. Znamo da je to sad, u ovom trenutku praktično u ovom modelu nemoguće, ali se zahvaljujemo na razumevanju i nadamo se da ćemo u toku sledeće godine zaista iznaći načine da žene koje imaju nameru da kupuju novu opremu i da razvijaju svoj biznis i zapošljavaju i otvaraju nova radna mesta zaista to i budu u mogućnosti.

S obzirom da je 60% žena na evidenciji za nezaposlene u odnosu na muškarce kojih 40% i s obzirom da žene imaju svega 15% nekretnina u svom vlasnišvu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, dosta toga smo danas čuli.
Potrudiću se da budem operativna što se tiče nekih predloga u ovoj raspravi u načelu, a to je pre svega da čestitam svim ministrima, naročito gospodinu ministru Vujoviću, zbog toga što je izdržao pritisak koji ima od strane poslanika bivšeg režima koji su se odnosili čak i na obesmišljavanje njegove stručnosti.
Danas smo imali prilike mnogo toga da čujemo, mnogo toga da vidimo što do sada nismo imali. Ono što je nepobitno to je da brojke govore za sebe, da nezaposlenost se smanjuje, da jednostavno naplata poreza u poslednjem kvartalu 2014. godine je mnogo veća, a kažu neki stručnjaci da sa ovakvim trendom praktično u 2015. godini Srbija će po sivoj ekonomiji doći na nivo EU, što pokazuje suštinski naš strateški put i cilj, prema kome treba da stremimo.
Na tom putu mi diktiramo praktično tempo kojim će ići, diktiramo tempo zakona koji ćemo usvajati, ali ono što treba reći i nikako ne zaboraviti, to je da je još fiskalni savet 2007. godine napisao da treba sprovesti ovakve reforme koje mi sada sprovodimo na čelu sa Vladom gospodina Vučića, i ono što treba reći da postoji zahvalnost, zaista i kolegama poslanicima i Ženskoj parlamentarnoj mreži i predsedniku Odbora za poljoprivredu gospodinu Marijanu Rističeviću kao predsedniku seljačke stranke i ministarki zaduženu za poljoprivredu Snežani Bošković.
Po pitanju praktičnom predloga da se žene koje su vlasnici poljoprivrednih gazdinstava na neki način kroz jednu pozitivnu podršku u vidu određenih subvencija stimulišu i imali smo prilike da vidimo da su i predstavnici Vlade i gospodin Vučić bili u poseti jednom poljoprivrednom gazdinstvu u Bačkom Gradišku u avgustu 2014. godine. i da su videli da zaista žene poljoprivrednici mogu da se nose sa tim poslom, ali reći ću vam da svega 9% žena, znači, koje se bave poljoprivredom imaju registrovana gazdinstva, odnosno u svom vlasništvu, što treba podržati jer taj mali čovek, mali privrednik suštinski će osetiti te rezultate ukoliko država ga podržava i to će biti amandmani, znači poslanica.
Tražićemo i određene amandmane koji se odnose na Ministarstvo privrede, a to je da se mala i srednja preduzeća koja su u vlasništvu žena jednostavno, takođe podrže za kupovinu određene opreme, kao i u Ministarstvu prosvete da se podrže na osnovu određenog pozitivnog bodovanja kod dodela sredstava iz Fonda za inovativne delatnosti.
To se odnosi na mlade naučnice i mislim da je sada vreme reći da svi oni koji kažu da žene akademci ne treba da postoje u Srpskoj akademiji nauka jako greše. Zbog toga što neke naše žene koje u inostranstvu su vrlo priznate članice Akademija nauka.
Ako se Srbija tako lako odriče njih, onda ne znam gde ćemo stići. Valjda je poenta priče da imamo što više učenih ljudi da bi mogli zaista da idemo napred.
Mislim da postoji razumevanje između ministara i poslanika, odnosno poslanica koji podržavaju ovakvu ideju jer se ne traže dodatna sredstva.
Traži se samo da se da jedan vetar u leđa kada su u pitanju, znači, ti konkursi kojima će se shvatiti koliko je važno da takve žene postoje, koje mogu da se nose sa tom svakodnevnicom koja nije nimalo laka, pogotovo ako se bave samostalnim biznisom i kod toga kada pričamo uopšte o preduzetništvu, dobro je da gospodin Sertić i najavio da će zaista se doneti ta strategija do 2020. godine koja će obuhvatiti preduzetništvo, ne samo žensko preduzetništvo nego i omladinsko i danas smo imali prilike od premijera da će iz sredstava od privatizacije praktično se odobriti određeni fond koji će ići na stimulaciju otvaranja malih i srednjih preduzeća i „start ap“ kredite za mlade.
To je u stvari put kojim Srbije treba da ide i kojim treba da se razvija. Na kraju ono što je sigurno dobra informacija za ministra finansija, a koja, mislim, da za sada nije obavešten, to je da je Komisija za Zaštitu konkurencije, koja je u nadležnosti rada ove Skupštine koja je izglasana pre mesec i po dana, praktično do kraja godine će biti 190 miliona u suficitu od čega će 120 miliona uplatiti u budžet, a ono resto dati NBS na čuvanje, a to je jedan veliki iskorak zbog toga što su do sada raniji saveti koji nisu funkcionisali, plaćali zakupe privatnim kompanijama 10 hiljada evra mesečno i koji su jednostavno pare držali kod komercijalnih banaka. To pokazuje da i ovaj Skupština može na jedan pozitivan način da utiče na institucije koje su tzv. nezavisne, da imaju jedan državotvoran pristup i takav pristup treba da važi za sve, ne samo za Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da važi i za one za koje smatramo da se možda do sada nisu ponašale državotvorno.
Mislim da će one verovatno pratiti dobre primere prakse, pa će se i oni negde okrenuti tim putem i dobrim primerima.
Zahvaljujem se svima i nadam se da će ovi zakoni koje ćemo usvojiti u jednom paketu, praktično otvoriti put koji je svima nama potreban, a to je put ka EU, o kome je govorila ministarka Joksimović.
Na tom putu ćemo sigurno imati mnogo teških situacija, izazova sa kojima ćemo morati da se suočimo, ali mislim da je to put koji je nezaustavljiv.
Danas smo imali prilike da čujemo, ko god da pokuša da zaustavi taj put, jednostavno neće moći i to pokazuje jednostavno da naša deca imaju dobru budućnost.
Ja vam se zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo Dragutinović, mislim da su moje kolege malo precenile predlagača, iz prostog razloga zato što ne verujem da će uspeti da pročita do kraja uopšte zakon, jer očito je 281 amandman podneti sa idejom da se nešto briše pokazuje ne samo opstrukciju nego pokazuje jednu želju da jednostavno niti imate nameru da unapređujete zakone, niti imate jedan konstruktivan pristup.
Tako da, predlagača uopšte dalje u svom izlaganju mislim da ga treba ignorisati, jer jednostavno ne doprinosi konstruktivnoj raspravi u ovom parlamentu. Mi se zalažemo sa evropske zakone, u tim evropskim zakonima moramo po amandmanima da raspravljamo i o onom ne životnom osiguranju i o imovini koja je definisana ovim amandmanom. Prema tome, treba ignorisati ovakve predloge, jer oni ne doprinose Srbiji i tom putu prema EU. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana viceguvernerko, danas vidimo da je na sceni jedan perfomans. U tom perfomansu vidimo da mnogi akteri u vidu predlagača ne samo što ne poznaju zakone nego ne poznaju ni onaj deo delatnosti kojim se bave, kao na primer politikolozi ne znaju nazive političkih stranaka sa kojima dele svakodnevno dužnosti narodnih poslanika. Tako su poslanici Napredne stranke u punom nazivu poslanici SNS.
Što se tiče amandmana, predlagač se ne slaže sa tim i traži da se briše amandman koji govori o kapitalu, obaveznom, akcionarskog društva koji se bavi osiguranjem. Tako amandman, odnosno na član 27. kaže da treba izbrisati da sva ona akcionarska društva koja se bavi životnim osiguranjem ne treba da polože praktično depozit od 3,2 miliona evra. Ili ne treba da jednostavno polože depozit za pojedinačne vrste neživotnog osiguranja koji se odnose na motorna vozila i na jemstvo dužnika u iznosu od 2,2 miliona evra ili 3,2 miliona evra ili za reosiguranje 3,2 miliona evra. To jednostavno nije prihvatljivo, jer mnogo pravna lica i mnogi građani ostali bi oštećeni u svakodnevnim situacijama koje se odnose na ove vrste osiguranja. To je razlog iz koga jednostavno ne možemo prihvatiti da ovakvi amandmani uopšte budu usvojeni.
Na kraju krajeve, svi građani su zabrinuti u opšte kada se na jedan neodgovoran način raspravlja u parlamentu Srbije. Prema tome, građani Srbije zovu sve poslanike i pitaju da li je na snazi ovde neki cirkus ili se odgovorno odnosimo prema donošenju zakona. Zahvaljujem se.