Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo temu koja nam se iz godine u godinu ponavlja. Ono oko čega mislim da se svi ovde slažemo, to je da treba da otvorimo i stvaramo društvo jednakih šansi. Pod tim geslom jednakih šansi po ko zna koji put produžavamo rokove za studente koji su upisali još 2005. godine svoje studije. Ali, mislim da ovde u ovoj sali, iako želimo ponekad da budemo i prestrogi u delu da kažemo – dosta je bilo više studiranja preko dozvoljenog roka, dolazimo u situaciju da otvorimo pitanje sa koliko aspekata možemo da posmatramo današnjeg studenta, magistranta i doktoranta. Pre svega, u kom ambijentu živimo? Živimo u ambijentu u kome u protekle četiri godine smo imali sprovedene ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju koje su pogodile sve društvene slojeve, pa tako i studente i magistrante i doktorante, koji zaista u svom okruženju možda nisu imali ni vremena ni mogućnosti da završe započeti posao, kada govorimo o studijama.
Ali, ono što je važno da kažemo je da, kada su u pitanju ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija, treba da upoređujemo stalno procenat visokoobrazovanog kadra u Srbiji u odnosu na države regiona i u odnosu na države članice Evropske unije. Svesni smo toga da je 10% visokoobrazovanog kadra u Srbiji steklo svoje diplome na državnim univerzitetima, 6% na privatnim univerzitetima, da je to ukupno 16%, ali taj procenat u razvijenim državama ide od 40 do 60%.
Naš strateški cilj, kao države Srbije, je 35%. To znači da se jako malo nalazimo na toj liniji na kojoj smo sebi zacrtali određene zadatke i da treba jednostavno da upotrebimo sve svoje resurse u državi, sve relevantne subjekte u društvu da ovaj procenat podignemo na određeni način. Ako želimo da Srbiju stvaramo kao društvo znanja i društvo inovacija, treba da dajemo podršku svima da uče i da shvatimo da je učenje jedan kontinualan proces sa kojim treba da se nosimo svi, kao i mi poslanici, kao i studenti, kao i srednjoškolci i osnovci. Ono što sigurno nama predstoji je reforma obrazovanja, ali reforma i visokog obrazovanja. Ta reforma sigurno neće početi preko noći i ona je pre svega počela određenim predradnjama koje je u protekle četiri godine kako-kako Ministarstvo prosvete u ovim teškim vremenima sprovodilo.
Ako želimo da kažemo, da budemo pošteni, šta je sve to Ministarstvo prosvete i nauke radilo u proteklom periodu, onda pored onoga što ste čuli, što je moj kolega Orlić rekao, da je stvorio i taj centar za etiku i centralni registar u kome će zaista da se svi doktorati stave na izlaganje javnosti. Ako kažemo da je postignut i formiran centar u kome će se vršiti objedinjenost nostrifikacija diploma, na koju se čekalo do sada i više od godinu-dve dana, moramo da kažemo da su i stvoreni uslovi za stvaranje novog jednog predloga novog zakona o visokom obrazovanju, o čemu je i ministar govorio. Ali, treba reći i da je urađena Strategija za internacionalno visoko obrazovanje i Grupa za IT, koja je objedinila određenu vrstu registara, kada govorimo o visokoškolskim ustanovama, čak i kada govorimo o delu koji se odnosi na objedinjenu cifru u budžetu Srbije, znači, zajedno sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom nauke i prosvete, praktično su utvrdili podatke o sopstvenim prihodima svih naučno-istraživačkih ustanova.
Znači da se dosta toga radilo, pogotovo kada govorimo o projektima koje je ministarstvo nosilo, da je 18 projekata u toku u saradnji sa Evropskom unijom u ukupnom iznosu od 17 miliona evra, ali da je Odbor za nauku i prosvetu i Odbor za evropske integracije usvojio pregovaračku poziciju za poglavlja 25. i 26. koja se odnose upravo na ovu oblast, što je značajni iskorak i pokazatelj koliki je trud i napor uložila ne samo Vlada Republike Srbije, nego i parlamentarci. Kada su odlazili u međunarodne delegacije van Srbije, govorili su upravo o tome da je Srbija ta koja želi da uspostavi društvo u kome će zaista napredak ići u smeru ne samo ekonomskih reformi i privrednog razvoja, već i razvoja tržišta kapitala radne snage, koje jednostavno mora da ide zajednički sa razvojem nauke i tehnološkog razvoja. Zašto nauke i tehnološkog razvoja? Zato što kada govorimo o razvoju informatičkog društva i zalaganju svih i sa strane stručne javnosti i ministarstva, pa čak i prosvetnog saveta koji su doneli odluku i parlamentaraca ovde za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u srednje škole, treba reći da sve odluke koje su donesene su donesene na osnovu realnog stanja uopšte u Srbiji, a to stanje, treba da kažemo, je onoliko koliko je do sada bila mogućnost da se razvijemo kao društvo.
Šta to znači? To znači da mi možemo u velikim gradovima, zaista da oformimo i centre i opremimo škole kada je u pitanju informatika, ali resurse, ljudske resurse je vrlo teško naći, jer kad donesete odluku da to važi za Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac onda je to jednostavno, ali kad kažete da treba da važi za 40 opština kao što su Prokuplje, Crna Trava, Vranje, Leskovac, onda tu postoje određeni problemi kada govorimo o školama koje se nalaze u ruralnim područjima.
Znači da moramo da budemo svesni toga koliko smo kao društvo sposobni da donosimo ovako odgovorne odluke i da napravimo jedan veliki skok u društvu kada je u pitanju razvoj prosvete i nauke. Zašto sad govorimo o visokom obrazovanju? Zato što naši fakulteti, pogotovo tehnički fakulteti u Srbiji mora jednostavno sa delom koji se odnosi na informatičko društvo da budu vezani za velike kompanije koje se bave ovom oblašću. Zbog toga kad pričamo o dualnom obrazovanju, do sada smo imali modele kao što su stručne prakse, volonterski, pripravnički staž, jednostavno donese se ta odluka na nivou i visokog obrazovanja, da određene poslednje godine, pogotovo tehnički fakulteta, budu isključivo vezani za velike sistem, za velike privredne subjekte velike multinacionalne kompanije koje su otvorili svoje proizvodne pogone u Srbiji. Zbog toga kada govorimo veza između privrede i nauke mora da postoji, jednostavno mora da postoji na jednom zavidnom nivo i to Zakon o visokom obrazovanju mora da podrazumeva.
S toga smatram, da je sigurno Ministarstvo kroz određene projekte na osnovu kojih je i razgovore sa svim relevantnim subjektima u društvu po ovoj temi donosilo sigurno implementiralo i ove predloge.
Ono što treba reći da ukoliko danas govorimo o ovoj temi da dajemo mogućnost studentima da produže svoj rok studiranja, ja negde i kao profesor, koji zaista radim dosta sa studentima ne smatram to kao neku veliku manu svih onih koji žele da uče, da li govorimo o četiri i po hiljade ljudi ili govorimo o 12.000 ljudi koji su hteli da pokažu da jednostavno žele da uče.
Osnovni problem se postavlja da li će država to finansirati ili oni stvarno imaju sami volju da uče. Ukoliko imaju sami volju da uče i da se samofinansiraju treba im pružiti šansu na određenim modelima i treba ih uputiti na nove modele učenja i nove modele studiranja i ne treba stopirati bilo koga u toj želji da stekne diplomu, baš zbog ovog niskog procenta visokoobrazovnog kadra u Srbiji. Mislim da mi kao društvo zaista uvek moramo da budemo na strani studenta, jer ne postoji taj Poslovnik koji danas u društvu može da kaže student nije u pravu. Student je uvek u pravu kada želi da uči. Ali, ono što treba država, to je da stvori ambijent u kome će on zaista moći da ostvari svoja prava. Mi se uvek nalazimo negde na granici da li možemo da pomognemo ili ne? Ali, kada kažemo da ništa ne košta fakultete to što oni uplaćuju, jednostavno nije istina.
Pre svega, korišćenje samih ustanova koje u ovoj državi postoje, zatim radnog vremena profesora koji daju po određenim grupama, izdržavanje objekata samih visoko obrazovanih institucija, zaista mnogo koštaju kad vi pogledate određene budžetske stavke, pogotovo kad je u pitanju Zakon o budžetu. Videćete da kada izvedete i podelite sa brojem studenata sa završenom diplomom onda je ta cena mnogo, mnogo, desetostruko veća nego u razvijenim državama koje imaju mnogo veći broj završenih studenata i jednostavno država uvek mora da nađe određeni balans.
Obrazovanje i visoko obrazovanje ne sme da bude socijalna kategorija u društvu, već jedna razvojna šansa društva gde svaki od studenata na završnim godinama počinju da daju svoj neki doprinos privredi, ali sa tim završenim diplomama imaju obezbeđena određena mesta.
Zbog toga je veliki značaj otvaranja fabrika, novih radnih mesta u Srbiji, pogotovo prestižnih kompanija iz inostranstva, pogotovo onih koji kažu da priliv stranih, direktnih investicija ne znači mnogo. Svakog ekonomskog stručnjaka možete da pitate on će vam reći da priliv stranih direktnih investicija direktno utiče na smanjenje siromaštva i utiče na povećan broj praktično rast i razvoj preduzeća i primenu inovacija u društvu. Jednostavno svako ko želi ovim da obezvredi rad Ministarstva prosvete i nauke je zlonameran i ne doprinosi uopšte razvoju nivoa svesti u javnosti da je učenje naš osnovni princip rada u kome možete da idete kao društvo napred.
Na kraju bih završila sa tim da očekujemo nov zakon ovde u Skupštini. Očekujemo jedan nov koncept, odnosno jednu novu platformu razgovora i ja verujem da će ministar zaista obezbediti razgovor sa svim relevantnim subjektima u društvu po pitanju uopšte ne samo Zakona o visokom obrazovanju, nego svih zakona, jer ako je u pitanju imate određenu vrstu promena, reformi i da ta nova platforma će dovesti do razvoja i napretka društva.
Zašto? Nama je potreba da jednostavno menjamo mnoge stvari kada je u pitanju nauka i primena inovacija, zato što tehnologija i tehnološki razvoj suviše brzo idu, društvene nauke ne mogu to da prate. Mi smo danas, jednostavno, okrenuti ka tim novim tehnološkim rešenjima i moramo ubrzano da pratimo te promene. Te promene će sigurno ići kroz nova zakonska rešenja i sigurno da je potreba veća podrška društva za takve promene.
U danu za glasanje ne samo poslanici SNS će podržati ovakve predloge koji se odnose na nove promene, ali sam sigurna da će mnoge svoje predloge i nova rešenja podržati i poslanici opozicionih stranaka, jer ako su do sada govorili o tome da žele napredak i podršku svim studentima magistrantima i doktorantima onda će to morati da pokažu na delu. Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, dosta smo toga čuli kada govorimo o kandidatima, ali da ponovimo, znači, odbor je doneo odluku da Milan Petković, Biljana Ratković Njegovan, Goran Peković, Velimir Milošević su u stvari lista kandidata za člana Saveta REM-a, koja se predlaže iz organizacija koje zajedno čine ovlašćenu listu predlagača. Biramo dva člana. Ali, ono što treba reći, sigurno da je na osnovu izlaganja i koleginica koje su članovi Odbora za kulturu i informisanje, procedura obavljena perfektno, da ono što je sigurno moglo da se čuje na tom odboru o razgovoru kandidata je jedna konstruktivna debata i razgovor o tome koji je kandidat bolji i na osnovu čega ćemo mi tek doneti odluku. Naša poslanička grupa će pre dana za glasanje imati sastanak poslaničke grupe i tada, praktično odučiti za koje kandidate ćemo glasati.
Ono što je važno reći da REM kao regulatorno telo prema svojim nadležnostima treba da obezbedi da svaki medij obezbedi slobodno, objektivno, istinito i blagovremeno informisanje, ali da ljudi koji, praktično će raditi ovaj posao treba u svakom trenutku prevazilaze i svoje lične animozitete unutar same institucije, ali i lične stavove, koje jednostavno svako od njih ima, i jednostavno rešava probleme koji su se sigurno tokom ovih godina nataložili.
Problemi koje treba ljudi koje ćemo izabrati da rešavaju koji su praktično bili nekada, a nekada su se problemi odnosili na ono da nisu radili svoj posao, jer nisu smeli da rade svoj posao, jer je politički uticaj do 2012. godine toliki da njihovo mišljenje nikada ni u jednom trenutku nije smelo biti donešeno, a da nije bilo odobreno od najviših instanci tadašnje vlasti do 2012. godine.
Današnji problemi se odnose na rešavanje nametnutih problema. Nametnutih problema u javnosti koji se vode pod nazivom, cenzura, autocenzura, diktatura. Da otvorimo priču i o cenzuri, i o tome da EU je dala pozitivno mišljenje na čitav set medijskih zakona koje je usvojila ova Narodna skupština. Da je u izveštaju o napretku Srbije od strane Evropske komisije i za prošlu i za pretprošlu godinu pohvaljen, praktično, napredak, čuli smo i od moje koleginice, da postoje organizacije koje su radile izveštaj, i da je Srbija napredovala za osam mesta u ovoj oblasti.
Kada pričamo o cenzuri, prosto, u državi u kojoj su i predsednik države i premijer države predstavljeni od strane mnogih medijskih kuća, ali i štampanih medija, na najgori mogući način, sa iznešenim gadostima koje se odnose po ličnoj osnovi, na članove porodice, da to jednostavno nije karakteristika država u kojima postoji cenzura. I navedite mi jednu državu u kojoj ovakav vid cenzure postoji.
Sa druge strane, kada govorimo o istraživačkom novinarstvu, očito je potreba stranaka bivšeg režima bila da pozovu u pomoć određene nevladine organizacije koje su napravljene isključivo zbog toga da bi se bavili plasiranjem neistina i laži. Kada uzmete dve godine i pogledate kolike su te laži bile potpuno je razumljivo bilo što je SNS organizovala izložbu necenzurisane laži, gde ja za dve godine pregledala sve naslove koji su bili i konstatovali da ih ima 6732 od kojih je izložila svega 2523 naslova, direktno od svih onih medija koji su imali mogućnost i dali svoja određena viđenja, ne samo premijera kao čoveka koji vodi Vladu Republike Srbije i državu Srbiju već i na ličnoj osnovi gde su navedeni privatni podaci, gde su navedeni ljudi iz njegovog najbližeg okruženja koje nije zabeleženo ni u vreme gospodina Tadića, ni u vreme gospodina Koštunice, pa čak ni u vreme gospodina Slobodana Miloševića.
To je činjenica i fakat koji ne možete promeniti. Da određene nevladine organizacije koje se bave istraživačkim novinarstvom tipa BIRN, tiša BIROT su finansirane po određenim projektima od strane EU, po projektima medijskog praćenja po određenim temama, sada imamo i žutu patku koja se bavi medijskim praćenjem određenog rada gradskih struktura. Vidite da postoje orkestrirane laži koje se plasiraju na medijskoj sceni Srbije.
To je ono od čega ne možemo niko da pobegne u Srbiji i to je ono što su dokazi ka tome da su oni koji su vladali do 2012. godine izgubili izvore finansiranja u kojima, pogotovo onih medijskih kuća koje su do tada po principu plati pa ću da te reklamiram, vodili svoje političke kampanje, vodili svoje lične kampanje kao uspešni privrednici, imali određene ne samo medijske kuće, nego čitave grupe koje su bile posrednici za instaliranje određenih programa, kao što su rijaliti programi i praktično su začetnici takvog jednog kreiranja javnom mnjenja u Srbiji.
Danas su najveći kritičari svega toga, danas su najveći kritičari i izložbe koju je SNS počela da prikazuje Srbiji kao dokaz o tome kako izgleda medijska slika u Srbiji i čime se sve bave političke strane. Ono što još treba reći, kada govorimo o autocenzuri treba reći da se Srbija danas suočava da medijske kuće trče za novce, trče za izvorom finansiranja. Zbog toga su u tom svom putu krenule ka popularizaciji tema koje u društvu izazivaju senzaciju. U toj popularizaciji došli su do toga da određene emisije tipa rijaliti, koji svi ovde osuđujemo i cela javnost osuđuje, su popularnije nego političke emisije. Na to ne možemo da utičemo.
Možemo da utičemo da se one emituju, jer je to tržište, da se oni emituju u vreme kada jednostavno je gledanost jako mala, ali ne možemo da utičemo da tržište radi svoje.
Ono na čemu treba da utičemo da kvalitet uopšte medijskog programa, a i da u tome pomogne REM, mora da bude bolji, mora da postoje određeni kriterijumi po kojima će uopšte takvi programi biti emitovani i da jednostavno i kao poslanici dignemo glas da svi oni koji žele takvo tržište treba jednostavno da daju svoje viđenje uopšte cele medijske slike u Srbiji da ona treba da bude bolja i da naša deca treba da uče mnogo bolje stvari nego da budu jednostavno opsednuti ovakvim rijaliti programima.
U tome mora da učestvuje i politička elita, ali i obrazovna, ali i roditelji koji jednostavno treba da kontrolišu svoju decu.
Ono što bih još rekla, kada govorimo o autocenzuri, to je da određene emisije koje su ovde navedene da su skidane zbog političkog uticaja, ta činjenica jednostavno ne stoje. Evo zašto. Zato što onoga trenutka kada ste pustili tržište i kada neko želi da ide ka što većoj gledanosti, kao određena medijska kuća, onda ona prati te „piplmetre“. Ako se ustanovi da određene emisije nemaju određenu gledanost, svaki vlasnik određene televizijske kuće i elektronskog medija jednostavno tu emisiju će skinuti sa svog programa upravo zato što želi sve veći priliv u budžetu da bi imao što veće investicije u svojoj medijskoj kući. Tako da je potpuno opravdano zbog čega određene emisije nisu toliko gledane.
Na kraju krajeva, reći ću vam sa određenim izborima, političkim kampanjama, vreme kada je došlo do toga da pričamo čak i o emisiji „Utisak nedelje“ u kontaktu sa narodom sve više smo čuli da jednostavno ljudi nisu mogli više ni da gledaju tu emisiju. Uvek su gasili i ta gledanost je povremeno opadala sve više i više i potpuno je logično bilo da je ta emisija jednostavno ugašena i ne samo ona.
Ako pričamo i o „Trenutku istine“, kao što znate, ta emisija je u početku bila vrlo gledana do trenutka dok nije prešla praktično granicu dobrog ponašanja i kulture i u tom trenutku ljudi su takođe okretali kanal i čim je ta emisija počela da pada po svojoj popularnosti vlasnik je jednostavno promenio i ugasio ovakvu emisiju.
Prema tome, kada pričamo uopšte o cenzuri u politici i kada pričamo o autocenzuri koja se odnosi u rijaliti programima u jednoj komercijalnoj osnovi pokušaj bivšeg režima je da izjednači te dve stvari. To nikada neće biti i nikada se neće pojednostaviti. U tome je razlika između nas i vas. Mi jednostavno politiku ne doživljavamo kao komercijalnu stvar i ne doživljavamo kao nešto što je za prodaju.
Političke ideje treba da imaju zaista svoj medijski prostor, treba da budu na određenom nivuo komunikacije i treba da govorimo zaista realno sa činjenicama.
Kada pričamo o cenzuri i kada pominjemo RTS treba reći da ako govorimo o cenzuri evo samo primer jučerašnjeg Dnevnika RTS od pola osam. Skupština Srbije je prikazana od svih političkih stranaka, samo ne od strane poslanika SNS.
Priča o tome da su problemi za verifikaciju mandata u Savetu Evrope bili i da je to jednostavno problem cele Srbije nije nijednom rečju pomenuta u tom Dnevniku. Treba reći da ako engleski poslanici socijalističke grupe, što je objasnila gospođa Maja Gojković, dolaze na određene odbore i traže stopiranje verifikacije mandata Srbije, onda je to problem Srbije. Znači, nije problem DS, nije problem ni SNS, nego je problem neodgovorne politike onih koji šalju svoje predstavnike u Savet Evrope nezadovoljni time što su vladali tamo 15 godina pa bi hteli i dalje da budu na silu poslanici, ali građani Srbije im nisu dali to poverenje kada jedna poslanička stranka treća po redu po broju svojih poslanika nema prava da ima onda svog predstavnika u određenoj delegaciji.
Prema tome, tako nešto nikada niste mogli da čujete na RTS, probleme koje imamo kao država zbog neodgovorne politike bivšeg režima nikada nećete čuti na RTS, pa vas onda pitam – o kojoj cenzuri pričamo? Da li govorimo o cenzuri politike koju vodi Vlada Republike Srbije i ova skupštinska većina ili pričamo o tome da su neki sebi dali za pravo uz pomoć određenih centara moći da jednostavno kreiraju javno mnenje tzv. spinovanjem i jednostavno pobunom javnosti i lažima koje plasiraju građanima Srbije.
Građani Srbije su prepoznali šta je istina i svaki put na izborima daju svoj glas istini i tako je bilo i tako će biti i zbog toga SNS nema problem sa tim da izađe na izbore i kaže građanima Srbije za koju političku platformu treba da se opredele. Zbog toga ćemo u danu za glasanje sigurno podržati kandidate za REM koji će obezbediti u medijskom prostoru podjednaku zastupljenost i da istina uvek bude na političkoj sceni Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, danas smo imali zaista prilike da čujemo i ono što su koncepti nekih neostvarenih želja bivših ministara, ali i ono što su, čini mi se, nerazumevanja u tehničkom smislu ovog autentičnog tumačenja.
Pre svega, ispred SNS mislim da treba da se zahvalimo strankama koje će podržati ovo autentično tumačenje, jer su ipak svoje stranačke interese stavili iza državnih interesa. S obzirom da kada pričamo o „Železari“, ona je pre svega državni interes i s obzirom da su shvatili i imali iskustva kada je bilo priče i o „Sartidu“ i o US Steel i „Železari“, došlo je jednostavno do toga da su nagomilani imovinsko-pravni problemi i finansijski problemi koji su proizašli iz svih ovih godina tražili suštinu, a to je dobar strateški partner.
Dobar strateški partner je bio potreban u 17 preduzeća kojim je Vlada Republike Srbije kroz zakone o privatizaciji, izmenama i dopunama Zakona o stečaju u 2013. i 2014. godini zaštitila u jednom delu da upravo poverioci ne mogu da bace u stečaj firme kao što su „Galenika“, kao što je „Železara“ i to je ono što predstavlja jednu ne samo privrednu, ekonomsku i socijalnu odgovornost Vlade, nego i svih građana Srbije, pre svega, prema ovoj državi, ali i država prema građanima. Jer, koncept da 100.000 ljudi ostavite na ulici, bez obzira da li oni imaju određeni novac za povezan radni staž i za određena finansijska sredstva, isplata po godini radnog staža, ne donosi prihodima i novostvorenoj vrednosti i ne donosi ekonomskom razvoju. „Železara“ je jedan od glavnih generatora BDP-a i problemi sa kojima se Srbija našla i 2000. godine kada je u pitanju bio dug tadašnje države, koji je tadašnji US Steel, odnosno preuzeo, odnosno nije preuzeo, jer se država odrekla praktično potraživanja, nego je prodala za određenu cenu, a pre toga „Sartid“ napravio i cena za koje su prodate u to vreme, su bili očito jedino moguće rešenje u tom trenutku. Svaka Vlada se mučila sa rešenjima koje treba da donese.
Ova Vlada je u trenutku kada je trebala da sprovede ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju javnih finansija sa 232 kreditne linije, sa hipotekom nad mnogim objektima, sa dugovanjima koji su jednostavno krediti davani od strane države po komercijalnim uslovima došla u situaciju da 17 strateških preduzeća zaista mora da zaštiti i na određeni način ljude koji rade u tim preduzećima ostavi u određenom radnom odnosu. Onda je krenuo jedan veliki i težak period pronalaženja strateškog partnera. Strateški partner, i sva sreća što na određeni način posle dugogodišnjeg rada, bez obzira što su se tu pojavljivali i druge zainteresovane kompanije, je došao i javio se na konkurs, na javni poziv koji je Vlada Srbije raspisala i pristao da kroz određenu pravnu regulativu uđe u određenu ugovornu stranu sa Vladom Srbije, odnosno sa „Železarom Smederevo“.
Ono zbog čega danas imamo ovde autentično tumačenje je, pre svega, što smo mi kao ova Skupština i kao skupštinska većina doneli zakon sa kojim smo zaista hteli da rešimo većinu imovinsko-pravnih problema u kojima Srbija ne samo poslednjih 15 godina, nego poslednjih 25 godina se muči i jednostavno ne postoji način na koji ona može da izađe, pogotovo kada je u pitanju pregovaranje sa stranim investitorima i kada kažemo da „Železara Smederevo“ i danas je i još uvek ostaje 100% u vlasništvu Republike Srbije, onda je to velika stvar, zbog toga što danas imamo dva pravna lica - „Hestil“ koji je kineski partner „Železari“ je jedno pravno lice, a „Železara Smederevo“ drugo pravno lice.
Važno je reći zbog građana Srbije da je „Hestil“ isključivo kupio imovinu „Železare“, a to znači da nema prenosa potraživanja, nema prenosa obaveza prema zaposlenima, niti nekih trećih uslova. Ali, šta je važno? Važno je reći da je poverenje koje je „Hestel“ kao investitor imao u Vladu Srbije i u „Železaru“ da sklopi sa 5.000 zaposlenih koji su radili u „Železari“ direktno, znači, „Hestil“ ima ugovore o radu sa zaposlenima u „Železari“.
Samim tim, oni su pokazali visok stepen poverenja i u ovu državu i u svog strateškog partnera koji se nalazi u Smederevu. Smederevo je jedna od žila kucavica ekonomskog razvoja Srbije, odnosno ekonomskog pada Srbije. Zbog toga ne treba olako shvatati rešenja koja govore o tome, najlakše je to baciti u stečaj, preko noći rešiti celu situaciju, otpustiti ljude, a ako treba zaposlićemo možda stotinak, dvesta, jer kao takva važna privredna strateška tačka ona jednostavno generiše naš BDP, novu vrednost, pogotovo kada govorimo o proizvodnji.
Ono zbog čega danas treba reći da „Hestil“ zapošljava pet hiljada ljudi govori o tome da je zaustavljen taj pad uopšte kada pričamo o Smederevu i zaustavljen pad ekonomski kada govorimo uopšte o privredi Republike Srbije. Ko je „Hestil“? Vrlo je važno da danas znamo kakav je naš strateški partner. Pre svega, 4. marta 2006. godine, kada je objavljen javni poziv za prikupljanje ponuda za nadmetanje radi prodaje imovine subjekta privatizacije koji se odnosi na privredno društvo i „Železaru Smederevo“, krajnji rok je bio 30. mart 2016. godine, 4. marta praktično je raspisan taj javni poziv na koji se javio investitor koji je u svojoj ponudi dao 46 miliona evra i ono što je rekao u svojoj ponudi, da će zaposliti sve zaposlene iz „Železare Smederevo“.
Osim toga, kada imate jednu pravnu proceduru po kojoj funkcioniše partner kakav je „Hestil“ i kada imate jedno imovinsko-pravno nasleđe u Srbiji u kojem je jako teško da bilo koji investitor shvati da mi ta nerešena pitanja do sada nismo nikako rešili, nego da imamo različite modele rešavanja, kao što smo imali pitanje stečaja ili smo imali pitanje da 200 parcela fizičkih i pravnih lica imaju ispod vodove koji su povezani sa „Železarom“, onda je sasvim razumljivo da morate da nađete određeno pravno autentično tumačenje sa kojim će investitor da osigura svoje postojanje dugi niz godina na tržištu Srbije. Treba reći da ti vodovi o kojima danas pričamo se nalaze pod zemljom i postoje više od 60 godina. Oni nisu novi.
Kada govorimo o tome da pričamo o autentičnom tumačenju, o pravu službenosti, a ne o vlasništvu, to znači da bez prava službenosti „Hestila“ „Hestil“ ne možda da radi, jer može da se desi da pojedinac vlasnik te parcele kroz koju prolaze određeni vodovi, po određenom sistemu dođe do oštećenja i jednostavno nema finansijskih sredstava da tako nešto popravi, onda će biti ugrožen sam „Hestil“, odnosno „Železara“ zbog takvih problema.
Ono zbog čega ovo govorim, zato što mislim da je nerazumevanje kolega iz nekih stranaka koji kažu da je pitanje telekomunikacija, pitanje mreže elektroprivrede Srbije, da je to pitanje ustupanja vlasništva. Trebali bi da znaju da po Ustavu Srbije, mreža elektroprivrede Srbije je 100% u vlasništvu države Srbije i nikada nije u vlasništvu privatnika. Jednostavno, takve protivustavne akte ne možemo da donesemo. Sistem telekomunikacija, takođe, ne može da bude u vlasništvu privatnika, već je u vlasništvu države.
Zbog toga danas imamo autentično tumačenje po kome želimo suštinski da pojačamo određeno pravo koje ima onaj ko je kupio imovinu, jer bez tog prava se dovodi pitanje delatnosti koju obavlja „Hestil“. I ono što je u pravnom smislu kolega Neđo Jovanović, kao iskusan pravnik, potpuno objasnio, kao i predsednik Odbora za zakonodavstvo, ja ne bih više ponavljala, ali hoću da kažem da u trenutku kada govorimo o privrednim aktivnostima i kada govorimo o ekonomskim reformama i kada govorimo o tome da je Vlada Srbije uspela da sačuva pet hiljada radnih mesta u Smederevu, da je to jedan od najvažnijih zadataka koje je ona ispunila prema građanima Srbije, dugovanja koja su proistekla rada „Železare Smederevo“ nisu od juče, nisu napravljena 2012, 2014. godine, nego su proizvod svih onih zakona koji su vladali, pa čak i situacija na tržištu, kad pričamo o proizvodnji čelika, o porastu i smanjenju cene čelika na svetskom tržištu i mogućnostima uopšte da ovakva fabrika radi i da bude isplativa. Jer, nije slučajno što je „Ju-es Stil“ otišao i nije slučajno što, jednostavno, ono što je investirao u Srbiju, onoga trenutka kada je preuzeo „Železaru Smederevo“, do trenutka kada je napustio Srbiju, nije uspeo da na isplativ način zatvori finansijsku konstrukciju.
Treba reći da dana 5. aprila 2006. godine Ministarstvo je donelo odluku po kojom je kupca proglasilo učesnika „Hestil grup“, i ono što je važno reći, da je ugovor potpisan i objavljen na sajtu Vlade Srbije, odnosno Ministarstva privrede 18. aprila, da su saradnici odnosno advokatske kancelarije koje zastupaju „Hestil“ podnele Komisiji za zaštitu konkurencije praktično zahtev prema kome je Komisija odobrila sprovođenje koncentracija kompaniji „Hestil“ i „Železara Smederevo“, čime su se stekli uslovi praktično da i u formalno-pravnom smislu menadžmenti ove dve kompanije razmenjuju određene vrste ugovora, potpišu sa novozaposlenima i da 1. 07. faktički je menadžment, odnosno preuzet u formalno-pravnom smislu i „Hestil“ u vlasništvo svoje.
Zbog čega sve ovo govorimo, kada govorimo uopšte o ovom autentičnom tumačenju? Dobro je da je gospodin Martinović, kao iskusni pravnik, primetio i dao predlog Vladi Srbije da ovakvo autentično tumačenje usvoji, zbog toga što smo ovim poslali poruku ne samo kineskom investitoru, nego svim drugim investitorima da, ako imaju ozbiljnog partnera u Republici Srbiji, a to je Vlada Republike Srbije, u svakoj situaciji smo na strani posla, na strani otvaranja novih radnih mesta i stvaranja klime u pravnom i formalnom smislu da pravimo novu vrednost, da stvaramo i razvijamo, da podstičemo, jednostavno, taj bruto društveni proizvod, ne samo zbog nas, nego zbog naše dece, zbog naše budućnosti.
Ono što je važno reći danas, da se nadamo da, evo i ispred SNS ovlašćeni predlagač, da će možda, pored ove dve stranke iz opozicije za koje smo čuli da će podržati ovo autentično tumačenje, nadam se da će možda i oni koji smatraju da pitanje vlasništva možda nije na adekvatan način definisano, da su zaista od iskusnih pravnika ovde u Skupštini dobili dobro obrazloženje i dobar razlog zbog čega bi ovo podržali. Jer, ipak smo mi svi ovde u Skupštini u interesu građana, birani od tih istih građana i smatramo da u budućnosti, koje god odluke da donosimo, zaista treba da ih donosimo sa što većim konsenzusom, bez obzira o kojim se investitorima radi, iz koje zemlje oni dolaze i da nekada svoje stranačke interese treba da podredite državnim. Iako se smatrate opozicionim strankama, ne treba svoje pravo da koristite u tzv. oportunitetnom smislu, nego jednostavno da koristite u jednom konstruktivnom smislu.
Naravno, legitimno pravo je i stranaka koje smatraju da ovakav predlog treba da se povuče. Verovatno postoji to nerazumevanje, jer sistem funkcionisanja države u pravnom i regulatornom smislu se menja. Mnogo se toga promenilo, od 2012, 2014, pa i danas, i sigurno je da će se ta brzina povećavati, promene naših zakona, ali i primena. Očito je da Skupština Srbije treba da pomogne ne samo Vladi Srbije nego i svim građanima Srbije da ostvare svoje interese – pravo na rad. Pravo na rad su zaista ostvarili ovih 5.000 ljudi u Smederevu, da nisu ostali bez posla. Jer, da smo slušali neke krajnje racionalne energetski efikasne modele, očito bi ostali sa ljudima bez posla, sa ljudima kao socijalnim slučajevima, sa porodicama bez nada, sa decom koja bi gledala što pre da odu odavde, beznadežno, sa situacijom koja u političkom smislu bi samo dovodila do toga da jednostavno budete u bezbednosnom smislu pod velikim pritiskom, ne samo sada koji trpimo, već i onim koji imaju sve ostale države koje su ekonomske nestabilne i politički zaista neaktivne.
Kada govorimo uopšte, na kraju, o „Železari“ i kada govorimo o autentičnom tumačenju, treba reći da je ovo samo jedan primer rešavanja imovinsko-pravnih odnosa koji pokazuje spremnost svih nas da se aktivno uključimo u rešavanje problema u privredi, ali u privredi na taj način što želimo da pošaljemo poruku svim domaćim i stranim kompanijama da je jednako pravo da budu zainteresovani za firme koje su i u proceduri stečaja i one koje su strateški zaštićene od strane države.
Ono što je najvažnije danas reći jeste da je ovo autentično tumačenje prilika da se sve stranke ovde pokažu na delu, da li podržavaju zaista koncept otvaranja novih radnih mesta, da li podržavaju koncept izvlačenja privrede iz propasti i da li podržavaju koncept za budućnost Srbije. U danu za glasanje SNS će podržati ovo autentično tumačenje. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, kada ulazite u pregovore sa određenim investitorima, očito da su uvek apetiti sa strane koja želi da kupi određenu imovinu sve veći i veći. I ono što je najveći problem bio tada, a to je u javnosti i rečeno, potrebu da takvu vrstu ugovora aminuje Evropska unija i Evropska komisija.
Očito da kada određeni investitori žele ugovore tipa da naprave određenu vrstu monopola, pa pogotovo kada je u pitanju „Železara Smederevo“ i tržište čelika, da to jednostavno nije moguće ukoliko imate posla sa Evropskom unijom.
Prema tome, Vlada Republike Srbije je u svakom slučaju štitila interese Srbije, ne samo zarad dobrih investicija, nego zarad toga da pet hiljada radnika zaista ostanu na svojim radnim mestima. I to je bila suština svega.
S druge strane, ono što treba reći, to je da dugovanja inače koje je Srbija imala i budžet Srbije, svake godine je bio minimum davanje državne pomoći od 100 miliona evra. Prema tome, da li je to bilo za vreme ove firme ili neke druge, toliko košta jednostavno „Sartid“ ovu državu. U ovom trenutku, kada imamo najbolju kompaniju u Kini, tih dugovanja više u tom obimu nema.
Ono što treba reći je da je najznačajnije što je „Hestil“ u stvari došao u Srbiju, firma koja na globalnom nivou ima zaposlenih 120 hiljada radnika, koja u 30 država ima preko 70 svojih kompanija, koja godišnje pravi prihod od 43,7 milijardi dolara, a ukupan kapital za 2015. godinu je bio 50 milijardi dolara. Hvala.

Uvažena predsedavajuća i poštovane kolege poslanici, svi se ovde zalažemo za sistem, ali sistem treba da važi za svi i za one koji su imali 16 firmi, bili stečajni upravnici, koji su od države uzeli 22 miliona 750 hiljada na konto rada toliki broj sati kao stečajni upravnici i da vidimo kako su te firme u stvari u svom stečajnom postupku, da li su zaposlili nove ljude, otvorili nova radna mesta, našli strateške partnere ili su otišli u stečaj, u bankrot i rasprodata imovina u bescenje. Znači, to je sistem vrednosti koji traži odgovornost svih učesnika. Znači, ne od juče, ni od prekjuče nego od prethodnih 20 godina. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, povredili ste član 96. stav 4. Znači, reč možete da date samo ovlašćenom predstavniku ili predsedniku poslaničke grupe, a ne prisutnima u sali, koji za to nemaju adekvatnu osnovu uopšte da dobiju reč, zbog toga što takav vid kršenja Poslovnika može da se desi da svaka sledeća stranka u diskusiji na sledećim zasedanjima traži reč i da taj presedan postane sasvim normalan. Zato vas molim da više ne dozvolite ovakvo flagrantno kršenje Poslovnika. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, da završimo ovu diskusiju. Završila bih sa jednim citatom iz lista „Vreme“ od 2. februara 2012. godine gde kada opisuju čeličnu politiku kažu, gospodin Žarković, da proizvodnja čelika u Smederevu zapravo nikada nije bila rentabilna, kaže da je bila stalno dotirana od strane države i da procene ulaganja za dotacije se kreću od tri do četiri milijarde dolara, a verovatno i u daleko većem obimu.
Još kažu da prodajom SARTID-a američkoj kompaniji u „US Stell“ preko Trgovinskog suda u Beogradu za 23 miliona dolara 2002. godine, praktično američka kompanija nije uspela da zaradi u Smederevu bez obzira što su ovu „Železaru“ dobili gotovo džabe, jer su u nju morali da ulože gotovo 300 miliona dolara.
Još kaže da je neizvesna budućnost uopšte pronalaženja strateškog partnera, jer svaki gubitak ide po toni od sto dolara. Kaže još da bi se njen opstanak obezbedio potrebno je minimum deset milijardi dinara iz budžeta, da samo plate iznose pet i po milijardi dinara godišnje.
Takva situacija je bila 2012. godine kada je praktično Vlada u kojoj je Aleksandar Vučić bio jedan od glavnih aktera, suočio se sa problemom i zbog toga danas kada imamo stabilnog strateškog partnera, najboljeg u proizvodnji čelika u jednoj Kini koja ima milijardu i 300 miliona stanovnika, koja ima tržište od 500 najrazvijenijih čeličana je na 239 mestu u svetu, danas šaljemo poruku svim investitorima da u Vladi Republike Srbije svaki partner je dobrodošao i ima odgovornog i sigurnog partnera u Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije.
Autentično tumačenje je samo jedna od podrške u kome zajedno rešavamo probleme koji su nagomilani kada pričamo o imovinsko-pravnim odnosima, a pogotovo kada je u pitanju „Železara Smederevo“. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarko, kolege poslanici, pa pažljivo sam slušala diskusiju po amandmanima na član 1. i ono što smo danas mogli da čujemo je vrhunac licemerja zbog toga što oni koji su pravili najveća dugovanja, oni koji su ostavili lokalne samouprave sa dugovima od 1,7 milijardi, kao što je Smederevska Palanka, Inđija 1,5 milijardi, Vrbas 1,5 milijardi, Beograd koji je preuzeo 2013. godine od privremenog organa bio je u dugu 960 miliona evra, AP Vojvodina koja je na osnovu DRI dve milijarde dinara trošila nenamenski, dolaze u situaciju da govore ovde o tome kako treba raspolagati lokalnim budžetima.
Svi ti vodovodi i vrtići koje treba izgraditi zamenili su se sa džipovima, stanovima u Beču, parama na deviznim računima u inostranstvu, upravo onih pojedinaca koji su vodili te lokalne samouprave. To je vrhunac licemerja koje jednostavno danas treba reći građanima Srbije, da su išli o trošku građana, ne samo budžeta Republike Srbije, nego i budžeta lokalnih samouprava u gradovima iz kojih dolaze.
Ono što je važno danas reći jeste da se amandmani na član 1, bilo ih je 20, mogu podeliti u dve grupe. Jedna grupa je potpuna urađena na jedan stihijski stereotipan način, tipa – briše se, a ostali je urađen na kreativan način, upravo onog tipa o kome ste govorili, gospođo ministarka, da se tražilo da procenat koji se transferima od zarada daje lokalnim samoupravama bude veći od 80% procenata, veći nego što je bio odlukom iz 2011. godine. To upravo pokazuje najviši stepen neozbiljnosti uopšte bilo kakve saradnje i želje da se na konstruktivan način ovakav vid zakona podrži.
Ono što treba reći, to je da takav stepen neozbiljnosti pokazuje suštinski želju da se doživi politička slava za dva minuta obrazlaganja amandmana i da se dodvoravamo nečemu što se ne možemo dodvoriti, jer upravo to ne postoji u lokalnim samoupravama kao vid mogućnosti da lokalne samouprave prežive sva ona dugovanja koja su ostala gradovima i opštinama od onih koji su vladali jedan, dva, pa neki i tri mandata, ali su sada ove poslanici došli da nam spočitavaju visoke moralne vrednosti. Takve moralne vrednost jednostavno nisu kadri ni da nose.
Zbog toga treba reći da ovi amandmani koji su predloženi na član 1. treba da koriste i kao jedna vrsta pokrivanja svih onih marifetluka koje su vodile te lokalne samouprave, sve one aktivnosti koje su državni revizori i koje su policijski organi i uprave prihoda imali u svojim izveštajima prilike da ocene na onaj način na koji su zaista, na neadekvatan način vođeni.
Zbog toga je potpuna opravdano što Ministarstvo finansija nije podržalo nijedan ovakav amandman, jer pokazuje na koji način i koji je cilj bio svih ovih amandmana. Stoga treba reći da su ove izmene i dopune početak reforme javnih finansija lokalnih samouprava i potpuno treba podržati od strane svih poslanika odbijanje ovakvih amandmana.
Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati jednostavno ono što je jedino moguće bilo u ovom trenutku, a to je Predlog zakona u izvornim izmenama i dopunama, smanjenje praktično procenta transfera od poreza na zarade od 3% do 6% procenata, a grad Beograd 4%. I upravo ovo što ste rekli, da jednostavno grad Beograd će podržati praktično najveći teret podrške lokalnim budžetima upravo zbog toga što je u tom procentu grad Beograd sa 4% od zarada koje će im biti uskraćene, minimalno biti uskraćene zarade, praktično porez od zarada najsiromašnijim opštinama.
Na nama je da radimo nov koncept zakona. Javne rasprave su prošle, Ministarstvo finansija je praktično i spremilo nov koncept, ali je očito da lokalne samouprave za sada u ovom trenutku nisu dovoljno bile sposobne i spremne da taj nov koncept podrže. Zbog toga je ovaj prvi korak bio neophodan, a svako onaj ko je dobronameran jednostavno će podržati ovakav predlog izmena i dopuna zakona koji ste dali, a svi oni koji jednostavno žele da prebace na neki drugi teren politikanstva nisu kadri da danas uopšte pričaju o njemu. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, narodni poslanici, danas imamo jedan nov iskorak u kvalitetu budžetiranja. Ono što treba reći jeste da je Ministarstvo finansija obavila javne rasprave u velikim gradovima animirajući sve lokalne samouprave za donošenje novog zakona na osnovu izveštaja koji je uradio Fiskalni savet i svog mišljenja koje je na kraju dao za ovu verziju izmena i dopuna zakona.
Taj novi koncept praktično je rekao da osam milijardi dinara treba da bude vraćeno, ne zbog vraćanja u republički budžet, jer jednostavno ne treba prenebregnuti činjenicu da su povereni poslovi suštinski poslovi lokalnih samouprava i garant uopšte budžeta lokalnih samouprava je budžet Republike Srbije. Znači, svaki gradonačelnik, svaki predsednik opštine koji pravi dugove koje ne može da vrati, jednostavno se prelamaju na građane Srbije, odnosno na budžet Republike Srbije o kome mi razmatramo jednom godišnje ovde.
Prema tome, nisu lokalne samouprave sa svojim upravljanjem javnim finansijama izdvojene pa su sada to njihovi budžeti, pa pripadaju samo njima ili samo građanima te opštine, nego jednostavno pripadaju svima nama. Zbog takvog upravljanja mi danas imamo dugovanja pre svega budžeta Republike Srbije, jer ako jedna Smederevska Palanka ostavi takav budžet da je u dugu 1,7 milijardi dinara, onda tu obavezu preuzima ministarstvo finansija, republički budžet.
Znate šta se desilo sa Smederevskom Palankom, ovo govorim zbog toga što vi kao lokalna samouprava verovatno sada kada pričamo o finansijama treba da znate, urađen je po prvi put u životu UPPR. Poverioci, dužnici koji imaju određena potraživanja od opštine Smederevska Palanka morali su da sednu zajedno sa Ministarstvom finansija da naprave sistem kako će se vraćati ta dugovanja. U međuvremenu taj grad, opština mora da nastavi da živi, znači mora da izmiruje svoje obaveze, mora da ima prihode ali mora da ima i rashode.
Prema tome, hoću da kažem da kada jedan Kragujevac ima dug od 120 miliona evra, znači ima duga dva i po budžeta, ako jedna Smederevska Palanka ima šest budžeta dugovanja, onda ona ima probleme u funkcionisanju. Te probleme ova Vlada koja je nasledila sve to, lokalne samouprave koje su preuzele vlast sada posle lokalnih izbora, posle 2012. godine, sada 2016. godine moraju da se suočavaju i da prevazilaze te probleme. To mora decidno da se kaže građanima Srbije, o čemu se radi kada pričamo o budžetima.
Kada govorimo o tome da moramo od 3 do 6% da smanjimo prihode onda treba reći da su to standardi prema kojima smo jednostavno obavezni, ne samo prema MMF, ako hoćemo da imamo održive finansije. Šta znači održive finansije? Znači koliko prihodujete, toliko i da rashodujete. Ni jedna lokalna samouprava u ovom trenutku, a mali ih je broj ne može da se pohvali da može da funkcioniše iako ima suficita, jer ima dugovanja iz prethodnih godina i mora da vraća.
Prema tome, ako biste gledali završne računa, odnosno budžete lokalnih samouprava, ni jedna u ovom trenutku nije sposobna da funkcioniše na ovaj način. Zbog toga budžet Republike Srbije pomaže sa jedne strane, a sa druge strane u saradnji sa međunarodnim institucijama, Svetskom bankom, IBRD povlači određena sredstva za određene projekte.
Reći ću vam da je 29. septembra Ministarstvo energetike povuklo određena sredstva za finansiranje energetske efikasnosti za 15 lokalnih samouprava. Tu su dobili određena sredstva, s tim što lokalne samouprave moraju da učestvuju sa 30% sredstava, dakle 125 miliona dinara na 15 lokalnih samouprava. Tu su sredstva za određene projekte energetske efikasnosti i kada govorimo o javnim zgradama, ali i kada govorimo o toplifikaciji, o uvođenju određenih kotlova na biomasu. Dobila je Babušnica, Žagubica, Mionica, pored toga što su dobili Kraljevo i Kruševac. Hoću da kažem da se zaista mislilo na lokalne samouprave koje jako teško funkcionišu.
Ono što sigurno treba raditi u budućnosti je da procenat učešća plata mora biti iznivelisan. Mi smo na osnovu izveštaja Fiskalnog saveta videli da učešće plata da u ukupnoj masi koje lokalne samouprave imaju se kreće od 7% u Čajetini zato što je opština Čajetina jedna od opština koja ima zaista bogatu turističku ponudu, do Novog Pazara koji ima 41% u odnosu na svoj budžet.
Prema tome, treba reći da, ono što ste rekli prosečan procenat od 23% treba ujednačiti za sve lokalne samouprave. Negde se primetilo da lokalne samouprave koje se smatraju nerazvijenim imaju mnogo veći procenat, veći od 23 pa se kreće do 39, a one razvijenije idu ka manjem procentu. Prema tome, mislim da je ovo nešto na čemu treba raditi.
Dobro je što je Fiskalni savet podržao izmene i dopune ovog zakona, ali je on u svom drugom delu rekao da nismo imali snage da krenemo u veću reformu javnih finansija što se tiče lokalnih samouprava i to je ono na čemu treba stalno insistirati. Treba reći da je 29% uopšte kapitalnih investicija u lokalnim samoupravama zateknuto stanje, a da je povećan broj troškova koji je ova Vlada od 2014. godine još započela da smanjuje kroz zapošljavanje, odnosno kroz Zakon o zabrani zapošljavanja.
Naravno treba reći da mnoge lokalne samouprave do 2016. godine su pokušale da izigravaju taj zakon pa su recimo tako u pravnom delu pokušale da opštine proglase za gradove zato što bi sebi povećavale veličinu budžeta, broj zaposlenih a nisu bile kadrovski sposobne da se nose sa tim.
Prema tome, treba biti pravedan prema svima, ali treba reći koje lokalne samouprave su zaista donele veliku štetu. Imali smo čak i u Beogradu neke lokalne samouprave koje su podizale kredite, recimo opština Zvezdara gde je garant grad Beograd podigla je kredit dva miliona evra sa kamatnom stopom od 15,5% i 17% za rekonstrukciju mesnih zajednica. Zamislite u centralnim gradskim opštinama vi rekonstruišete mesne zajednice i vršite rekonstrukciju bazena u vrednosti od dva miliona evra, pri tome do sada su isplaćene kamate u vrednosti od 500.000 evra.
Hoću da kažem da promašene investicije određene političke garniture koja je vladala do 2012. godine i 2016. godine su pokazale kako bi oni vladali danas, a pokazuju da su mislili samo na sebe, a da su sav trošak isporučivali svim građanima Srbije. To je ono zbog čega danas je veoma važno što ste vi došli kao neko sa iskustvom u radu sa Skupštinom, praktično SKGO-om, odnosno Međunarodnom konferencijom skupština i gradova, jer na osnovu tog vašeg iskustva u budućnosti se nadamo da kada dođe nov koncept Zakona o lokalnim samoupravama koji će sigurno doneti velike promene, gde mislim da će otpori biti još veći, imamo svi snage da te promene obavimo i izvršimo u lokalnim samoupravama. Imate razumevanja da je svima u lokalnim samoupravama veoma teško, jer su dugovanja velika, jer su problemi koji su nasleđeni veliki, ali da moramo da ih rešavamo korak po korak.
U danu za glasanje ćemo sigurno podržati ovo rešenje kao jedan od prvih koraka u donošenju i reformi javnih finansija u lokalnim samoupravama. Želim vam puno uspeha na tom putu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani mandataru, kandidati za ministre, narodni poslanici, danas imamo zaista pred sobom jedno autorsko delo za koje, pre svega, ne treba reći da je literalni rad, jer neko ko je pisao autorsko delo i ko je na ovakav sistematični način uradio 250 strana, u skraćenoj verziji 67, može slobodno da kaže da ima osobine naučnog rada.
Ono što predlažem, gospodine mandataru, da vaš rad zaista odštampate, jer mislim da će u budućnosti ostaviti velikog traga za ljude koji se bave ekonomijom i političkom ekonomijom, upravo zbog toga što na jedan sistematičan i integrativni način je prikazano da politika može da daje svoje rezultate u svakodnevnom životu i kao primer svim onim zemljama koje su u toj tranziciji, pošto u Srbiji tranzicija traje poslednjih 30 godina, kada posmatrate u političkom i ekonomskom smislu, može da da zaista dobre rezultate, pogotovo ukoliko imate takav pristup kao što ste vi dali.
Ono što je važno reći je da taj naučni rad, odnosno uopšte ovaj Ekspoze, može da se nazove da je Srbija jedna nova ekonomska paradigma Balkana, ali ne samo zapadnog Balkana, nego Balkana uopšte, zato što tu postoje zemlje koje jesu članice EU, a nemaju ovakve rezultate kao što ima rezultate Srbija i Vlada Republike Srbije, i neće ni imati te rezultate do 2012. godine, odnosno u tom tranzicionom periodu.
Zašto ovo govorim? Zato što kažu da je najbolja zemlja u tom tranzicionom periodu kada je ušla u evropske integracije, u pregovore sa EU, bila češka vlada, koja je od 16 ministara imala 15 inženjera i samo jednog političara i da je upravo zbog toga, zato što je imala pripadnike tehničkih struka u svom sastavu, dala najbolje rezultate u toj realizaciji i implmentaciji svojih ciljeva.
Međutim, vi ste u protekle dve godine pokazali da zaista ovim promenama, koje vam naravno svi drugi zameraju, ste pokazali da tim promenama u društvu i prihvatanjem tih promena koje postoje i implementacijom svih onih delova koji se odnose i na društvene promene i na ekonomske i na političke promene, ali i one koje obuhvataju promene koje nas okružuju, a to su promene u političkom okruženju u regionu Balkana i zapadnog Balkana i promenama u EU i odnosima EU sa Rusijom i odnosima Amerike sa Rusijom i EU, ste pokazali da ste mudar političar i da se jako dobro snalazite u međunarodnim okvirima. Zbog toga, zaista, ovakav Ekspoze treba sva naša buduća pokolenja da imaju kao jednu knjigu koja će pokazati da istoriju treba jako dobro poznavati, odnose među nama samima jako dobro poznavati, ali iz toga izvući jako dobre zaključke da bi mogli da idemo napred.
Otvorili ste mnoga pitanja, a to su pre svega pitanja o našim slabostima u društvu, o tome da naš narod ima određene karakteristike koje nas zaista uvek negde vuku nazad i bez kojih mi ne možemo, ukoliko ne ispravimo, da idemo napred. Zbog toga je taj sistem vrednosti koji je postavljen do 2012. godine u komercionalizaciji odnosa, da iza svega mora da stoji novac, upravo zbog toga što su neki trošili budžete i krali jednostavno ono što nije njihovo, nego narodno, što su narodne pare, suštinski ste pokazali da jednostavno to mora da prestane, da borba protiv korupcije mora da bude nedvosmislena i da nam je potreban nov Zakon o borbi protiv korupcije upravo zbog toga što primeri kao što su ministar gospodin Saša Radulović nikada ne sme više da se ponove.
Zašto to govorim? Zato što projekat Saša Radulović, koji je otišao iz jedne uređene države kao što je Amerika, odneo novac i nije platio porez, troši sada ovde i jednostavno za neke nove projekte kao što su nevladin sektor, kao što su neki projekti „Žuta patka“ i kada dolazimo do toga da kažemo, da vidimo šta je čovek radio u Srbiji, a onda dolazimo do određenih zaključaka da je kao stečajni upravnik bio stečajni upravnik 11 preduzeća, i plus savetnik u šest stečajnih postupaka i da ga je država isplatila u ukupnoj vrednosti od 22.794.560,76 dinara.
Kako sam došla do tog saznanja? Tako što kao predsednik Odbora za privredu nikad nismo videli ministra privrede da dođe na Odbor u parlament, da sedi tu kada slušamo izveštaj Agencije za privatizaciju, Agencije za stečaj i nikada nismo mogli da čujemo i da postavimo pitanje ministru o tome kako je kao stečajni upravnik „Vršačke pivare“, „MODA“ - Debeljače, „Lune Milovanović“, „Dimitrije Tucović“, „BK Kompanije“, „Delta legala“, kako je njegova firma „E-biznis servis“ kao suvlasnik mogla da radi određene knjigovodstvene usluge, da vrši reviziju nad ovim stečajevima i na kraju krajeva, sve to da naplati od države kroz određene troškove i mesečne prihode.
Znači, pitanje se postavlja - kako može neko da bude ministar, da bude stečajni upravnik i sada nakon svega toga da bude poslanik i da se bavi pravom i pravdom i da kaže da ne postoji država i institucije koje mogu to da sankcionišu, s pravom, zato što Agencija za borbu protiv korupcije očito nije imala zakon na osnovu kog je mogla ovako nešto da sankcioniše?
Treba postaviti i pitanje sa kolikim novcem je upravljao kao stečajni upravnik ovih firmi koje su u inostranstvu? To su devizni prilivi i odlivi tih sredstava.
Ono što treba još reći za ovaj ekspoze najznačajnije što ste dali fokus – obrazovanje, i jednostavno, privredni rast kroz ekonomiju koja će biti zasnovana na znanju. Zašto? Zato što je princip dualnog obrazovanja nešto što smo mi u svom društvu i kao deca prošli kroz srednje obrazovanje, a to su bile tzv. prakse, to su bili delovi koji se odnose na naše praktično znanje i koje smo negde svi prošli. Naša deca i deca naše dece to neće znati ukoliko zaista ne uvedemo ovakav sistem, ukoliko ne proizvodimo onoliki broj stručnjaka koji je potreban privredi, a to je jedino moguće sa ovakvim konceptom koji ste dali.
Na kraju, želim da kažem da promeni svesti, koja je neminovna, znači, insistirali vi ili ne, sa ovakvim konceptom, sa ovakvim ekspozeom, treba da stvori jedan nov sistem vrednosti u kojem mi želimo da imamo mlade ljude koji će zaista pokrenuti ovu zemlju u bolje sutra.
Ono što želim još da kažem, da mnogo toga kada govorimo o Konfučiju, a kojeg često citirate, je rekao da put do dobrote, misli se na upravljanje uopšte, državom, ide preko mudrosti. Vi ste kao mudar političar pokazali da je danas velika čast podržati ovakvu Vladu na čijem ste vi čelu. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas treba da privedemo kraju sednicu koju smo trebali još u petak da završimo. Jedna od najsvečanijih sednica, upravo kada se završavaju jedni izbori, jeste konstituisanje organa Narodne skupštine Republike Srbije.
Sve ono, predsedavajući, što ste pisali u svojoj knjizi o parlamentarizmu jednostavno u praksi vam je palo na ispitu, zato što je po prvi put za 24 godine u ovom parlamentu prekinuta konstitutivna sednica. Sve ono što nazivamo demokratijom, znači vladavine većine nad manjinom, danas je potpuno suprotno, zato što smo ovde danas imali slučaj da čujemo najgore uvrede prema onima koji predstavljaju većinu. Ta većina su jednostavno građani Republike Srbije.
Ono što treba reći obavezno, to je da priča o gušenju parlamentarizma, koja je pokušana da se plasira ovde od strane opozicionih stranaka, govori upravo jedan loš, neuspeo pokušaj da se napadne i Vlada gospodina Vučića i lista Aleksandra Vučića, ali i da se napadnu institucije. Zašto? Kad nemate političke argumente, onda počinjete da vređate lično. Za to smo imali sada upravo dobar primer i kada je u pitanju gospodin Bečić, ali i kada je u pitanju naš kandidat, gospođa Maja Gojković.
Lične uvrede tog tipa nikome nisu smetale, pa čak ni onda kada su mediji razapinjali na krst gospođu Maju Gojković kada je predstavljala tada predsednika parlamenta Srbije, kada je predstavljala sve poslanike na svom putu u Iranu, kada je ispoštovala protokol strane države, kada posle toga nijedan poslanik, pa čak ni jedno udruženje novinsko nije stalo u zaštitu Maje Gojković kao predsednice parlamenta, odnosno svih poslanika Skupštine Srbije.
Zašto ovo govorim? Zato što smo od petka pa do danas imali prilike da vidimo da gospodin Mićunović kao predsedavajući predstavlja suštinski, ideološki oca svih ovih stranaka koje se danas nazivaju opozicione stranke čiji su procenti između pet i sedam procenata, koje su na volšeban način zaista uspele da negde uđu posle izbora 2016. godine u parlament isključivo kao jedan pilot projekat određenih centara moći. Tu su naučili mnogo toga iz onih knjiga koje su imali prilike da pročitaju. Naučili su o tome kako se vode kapitalne investicije AP Vojvodini, kako se vode stečaji 14 firmi i jednostavno se poštuju zaposleni u Skupštini Srbije, da bi ovde došli da menjaju račune koji im se ne dopadaju ili dopadaju, i sve to da dele sa novinarima, a na pitanja koja su od suštinskog značaja nisu želeli da odgovore. Zašto neko ko želi da se bavi politikom i dalje može da bude stečajni upravnik nekoliko firmi i da li će dati ostavku na ta mesta?
S treće strane, imamo i te tzv. kvazinacionalističke stranke, koje su malo iz Čačka, malo iz Italije pokušale da dovedu birače u zabludu, i to birače onih upravo koji su vladali AP Vojvodinom. E, sve se to našlo upravo na jednoj listi, na listi kojoj jednostavno ideološki pripada onaj ko predsedava od petka pa do danas. Zašto ovo govorimo? Zato što se traži o izboru predsednice parlamenta da se uvede demokratija u parlament Srbije. Demokratija će se uvesti izborom predsednice Skupštine, gospođe Maje Gojković. Zato što je u prethodnom periodu gospođa Maja Gojković imala prilike u više navrata da otvori konkretan dijalog sa svim neistomišljenicima i da zaista i previše pusti u debate onima koji nisu pripadnici vladajuće koalicije. Pripadnici vladajuće koalicije i poslanici mnogo su pretrpeli veći pritisak nego što su pretrpeli pripadnici bivšeg režima.
Prema tome, ono što je pokazala gospođa Maja Gojković, to je jedna širina i fleksibilnost, da može da otvori dijalog sa svima, da se ne plaši ničega, pokazala je jednu veliku borbenost i pokazala je da može da očuva kredibilitet institucije kao što je Skupština Srbije.
Ono na šta treba još staviti akcenat, to je da pored zakonodavne funkcije koju parlament obavlja, na čijem čelu je bila gospođa Gojković, jednostavno nije bilo samo 200 zakona koji su ušli u set ekonomskih reformi, nego ukupno je parlament samo u prošloj godini usvojio 297 zakona i 611 akata. Takav slučaj je bio i u godini pre toga.
Prema tome, ovaj parlament je zaista naporno radio i za vreme dok je gospođa Maja Gojković vodila ovu instituciju i ono što treba reći da pored toga zaista je produbila i tu kontrolnu funkciju parlamenta, a to je da su po prvi put, znači, posle konstituisanja novih organa kao što je Zaštitnik građana, kao što je Zaštitnik za informacije, imali pravo da u ovom parlamentu raspravljaju poslanici o njihovim izveštajima. To nije bio slučaj ni onda kada ste ih vi birali svi, to nije bio slučaj ni od 2008. do 2012. godine. Čak smo čuli od Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana da je rekao da su pojedini pripadnici opozicionih partija govorili – pa, jel ti misliš stvarno da si ti Zaštitnik građana? Znači, sa takvim obraćanjem prema ljudima koji su predstavljali sve ove institucije, pokazali smo da se jednostavno ničeg ne bojimo i da svima možemo da imamo potpuno otvoren dijalog. Na kraju krajeva, i sve primedbe koje su ove institucije imale su usvojene na njihove preporuke. Samim tim, i ta uloga o kojoj se govori, ta kontrolna uloga, kao što su i usvajanje izveštaja o radu ministarstva na svaka tri meseca su zaista obavljena u roku.
Treća funkcija koju negde svi zaboravljamo, a to je taj odnos u međunarodnoj politici, odnosno predstavljanje države, odnosno parlamenta u drugim državama kroz bilateralne i trilateralne odnose sa zemljama ne samo EU, nego i svim delovima sveta, gospođa Maja Gojković je zaista obavljala na krajnje odgovoran način. To pokazuje jednostavno da je naš kandidat ispred vladajuće koalicije zaista odgovoran i krajnje dobronameran i u tim odnosima kada su u pitanju svi pregovori i sa EU, ali i sa Ruskom Federacijom, ali i sa zemljama sa istoka.
Prema tome, naš kandidat, kao što je gospođa Maja Gojković, nadam se nakon ovog glasanja zaista postaće prvi predsednik koji će doživeti reizbor, što se malo može reći za bilo kojeg u poslednjih 20 godina. Nadam se da ćemo imati prilike da nakon preuzimanja predsedavanja još večeras zaista odradimo posao na krajnje efikasan način po svim ostalim drugim tačkama, a vama se zahvaljujemo na vođenju ovakve sednice.

Uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Vlade, poštovani gospodine Đorđeviću, danas smo imali prilike dosta toga da čujemo o vašem radu u okviru Ministarstva odbrane, i bili ste učesnik svega ovoga što su u stvari rezultati rada ministarstva za vreme tri ministra. Ali, treba reći zbog građana Srbije, da vaša biografija zaista odgovara današnjem mestu za koje se kandidujete.

Gospodine predsedavajući neću dugo vremena oduzimati samo želim zbog građana Srbije, pošto je od strane nekih pripadnika stranaka bilo omalovažavanja na temu koju gimnaziju studirate i kakva vam je biografija, vrlo je važno da se kaže zbog čega apostrofirate da ste završili Šestu beogradsku gimnaziju, jer ta gimnazija inače u koju sam ja išla, je dala naše velikane i kulture i umetnosti i velike pisce.

Ali, je vrlo teško iz takve gimnazije otići, uglavnom idu ljudi iz matematičke gimnazije i postaju članovi MENSE. Znači, gospodin Đorđević je jedan od članova 100 hiljada u svetu koji su članovi MENSE, odnosno udruženja, na osnovu određenih testova spadate svega u 2% ukupne populacije koje su iznad određenog stepena inteligencije kroz određeno testiranje. Tako da u Srbiji po zadnjim izveštajima iz 2014. godine ima svega 1200 ljudi koji su članovi MENSE.

Smatram da je to jedan od bitnih podataka koji treba svi da znaju, pa i oni koji su pokušali da omalovaže obrazovanje gospodina Đorđevića. Mislim da je uopšte onaj razlog zbog koga postoje određene veštine koje ste naveli u vašoj biografiji su sa potpunim opravdanjem, zbog toga što u ovih proteklih četiri godine u kojim ste bili državni sekretar ste sproveli određene ekonomske reforme i na kraju krajeva, učestvovali u donošenju tog master plana i definisanja imovine koja do 2012. godine niko nije uradio.

Kada govorimo o tome da postoje određene veštine u upravljanju rizicima i finansijskom istraživanju, onda je to jako značajno, jer mi u Srbiji moramo da znamo, kolika je imovina Srbije koja pripada Vojsci Jugoslavije, odnosno koja se vodi kao pripadnost Ministarstvu odbrane. Smatram da je vaš doprinos u ovoj oblasti veoma značajan i mislim da je sa opravdanjem velikim, gospodin Aleksandar Vučić vas predložio za ovu funkciju i smatram da su moje kolege navele u kojoj ćete se sve eliti naći prethodnih ministara odbrane Srbije i mislim da vam je zaista tu mesto.

Mislim da današnjim danom, suštinski, bez obzira na to da li ćete biti u sledećem mandatu Vlade ministar ili ne, vaš doprinos uopšte u ovoj oblasti je od velikog značaja, s toga u danu za glasanje sa zadovoljstvom, a to je već za nekoliko minuta mi ćemo učestvovati u izglasavanju na tu funkciju.

Poštovani predsedavajući, mislim da ste sa pravom povredili član 108. stav 9. gde niste prethodnom govorniku izrekli opomenu i on je to sada i u prethodnom izlaganju potvrdio da je spreman da snosi konsekvence za ono što je izgovorio, a izgovorio je ružne reči.
Pri tome, to na šta je on reagovao, uopšte nije izgovorio gospodin Babić, nego neko drugi, ali prema članu 108. stav 2. kaže – zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne meru opomene, oduzimanje reči ili udaljavanja sa sednice, te vas molim da u skladu sa ovom povredom izreknete opomenu gospodinu Đurišiću. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo jedan nov sistemski zakon koji je posle 25 godina sačekao svoje svetlo. Rekla bih da je to u stvari jedan nov model funkcionisanja lokalnih samouprava, baš zato što do sada nismo imali prilike da zaposlene posmatramo na ovakav način kakav je predložen ovim zakonom. Zbog toga smatram da o ovom zakonu, kada bude rasprava u pojedinostima, treba detaljno da razgovaramo.
S obzirom da na dnevnom redu imamo još jedan predlog, a to je autentično tumačenje Zakona o privatizaciji o kome smo ovde raspravljali, ja ću posvetiti nekoliko minuta tome, čisto da znate zbog čega je on stavljen u ovu tačku dnevnog reda, ali ono što bih htela da vam kažem jeste da ovakvo rešenje koje ste dali zakonom pokazuje da ste zaista temeljno radili na ovom predlogu. Osim toga što ste temeljno radili po svakom članu, vidim da ste koristili i mnoga iskustva iz prakse zemalja EU, čak ste naveli u obrazloženju da postoje tri modela po kojima razvijene zemlje rade i da ste izabrali upravo onaj koji odgovara našoj lokalnoj samoupravi i AP i na određeni način pokazali da Srbija postaje uređena zemlja, a uz pomoć onih zakona o maksimalnom broju zaposlenih koji se odnosi na AP i na lokalne samouprave koji je usvojen krajem prošle godine. Mislim da ovim zatvaramo potpuno postupak profesionalizacije ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi.
Što se tiče autentičnog tumačenja, Odbor za privredu, kao predsednik sam bila zadužena i ovlašćena ispred SNS da branim i onaj deo koji se odnosi na izmene i dopune iz 2014. i 2015. godine. Poslali smo Odboru za zakonodavstvo, pogotovo oni problemi koji su se javili u praksi, a javili su se problemi, kada se raspisuju konkursi i završetak postupka privatizacije, kako treba da se država ponaša prema delovima određenih firmi, kompanija koje se završava u privatizaciji i kako je to definisano čl. 29, 30, 48, 50. i 52. Odbor za zakonodavstvo je u svom obrazloženju podržao ovakvo autentično tumačenje i u danu za glasanje jednostavno će podržati i dati ovakav predlog i svoje pozitivno mišljenje.
To nam je jako važno da bi ovaj postupak privatizacije završili i da bi zbog građana Srbije rekli, ono što smo se obavezali i prema EU, ali i kao država samoj sebi i prema zaposlenima koji još uvek u tom postupku privatizacije vuku određena prava i obaveze. Ovim tumačenjem treba da završimo taj postupak i da dovedemo do kraja na zadovoljstvo svih upravo, pre svega, zbog budžeta Srbije i zbog toga što u postupku same privatizacije treba da završimo sa neadekvatnim finansiranjem na račun svih građana Srbije.
U danu za glasanje, pored ovog zakona, gde ste formalno-pravno vi predlagač, SNS će podržati ovakav predlog tumačenja koji je Odbor za zakonodavstvo predložio. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagači insistiraju na zakonima i definicijama javni interes, nasuprot onome što je predlog zakona – opšti interes. Kada pričamo o opštem interesu, onda pričamo o opštem interesu svih građana Srbije, a kada u definiciji nađete javni interes, onda je to interes za zajedničko dobro. Pa, tako je to zajedničko dobro, kroz izveštaj revizora, državnog revizora za prošlu godinu, u AP Vojvodina, na član 4. rekao da su ključne nepravilnosti u reviziji, upravo one koje u iznosu od 1, 990 milijardi dinara, preuzetih obaveza, izvršene, a nisu u skladu sa važećim zakonskim i drugim propisima Republike Srbije.
Kaže na strani devet – deo koji se odnosi na 159 miliona dinara, nije imalo validnu dokumentaciju kada govorimo o javnim nabavkama.
Prema tome, javni interes neki shvataju kao zajedničko dobro, njih samih članova koji vrše vlast, a mi smatramo uopšte državni i javni interes svih građana Srbije i zbog toga ovakav predlog ne treba prihvatiti kada su u pitanju amandmani. Hvala.