Ja na osnovu ovlašćenog predstavnika, a repliku će koristiti moj kolega Orlić.
Samo da naglasimo, kada pričamo uopšte o transparentnosti i pitanju stečaja Srpske napredne stranke, pa stručnjaci za stečaj treba da znaju da su pravna lica političke stranke i da su ovlašćena lica, po zakonu, predsednici tih stranaka. Na računu Srpske napredne stranke stoji sav novac koji je finansiran iz budžeta Republike Srbije i nismo napravili tolike troškove da bi otišli u stečaj. To se nikada neće desiti, dokle god je gospodin Aleksandar Vučić predsednik te stranke.
Za nas se zna u državi gde je koji dinar, a za firme koje je vodio onaj koji priča sada o stečaju i kako je uspešno zastupao – nemojte više da nas branite, molim vas. Prijatno.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, jačina tona kojim se obraćamo ne može da nadvlada argumente.
Ono što danas imamo ovde kao predlog budžeta uopšte ne doprinosi nekoj konstruktivnoj raspravi na osnovu ovog amandmana. Ovim amandmanom je predlagač hteo ministru jednostavno da objasni kompletnu situaciju koja se odnosi i na javni sektor i na uopšte zakon koji se odnosi na zabranu zapošljavanja i za 2017. godinu, ali za potrebu da se kalendar, o kome pričamo, Zakon o budžetskom sistemu unapred definiše sa datumima, da bi kada govorimo o budžetu kao danas imali unapred već pripremljen plan i jednostavno lakše razmatrali sve ove tačke.
Zbog toga ovakav amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Zarad istine gospođo predsedavajuća i poštovani ministre Vujoviću, pošto ne znam da li ste pratili koliki je budžet RIK za prošlu godinu i ovu bio. Planiran je za 2017. godinu 100 miliona manje nego prošle godine kada smo imali parlamentarne izbore. Prema tome, izlaganje da se spremaju mnogo veće pare za izbore za ovu godinu jednostavno ne stoji. To je politička podmetačina kroz ovaj amandman, a kada pričamo o tome da li ima hapšenja ili nema, svako mora da se odazove kada treba da da izjavu policiji.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Ovo je rezultat rada u prethodne tri godine Ženske parlamentarne mreže i svih odbornica koje čine lokalne skupštine koje su imale konferenciju ovde u plenumu, poslednju nacionalnu konferenciju 4. novembra kada je 700 žena iz Srbije praktično prisustvovalo toj konferenciji. Održan je i sastanak 1. decembra zajedno sa OEBS-om sa ciljevima da se rodno odgovorno budžetiranje postane sastavni deo budžeta Srbije. Tako je praktično članom 22. dopunjeno amandmanom finansijski izveštaj da izvršenje budžeta mora da uključi učinak na unapređenju rodne ravnopravnosti.
To znači da svi oni aspekti koji se odnose na rodno odgovorno budžetiranje biće sastavni deo izveštaja o realizaciji budžeta. Tačno će se znati koliki je učinak žena, koliki je muškaraca i to je ono što su glavni ciljevi rodno odgovorne politike koji su inače i osnovni standardi demokratije i članica EU, ali iz zemalja koje žele da idu tim smerom.
Još ću reći da ove ciljeve takođe pokušavaju i zemlje u regionu koje nisu članice EU da uvedu u svoje lokalne budžete i u republičke budžete. Ovom prilikom se zahvaljujemo ministru Vujoviću što je imao sluha, pre svega, i prošle godine i ove, da ide po fazama u koracima jedan, dva i tri, po dubini praktično da rodnu ravnopravnost svede i postane sastavni deo rodnog budžetiranja u Srbiji. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, vreme je da sada objasnimo zbog čega je došlo, u stvari do amandmana koji se odnosi na smanjenje planiranih sredstava koja se odnose na budžet Narodne skupštine.
Pre nego što krenem, da obrazložim celu priču proceduru kako je došlo u stvari do ovog amandmana, koji je, na kraju krajeva, Vlada usvojila. Treba reći da je nalogodavac praktično za realizaciju budžeta generalni sekretar Narodne skupštine Republike Srbije. Ona, po funkciji, sa svojom službom, jednostavno radi predlog budžeta za sledeću godinu. Naravno da niko od poslanika ne ulazi u te predloge i, jednostavno, podržava ono što generalni sekretar daje na Administrativni odbor kao svoj predlog. Po tom predlogu, je u najboljoj nameri, generalni sekretar želeo da određene stavke poveća, u iznosu od 500 miliona, u odnosu na prošlu godinu, koji bi se odnosili na rekonstrukciju objekata Narodne skupštine, s obzirom da smo u saradnji sa Nemačkom Razvojnom agencijom GIZ prošle godine dobili energetske pasoše i ne samo za ovu zgradu, nego i za zgradu Palate Srbije i za zgradu Predsedništva Srbije, i u nameri da se neke nove investicije uvedu, kada je u pitanju i oprema i ono što se odnosi na edukaciju zaposlenih, došlo se do toga da jednostavno takav predlog otišao na Vladu. Vlada je usvojila taj predlog, ali s obzirom da su sve institucije i sva ministarstva revidirali svoje predloge u cilju, praktično, štednje i smanjenja svojih zahteva, mislim da je tu jedna, možda, neinformisanost bila da postoje neki drugi izvori finansiranja kada su u pitanju investicije u rekonstrukciju javnih zgrada koje postoje sada kroz određene linije KFV, odnosno Nemačke banke, koja praktično ima otvorene projekte za rekonstrukciju javnih zgrada. Onda se došlo, otprilike, zajednički sumiranjem rezultata i sa generalni sekretarom da bi na Odboru za finansije mogli da predložimo da određena ušteda od 400 miliona, a opet 100 miliona veći predlozi da budu nego prošle godine, da se revidiraju kroz amandman Odbora.
Takav amandman, kao predsednik Odbora sam predložila, skupštinska većina je to usvojila i ovim suštinski mi nalazimo određena rešenja u samom budžetu kojima možemo mnogo toga da uštedimo, ali opet i da realizujemo mnogo toga.
I ono što smo videli da je jedna nelogičnost, a to je recimo, da zaposleni u Skupštini Srbije trebaju da imaju određene sertifikate po pitanju zakonskih predloga, a da suštinski službe ovde koje donose i koje pomažu donošenje zakona mnogo bolje znaju nego određene institucije koje se bave edukacijom izdavanja tih sertifikata. Skupština kao i druge institucije zadužena je da plaća te licence. Smatrali smo za potrebno da i u tom delu te određene licence budu manje finansirane nego pre.
Znači, određene su štednje u nameri da se investira, mnogo više kada je u pitanju zgrada, kad je u pitanju oprema su izvršene, s tim da je budžet u svakom slučaju manji nego što je projektovan 2012. godine. Prema tome, članovi Odbora kojima je ovo predloženo su prihvatili ovakav amandman, ministar Vujović je prihvatio ovaj amandman, ne mešajući se praktično u predloge narodnih poslanika. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Vlada ne vlada Skupštinom, ali biste vi da vladate Vladom gospodine Obradoviću, znate. Nije niko uzeo 400 miliona, nego je predložio 500 miliona veći budžet. Traženo je više za određene investicije. Ostavljeno je 100 miliona više, a 400 miliona će se iz drugih vidova finansirati u rekonstrukciju zgrada, opreme i edukaciju zaposlenih.
Prema tome, vaša opsednutost gospodinom Vučićem prelazi već u patologiju. Hvala.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Poštovani ministri, kolege poslanici, htela sam da kažem da do 2006. godine nije potrebe za subvencijama, jer je uplaćeno u budžet 4,2 milijarde evra. Prema tome, subvencije nisu bile potrebne tada.
Sa druge strane, danas subvencije i poslednjih godina su potrebne da bi se povećala konkurentna prednost Srbije za priliv stranih direktnih investicija, da bi Srbija ostvarila rast i razvoj.
Na Odboru za finansije smo čuli gospodina ministra finansija da treba da pričamo o heterogenosti subvencija, da su mnoge, po svoj prilici, zastarele po principu davanja, ali da zbog toga mnoge koje idu u cilju razvoja preduzetništva i razvoja prerađivačke industrije, kao što je primer poljoprivrede, treba da budu, možda treba da budu i veće. Stoga je nama u parlamentu potrebno da razgovaramo o načinu na koje subvencije treba da budu davane u budućnosti.
Ovaj amandman u ovom trenutku ne treba prihvatiti, ali treba razgovarati na jedan nov, potpuno nov način o njima. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dva puta je pomenuta po toj logici trebalo bi da imam četiri minuta replike,na pominjanje SNS ali skratićemo to vreme, bićemo vrlo efikasni.
Treba reći da mi stvarno nemamo toliko znanje da lokalne samouprave ostavimo u dugu tri milijarde dinara, da ostavimo građane male opštine Smederevska Palanka bez struje i vode i ne plaćenih računa i da jednostavno onaj ko treba da vrati u budžet Srbije, treba da vrati te tri milijarde dinara i da preusmeri te pare za Fond za mlade talente za koje traži. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministri, kolege poslanici, pa jedini način da praktično sve one probleme koje smo imali da rešimo, kada je u pitanju tehnička greška koja se odnosi na „Endavu“ d.o.o. i u obrazloženju ministra privrede u ranijim amandmanima ste čuli, je način u stvari da uradimo ispravku amandmana, s obzirom da je na član 8. ne možete podneti više amandmana.
Tako da se ispravka odnosila i na razdel 20, ali se odnosi i na razdel 24, gde se Ministarstvu prosvete, i tu bi se zahvalili Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, deo koji se odnosi na podršku radu Fonda za inovacionu delatnost praktično menja i glasi da raspored i korišćenje sredstava u aproprijaciji će se vršiti prema posebnom aktu Vlade, vodeći se računa o unapređenju rodne ravnopravnosti.
Šta to znači? To znači da sav onaj trud Ženske parlamentarne mreže u proteklih tri godine, u kojem smo tražili da jednostavno se posebna pažnja obrati na naše mlade naučnice, bude primećena od strane Ministarstva nauke i prosvete i da taj deo kada govorimo, a imamo dobre primere, i juče smo imali prilike da čujemo da je naša doktorka Magdalena Đorđević, kao mladi istraživač, praktično dobila od projekta EU „Horajzena 2020“ odobren projekat 1,4 miliona evra i da je od naše prof. dr Sofije Stefanović praktično odobren takođe projekat „Horajzena“ u vrednosti do 1,7 miliona evra. Srbija se praktično uvrstila u red žena naučnica u prvoj klasi za dobijanje sredstava iz evropskih fondova.
Ovako nešto je i Ministarstvo sada prepoznalo i mislim da će dati veliki podstrek budućim ženama naučnicama da uz pomoć našeg Ministarstva zaista se kandiduju za prestižne projekte, ne samo EU, već i globalnih fondova i zaista zahvaljujem se i Ministarstvu finansija što je imalo sluha da usvoji ovakav vid amandmana u predlogu budžeta Srbije. Hvala.

Replika, gospođo predsedavajuća.
Da biste vodili demografsku politiku nije potrebno da imate savet, nego treba nešto konkretno da radite. Srpska napredna stranka je konkretno preko Ministarstva za zdravlje radila, znate, na tom problemu. Što se tiče zastupanja interesa porodica u Srbiji i u društvu, pa trebalo bi onda da izađete javno i da osudite sve one koji su vređali porodicu i decu gospodina Aleksandra Vučića. Hvala.

Pominjanje SNS od strane poslanice.
Srpska napredna stranka se zalaže za očuvanje institucija, pogotovo kada govorimo o zaštiti ljudskih prava i ono na šta je predlagač ovog amandmana hteo da skrene pažnju - koja je praktično visina zarade ljudi koji čuvaju institucije i onih koji čuvaju sistem? Bilo ko da je Saša, Miša, Pera, bitno je da mora da vrši funkciju Zaštitnika građana. Onoga trenutka kada rešite da se bavite nekim drugim javnim poslom, morate da napustite tu funkciju i morate jednostavno da izađete pred građane Srbije da kažete da ste ušli u politiku i da idete predizbornu kampanju.
Da li je veličina bavljenja određenom funkcijom u određenoj instituciji tri puta veća u mesečnom iznosu na naknade u odnosu na premijera ili predsednika države, na građanima Srbije je da o tome znaju, pre svega, istinu, a i da u sledećim izborima nekim odluče i daju podršku promenama. Da li plata Zaštitnika građana ili bilo koje institucije treba da bude možda duplo veća ili duplo manja? Treba reći da u godišnjem iznosu razlika između plata visokih funkcionera, premijera, predsednika države, institucija, koje je moj kolega Đukanović predložio, je razlika od pet miliona dinara u budžetu.
Prema tome, Zaštitnik građana, namerno neću da govorim o imenima, jer ona nisu bitna, bitna je funkcija koju obavljate, do trenutka dok je bio zaista ovde jedan od predstavnika te institucije, pred poslanicima podnosio izveštaj, da su svi državni organi usvajali te preporuke u iznosu od 94% preporuka…

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici.
Pa, evo da završimo današnju raspravu sa svim današnjim temama, koje su predstavljale sve, samo ne raspravu o budžetu, zato što smo imali priče i o upravljanju parama građana Srbije, i o rušenju demokratije, i o budžetima kojima je istekao rok. Međutim, ako se malo vratimo unazad, pa pogledamo 2008. godinu, budžeti su usvajani 26. decembra, zatim 2009. godine 29. decembra, i ta sednica je bila interesantna što je tom izglasavanju budžeta SRS, u pola 11 uveče morala da odustane na 400 amandmana, da bi budžet Srbije bio usvojen.
Znači, tada nije bilo rušenje demokratije. Ni 2010. godine 21. decembra 2009. za narednu godinu, ni 29. decembra 2010, kada su inače usvojena dva rebalansa budžeta, a da bi 29. decembra 2011, deficit bio 140 milijardi dinara sa projekcijama tadašnjeg premijera gospodina Cvetkovića na 152 milijarde dinara. Znači, tada demokratija nije bila ugrožena, tada je bilo sve najboljem redu, sve po zakonu, gde su takođe budžetski deficiti i javni dug prevazilazio sve dozvoljene granice, ali sada kada je od 2013. godine usvojen budžet 1. decembra 2012. godine, 2014. godine 13. decembra, 2015. godine 12. decembra i sada ćemo imati usvojen, takođe pre 15. decembra, što je naravno sve po zakonu i roku, sada se ruši demokratija, zato što je na čelu te Vlade gospodin Vučić i SNS, i zato što su rezultati u svakom pogledu mnogo, mnogo bolji i što građani Srbije ne treba da brinu za bezbednost ni svojih plata, ni svojih penzija. Bili su ugroženi do 2012. godine, pogotovo po pitanju opštih javnih finansija i pitanju bankrota.
Tada su deficiti iznosili od 104 milijarde dinara do rekordnih 173,7 milijardi dinara. Sada kada je deficit budžeta 69,1 milijarde, u rekordnom roku, praktično izvršene ekonomske reforme i finansijska konsolidacija, sada to ne valja.
Međutim, ono što treba reći, a to je, da je SNS donoseći čitav set zakona u proteklih četiri godine, uspela da sprovede ekonomske reforme, za te rezultate dobila pohvale svih međunarodnih institucija, znači ne samo MMF-a, nego i svetske banke, i praktično udruženje svih inostranih investitora i svih međunarodnih finansijskih centara, kao što su i banke koje finansiraju određene kreditne linije, ali ne samo zemlje u regionu, već i EU. Sada dolazimo u situaciju da čujemo da su sve to bajke, da su sve to jedan skup lepih želja, a da je ono što struka kaže, gospodin Vujović detaljno ceo dan objašnjavao jednostavno nije realno.
Šta je realno? Realno je da danas najveći izvoznici Srbije, praktično su doveli do toga da preko tri milijarde evra je trgovinski promet bio za prvih 10 meseci u 2016. godini, da su najbolji izvoznici „Fijat“, „Hestil“, firma koja je u stvari nekada se zvala „Železara“ i pet hiljada radnika u Smederevu o kojima smo raspravljali i po različitim zakonskim rešenjima ovde u parlamentu, „Tigar tajers“, „Filip Moris“, „NIS“, „HIP Petrohemija“, da su na 14 mestu ista ona „Jura“ o kojoj toliko pričamo u javnosti, „Hemofarm“, „Boš“ i „Leon“.
Da su u 2016. godini otvoreni 15 fabrika i to, domaćih i stranih, ''Bekament'', ''Geoks'', nov pogon ''British American Tabacco'', ''Everest'', ''Hačinston'', ''Tibet moda'', ''PHC'', ''Vibak'', ''Teklas automotiv'', ''Fabrika delova za mlazne motore Ada'', novi pogon ''Krušika'', ''Indoadriatik'', ''Mejla'', ''Dr Etker'', novi pogoni Fabrike ''Leoni'', ''Jura'' Leskovac Kontinental u Subotici, Fabrika '' Delfi'', ''Lir'' u Novom Sadu i ''Aster'' tekstil koji treba da uposli 2000 mladih Nišlija.
To su sve rezultati u 2016. godini koji govore o tome da je stopa rasta praktično 2,7%, odnosno zagarantovana za prvih deset meseci, a izaći će na 2,8 procentara, da je kurs dinara veoma bitno stabilan, da je na niskom nivou inflacija, govorimo o tome da je preko 100 kilometara autoputeva uopšte izgrađeno i magistralinih puteva u Srbiji, da je preko 500 lokalnih puteva rehabilitovano, 15 mostova, 100 klizišta sanirano, da je zabeležen pad nezaposlenosti, odnosno da je na 15,2%, da je urađeno više nego za proteklih 30 godina kada govorimo o infrastrukturi i zato se, inače, projektni zajmovi nalaze sada u budžetu, do sada su bili skrivani po raznoraznim izveštajima koji se odnose na Upravu za trezor, da je razvijeno preduzetništvo kroz otvaranje novih malih, srednjih preduzeća, dolazimo do toga da je praktično borba za jednu modernu, jaku Srbiju.
Imamo i danas najave za nova otvaranja tri poglavlja, pored onih otvorenih, a to je poglavlje 5 kada govorimo o javnim nabavkama, i vrlo bitna poglavlja vezana za nauku i obrazovanje.
Prema tome, ono sve što je danas bilo priče o tome da smo zapostavili obrazovanje, jednostavno to ne stoji, ali ono što je jako dobro što u ovom budžetu brojke govore da više sredstava u sledećoj godini biće uloženo u poljoprivredu, pogotovo u ovom delu da se naviknemo na investicije u poljoprivedi, a ne samo na primarnu proizvodnju i davanje određenih subvencija po hektaru. Da se više para izdvaja za kulturu, da se više para izdvaja za vojsku i policiju, i to, čuli smo oko 2,5 milijarde dinara više u poljoprivredu, kada govorimo o kulturi skoro 1,78 milijardi, za vojsku 4,5 milijardi, za Ministarstvo unutrašnjih poslova 4 milijarde.
Kada govorimo o budžetu Srbije, ne treba da zaboravimo da nam je vrlo bitan rast. Zašto? Zato što rast govori o tome da postoji privredna aktivnost i kada smo govorili o razvoju, a svi su želeli ovde da pričaju da je bitan razvoj, razvoj ne ide bez rasta. Rast vam je praktično broj komada proizvodenih roba i usluga u jednoj godini koji u sledećoj godini treba da bude veći. Ukoliko je veći, onda je rast, ukoliko je na nuli onda je stagnacija, a ukoliko nije dostigao onaj broj koji je u prethodnoj godini, onda je to stagnacija.
U vreme onih koji su vladali do 2012. godine, znači bio je pad, odnosno 3,6% svake godine ste praktično manje proizvodili, a to znači da ste jeli budućnost sopstvene dece. Da ste praktično sve pare koje budžet Srbije od 2001. do 2006. godine uplatio od privatizacija u iznosu od 4,2 milijarde, znači govorimo o zvaničnim podacima, i to su praktično određena stručna javnost koja je svoje radove objavila u časopisu ''Finansije'' u 2015. godini, rekle decidno da 4,2 milijarde do 2006. godine uplaćeno u budžet Srbije ni u jednom trenutku nije iskorišćeno za infrastrukturne projekte, već je otišao kompletno u javnu potrošnju, što pokazuje kompletnu neodgovornost onih koji su vladali tada. Jednostavno sav koji ste mogli da iskoristite da investirate u svoju budućnost, to niste uradili. A onda kada je došla ta famozna svetska ekonomska kriza, u tom trenutku, jednostavno bili primorani da podižete kredite po nepovoljnim kamatnim stopama i dalje ste odlazili u podizanje javne potrošnje, podizanje plata i penzija i krajnje neodgovornom politikom vodili državu.

A kako je to izgledalo tada jednostavno je svako ministarstvo imalo svoj žiro račun, svako javno preduzeće je imalo svoj žiro račun, svaka agencija je imala svoj žiro račun, nije polagala nikakve račune jednostavno onim koji su iznad njihovih nadležnosti nego na kraju dođu ovde na kraju fiskalne godine, pa usvajaju rebalans budžeta, pa onda dođe gospodin Dulić pa kaže ajmo sad to da pokrijemo kreditom od 1,4 milijarde pa ćemo to da peglamo ako treba kroz zaštitu životne sredine, kroz poljoprivredu, kroz neke projekte i onda ćemo to jednostavno da stavimo sve u javni dug. E tako je izgledao otprilike budžet Republike Srbije do 2012. godine.
Pravljenje takvog, kao što bi gospodin Mišković hteo da troši a da prihoduju neki koji su jednostavno finansirali od privatizacije. Sa tom praksom se prestalo 2012. godine, kad se jednostavno videlo da su svi troškovi, sve kamate od svih kredita došli na naplatu, 750 miliona evra iz budžeta svake godine je dato za firme u restrukturiranju, za četiri godine to vam je tri milijarde evra i plus od 1,2 do 1,5 milijardi evra su kamate bile od kredita. Znači za ove četiri godine 8 milijardi evra ste morali da servisirate, plus normalno je zbog čega je onda javni dug skočio. Kada dolazite u tu situaciju da morate da rešite svoje finansije onda je potpuno razumljivo zašto je do štednje moralo da dođe.
Takvi modeli štednje su predlagani i Grčkoj, i Portugalu i davali su rešenja, ali tamo su smanjenja bila 20% plata i penzija, 40% praktično su išla smanjenja kada se govorilo o delu kada je u pitanju državna uprava i otpuštanje. Naš model je bio mnogo bolji. Mi smo to uradili pre nego što, jednostavno nas je bankrot terao da tako da nešto uradimo, nego smo sami napravili plan restrukturiranja privrede, ekonomskih reformi. Sami smo napravili plan finansiranja praktično budžeta Srbije i pozvali MMF i rekli, mi smo spremni da vi nadzirete ovakav plan. Oni koji govore o tome da je potrebno da u Srbiji imamo mere fiskalne konsolidacije koje Skupština treba da usvoji nisu videli da je Ministarstvo finansija na krajnje odgovoran način donelo mnoga akta, pre svega finansijsku strategiju koja se odnosi na konsolidaciju javnih finansija od 2018. do 2020. godine, program ekonomskih reformi od 2018. do 2020. godine i program reformi upravljanja javnim finansijama koje su uputili takođe i Odboru za budžet i finansije.
Prema tome svi oni koji kažu da budžet u ovom trenutku na određeni način nije zakonskim putem ušao da se raspravlja, jednostavno žele da prenebregnu činjenicu da su upravo oni navikli da budžete usvajaju zadnji dan, praktično u tekućoj godini.
Kada pričamo o završnom računu budžeta Srbije treba da budete realni i da kažete do 2002. godine ni jedna vlada nije donela završni račun. Kada govorimo o završnom računu, prvo moramo da završimo ovu fiskalnu godinu da bi mogli da uradimo završni račun, a drugo revizija mora da donese svoj akt na osnovu međunarodnih standarda koji treba da usaglasi naravno sa Ministarstvom finansija i da onda nakon toga zaista realno sagledavamo završne račune budžeta. To se do sada nikada nije desilo. I svi oni koji pričaju imaju toliko ideja o tome kako treba nešto uraditi nikada to nisu ni uradili, nego jednostavno su se zaduživali i donosili budžete sa 127 poslanika u ovoj Skupštini do 128, jednostavno svoje političke interese stavljali u funkciju ovakvih tablica i nisu vodili računa o građanima Srbije. Prema tome krajnji stepen licemerstva danas smo imali prilike da čujemo od pojedinih poslaničkih grupa ovde koje su imale svoje izlaganje.
Ono što je važno reći da kada pričamo o tome da li stvarno želimo bolje ovoj Srbiji, onda treba reći da je i na Odboru za finansije ministar rekao da postoji rešavanje problema koje zaista traže određeni konsenzus. I taj konsenzus treba tražiti u strankama koje su danas ceo dan govorile o budžetu. Teme na kojima treba zajednički da razgovaramo je pored reforme javnih preduzeća i reforme javne uprave, da govorimo o firmama koje su u restrukturiranju jer smo ih iste nasledili kao što su oh oni nasledili. Međutim, oni su ih nasledili u mnogo boljoj poziciji kada su one bile u trenucima finansijskog rasta, a ne u trenucima kada su u stečaju.
Međutim ono što je interesantno reći da je Fiskalni savet u svom izveštaju po prvi put pohvalio i rekao da spirala duga koja je rasla je praktično zaokrenula svoj smer. Oni koji su najveći kritičari, zato što samo gledaju brojke, zato što jednostavno ne gledaju realan život, zato što te brojke za njih predstavljaju poslute klasične konzervativne ekonomije po prvi put sada kažu nešto najinteresantnije, da je Elektroprivreda i Srbijagas, po prvi put sada nemaju nikakve kredite za tekuću likvidnost, ali isto tako kažu da treba dati iz budžeta i pomoći određene firme u restrukturiranju ko što je Bor, kao što je Resavica, da ne dođemo u situaciju kao što je bilo ranije da docnjom jednostavno napravite velike dugove, da dugove gurate pod tepih i onda da dolazimo u situaciju da opet moramo da određene garancije ponovo aktiviramo i u stvari uvećavamo javni dug. Znači to kaže Fiskalni savet.
To nije bio predlog ni ministarstva. Zašto kažu? Zato što su imali lođe iskustvo od pre. Zato što su govorili od 2007. godine da treba smanjivati plate i penzije, odnosno ne treba ih povećavati tom brzinom linearno nego napraviti model da podjednako svi podnesu teret te svetske ekonomske krize. Ovo je vrlo ozbiljna rasprava bila na Odboru za finansije i mislim da je baš ušla u domen struke i svi oni koji su hteli da čuju čuli su šta treba da rade, a to je pogotovo kada je priča o Boru i kada je priča o Resavici, priča o energetskoj politici da treba ovde u Skupštini da otvorimo i pitanje finansiranja uglja, i pitanja 4.000 radnika u Resavici, koji danas plaćaju milijardu i po dinara za poreze i doprinose. Znači, od nekada ranijih praktično dugovanja i to sve ide normalno iz same proizvodnje koja je u ovom trenutku neefikasna i neekonomski isplativa.
Znači, Resavica je jedan veliki problem naše države, ali i jedno veliko političko pitanje zbog toga što uopšte pitanje energetike treba da otvorimo ovde u parlamentu, s obzirom da nas ekološki standardi negde teraju da poštujemo i da imamo velike investicije u rudnike. S druge strane oni koji žele međunarodni veliki investitori da uđu sa investicijama za obnovljive izvore energije traže garancije budžeta, a u ovom trenutku Srbija to nije u mogućnosti, ne samo Srbija, nego i mnoge države u regionu zemalja zapadnog Balkana. To je nešto o čemu treba da razgovaramo.
Prema tome mi smo ovde imali goste iz Bundestaga iz evropskog parlamenta i pričali smo uopšte o politici zelene energije. Ali ta zelena energija je skupa u ovom trenutku za modele kakvi postoje u razvijenim evropskim zemljama. Zbog toga Srbija treba da nađe svoj energetski miks i ona ga u ovom trenutku za date političke okolnosti ima, ali to je ono što je nepromenljiva kategorija i zbog toga upravo o tome moramo da razgovaramo u budućnosti.
Heterogena subvencija i stari dugovi su još jedna od tema koje je ministar Vujović pokrenuo na odboru o kojima treba da razgovaramo. Heterogenih subvencija nešto što smo navikli u prošlosti da jednostavno određene subvencije u poljoprivredu dajemo po hektaru i dajemo ljudima, poljoprivrednim proizvođačima, koji su zaista sada možda u godinama i koji ne mogu da obrađuju poljoprivredno zemljište. Dolazimo u domen praktično da određene subvencije predstavljaju socijalnu kategoriju, socijalne subvencije. I onda ih to tako treba i zvati. Ne treba ih zvati jednostavno određenim subvencijama za poljoprivredu, jer one ne doprinose razvoju. Zbog toga je bilo važno da se čuje na odboru ono što treba u budućnosti da razgovaramo.
Samo bih još napomenula jednu stvar gde nismo zaboravili, a to je da Srpska napredna stranka sa poslanicama iz Ženske parlamentarne mreže razgovarala za amandmane o rodno odgovornom budžetiranju.
Da se zahvalimo stvarno ministru, koji je prošle godine ima sluha da usvoji onih šest amandmana, ali nije sedeo skrštenih ruku, nego je njegovo ministarstvo organizovalo radionice po svim institucijama koje su trebale da odrede indikatore, praktično za rodno odgovorno budžetiranje koje se odnose na 28 institucija.
One su poslale svoje izveštaje i mi se, naravno, nismo zaustavili na tome, imaće još neka dva amandmana koja se odnose i na žene baš u oblasti nauke. To je ono zbog čega zaista, ministre Vujoviću, treba da negde kažemo svima u javnosti da ste prepoznali praktično potrebu da ovakav vid amandmana i ovu celu jednu oblast ste digli na potpuno jedan viši nivo koji u Vladi do 2012. godine nisu ni prepoznali.

Hvala vam. U danu za glasanje SNS će podržati ovaj set zakona.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, nakon konstituisanja Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, konstatovali smo na Odboru da je 14. jula istekao mandat od 2011. godine praktično svim članovima Saveta i predsedniku Komisije za hartije od vrednosti.
Odbor je, na osnovu člana 245, na toj sednici, prema Zakonu o tržištu kapitala, uputio dopis svim poslaničkim grupama da do 29. jula 2016. godine dostave predloge i to su sledeće poslaničke grupe učinile: SNS, SPS, SDPS, DJB, Dveri i DS.
Petog avgusta je kompletna dokumentacija koja je tražena praktično da se dostavi, pored biografije i plana rada, budućeg rada za izbor članova Saveta Komisije i predsednika su dostavili kandidati sa zahtevom o prihvatanju kandidature i taj kompletan materijal 5. avgusta je unesen u podatke u e-parlament. Znači, bio je praktično na izlaganju i mogućnosti svim poslanicima, ne samo članovima Odbora, na uvid.
Petnaestog avgusta pismeno smo obavešteni da je kandidat DS gospodin Srboslav Antić odustao praktično od kandidature, u pismenoj formi, i u skladu sa članom 203. Poslovnika o radu Narodne skupštine Srbije, stav 3. zakazali smo sednicu Odbora za 18. avgusta, gde smo i bili u obavezi da obavimo intervju sa svim ostalim kandidatima koji su praktično ostali na listi, koji su predali svoje kandidature.
Nakon obavljenog razgovora sa svim kandidatima i uvid u sav materijal koji je dostavljen, praktično se Odbor izjasnio o svakom kandidatu pojedinačno. Ono što je bilo uopšte težište svih pitanja je - kako oživeti tržište kapitala, kako praktično oživeti uopšte i formulisati neki nov koncept rada uopšte Komisije za hartije od vrednosti, kako pospešiti regionalnu i međunarodnu saradnju, kako ići praktično u susret evropskim integracijama, kako vratiti poverenje svih učesnika na tržištu kapitala, sam nadzor regulatornog tela, zatim promene zakona koje su nužne u određenim delovima, zatim saradnja sa drugim organima koji se odnose ne samo na Komisiju za hartije od vrednosti, već i na samo pravosuđe, na saradnju sa Odborom za finansije, zatim težnja da zakonodavni okvir koji postoji i interesovanje Komisije za hartije od vrednosti da učestvuje u pisanju određenih zakonskih predloga, kako i na koji način to da definišemo. Ali smo na kraju krajeva i kod članova Odbora razmatrali relevantnost, uopšte stručnost kadrova koji su dolazili na intervju.
Ono što treba reći je da je na osnovu glasanja pojedinačno o svim kandidatima praktično Odbor poslao ovaj materijal koji ste dobili u pismenoj formi, zajedno sa svim biografijama kandidata, to je da za predsednika Komisije za hartije od vrednosti predlažemo prof. dr Predraga Dedeića, a za članove Saveta Žarka Milićevića, bivšeg predsednika Komisije, Vladislava Stankovića, Mirjanu Ivošević i gospodina Marka Jankovića.
Sada bih nešto više rekla o biografijama ovih kandidata koji su predloženi.
Prof. dr Predrag Dedeić ima 57 godina, diplomirao, magistrirao i doktorirao je na Pravnom fakultetu. Pored aktivnog znanja engleskog jezika, radio je u „Ekonomskom birou“ kao pravni savetnik i direktor „ICT Legal“, konsultantska, pravna i finansijska kompanija, od 2005. godine. Docent je na Poljoprivrednom fakultetu od 2005. godine i vanredni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Pored predavanja koja je držao u inostranstvu, predsednik je praktično Instituta za kanadske studije. Gostujući je profesor na fakultetima u Vankuveru, Sevilji i Torontu. Obavio je veliki broj radova iz ove oblasti, pored hartija od vrednosti, korporativnog upravljanja.
Kada govorimo o predlogu za izbor članova Saveta Komisije za hartije od vrednosti, kada govorimo, recimo, o gospodinu Žarku Milićeviću, dosadašnjem predsedniku Komisije za hartije od vrednosti, treba reći da je on praktično od 2015. godine tu i da ima 39 godina, da ima Ekonomski fakultet, da je za predsednika postavljen u oktobru prošle godine, a da je prešao iz Ministarstva finansija, po funkciji bio član Komiteta za finansijsku stabilnost zemlje.
Osim gospodina Žarka Milićevića, kandidati su i Vladislav Stanković, koji je takođe bio član Komisije za hartije od vrednosti. Gospodin Vladislav Stanković je 44 godine star, specijalizirao je i diplomirao na Pravnom fakultetu. Završio je sve kurseve u oblasti finansijskih tržišta. Učestvovao je u radu više stručnih skupova u oblasti hartija od vrednosti, a inače je sa znanjem počeo pripravnika u Okružnom i Trgovinskom sudu, prešao u Komisiju za hartije od vrednosti i obavljao različite poslove u Sektoru za nadzor Komisije.
Pored ova dva kandidata, gospođa Mirjana Ivošević je takođe član u bivšem sazivu Saveta Komisije, koja je dosadašnji član Komisije, ima 56 godina. Zaposlena je u Komisiji od 2003. godine i radila je pre toga u bankarstvu još 18 godina. Vrlo je posvećena i zaista delom koji se odnosi na informacione tehnologije i kontrolu informatičkih podataka vezano za hartije od vrednosti je počela svoj rad u Komisiji, tako da sve poverljive poslove koje je predsednik Komisije naložio članovima Saveta u sektorskim oblastima gospođa Ivošević je obavljala.
Na kraju imamo jednog kandidata, koji mislim da nas je na određeni način sve obradovao zbog toga što je, kao kandidat koji nije član Komisije za hartije od vrednosti, jedan mlad čovek od 34 godine, koji je Ekonomski fakultet završio sa najvišim ocenama, pokazao svoju stručnost iz oblasti hartija od vrednosti sa trgovinskog aspekta, sa same berze, kao glavni broker u Credit Agricole grupi. Konsultant je bio u više firmi oko investiranja u hartije od vrednosti, a obavljao poslove faktoringa, upravljanja rizicima, kao i direktor akcionarskog društva „Centroprom“. Ono što je pokazao u samom intervjuu, to je da je potrebna sveža krv ovakvoj jednoj instituciji i da kao takav zaista u ovom timu treba da da jedan veliki svoj doprinos za potpuno nov koncept.
Ono što treba reći kada su u pitanju sami intervjui za ovih pet kandidata, to je da je prof. Dedeić, kao predsednik, u stvari, negde nas opredelio da na samom odboru promenimo praktično predlog svoj koji smo dali kao poslanička grupa 29. jula jer je prof. Dedeić bio kandidat za člana Saveta. Posle intervjua koji smo imali i njegovog izlaganja, mi smo se opredelili, u dogovoru i sa određenim koalicionim partnerima, preko kojih suštinski su i hteli da predlože prof. Dedeića kao svoje kandidate za jedno odgovorno mesto kao što je predsednik Komisije. Ali, ono što smo mi čuli od njega, to je da ima koncept kako da dođe do jednog zaokreta u radu uopšte Komisije za hartije od vrednosti jer očito je to potreba, s obzirom da je uopšte tržište hartija od vrednosti u Srbije previše malo i vrlo niskog kapaciteta i zbog toga je potrebno da se izvrši jedna reorganizacija i spolja i unutra u radu ove jedne institucije koja odgovara parlamentu.
Ono što je važno reći je da je Odbor za finansije negde pokazao spremnost da zajednički menjamo te stvari. Ono što je sigurno prvi zadatak i Komisije kada bude izabrana i nas kao Odbora i poslanika, to je da raspravljamo o novom zakonu. Drugo, organizovanost same Komisije od strane plana i programa prof. Dedeića, kako je on to nama predstavio, pre svega pokazuje njegovu viziju o tome da osim onoga što treba menjati unutar kuće, preko sistematizacije, treba davati veći fokus sekretaru ove komisije koji je sada samo deo određenih stručnih službi, koji treba na određeni način da bude zaista ono što je prema standardima svih razvijenih zemalja koje imaju razvijena tržišta hartija od vrednosti.
Ali, ono što je još naglasio, to je da poseban fokus i pažnja mora da se obrati na zaštitu malih akcionara. Kroz unapređenje tržišta, shvatila se i potreba kroz taj plan, a to su kasnije i ostali kandidati govorili, da Komisija treba da bude efikasna i operativna, ali da treba da se i postave određeni novi mehanizmi kao što je mehanizam interne revizije unutar same komisije, zatim Sektor nadzora, gde se realizuje jedna od dve ključne funkcije Komisije, treba praktično da se oživi na onom nivou koji zaslužuje.
Pored onog dela koji se odnosi na rad same komisije spolja i kada govorimo o saradnji u regionalnom delu tržišta kapitala i kada govorimo o međunarodnom delu, vrlo bitan faktor, odnosno ulogu igra uopšte odnos sa medijima, odnosno tzv. PR služba koja do sada, naravno, nije ni postojala, ali je vrlo bitan deo koji se odnosi na informacioni deo prezentacije same komisije, kao što je sajt, zatim uvođenje savremenih tehnologija i kvalitetna saradnja sa pravosuđem, ono na čemu suštinski smo mi insistirali, kao i kvalitet regulative i nadzora.
Pre svega zaštita investitora je jedan od ključnih faktora na kojima mislim da su se svi ovde obratili, a sporovi koji postoje od strane profesora Dedeića, u njegovom predlogu je da mora da se oformi jedan centar za tzv. medijaciju, odnosno mirno rešavanje sporova, upravo zato da se sudovi ne bi zatrpavali ovakvim postupcima.
Vrlo je bitno da postoji taj kontinuitet kontrole stalno i da jednostavno postoji način na koji će doći do sertifikacije ljudi koji su zainteresovani uopšte da se bave ovom oblašću. Profesor Dedeić je uopšte svojim izlaganje pokazao da postoji jedna vizija u kojoj do sada se uopšte nije razmatralo, kao jedan način rada Komisije za hartije od vrednosti, i to je ono što ga je negde kandidovalo suštinski da ga predložimo za predsednika ove komisije, s obzirom da su promene od 2011. godine potrebne, pogotovo kada je ova institucija u pitanju, a pogotovo ono što se zove kao regulatorno i nezavisno telo koje je u nadležnosti rada Skupštine.
Pored intervjua koji smo obavili sa gospođom Mirjanom Ivošević, koja je govorila o evropskim integracijama i Poglavlju 9 EU, vrlo je bitan detalj reći da se shvatila obaveza da je velika pomoć gospodina Žarka Milićevića, potrebna u svemu ovome, kao bivšem predsedniku, jer je komisija u 2015. godini, poslovala sa dobiti od 52 miliona dinara i uplatila polovinu, praktično, tih sredstava u budžet Srbije, čime je pokazala suštinski da je zaista funkcionisala na najbolji mogući način u datim okolnostima. Te okolnosti govore o niskom stepenu prometa na berzi. Ako uporedite 2007. godinu kada je bila ekonomska kriza i pred samu ekonomsku krizu promet praktično, hartija od vrednosti bio u nekom obimu od dve milijarde evra, a kada govorimo o 2015. godini taj obim praktično prometa je 185 miliona evra, onda govorimo o tome da je tržište hartija od vrednosti suviše plitko, sporo, neadekvatno i da je potreba da se mnogo toga menja.
Stoga, deo koji se odnosi na evropske integracije nam je jako bitan i gospođa Mirjana Ivošević, kao kandidat na listi za savet je žena koja je dosta pratila ove evropske integracije i pregovore za Poglavlje 9 i ona za zaposlena u Komisiji od 2003. godine, a ima izuzetno iskustvo od 18 godina pre toga u bankarskom sektoru u radu u Beobanci.
Gospodinu Žarku Milićeviću, zaista nam je značajna njegova podrška u radu saveta, upravo zbog toga što je uspeo od 2015. godine do danas da održi ovakav rad Komisije, da ona funkcioniše uprkos svim problemima koji postoje na tržištu kapitala. Gospodinu Vladislavu Stankoviću, kada govorimo uopšte o njegovoj stručnosti, možemo da kažemo da od 1999. godine radi u Komisiji i da sigurno njegova pomoć uopšte u promenama koje nastoje kada pričamo, uopšte o funkcionisanju Komisije za hartije od vrednosti, će biti od izuzetnog značaja.
Tako da, na kraju, kada smo rezimirali kao odbor i kao predlagači, došli smo do nekog zajedničkog zaključka da je dobro rešenje da ostane jedan deo članova saveta koji je postojao i funkcionisao i pre i da jednostavno se izaberu i novi članovi koji će predstavljati jednu novu, svežu krv i koji će pokušati da pokrenu praktično nove procese kada su u pitanju hartije od vrednosti.
Mislimo da su ovi predlozi koji su vam dati u pismenoj formi, u ime predlagača, najbolje rešenje od svih koji su praktično bili kandidati sa kojima smo imali intervju. Ono što treba reći to je da je najkompletnija slika data kroz ovih pet kandidata, da svaki od kandidata ima neke svoje specifičnosti, neko je bio i ranije član saveta, neko je imao i različitu viziju kako treba komisija da izgleda, a neki kandidati su smatrali da je njihovo dovoljno iskustvo iz prošlosti u bankarskom sektoru ih kandiduje za takvo mesto koje bi moglo da izvrši određene promene kada je u pitanju ova oblast.
Želim još da kažem da kandidati koje su predložile druge stranke su: Zorica Krnjević Mišković, gospodin Dušan Bajac, gospodin Aleksandar Zinajić, gospodin Dejan Tufegđić i gospođa Jelica Marjanović.
Ono što nama predstoji kada je ova oblast u pitanju je da uspostavimo određene nove instrumente i nove mehanizme koji treba suštinski da pokrenu tržište kapitala, tržište hartija od vrednosti. Mnoge probleme smo otvorili na samom odboru. Mislim da je ta diskusija možda i previše stručna kada govorimo ovde u plenumu, ali ukoliko ima potrebe i da se otvore detalji u ovoj diskusiji, ja sam spremna u ime predlagača da odgovorim na sva pitanja. Hvala.

Evo da odgovorim na određena pitanja koja su ovde postavljena, s obzirom da kada se nema argumenata onda kažemo – kandidati su stranački zato što su se prijavili u poslaničke klubove političkih stranaka, ali ja ću vas pitati onda – kojim strankama su se prijavili kandidati koji su bili od 2011. godine, a ostavili smo ih kao stručne ljude? Ne znam stvarno odgovor na to pitanje. Evo, pročitaću kandidate.
Znači, profesor dr Predrag Dedejić, Žarko Milićević, Vladislav Stanković, Mirjana Ivošević, Marko Janković su kandidati SNS. Gospodin Srboljub Antić, koji je povukao svoju kandidaturu, je kandidat DS. Zorica Krnjević Mišković je kandidat SPS. Gospodin Dušan Bajec je kandidat Socijaldemokratske partije Srbije. Aleksandar Zinajić i Dejan Tufegdžić su kandidati Dosta je bilo. Jelica Marjanović je kandidat Dveri.
Ja znam dosta drugih kandidata koji su trebali da podnesu svoje kandidature, ali nisu hteli neki poslanički klubovi da ih kandiduju. To hoću da vam kažem. Znači, prvo, procedura uopšte izbora ove Komisije ide kad im istekne mandat, a njima je mandat istekao 14. jula. Da li mislite da treba da ih smenjujemo šest meseci ranije, pa da kažemo – sada ćemo da vas smenimo, pa ćemo da izaberemo nove. Ja mislim da je normalno, kada neko, bilo da je nezavisna institucija, agencija, komisija, kada istekne mandat, onda se ulazi u proceduru izbora sledeće komisije ili sledećeg člana saveta. Nismo mi ti koji treba za vreme izbora, prema tome još uvek nije bio konstituisan nov saziv Odbora za finansije, da pokrenemo proceduru izbora Komisije.
Drugo, pitanje zašto tek danas imamo na dnevnom redu, pa mi smo namerno pustili da ide u redovnom postupku ovaj predlog, jer ako bi išli po hitnom vi biste rekli – aha, a vama se sada žuri, idemo po hitnom. Sada odjednom ne valja ni kada je u redovnoj proceduri izbor. Znači, došao je na dnevni red kada su došli i prošli zakoni i kada smo u mogućnosti da stavimo na dnevni red. Verujte mi, već mesec dana alarmiram da stvarno treba da dođe na dnevni red, ali ne postoje faktičke tehničke mogućnosti da dođe na dnevni red.
Drugo, kada govorite o kandidatima, da su stranački kandidati, ja ću vam samo reći da stručni ljudi danas, ni jedan od njih, ne žele da se stranački deklarišu, da su članovi stranke, a to je bilo i u vaše vreme, ali nekako smo došli do toga da gospodin Dušan Bajec, koji je od 2001. godine član Saveta Komisije za hartije od vrednosti, do 2016. godine je, bio kandidat DS, ali ga je sada predložila Socijaldemokratska partija.
Znači, hoću da vam kažem da nema veze uopšte stranačka pripadnost. LJudi su na osnovu svoje stručnosti hteli da se kandiduju kroz određene poslaničke grupe i tako je došlo do toga da je prof. dr Predrag Dedejić došao da se kandiduje ispred SNS. Razgovarao je pre toga sa našim kolegama ispred Socijaldemokratske partije. Otišao je na godišnji odmor i nisu uspeli da uzmu dokumentaciju. Vratio se i jednostavno je došao u klub SNS da se kandiduje.
Na tom Odboru smo zaista detaljno razgovarali sa svim kandidatima. Tu su, na kraju krajeva, članovi opozicije i mogu da vam potvrde. Vi niste bili i vaši kandidati, iz vaše političke stranke, nisu bili na tom odboru. Sa svakim kandidatom se detaljno razgovaralo, tete-a-tete, postavljali pitanja krajnje direktna, od toga koji su vam motivi uopšte da se kandidujete za takvo mesto, gde ste radili, gde ste se školovali, kako vidite uopšte unapređenje rada tržišta hartija od vrednosti, kako vidite unapređenje Komisije. Zašto komisija sada odjednom pravi tolike gubitke i zbog čega sada treba da traži pare iz budžeta, kad je u prethodnoj godini poslovala sa dobitkom i uplatila pola para iz budžeta? Znači, da mnoge stvari ne valjaju, ali ne valjaju od vremena privatizacije kada je 2007. godine promet na berzama bio dve milijarde evra, a danas za prošlu godinu, znači 2015. godinu, 185 miliona evra. Znači, da svi ovde treba na neki način da pomognemo da se te stvari promene u društvu.
Prema tome, nemojte da prebacujete na to da određeni kadrovi su isključivo kadrovi određenih političkih stranaka, kada govorimo o stručnim ljudima. Znači, govorimo o ljudima koji su članovi Komisije i Saveta Komisije za hartije od vrednosti. Dugi niz godina, dugo rade u toj instituciji. Nemojte da time mi rušimo integritet te institucije, iako ona dobro ne radi. Očito, po rezultatima dobro ne radi, ali mi smo ovde poslanici. Oni su u našoj ingerenciji. Mi treba suštinski da pokrećemo određene inicijative, da menjamo te stvari. Nemojte na taj način da prikazujete javnosti i da politizujete ono što nije za politizaciju. Hvala.