Poštovane kolege, uvažena ministarko sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, ono što je činjenica, uvažena ministarka, da ste vi, vodeći ranije neko drugo ministarstvo, imali zavidne rezultate i verovatno vas je to preporučilo i za posao koji danas obavljate u ovom sazivu.

Pre same ove rasprave koju sada vodimo, sretosmo se vi i ja u hodnicima ovoga zdanja i rekoste mi – evo, ponovo sam kod vas u Skupštini. Ja sam to shvatio kao nameru da ozbiljno radite svoj posao koji danas obavljate u okviru nekog novog ministarstva i da ste namerni ostvariti neke nove dobre rezultate na novom poslu koji radite. Bilo je, naravno, tih rezultata i ranije.

Kada kažem – vi, ja ovde mislim i na vas lično, ali i na Vladu i predsednika, čiji ste vi integralni deo, deo Vlade, naravno, a predsednika kao jednog od najvažnijih institucija koje danas Srbija i srpski narod ima.

Ovi zakoni su potvrda te vaše namere i potvrda moje tvrdnje. Naime, ovi zakoni su nešto što Srbiju uvodi i ovu oblast usklađuje sa tokovima koji danas važe u razvijenom delu Evrope, ali i sveta svakako. Ovi zakoni jesu nešto novo u oblasti energetike, početak jedne nove ere, ali imaju oni mnogo širi aspekt.

Mislim da su ovi zakoni, pored svega, osnov za nove investicije u Srbiji, a budimo realni, bez novih investicija u Srbiji nema ni razvoja Srbije. Uz dužno poštovanje prema onome što ste vi rekli, moje lično mišljenje je da je ta komponenta ovih zakona možda i najvažnija.

Kad govorim o razvoju Srbije, ne mogu da se ograničim samo na ono što je u granicama Srbije. Razvoj Srbije je po sistemu spoljnih posuda, da tako slobodno kažem, i te kako povezan sa razvojem svih naših ljudi, boljim životom svakog našeg čoveka koji živi u okruženju, pogotovo mislim na Republiku Srpsku.

Eto, ispašće da vas hvalim, ali zaista sam i lično svedok da ste i ranije bili i te kako opredeljeni da takva jedna politika prenosa dobrobiti razvoja Republike Srbije, da jedna takva politika se nastavi, da ste svojim delovanjem činili da dobrobit od razvoja Srbije osete i naši građani koji žive u Republici Srpskoj, pogotovo.

Neću nabrajati pojedinačne projekte jer bi to oduzelo dosta vremena, ali mislim da je važno da se zna, kao što mislim da je važno da se zna da smo mi prilikom izglasavanja budžeta za ovu godinu podržali bankarske garancije koje su se nalazile u budžetu, a čini mi se nešto preko 260 miliona, a u pitanju je izgradnja hidroenergetskih potencijala Gornja Drina, zajedno sa Republikom Srpskom. To je stvar koju treba ponavljati, to je jedan ozbiljna, istorijska stvar. Hajde, koliko je važno u smislu investicija i svega onoga što će doneti dobrobit i privredi Srbije i Republike Srpske i svakom čoveku koji tu živi, ali to je istorijska stvar jer se u budžetu Srbije, mislim, po prvi put takve ozbiljne stvari, poput izgradnje „Hidroenergetskih potencijala Gornja Drina“ i „Aerodroma Trebinje“, nalaze direktno u budžetu Republike Srbije.

Kako mi rekoste malo pre, takođe u razgovoru da će ovaj projekat uskoro biti ozvaničen i postavljanjem kamena temeljca za izgradnju i to svakako raduje svakog čoveka, siguran sam i u Srbiji i u Republici Srpskoj.

Da bi naravno, uspevali da radimo ovakve stvari sa Republikom Srpskom potrebne su nam investicije, a da bi imali investicije potrebni su nam ovakvi zakoni, koje vi danas donosite u ovom uvaženom domu.

Međutim, uvažena ministarka to vam neće oprostiti, nikada.

Razvoj Srbije, bolji život naših građana, bilo da žive u nekim od zemalja regiona,1 neće vam oprostiti.

Imaćete raznorazne proteste i raznorazna protivljenja pod kapom borbe za bolje stanje u ekologiji ili Bog zna kakve drugačije zahteve, ali budite sigurni da iza tog svakog zahteva, leži motiv zaustavljanja Srbije i srpskog naroda na Balkanu, uopšte, i ništa drugo, apsolutno ništa drugo.

Videli ste to neki dan. Bilo je direktno povezano sa ovim što naravno radi vaše Ministarstvo.

Međutim, biće da vam je tu najvažnija podrška ovog parlamenta, i još važnija podrška građana u Republici Srbiji.

Kada god dolazite u ovaj parlament sa takvim motivima i takvim idejama vi ćete imati podršku kao što ste imali do sada, i vi i Vlada, i predsednik, a tako će biti kada su u pitanju ovi zakoni. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući Orliću.

Kolege i koleginice, uvaženi građani Srbije, diplomatija i rad, to su verovatno dva pojma koja su obeležila sve društvene promene i sve državne poslove u poslednjih nekoliko godina u Srbiji.

Kada je ove pojmove, kao principe delovanja u radu Vlade i u radu vlasti uopšte u Srbiji 2014. godine promovisao predsednik države, današnji predsednik Aleksandar Vučić, a ondašnji predsednik Vlade, malo ko je u Srbiji verovao da će Srbija biti tu gde je danas. Istini za volju, verovali su ljudi, ali da će Srbija napredovati ovakvim koracima napred, mali broj njih je verovao. Tim pre što su ovi pojmovi, diplomatije i rada bili pomalo izlizani. Ljudi su bili skeptici, jer su ovi pojmovi bili samo floskule i fraze koje su izgovarali neodgovorni političari, time je skepticizam prema najavljenim pomacima i promenama bio veći. Međutim kako je vreme prolazilo, pojam diplomatije i rada kao principa delovanja Vlade je počeo da daje ozbiljne rezultate i ti rezultati su danas i te kako vidljivi. Ako bi potpredsedniče, Orliću, možda vi ili ja govorili o tim rezultatima, moglo bi biti shvaćeno i subjektivno, međutim o tim rezultatima i uspesima Srbije danas govore ozbiljne svetske adrese. Pratio sam poslednjih danas, o njima posebno govori i portal „Čojs“ i „Fajnešel tajms“, pogotovo kada je u pitanju tzv. vakcina diplomatije. Ali, kada je u pitanju rad, govori Svetski ekonomski forum ističući Srbiju i čini mi se da je premalo značaja tome dato u javnosti u Srbiji, ističući Srbiju kao jedan od primera kako se radi u Vladi i kakva uprava treba da bude. Tu naravno posebno ističe ulogu premijerke Ane Brnabić.

Zašto sve ovo govorim? Danas je tema u ovom uvaženom domu, parlamentarna diplomatija. Pre nego što išta kažem na ovu temu, ja ću da se zahvalim našem dosadašnjem kolegi, gospodinu Žarku Mićinu koji je bio član ovih uvaženih delegacija i odbora, a koji je preuzeo jednu važnu funkciju i postao deo tima gradonačelnika Novog Sada. Iskoristiću priliku da unapred čestitam, jer znam da će ovaj uvaženi dom podržati predlog i da čestitam našoj koleginici Sandri Joković i našem kolegi Nemanji Popoviću i poželim uspešan rad. Sandra i Nemanja pred vama je dosta lak posao, naravno, uslovno rečeno. Ako ste pažljivo slušali ovo što sam rekao na početku i uzor vam bude ono što radi predsednik države u poslednjim godinama, posao u parlamentarnoj diplomatiji za vas neće biti težak.

Vaše je da čuvate svetli obraz Srbije do koga se stiglo teškim i napornim radom, da čuvate obraz koji je stvarala politika koju danas i zadnjih godina vodi predsednik ove države i da ga učinite još svetlijim. Ne bih voleo da ikada dođemo u situaciju da se taj obraz Srbije postidi, kao što se juče postideo obraz nekih koji su deo EU. Pitate se o čemu govorim? Pokušaću ukratko da vam objasnim.

Naime, još sedmog aprila je iz Mostara krenula jedan pošta, jedan važna pošiljka ka Fondu za izbegla i raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu, fondu čiji je osnivač Vlada AP Vojvodine, sa adresom napisanom na ćiriličnom pismu. Put pošiljke vodi od Mostara preko Zagreba, ka Novom Sadu, a kada je stigla u Zagreb u zemlje EU, vraćena je ka pošiljaocu.

Juče je ova tema obišla i postala jedna od centralnih u regionu, vraćena je pošiljaocu sa obrazloženjem, koje je jasno napisano na pošiljci, zabranjeno pisanje ćirilicom, ne jezik nije u upotrebi, ne ništa tanje od toga, zabranjeno pisanje ćirilicom.

Ja juče, naravno, nisam hteo da kažem kako se zove ova pojava u društvu, jer mislim i duboko verujem da principi na kojima počiva današnja EU, kojoj i sami stremimo su potpuno drugačiji od onoga što se desilo u ovom delu EU.

Ovo je pre svega pitanje za ljude koji danas vode EU, da povedu računa, da ovakva stvar postane praksa u bilo kom delu EU, jer ovo je do sada bilo nešto što su činili pojedinci i udruge kako se zovu u tom delu Evrope, a evo danas to čine institucije. Duboko verujem da će se Evropa time pozabaviti.

Ponosan sam što je Srbija danas svojim radom i diplomatijom upravo na ovom tragu i principima koje podržava EU, a vi uvažene kolege koji postajete članovi ovih delegacija i odbora, potrebno je samo da nastavite tim putem. Hvala vam.

Dosta je to, predsedniče, vreme u kojem se sasvim dovoljno može reći.

Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, predsedniče Narodne skupštine, tužioci, sudije, sudovi, tužilaštva, to je ono što bi trebalo u suštini da nas asocira uvek na pravo i pravdu, barem bi tako trebalo.

Međutim, kada sam ja u pitanju, a ne znam kako je to sa vama, uvažene kolege, i kako je to sa vama, gospodine Pantiću, i sa vama, gospodine predsedniče Skupštine, ali mene prosto ovi trenuci kada govorim o izboru na ovako visoke pravosudne funkcije podsećaju na izbore sudije i tužilaca ranih dvehiljaditih, tj. početkom, u prvoj deceniji dvehiljaditih godina i koliko god ja hteo ne mogu da se otrgnem od te asocijacije i tog sećanja na taj i takav način izbora sudija i tužilaca na istom ovom mestu.

Gospodine Pantiću, vi ste danas u Narodnu skupštinu doneli predloge koji su ozbiljno potkrepljeni predlozima i ozbiljno potkrepljeni mišljenjem Visokog saveta Sudstva a Visoki savet sudstva je pre toga pribavio predloge i mišljenje, a koji se tiču ocene sposobnosti, dostojanstva i stručnosti tih predloga sa kojima ste danas došli pred nas. Jesam li u pravu? Jesam, svakako.

Takođe, u ovom materijalu kada su u pitanju ovi predlozi su i ozbiljne biografije svakog od kandidata i to je nešto što prati predloge VSS. Kada bolje pogledate zavidne biografije svakog od kandidata, impresivne. Sve u svemu, dobro i pedantno urađen posao i kao posao i kao procedura. Prema tome će se svakako odrediti Narodna skupština, odnosno mi narodni poslanici u ovom uvaženom domu.

Međutim, gospodine Pantiću, sećate li se izbora istih ovih ljudi, odnosno na iste ove pozicije početkom dvehiljaditih godina? Da li su te procedure i poslovi bili urađeni na isti način kao danas? Vidim da vrtite glavom, ovo je retoričko pitanje, ni ne morate da odgovorite na njega. Ja vas čak i razumem da nećete ili ne možete da odgovorite. Teško je ovo pitanje, jer siguran sam da je vas kao profesionalca i kao čoveka od struke pomalo možda i sramota svega onoga što je doživela sudijska praksa, odnosno sudijska profesija tog vremena, bez obzira što ti poslovi nemaju baš mnogo veze sa vama. Razumem da je to za vas i za sve ljude i u oblasti pravosuđa dosta teška tema i da možda ni nećete odgovoriti na ovo što vas ja pitam.

Međutim, mi narodni poslanici svakako smo dužni da o tome govorimo, to je naš posao i da se sećamo i da opominjemo Srbiju i neprestano govorimo o tome kako je to izgledalo, kako to izgleda danas i kako treba da izgleda. Evo kako je izgledalo – u ovom materijalu koji ste nam vi danas dostavili, u sličnom materijalu iz tog doba nije bilo važno ni mišljenje VSS, nije bila važna ni biografija koja prati ove predloge nisu bili ni važni glasovi narodnih poslanika u ovom uvaženom parlamentu bar ne u meri u kojoj je to trebalo, složićete se sa mnom.

Bila je važna samo jedna stvar. Bilo je važno mišljenje gradskog, odnosno opštinskog odbora DS one opštine iz koje je kandidat ili grada iz kojeg kandidat dolazi. Ako je kandidat na primer dolazio iz Subotice bilo je važno mišljenje gradskog odbora DS u Subotici. Ako je to bio slučaj u Kraljevu, kao što je danas bilo, bilo je važno mišljenje gradskog odbora DS u Kraljevu i ništa drugo nije bilo važno.

Jako je bitno da ovo ljudi znaju. Kakav poraz sudijske struke gospodine Pantiću. Da li se slažete sa mnom? Veliki poraz. Međutim, bogu hvala ta vremena su iza nas, ali nastojanja da se ta vremena vrate nisu iza nas. Nastojanja da se ta vremena vrate su i te kako živa i ogledaju se u delovanju današnje opozicije u Srbiji koju danas vode isti oni ljudi koji su davali naloge kako da se glasa za sudije i tužioce početkom dvehiljaditih godina. To nastojanje danas se ogleda kroz političko delovanje i Đilasa i Tadića i Jeremića. Vrate li se u oni u Srbiji na vlast, vratiće se i ta praksa izbora sudija i tužilaca. To treba da znate, a onda će se vratiti i vaša sramota, ne mislim vaša lično, naravno, nego u profesionalnom smislu.

Međutim, naravno koliko god to oni želeli danas Srbija prepoznaje prave vrednosti i narod to svakako prepoznaje, pre svega, narod im to neće dozvoliti. Mi ćemo se svakako u danu za glasanje odrediti o ovim predlozima i nadamo se da će ova praksa koja je već postala pozitivna ostati za ubuduće u Srbiji i da se ona nikada više vratiti neće. Hvala vam.

Predsedniče, biće svakako dovoljno tih 21 sekundu da čestitamo pripadnicima romske zajednice današnji Međunarodni dan Roma. To su ljudi koji su uvek bili na strani Srbije kroz istoriju, kao što je Srbija uvek bila na strani onih koji su nju čuvali.

Istorija je pokazala da su Romi bili ti koji su uvek bili uz srpski narod, kao što je srpski narod danas uz njih. Za to će biti dovoljno ovih 21 sekundu. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Dakle, ako govorimo o popisu, ja mislim da je to danas sudbonosna reč kada je u pitanju srpski narod na Balkanu i čini mi se da pitanje popisa malo kada imao taj sudbonosni karakter kao što je to ovaj trenutak.

Naime, treba znati jednu stvar. Nije Srbija samo ono što popisujemo u njoj. Nije Srbija samo njeno stanovništvo, njene nekretnine i sve ono što u njoj popisujemo, već je Srbija svaki čovek, svaki njen čovek koji živi i van granica ove zemlje.

Prema tome, nikada ovaj trenutak popisa u istoriji nije bio važan kao danas. Srbi su, kao što znate jedan veoma policentričan narod i to kao nijedan drugi narod na Balkanu.

Srbi danas žive u nekoliko država u okruženju. Govoriti samo o popisu unutar Republike Srbije, a zaboraviti sve one popise u zemljama u okruženju bilo bi apsolutno pogrešno, jer niti bi Srbija bila potpuna i potpunosti statistički prikazana, niti bi srpski narod bio potpun bez obuhvatnog pogleda na popis u regionu. Ali, nad našim narodom se nadvila velika opasnost.

Naime, kao što znate u Sloveniji je veliko pitanje da li će se pripadnicima srpskog naroda i svih drugih koji tamo živi biti dozvoljeno da se izjasne po nacionalnim odrednicama, i kada je u pitanju jezik, vera i nacionalna pripadnost.

U Hrvatskoj to pravo, iako formalno postoji odavno u praksi nije sprovodljivo. Mislim da je danas možda i izlišno govoriti o svemu onome što se dešava u Hrvatskoj kada je u pitanju srpski narod.

Ako pogledate poslednje događaje u Crnoj Gori, očigledna je namera političkog ućutkivanja srpskog naroda i njegovih političkih predstavnika, naročito u svetlu poslednjih inicijativa o smeni ministra pravde u Vladi Crne Gore, koji će iznositi političke stavove srpskog naroda u svom delovanju.

U Albaniji to pravo srpski narod odavno ne uživa. U Makedoniji, takođe. Moglo bi se reći da, eventualno u Rumuniji i u Mađarskoj Srbi uživaju adekvatna prava spram onoga, zapravo i merljiva spram onoga što danas uživaju nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Onda iz svega ovoga postaje potpuno jasno zašto je pitanje popisa na Balkanu, ovoga puta sudbonosno i zašto ono kada je u pitanju popis u Republici Srbiji mora biti vezivano za sve popise u regionu kako bismo dobili kompletnu sliku o stanju srpskog nacionalnog korpusa na Balkanu.

Ja ću iskoristiti priliku da bez obzira na sve ove pritiske koje naš narod danas u okruženju trpi, apelujem i na vlast iz susednih država i svih onih gde živi srpski narod da dozvoli izjašnjavanje našeg naroda slobodno na popisu, a da se svi pripadnici srpskog naroda u okruženju slobodno izjasne, kažu kom nacionalnom korpusu pripadaju, kojim jezikom govore, kojim pismom pišu i koju veru ispovedaju. Samo tako će se statistički podaci koje nosi popis biti potpuni.

Možda bi bio licemeran ako bi govorio samo o pravima srpskog naroda. Ne mogu da se ne okrenem i na činjenicu da su decenijama, čak i u Srbiji postojali narodi kojima je bilo zabranjeno da se nacionalno odrede i da sve ono što je bio izraz njihove slobodne volje bilo negirano.

Pošto dolazim iz Subotice, sa severa Bačke, ja znam koliko je ovo pitanje, već sam i ranije govorio važno i za Mađarsku, za Hrvatsku i za sve druge zajednice, ali krucijalno je najvažnije za bunjevačku nacionalnu zajednicu koja živi na severu Srbije.

Decenijama je identitet bunjevačke nacionalne zajednice bio stavljan nasilno pod šapu hrvatskog identititeta i čini mi se da prvi put bez političkih pritisaka i nekakvih veštačkih inženjeringa identitetskih bunjevački narod ima šansu da se izjasni onako kako on to želi.

To je svakako odlika jedne odgovorne politike koju danas Srbija na čelu sa predsednikom vodi prema nacionalnim zajednicama koje su manjinske, a koje žive u Republici Srbiji i dobar primer za sve one u regionu kako bi oni trebali da se odnose kada je u pitanju srpska zajednica.

Evo im prilike da vide kako se treba odnositi prema svima onima koji čine jednu državu.

Mi ćemo svakako, ministre, kao poslanici Srpske napredne stranke, pošto zakon sam po sebi daje slobodu i jedan je od liberalnijih i prihvatljivijih, možda u Evropi, podržati ove zakonske predloge, ali i sve one politike koje su na afirmaciji prava svih onih kojih žive danas u Republici Srbiji sa srpskim narodom.

Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovani ministre, lepo je videti kako pažljivo pratite ovu skupštinsku raspravu i obraćate pažnju na sve ono što vam govore narodni poslanici, ali lepo vas je i videti da obilazite gradilišta u Srbiji. Energično ste krenuli, pa nadam se da će to tako i da ostane, tj. nadamo se da će to tako da ostane i do kraja mandata. To je dokaz da sledite politiku koju je projektovao predsednik države još 2014. godine i u svakom slučaju pohvalno za vas.

Što se tiče Sporazuma, odnosno Zakona koji je danas pred nama, vi ste, ministre, ovde na kraju ovog sporazuma naveli razloge zbog kojih bi ovaj sporazum trebao biti potvrđen, u ovom uvaženom domu, odnosno zbog kojih bismo mi trebali da za njega glasamo. Formalno ispravni i tačni i formalno dovoljan motiv da ih mi u ovom uvaženom domu izglasamo.

Međutim, razlozi i motivi zbog kojih ćemo mi glasati su mnogo širi od onoga što ste vi naveli na kraju ovog zakona, a ovi razlozi i ovaj zakon su, pre svega, jedan mali segment jedne sveukupne politike koju ova država, na čelu sa predsednikom, vodi od 2014. godine, a tiče se, između ostalog, i brige o našem narodu u regionu i regionalne saradnje u celini.

Ta briga svoj vrhunac doživljava u poslednje tri, četiri godine. A, zašto u zadnje tri, četiri godine? Srbija je posle ozbiljne fiskalne konsolidacije, kroz koju je prošla, stvorila mogućnosti da, pored toga što će pomoći građanima koji u njoj žive, pomogne i našim sunarodnicima, u regionu. Znači, korist od napretka Srbije počeće da osećaju svi koji Srbiju doživljavaju svojom zemljom, a i oni kojima ona nije matična država. Svedoci smo poslednjih dana kada je pitanju vakcinacija i mnogo drugih stvari. Korist se ogleda i kroz rekonstrukciju ovih mostova o kojima danas govorimo.

Ovo je, ministre, dokaz jedne ozbiljne politike, kada je u pitanju regionalna saradnja. Ovo je dokaz da Srbija staje na čelo regionalnih odnosa, da je Srbija zemlja koja promoviše mir i saradnju u regionu i da je Srbija zemlja koja brine o svom narodu, svakako ne narušavajući teritorijalni integritet, Ustav i zakone svih drugih zemalja, tj. onih gde naš narod živi. Ovo je dokaz da Srbija pruža ruku, njen predsednik, a i srpski narod svima na Balkanu.

Avaj, nije to uvek tako kada je u pitanju druga strana. Pitate me zašto? Pa, evo vam poslednji primer u Crnoj Gori. Naime, tamošnji premijer je podneo inicijativu za smenu jednoga ministra koji pripada korpusu srpskog naroda zbog neslaganja o nekim događajima iz bliže istorije Balkana. Naime, tamošnji premijer Krivokapić je juče podneo inicijativu za smenu ministra pravde Leposavića koji je izneo stav o krvavim događajima iz 1995. godine u Srebrenici, a koji je tačno onakav kakav je stav srpskog naroda u celini i onoga u Crnoj Gori, ali i srpskog naroda koji živi u Srbiji i Republici Srpskoj.

Sakrio se premijer Krivokapić obrazlažući ovu svoju inicijativu iza odluke suda, ali svi znamo da je suština sasvim druga. Suština je ućutkati politike i političke stavove srpskog naroda u Crnoj Gori. To je prava suština te inicijative – ućutkati srpski narod.

Kada se već poziva na odluke suda, onda svako zdravorazumski može da postavi pitanje – šta je sledeće? Sud je osudio Gavrila Principa 1915. godine i Gavrilo Princip je umro u tvrđavi Terezin u Češkoj 1918. godine ne dočekavši kraj Prvog svetskog rata kao osuđenik, terorista. Da li je na redu neki novi srpski ministar ili Srbin iz Crne Gore koji bude negirao odluku tadašnjeg najveće sudske instance da je Gavrilo Princip terorista?

Kada su u Osmanskom carstvu ljudi nabijani na kolac po odlukama kadije, tadašnjeg sudije, to je bilo po odlukama najveće sudske instance tog vremena. Da li je na redu neki novi ministar ili neki novi Srbin u Crnoj Gori koji će reći da su ti ljudi bili žrtve i borci za slobodu srpskog naroda i u Crnoj Gori, i u Srbiji, i u BiH, na Balkanu uopšte, a ne osuđenici?

Kada su 1942. godine u okolini Kolašina vršeni zločini i punjena pasja groblja to je bila sudska odluka najvažnije sudske instance toga vremena. Da li je na redu neki novi srpski ministar ili neki novi Srbin iz Crne Gore koji kaže da su to bili mučenici, žrtve zločina, a ne osuđenici?

Mogli bi mi dugo nabrajati ovde i izneti kontra argumente za ono što danas čini premijer Crne Gore. Međutim, verovatno ništa drugo i ne možete očekivati.

Nažalost, moram priznati, o tome je juče govorio predsednik države i sam sam se nadao nešto drugačijim odnosima sa novim crnogorskim vlastima. Ispostaviće se da nisu baš tolike nade bile osnovane, a šta je drugo bilo i očekivati od Zdravka Krivokapića koji će predsednika susedne države, srpskog predsednika povezati sa kriminalom i čiji će to prvi politički potez, spoljnopolitički potez biti kada dođe na vlast? Šta drugo očekivati od njega kada je istrajao u progonu srpskog ambasadora iz Podgorice, onda je logično očekivati zabranu političkog stava srpskog naroda u Crnoj Gori?

No, bez obzira na politiku, delovanje, stavove Zdravka Krivokapića ili bilo kog drugog političara u regionu, ruka Srbije ostaje pružena.

Kao što juče reče predsednik – nećemo se stideti da u skladu sa međunarodnim pravom pomognemo naš narod gde god on živeo, pa i u Crnoj Gori, možda i pogotovo u Crnoj Gori. Ako li suprotna strana ili neki drugi, da ne kažem tako tešku reč, suprotna strana ima nameru da čini nešto isto ili slično, evo mu primera u srpskom predsedniku i srpskoj Vladi, evo mu primera u jednom ovakvom zakonu kao što je danas u srpskom parlamentu. I nek bude i pola od toga, bićemo zadovoljni.

Ministre, hvala vam, zakon ćemo svakako podržati u danu za glasanje.

Hvala, predsedavajući Orliću.

Uvaženi građani, poštovane kolege poslanici, ministre sa saradnikom, zanimljiva je ovo tema danas. Ovaj zakonski predlog govori o više stvari u Srbiji. Pre svega, o odgovornosti srpskih vlasti, na čelu sa predsednikom.

Prvo, odgovornost prema jednom ovakvom poslu, gde se ne dovodi u pitanje to da li će popisa biti. To nije slučaj u svim zemljama u Evropi, pogotovo nije slučaj u nekim zemljama u okruženju.

Sledeća važna stvar je odgovornost prema zdravlju nacije. Naime, pomeranje termina od nekoliko meseci jeste vođenje računa o zdravlju i građana koji će biti predmet popisa, ali i vođenje računa o zdravlju i popisivača i svih onih ljudi koji će u ovom poslu učestvovati. U prilog tome govori i način na koji su finansije planirane za ovaj posao, pa pored onog uobičajenog planiranja finansija, a koje se tiče i obuke instruktora i popisivača i koji se tiče dodatnog angažovanja osoblja u jedinicama lokalne samouprave, a i medijske kampanje koja obično prati popis, planirani su novci i za zaštitnu opremu i sredstva za dezinfekciju.

Sve ovo jeste jedan odgovoran pristup i govori o odgovornosti srpskih vlasti danas i prema građanima i uopšte.

Međutim, ono što možda više govori kada je u pitanju ovaj zakonski predlog, on više govori o demokratičnosti i toleranciji srpskog društva i politike danas. Naime, to je možda i najvažnije u svemu ovome. Možda neko misli drugačije, ali čini mi se da je to najvažnije.

Najbolje o toj tolerantnosti i demokratičnosti srpskog društva uopšte govori jedna rečenica u članu 26. ovog zakona, koja glasi: „Lice koje se obuhvata popisom nije dužno da se izjašnjava o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti“. Znači, ne mora i nije dužno, a može ako to želi.

Svako u Srbiji može da kaže, prema ovom zakonskom predlogu, kojoj etničkoj grupaciji pripada, kojim jezikom govori i koju veru ispoveda. A ne mora, ako ne želi. Koliko je to važno, meni je poznato, jer dolazim iz jednog višenacionalnog i multietničkog grada Subotice i znam koliko je to važno za mađarsku nacionalnu zajednicu koja živi u velikom broju u Subotici, Hrvatsku i svaku drugu nacionalnu zajednicu koja tamo živi, ali mislim da je najvažnije za bunjevačku nacionalnu zajednicu i važnije u odnosu na sve druge. Naime, Bunjevcima je na severu Srbije decenijama bilo zabranjeno da se slobodno izjasne po pitanju svoje nacionalne pripadnosti, po pitanju jezika kojim govore. Ova rečenica će bunjevačkom narodu, posle više decenija, omogućiti da slobodno kažu ko su, koji jezik govore, kojoj religiji pripadaju. Sve ono što decenijama nisu mogli da urade, i kada su nasilno stavljani pod kapu hrvatskog identiteta.

Naravno, to će omogućiti i svim drugima da to kažu – i Mađarima i Hrvatima i Bošnjacima i onima koji se osećaju kao muslimani i svim drugima koji danas žive u Srbiji.

Da li to važi tamo i u onim državama gde srpski narod ne živi u većini? Da li ista ova pravila važe u Sloveniji, gde prema sadašnjim zakonskim propisima nije moguće izjasniti se po nacionalnoj i verskoj pripadnosti? Da li ovo važi, sve ovo što sam rekao, u Crnoj Gori, gde nije sigurno da će popisa uopšte biti, a i ako ga bude, nije sigurno da će biti dozvoljeno izjašnjavanje po nacionalnoj i verskoj pripadnosti? Da li ovakva pravila kao što je u Srbiji i ovaj naš zakon važe u Albaniji, Makedoniji, Hrvatskoj? Da li u svim tim zemljama naši sunarodnici mogu slobodno da se izjasne po pitanju nacionalne i verske pripadnosti i po pitanju vere kojoj pripadaju? Da li je tako? Nije, znamo svi da nije. A zašto nije?

Naime, jasan cilj je primenom jednog etničkog inženjeringa stvoriti neke nove identitete, po pravilu na račun identiteta srpskog naroda, umanjujući brojke, potirući identitet srpskog naroda stvoriti neke nove identitete.

Kada bi našem narodu u regionu bilo dozvoljeno i pola onoga što je drugim nacionalnim zajednicama u Srbiji dozvoljeno, to bi bio dobar osnov za jednu stabilnu regionalnu saradnju, jednu stabilnu političku situaciju u regionu.

Koliko god cilj bio stvaranje novih identiteta nekakvim inženjeringom etničkim na račun Srba, o kome sam govorio, to neće biti moguće. Neće biti moguće iz razloga što je danas Srbija mnogo, mnogo drugačija zemlja. Nikada Srbi na Balkanu nisu imali veći stepen nacionalnog jedinstva, a to je zato što danas njihova matica Srbija predstavlja jaku i uspešnu državu.

Okupljeni su oko zajedničkih nacionalnih ciljeva, pre svega vođeni politikom koju danas vodi srpski predsednik i srpska Vlada. Stoga je i ova poruka i molba svim zemljama u regionu da dozvole slobodno izjašnjavanje naših građana i prema verskoj i nacionalnoj pripadnosti, da slobodno kažu kojim jezikom govore, ali i poruka da neće uspeti u nameri da potru srpski identitet, jer iza našeg naroda u regionu danas stoji i jaka srpska država i odgovoran srpski predsednik.

Poruka i našim sunarodnicima u regionu da uporno zahtevaju da im se omogući ono što je omogućeno svim drugima u Srbiji, ali i da se slobodno izjasne i kažu kom narodu pripadaju, koju veru ispovedaju i kojim jezikom govore.

Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, poštovani ministre Momiroviću, ironija, sudbina, slučajnost, ali zajedničko evropsko vazduhoplovno područje tema na dan 24. marta u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zajedničko evropsko vazdušno vazduhoplovno područje tema na dan koji Srbija ne pamti ni po čemu dobrom.

Upravo na ovaj dan pre 22 godine čitav vazdušni prostor iznad Srbije i Crne Gore je tog dana počišćen od bilo kog oblika vazdušnog, civilnog saobraćaja i postao je igralište i teren najveće vojne sile koju je svet do danas video.

Postao je vazdušni prostor Srbije i Crne Gore teren na kome su se igrali avioni i raketni sistemi NATO alijanse rušeći i ubijajući sve pred sobom, pa čak i decu, Srbija ga obeležava, evo i danas u ovom parlamentu.

Ono što je žal je to što Crna Gora na današnji dan ponovo nije obeležila ovaj datum i što porodicama poginulih, boračkim udruženjima i političkim predstavnicima nije dozvoljeno da dostojno obeleže ovaj datum. Valjda će se i to promeniti.

Dosta je toga rečeno o današnjem danu i u ovom parlamentu, dosta su toga napisali značajni i pametni ljudi u Srbiji, i u prethodnom periodu i od jutros, to sam pomno pratio, ali jedan tekst koji je danas napisan mi je posebno privukao pažnju. Nisam Novosađanin, ali to je tekst novosadskog gradonačelnika, gospodina Miloša Vučevića. Ja ga neću čitavog citirati, ali jedan deo mi je ostao posebno upečatljiv. Kaže novosadski gradonačelnik - između ostalog nismo se predali, izgubili nadu da će naša Srbija ponovo zasijati u svoj svojoj lepoti i slavi, i evo nas danas, ta nada nam je stvarnost. I, evo danas ovog zakona o kome mi govorimo i on je stvarnost. Proizvod je on naših nada i naših borbi još iz tog vremena.

Nije to jednostavno, i onda bih rekao da i ovaj zakon nije ni sudbina, ni ironija, ni slučajnost, ovaj zakon je rad, rad od 2014. godine. Rad da se Srbija ponovo nađe u društvu onih koji danas čine najznačajnije faktore u evropskom avio saobraćaju.

Dug je to posao i dug put bio i dobar trenutak da poredite Srbiju tog 24. marta 1999. godine i 24. marta ove godine, i onda, postaju jasne reči novosadskog gradonačelnika.

Međutim, da bi taj put prešli bio je potreban ozbiljan politički motor. Taj politički motor je bio onaj koji danas Srbiju vuče napred, predsednik države.

Mi u parlamentu i vi u Vladi Republike Srbije smo pomoćnici u tom velikom poslu. Nije današnji predsednik države postao politički motor u razvoju samo Republike Srbije, postao je ozbiljan politički motor za region pogotovo za naše ljude koji žive u regionu.

Pošto danas govorimo o avio saobraćaju evo vam primera i dokaza za to Aerodrom u Trebinju. Vi ste danas u Srbiji najodgovorniji čovek za sprovođenje tog projekta, kako god to gledali.

Danas ste još govorili o aerodromu u Ponikvama i ja razumem to što ste rekli da je teško danas donositi odluke jer ne znate kakav će biti razvoj avio saobraćaja u budućnosti i to je jedno potpuno razumno razmišljanje.

Verujte, kada je u pitanju aerodrom u Trebinju stvari stoje mnogo drugačije. Aerodrom u Trebinju nije samo veza i nije samo mesto na koje će putnici dolaziti i sa koga će putnici odlaziti, nije samo mesto na koje će avioni sletati i sa koga će avioni poletati. Aerodrom u Trebinju je mnogo više od toga.

Aerodrom u Trebinju je trajna identitetska veza juga Republike Srpske, pogotovo Hercegovine sa maticom Srbijom. Jedana trajna identitetska veza između regiona Hercegovine, u kojoj se imenica Srbija nikada nije izgovarala od imenice majka, koliko je to veza sa jugom Republike Srpske i Hercegovine, to je veza i sa severom Crne Gore, pogotovo Nikšićem i okolinom.

Prema tome, važnost tog aerodroma prevazilazi sve ono što privreda, turizam, saobraćaj nose sa sobom. Ja vas molim da to imate u vidu. Ja vas molim da prilikom realizacije ovog projekta ne zaboravite ovu činjenicu, jer to je ono što ovaj projekat bitno razlikuje od svih drugih aerodroma i svih drugih avio linija koje danas Srbija ima sa regionom i svetom, da imate u vidu da je to politička ideja današnjeg predsednika države, da ste za tu ideju dobili podršku u ovom parlamentu, da se ona nađe u budžetu za ovu godinu, a sve drugo, gospodine ministre, na vama je.

Mi, narod u Srbiji, naš narod u regionu, gledamo u vas.

Hvala vam.

Nešto ste mi tihi, jedva sam vas čuo, predsedniče. U svakom slučaju, hvala vam.

Poštovane kolege, uvaženi građani, uvažena ministarka sa saradnicama, dosta je pohvala bilo danas na vaš rad i mislim da su potpuno utemeljene. Nije to moguće ako ne radite svoj posao kako treba. Sigurno da taj nivo pohvala u ovom parlamentu nećete doživeti, odnosno Skupštini, kako reče jedan moj kolega.

Istini za volju, vi dosta relativno kratko obavljate funkciju na koju smo vas izabrali, ali rezultati su već vidljivi, i na onom zakonodavnom planu, jer evo imamo ozbiljan zakonski predlog pred sobom, ali i u onom operativnom smislu kada je u pitanju konkretan rad na terenu.

Ovih dana pažnju javnosti zaokuplja ova tema koja se tiče deponije u Prijepolju i njene konačne sanacije i nije to bio samo problem Prijepolja, to je problem čitave Srbije, ako hoćete i čitavog regiona, jer deponija pored Lima je automatski problem i Crne Gore, a onda problem i Republike Srpske i onda u krug opet problem Srbije. To je rešenje jednog regionalnog problema, ne samo prijepoljskog.

Da ne bi ostalo nerečeno, ja sam u kontaktu sa gradonačelnikom Subotice, gospodinom Bakićem, saznao da ste odlučni da u Novom Žedniku, pored Subotice, takođe sanirate deponiju i zahvalni su vam na tome što nam dajete podršku u jednom takvom poslu. Prenosim vam pozdrave iz Subotice i grad Subotica će vam svakako biti partner u tom poslu.

Međutim, moram da vam napomenem, nije to jedina divlja deponija u Subotici. U selu Čantavir postoji već decenijski problem jedne divlje deponije. Ja znam da ćete vi, u saradnji sa gradskim vlastima, krenuti u rešavanje i tog problema.

Ako na celu ovu moju priču dodamo ovaj zakonski predlog sa kojim se prekjuče i danas u ovom parlamentu, činjenica je da vi svoj posao dobro radite i da su pohvale utemeljene, da razlike u radu Ministarstva u odnosu na sve prethodne periode itekako postoje.

Međutim, šta možete da očekujete? Nećete proći nekažnjeno, naći ćete se na udaru onih koji ne žele dobro Srbiji. Sve će vam oprostiti, ali rad za Srbiju i rad za narod neće.

Evo, pogledajte to na primeru predsednika države. Baš kao što vi danas vodite ovo Ministarstvo, gde prvi put osetimo ozbiljne pomake, prvi put tako u jednoj ozbiljnoj brizi za Srbiju vidimo poslove koje radi današnji predsednik, i to ne samo za Srbiju, nego i poslove koje radi za ceo naš narod na Balkanu.

Naravno, onda to rađa kritike, i to ne samo kritike, nego zle namere svih onih koji su danas i protiv predsednika i protiv Srbije, koji su protiv dobra celog našeg naroda. Očekujte da ćete se i vi sa tim suočiti.

Najteži udari na predsednika, naravno, danas dolaze iz kriminogenih krugova, pa čak dolaze i od određenih političara iz regiona. Videli ste možda, uvažene kolege, pre neko veče kada je na javnom medijskom servisu RTCG dugo trajao jedan otvoren napad na predsednika države od tamošnjih političara i niko nije reagovao. Mislite li da je slučajno? Ne, zato što je Srbija jača, zato što predsednik prvi put radi za svoj narod u Crnoj Gori. Podršku tim ljudima koji to rade iz tih centara iz regiona su davali domaći političari na čelu sa ovim čovekom koji je opet tema ovih dana, Đilasom, koji je dokazani protivnik ove zemlje i ovog naroda.

Draga ministarka, samo sam hteo ovim da vam skrenem pažnju da ćete se zbog ovog posla koji radite suočiti sa sličnim problemima i sa sličnim kritikama, ali imaćete i saveznike u ovom parlamentu. Vi nastavite da radite, da čistite Srbiju, mi ćemo vam pomoći, kao što ćemo pomoći predsedniku da radi, pomaže naš narod u Srbiji i naš narod u regionu i da čisti, takođe, Srbiju, ali od kriminalaca. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarka, priznao to neko ili ne, niste vi bili lice koje je pre izbora na ovu funkciju bilo nešto poznato u širokim političkim krugovima, niti lice koje je bilo nešto široko poznato u javnosti Srbije.

Kako vreme prolazi i kako vi vršite svoj posao, polako vas upoznajemo i mi narodni poslanici i šira javnost u Srbiji. Evo, već više puta sedite u ovoj klupi, braneći i obrazlažući zakonske predloge, a to govori da ste ozbiljno pristupili svom poslu i da ste rešeni da nastavite politiku, tj. da sledite politiku koja je na putu svođenja kriminala i korupcije, na najmanju moguću minimalnu meru. Jasno je da je to nemoguće uraditi u potpunosti, niti je u bilo kom društvu na svetu to urađeno u potpunosti.

Sada, neko ko se ne bavi nekom dubljom analizom, rekao bi da je to prosto vaš posao i da vi možda radite samo svoj posao i ništa više od toga, ali ako uđete u dublju analizu svega toga, jasno je izvući jedan zaključak, da ste vi u tom svom poslu krenuli u obračun sa onima koji su glavni nosioci kriminala i korupcije u ovoj zemlji.

Mogli ste vi, u tom svom delovanju i u svojim prvim potezima na ministarskoj poziciji krenuti i od kokošara, kako naš narod već vekovima zove one koji su sitni lopovi i kriminalci, ali niste. Krenuli ste od onih koji su, da kažem, krupne zverke i nosioci kriminala i korupcije u bilo kom društvu.

Naime, evo samo nedavno, vratiću vas u nešto bližu prošlost, pred nama je u ovom domu bio Zakon o poreklu imovine. Danas je to Veće Agencije za borbu protiv korupcije. I jedna i druga tema se tiču krupnih zverki, bar ja tako mislim, moćnih i onih koji su najvažnija karika u kriminalu, moćnih političkih zaštitnika, jer bez moćnih političkih zaštitnika nema ni jake korupcije i kriminala, a sa obe teme ste krenuli upravo na njih.

Šta to pokazuje? To pokazuje da ste rešeni i ozbiljno rešeni da sledite politiku predsednika države koja bobu kaže da je bob, a po popu kaže da je pop. Rešeni ste da udarite na „najjače“, pod navodnim znacima. Upravo to čini i predsednik države, bez obzira ko su oni, da li oni dolaze iz nekih prethodnih državnih političkih struktura ili iz sadašnjih, bez obzira da li oni dolaze iz nekih domaćih ili stranih struktura, cilj je obračunati se sa njima. Bitne su štetne pojave. Ko god bio uzrok njih, da li nekakav strani ili domaći faktor, to nije važno.

Međutim, čini mi se da je u poslednjim danima, sve više očigledno da je strani faktor onaj koji je jedan od glavnih nosilaca i to onaj iz okruženja, ali i onaj šire. Šta bi mogli biti motivi? Motivi su svakako zaustaviti jaku i prosperitetnu Srbiju koja je u stanju da pomaže i onima koji žive u njenim granicama, ali i našem narodu koji živi van granica Republike Srbije.

Evo jedan plastičan dokaz za to. Poslednjih dana su svakako već i javnosti vidljive informacije da su ovi krvnici koje ste nedavno pohapsili i te kako bili povezani sa određenim strukturama u Crnoj Gori. Šta bi tu bio cilj? Pa, zaustaviti pomoć jake Srbije, našim sunarodnicima u Crnoj Gori i SPC, ostaviti ih na milost i nemilost kriminalu i politikama koje rade na negiranju identiteta srpskog naroda u Crnoj Gori.

Kako to uraditi na najlakši način? Pa, tako što ćete smaknuti predsednika države, koji je nosilac politike Srbije danas ili tako što ćete smaknuti članove njegove porodice i naravno time uticati i na njega. Za sve to je svakako potrebno obezbediti ozbiljnu političku podršku i to pre svega onih koji su vršeći vlast i baveći se korupcijom i kriminalom stekli ozbiljan kapital i koji su danas glavna opozicija predsedniku države i vlasti u Srbiji. Veoma jednostavan, ali veoma opasan recept, već viđeno.

Koliko god on bio jednostavan nećemo dozvoliti da bude ostvaren. Naime, to neće dozvoliti narod u Srbiji koji daje jednu bezrezervnu podršku predsedniku države, sadašnjoj Vladi. Neće dozvoliti ozbiljni ljudi koji čine većinsku, daleko većinsku vlast u Srbiji, pa ni onaj narod naš koji živi u okruženju.

Vi ste, poštovana ministarka, izgleda takođe rešeni da to pratite, da pratite ovaj put bez obzira na opasnosti koje se realno pred vas postavljaju. Šta su motivi vašeg izbora? Možemo nagađati, da li vaše lično uverenje ili iskustvo iz nekih prethodnih poslova u okviru službi bezbednosti gde je od vas zahtevana izuzetna hrabrost ili mešavina jednog i drugog. To možda čak i nije važno. Važno je da to ostane tako, da nastavite da idete tim putem.

Parlament će i vama i predsedniku i Vladi ostati ozbiljna podrška u tom poslu, pa tako i kada je u pitanju izbor ovog Veća i mi ćemo svakako iz SNS glasati za određena personalna rešenja kada je u pitanju izbor ovog Veća. Hvala.

Hvala.

Uvažene kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani potpredsedniče Orliću, ja znam da ste vi odgovoran čovek koji dobro radi svoj posao, ali znam i da ste tolerantni i da ćete mi oprostiti ako malo izađem iz teme, uzimajući u obzir važnost političkog trenutka i svega onoga što se, pogotovo danas, dešava u Srbiji.

Poštovani ministre, ovaj predlog koji ste danas doneli pred nas nema samo svoju vrednost izraženu u milionima evra. Mnogo je šira njegova vrednost. On, pre svega, govori o nameri Vlade da ispuni ono što je rečeno kada je u ovom uvaženom Domu sadašnja premijerka izlagala svoj ekspoze.

On govori o opredeljenju da čuvate i razvijate ustanove kulture i na kraju da ispunite ono što je obećano, a to je i najvažniji deo posla kada je u pitanju rad bilo koje političke strukture, ispunjenje obećanog.

Evo, ovaj dokument danas je, u stvari, ispunjenje nečega što je već ranije obećano i pokazuje da vodite brigu o ustanovama kulture, kako ste to obećali i sve one su ovde pojedinačno, bar one najveće, nabrojane. To su ustanove kulture koje se nalaze u okviru granica Republike Srbije.

Međutim, nekada u tom političkom delovanju može da se desi i slučaj da politički akteri urade i više od onoga što je obećano. Čini mi se da je ova Vlada uspela i više od toga, prateći kontinuitet od 2014. godine.

Naime, vodili ste brigu i o ustanovama kulture našeg naroda u okruženju, pogotovo kada je u pitanju Republika Srpska. Samo jedan primer ću reći. Evo, znam da je u Nevesinju, u jednoj maloj opštini na jugu Republike Srpske, ova Vlada, čiji ste vi deo, finansirala izgradnju doma kulture i nije ni tu vrednost, u tih 14 ili nešto miliona dinara, koliko je koštao taj projekat, nego u poruci da stabilna i jaka Srbija itekako vodi računa o svojim sunarodnicima gde god oni živeli.

Niko nije u ekspozeu obećao da ćemo danas moći da pomognemo i nekim našim susedima koji ne pripadaju srpskom etničkom korpusu. Niko u ekspozeu nije obećao da će današnji predsednik države odneti 5.000 vakcina u Sarajevo za zdravstvene radnike u Federaciji BiH. Ali, kada dočekate tako nešto, ne možete ništa drugo do li da podržite i zdušno stanete iza takvog rada i predsednika i Vlade.

Isti je slučaj kada je u pitanju ovaj dokument, odnosno sporazum koji ste danas doneli u ovu Narodnu skupštinu. Mi ćemo ga svakako podržati.

Ja ću iskoristiti posle priliku da sa vama kao resornim ministrom sporta porazgovaram da i sami pripomognete u negovanju kulture sećanja, pogotovo kada su u pitanju naša stradalnička mesta u regionu i započnemo, tj. nastavimo razgovor na temu sportskog igrališta u stradalničkom selu Prebilovci na jugu Federacije BiH.

Na kraju, ne mogu da se ne osvrnem i na ono što je obeležilo današnji dan, Bakarec. Još veliki Dučić je rekao – prva osobina primitivca je da se boji onoga što ne razume, a na prvom mestu boji se pameti. A ko je primitivac i nasilnik, imala je priliku Srbija da vidi tokom čitave godine, pa nažalost, i u poslednjoj deceniji. To bi bilo za kraj. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Pošto smo priveli kraju, uvaženi predstavnici Vlade, uvaženi poslanici, nemam dugo vremena, mnogo toga je rečeno danas, mnogo toga su rekle pogotovo moje kolege iz SNS, ali, uvažena ministarka, vi ste u ozbiljnom problemu. Ja vam to iskreno kažem. Nemam nameru da vas plašim. Naprotiv, kada kažem – vi, ja mislim na Vladu, na nas poslanike, sve one koji su kreirali i učestvovali u donošenju ovog zakona. Pitate me zašto? Pa, treba li vam bolji primer od onoga što se dešava poslednjih dana kada je u pitanju hapšenje ljudi koji su na sličan način kroz kriminalne delatnosti došli do miliona?

Imali ste priliku da vidite šta su sve spremni da urade da bi zaštitili te svoje milione. A milioni su milioni, bilo da su stečeni kokainom ili nekom drugom vrstom kriminala, bilo da su stečeni korupcijom. Oni koji su ih stekli, neće od njih odustati na lagan način. Stoga mislim da smo svi mi u problemu.

Međutim, narod u Srbiji vam veruje, očekuje od vas ono što čeka već decenijama, ovaj zakon, da ćete biti istrajni do kraja, hrabri i sprovesti do kraja ovaj zakon.

Treba li vam uzor na tom poslu? Neka vam uzor bude i vama u Vladi, a i svima onima koji budu sprovodili ovaj zakon, upravo predsednik države, koji je odlučno stao u borbu protiv onih koji su nezakonito stekli milione, koji su te milione sticali na jedan mnogo krvaviji način, ali štetočine su i jedni i drugi.

Pošto nema više vremena, hvala vam. Mi ćemo vam svakako biti podrška, podrška će vam biti i Srbija, a nadam se da ćete svakako do kraja sprovesti ovaj zakon, a mi ćemo zakon u danu za glasanje podržati. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici Vlade, ministre Vulin ja i vi ne pripadamo istoj političkoj opciji. Međutim, kada godinama pratite i kontinuirano pratite nečiji rad, bez obzira kojoj političkoj opciji on pripada, ukoliko radi dobre i važne stvari za ovu zemlju, ne ostaje vam ništa drugo do da zdušno podržite taj njegov rad, ne praveći razliku kojoj političkoj opciji on pripada. Ovde govorim o vama.

Tim pre ako je politika i politički ciljevi koje on zastupa na tragu onoga što je proklamovano još 2014. godine kada je Vladu preuzeo današnji predsednik države, iako su ti politički ciljevi i političke i uopšte politike iste, onda ne preostaje ništa drugo nego da vam kažemo da ćemo i ove sporazume podržati u Danu za glasanje.

Vi ste, ministre Vulin, zajedno sa Vladom i predsednikom i ne znam da li ste toga svesni, kao malo ko u modernoj srpskoj istoriji imali priliku da se prilikom preuzimanja vlasti sudarite sa ozbiljnim stvarima koje su opterećivale ovu državu. Ja ću vas vratiti malo u prošlost. Ja bih rekao da to i nisu čak ni ozbiljne stvari, nego više pošasti. Ne sećam se da je neka politička struktura imala priliku da Srbiju vodi kroz takve probleme.

Bankrot 2012. godine koji je pretio da Srbiju povuče u ambis, jedna od najtežih zima na kraju 2013. godine i početkom 2014. godine, istorijske poplave 2014. godine gde se Srbija ne seća da se sudarila u novijoj istoriji sa takvom jednom nepogodom. Migrantska kriza 2015. godine, pandemija 2020. godine. Treba li još? Na sve to nefer i zluradi politički protivnici u samoj državi.

To je naravno zadatak činilo težim. Iz svih ovih nepogoda vi kao Vlada, predsednik države, Srbiju ste izvodili kao pobednika i ne samo kao pobednika. Srbija je kroz sve ove nepogode i jačala svoj međunarodni ugled i postojala sve jača i jača na ponos i onih koji danas žive u Srbiji, ali i svih ljudi koji Srbiju drže za svoju maticu, a žive u okruženju.

Ne bih posebno obrazlagao sve ove stvari, obzirom da smo i ograničeni Poslovnikom, ali tema je Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, pa ću vas podsetiti da ste i vi kao šef vladine radne grupe imali ozbiljan zadatak i možda bili jedan od važnih nosilaca borbe kada je u pitanju migrantska kriza, za koju vi jutros kažete da je počela 2015. godine. Ja bih se složio sa vama da je ona poslata globalni problem 2015. godine, ali počeci migrantske krize u Srbiji su mnogo ranije i nažalost i sa njom smo se susretali 2012, 2013. godine. Znaju to najbolje ljudi koji žive na severu Srbije u blizini mađarske granice.

Iz ovog problema Srbija je izlazila kao pobednik. Uspeli ste osnovne stari da jedan ceo državni sistem prilagodite tom problemu koji je u to vreme bio nov i uspeli ste u tri glavna cilja. Sama po sebi migrantska kriza nije mnogo uticala na svakodnevni život građana u Srbiji, naravno onoliko koliko je to moralo. Uspeli smo da sačuvamo bezbednost svakog čoveka u Srbiji, pa i onih koji su bili u prolazu i sprečili smo humanitarnu katastrofu. Tri najvažnije stvari, ali ni manje važna - podignut je međunarodni ugled Srbije. To je zaista bilo teško u ovoj situaciji, a pogotovo ako uzmete u obzir neke stvari koje su govorile moje kolege pre mene, kako se to dešava u nekim zemljama mnogo razvijenim i zemljama EU.

Kada sve to imate u vidu, svakako pravili ste kroz sve to i prijatelje i u međunarodnoj zajednici i u nekim državama koje možda nisu bile naklonjene političkom sistemu Srbije, jer su činjenice bile nepobitne. Šta je ovo danas, ovi sporazumi? Nastavak toga. Jedna ozbiljna diplomatska zahvalnost jednoj maloj afričkoj zemlji koja je rešila da priznanje srpske južne pokrajine povuče i da je više ne gleda kao nezavisnu zemlju i ovaj drugi sporazum kada je u pitanju Severna Makedonija, rad na bezbednosti i regionalna saradnja.

Regionalna saradnja je danas možda jedna od najvažnijih tema svih političkih dešavanja na Balkanku. Tim pre što u regionu i u zemljama koje okružuju Republiku Srbiju živi ne mali broj naših državljana, odnosno naših sunarodnika i biće da je i ovo na tragu politike koju proklamuje predsednik države.

Mislim da je već očigledno da i vi kao Vlada i predsednik ulažete ozbiljne napore kada je u pitanju poboljšanje statusa naše zajednice u regionu i to je svakako nešto što će imati podršku i ovoga parlamenta, ali najvažnije naroda u Srbiji.

Malo smo ograničeni Poslovnikom, ali, poštovani ministre Vulin, uzevši u obzir sve ovo što sam vam rekao i uzevši u obzir iskustvo koje nosite iz ovih teških situacija, o kojima sam malopre govorio, nadam se da ćete i na poziciji na kojoj ste danas kao ministar unutrašnjih poslova, koristeći jedno takvo iskustvo, biti odlučni do kraja i obračunati se sa onim što je danas verovatno gorući problem Srbije, a poslednjih dana je to izbilo na površinu, do kraja se obračunati sa kriminalom i mafijom u Srbiji.

Svakako, neću ni da sumnjam, da ćete ispuniti naša očekivanja i opravdati poverenje koje vam je dao i ovaj parlament i narod u Srbiji, jer je to stvar koja se ne tiče verujte samo naroda u Srbiji. To je star stvar koja se tiče svakog našeg čoveka na Balkanu.

Ovim bih završio i nemojte da sumnjate da ćemo mi, poslanici SNS, podržati i ove sporazume koji su danas pred nama, ali i sve buduće stvari koje budu doprinosile i bezbednosti Srbije i napretku svih njenih građana u celini. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Danas je pred nama, između ostalog, i Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Gospodine Kovačeviću, važna je uloga tela na čijem se vi čelu nalazite. Izveštaj koji ste nam dostavili je dosta obiman, čini mi se 130-140 strana, barem onako kako smo mi dobili. Zaključak nadležnog odbora je tu i sam odbor je pozitivno ocenio ono što ste vi naveli u Izveštaju i mi iz SNS ćemo svakako podržati ovaj izveštaj, ali na kraju krajeva i naše mišljenje se podudara sa mišljenjem odbora.

Naime, važna je uloga tela koje vi predvodite. Dosta ste vi danas objašnjavali o ulozi kuće na čijem ste čelu, i to je dobro, jer često građani nisu upoznati sa svim detaljima, ali nisu ni u obavezi da znaju sve. Mi jesmo tu danas, zajedno sa vama, da kroz ovaj Izveštaj i ovaj razgovor objasnimo to građanima Republike Srbije.

Ceo posao, odnosno svi poslovi i zadaci koje vi radite podeljeni su u nekih 20-ak segmenata, ako sam dobro video na vašoj zvaničnoj prezentaciji. Ne postoji ni jedan posao koji je manje važan, ali ponekad neki društveno-politički i istorijski trenutak jedan od tih poslova može da naglasi u odnosu na druge. Zašto vam ovo govorim?

Moliću vas pre svega da u nekom narednom periodu, u narednim mesecima, u narednoj godini, pogotovo, obratite malo više pažnju i posvetite se onom prvom zadatku koji ste naveli, verovatno kao i osnovni, a to je uređenje tj. vođenje računa o uslugama poštanskog saobraćaja, uspostavljanje određenih standarda kvaliteta, ali i kontrola primene istih tih standarda.

Vi ste čovek koji je više godina bio na čelu Javnog preduzeća Pošte. Bili ste i šef ili direktor Radne jedinice u Sremskoj Mitrovici. Da, proučio sam pažljivo koji su poslovi kojima ste se bavili. U tom periodu je Pošta Srbije ostvarila ozbiljan napredak u prihodima, preko 130 miliona, a u tom periodu je rešavan i ona međunarodna arbitraža sa OTE i Mobtel itd. To govori da ste čovek iz struke i da ćete shvatiti ono što vam govorim.

Naime, javnosti je poznato da su poslednjih dana u najmanju ruku nekim čudnim odlukama i neuobičajenim poništeni izbori u Republici Srpskoj, odnosno u opštini Srebrenica. Vi znate da iz Republike Srpske i sa prostora Srebrenice i okoline dobar deo ljudi danas živi u Republici Srbiji. To su građani Republike Srbije koji poreklo vode sa tih prostora. Mnogi od njih su došli pod pritiskom nekih javnih dešavanja, neki su došli u potrazi za boljim životom, ali oni su danas građani Republike Srbije.

Međutim, jedan momenat je veoma zanimljiv. Pravo glasa u Srebrenici i Republici Srpskoj ti ljudi ostvaruju i ostvarivaće i u budućnosti. Zanimljivo je to da se glasanje u Srebrenici i Republici Srpskoj i ostatku Bosne i Hercegovine svakako obavlja i poštom, pored onog redovnog kako već poznaje naše društvo. Kako vreme prolazi sve veći deo tog dela građana Republike Srbije to pravo koristi u većem obimu i time je direktno uslovljeno sa kvalitetom poštanske usluge koju obavljaju operateri, a vi ste telo koje tu oblast reguliše. Ja znam da vi direktno ne sprovodite, ali i te kako možete da utičete na tu oblast.

Zašto građani sve više koriste to pravo i zašto je to sve više značajno? U poslednjim godinama predsednik države i Vlada sve više ulazu i u Srebrenicu i u Republiku Srpsku i u regionu opšte. Samim tim, i interesovanje građana je veće i oni i sami žele da daju jedan doprinos kada vide kakvi su to postupci koje čini predsednik države i Vlada. To je refleksija jednog duhovnog, odnosno nacionalnog jedinstva koje je svakako politika i Vlade i predsednika, a uz poštovanje svih onih međunarodnih normi, odnosno sporazuma, Ustava, zakonskih okvira u kojima danas živi naša zajednica u susednim društvima.

Naime, samim tim pretpostavljam da ste shvatili važnost ovog posla koji će biti sve više zastupljen u narednim godinama. Izbori u Srebrenici će biti ponovljeni, pazite, slučajno ili ne, uglavnom u sredinama u kojima živi srpsko glasačko telo.

S tim u vezi, ja apelujem na vas da ovom vašem prvom zadatku koji ste stavili kao nekakav početni posao i zadatak u radu vaše agencije, posvetite više pažnje kako bi taj izborna pošta koja dolazi iz Srebrenice i dolaziće, bila kvalitetno i uredno dostavljena svim građanima Republike Srbije koji na to imaju pravo, a biće ih sve više verujte mi i ove godine i sledeće godine koja je izborna godina u Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj.

To je minimum koji vi kao jedno regulatorno telo dugujete građanima Republike Srbije uzevši u obzir koliki trud i koliki posao ulaže današnji predsednik države i Vlada u poboljšanju standarda života građana koji danas žive u Srebrenici i u Republici Srpskoj.

Ja mislim da je minimum toga da se vi i mi koji radimo sa vama pridružimo u tom poslu i omogućite kvalitetnu dostavu tog glasačkog materijala, jer on presudno, videli smo već, utiče na život naših sugrađana, odnosno naših sunarodnika u Republici Srpskoj, a pogotovo u Srebrenici.

Ja se nadam da ćete imati u vidu ovo, a građani Republike Srbije će svakako imati u vidu koliki trud i rad ulaže i predsednik i Vlada za bolji standard svih onih koji danas žive u regionu. Hvala vam.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Žao mi je što predsednik Skupštine izađe, ali u svakom slučaju, lepo je sarađivati i sa vama, ne bunim se. Nego, u kontekstu toga da je predsednik Skupštine kao jedan od najdugoročnijih, odnosno najiskusnijih učesnika u vlastima, a koji taj posao obavlja od 2012, odnosno 2014. godine, sa SNS, možda mogao da potvrdi ove moje tvrdnje koje ću reći, da su se istorijski prelomne stvari u Srbiji desile u periodu od 2012, odnosno od 2014. godine do danas.

Te istorijske stvari i događaji su vezani i za izvršnu vlast i zakonodavnu vlast, ali i za poslove predsednika države. Ti takvi politički poslovi doprineće da Srbija, pored toga što će omogućiti dosta bolji standard za svoje građane i jedan ozbiljan ekonomski napredak, da Srbija sebe pozicionira i na političkom planu kao jednog od važnih, pre svega, regionalnih lidera, a taj njen ugled će početi svakako da se prepoznaje i u zemljama EU, ali kasnije i u svetu.

Upravo jedan istorijski događaj, juče i danas ovde u ovom zakonodavnom telu, prvi put imamo priliku da razmatramo ove zaključke i ovakav jedan izveštaj i nadam se da će svakako u nekom narednom izveštaju i ovaj današnji događaj se naći kao nešto pozitivno što se desilo između dva izveštaja, i biti, naravno, konstatovano kao jedan ozbiljan napredak.

Sam izveštaj po sebi pokazuje ozbiljnu opredeljenost Srbije, političku pre svega, i za put ka toj zajednici naroda koji danas čine EU i pored toga što je to jedno ozbiljno političko opredeljenje, biće da je to jedan logičan sled događaja, pre svega, ako uzmemo u obzir i privrednu i robnu razmenu koju imamo sa EU, ako uzmemo, na kraju krajeva, geografski položaj Srbije, ali i vrednosti koje baštini srpsko društvo. Uopšte kroz istoriju o mnogim tim i takvim vrednostima juče je gospodin ministar Selaković govorio, neću se vraćati nazad.

Mir sam po sebi je jedna od najvažnijih vrednosti koje srpsko društvo baštini kroz istoriju. Možda je samo sloboda ono što se moglo stavljati u ravan sa tom vrednosti, kada je u pitanju srpsko društvo, i samo kada je ona bila upitna, bili smo možda primorani da se opredelimo za jednu od te dve. Sloboda je nešto što danas uživamo, zahvaljujući, pre svega, događajima u prošlosti, kada su naši preci izvojevali ono što danas zajedno uživamo sa svim ljudima koji, osim srpskog naroda, žive u Srbiji. Nezavisnost je nešto što ljubomorno čuvamo, prvenstveno u donošenju nekih najvažnijih političkih odluka. Mir je ono što nam je danas najvažnije.

Drago mi je što je u ovom izveštaju koji je danas pred nama Srbija prepoznata kao jedna, kako su to rekli, aktivan učesnik u regionalnoj saradnji i kao učesnik koji neguje dobre bilateralne odnose sa svim drugim zemljama u okruženju.

Ponosni smo mi na ovu konstataciju. Šta je ona? Ona je, u stvari, jedan dokaz jedne ozbiljne spoljne politike koju vodi, pre svega, danas predsednik države, koja sa jedne strane ima notu pomoći i podrške, pre svega, našim sunarodnicima u regionu, koja nikada istorijski nije bila na ovome nivou, a s druge strane, ima notu koja pokazuje poštovanje od strane Srbije, kada je u pitanju ustavno-pravni poredak svih onih zemalja u regionu u kojima danas živi naša srpska zajednica. Tu naravno, mislim i na poštovanje međunarodnih ugovora, od kojih je, pretpostavljate, najvažniji Dejtonski sporazum, čiji je Srbija danas potpisnik.

Veliko mi je zadovoljstvo, pre svega, kao poslaniku, a i građaninu Srbije, što je to danas prepoznato u izveštaju koji je pred nama.

Sam po sebi ovaj izveštaj moglo bi se reći da je i odgovor na one zlonamerne komentare koji dolaze na tu i takvu vrstu politike koju danas, pre svega, promoviše predsednik države. Pazite, molim vas, danas su najveći kritičari te i takve politike, podrške našem narodu u regionu i politike očuvanja stabilnosti u regionu ne zemlje iz regiona, ne njihove vlasti, najveći kritičari su danas političari opozicije u Srbiji, koje, eto, namerno ili slučajno, predvodi Dragan Đilas. Mislim da to samo po sebi danas govori o vrsti politike koja je suprotstavljena onoj koju danas zastupa predsednik države. Sve to je jasno prepoznato i u ovom izveštaju.

Na kraju, takva politika će sigurno zaslužiti veliko poštovanje i ovog uvaženog doma, ali što je najvažnije, i naroda u Srbiji i regionu.

Ja ću iskoristiti priliku, noćas se desio jedan važan događaj za naš narod uopšte, a pogotovo za naše ljude koji žive u Crnoj Gori. Noćas je parlament u Podgorici i naše kolege promenile Zakon o slobodi veroispovesti. To je jedno veliko pitanje koje je opterećivalo Srpsku pravoslavnu crkvu, srpsku zajednicu koja živi u Crnoj Gori, ali iskreno, i čitav naš narod na Balkanu. Dobar jedan put kako se gradi stabilnost na Balkanu, koji Srbija, u svakom slučaju, podržava.

Hoću da iskoristim priliku da ovim i zvanično čestitam, pre svega, našem 41 kolegi poslaniku u podgoričkom parlamentu i da im se zahvalim i da im poručimo da je to pravi put kojim se gradi saradnja i unutar same zajednice koja živi u Crnoj Gori, ali svakako i saradnja sa Republikom Srbijom i ostalim zajednicama u regionu.

Svakako, podržaću zaključak na kraju današnjeg dana. Pretpostavljam da će danas biti glasanje. Hvala.