Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege i poštovani građani, mi danas raspravljamo o izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja, jednog nezavisnog regulatornog državnog tela. I sam sam se složio sa ovim dnevnim redom, međutim moram reći, pre svega i zbog vas i zbog građana Republike Srbije, da bih bio neiskren kada bih rekao da nisam imao duboko u sebi negde dilemu da li uopšte da se složim sa tim.

Naime, taj izveštaj bi trebao da bude izveštaj jednog potpuno nezavisnog i apolitičnog tela, međutim na čelu tog tela se nalazila jedna duboko politička ličnost. Poverenik za informacije od javnog značaja je bio nezavisan od svega, osim od politike i političkih lidera pojedinih partija iz opozicije i osim novca koji je od tamo dolazio.

To je čovek koji je u tom svom političkom delovanju iskoristio svaku priliku da napadne sopstvenu državu, pa čak i onda kada je pijan posrnuo i glavom udario u trotoar. Otuda i moja dilema da li uopšte zaslužuje jedna takva ličnost, da li jedna ovakva, pre svega, moralna karikatura zaslužuje da danas uopšte raspravljamo o njemu u ovom uvaženom domu. Znači, čovek koji je za svoj pad u pijanom stanju našao za shodno da optuži državu, čovek koji je, najblaže rečeno, za sumnjiva zapošljavanja u tom telu potrošio desetine miliona dinara, čovek koji je održavao bliske političke kontakte sa političkim liderima opozicije i sklapao ugovore sa firmama koje su, po pravilu, bile bliske tim političkim liderima.

Dolazimo na kraju do zaključka da je, osim toga što je to telo bilo ozbiljno političko telo, bio jedan ozbiljan biznis klub. Te tvrdnje, doduše, mogu naći svoje uporište negde u prošlosti. Naime, Rodoljub Šabić se još 2001. godine kao funkcioner tadašnjeg DOS-a i funkcioner Socijaldemokratije Vuka Obradovića, 2001. godine za novac lažno optužio svog predsednika partije za seksualno uznemiravanje koleginica i, ponavljam, kao politička ličnost za novac lažno optužio svog predsednika partije. Naravno, pretpostavljate, sve te tvrdnje sud kasnije sud je opovrgao, uostalom kao što i današnje tvrdnje Rodoljuba Šabića može opovrgnuti svaki čovek u Srbiji.

Znači, geneza i razvoj tog političkog i poslovnog potkupljivog delovanja Rodoljuba Šabića seže i decenijama unazad, pa prema tome možda i ne treba da čudi sve ovo što je danas njegovo ponašanje i što su njegovi stavovi.

Kako smo godinama unazad bili u prilici da ispravljamo decenijske greške koje su nam ostavljene u amanet posle 2012. godine, budite sigurni da ćemo mi i ovu grešku ispraviti i da će nova ličnost, koja će doći na čelo tada zaista nezavisnog tela, biti i nezavisna i potpuno drugačija od onoga što je bio Rodoljub Šabić u proteklim decenijama. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, pre svega čestitke i priznanje članovima nadležnog Odbora na predlogu koji je danas pred nama, jer uzeću u obzir naravno i sve ono što su ona stroga pravila koja se tiču izbora kandidata, ali uzevši u obzir i važnost teme javnih nabavki o kojima danas govorimo.

Kada govorimo o javnim nabavkama u Srbiji, one uvek mogu da se gledaju i ta tema uvek može da se posmatra sa dve strane kao nešto što predstavlja i što je povezano za razvojem i sa napretkom društva, ali sa druge strane veoma često nešto što je povezano sa korupcijom i nazadovanjem društva u celini.

Eto, na žalost, u Srbiji obično tema javnih nabavki u proteklim decenijama je bila povezivana sa nečim što se zove korupcija, nezakonitost, zakulisne i nečasne radnje političkih struktura u Republici Srbiji. Zašto je to tako, mislim da čak možemo imati i razumevanja uzevši u obzir sve ono što se dešavalo u najvećem delu do 2012. godine, a primera za to je dosta, evo Beograđani znaju, dosta puta spominjan i spominjana izgradnja mosta na Adi, gde je most od nekih 900 metara dužine koštao 500 miliona evra. Sličnu cenu, naravno, izgradnje su imali neki mostovi u Evropi, ali je razlika veoma bitna i razlika je u tome što su ti mostovi u Evropi bili mnogo duži. Tako npr, most u Francuskoj dužine od blizu tri kilometra je koštao, tj. cena izgradnje je bila 400 miliona, a most od 900 metara u Beogradu je imao cenu koštanja 500 miliona evra.

Ima dosta tih primera, sličan je i primer izgradnje bolnice u Kamenici, Kamenice dva u Novom Sadu gde je na početku, prilikom projektovanja Kamenice 2, cena izgradnje bila predviđena na nekih 19 miliona evra još 2008. godine. Bolnica na žalost nije ni završena do 2016. godine, a konačna vrednost projekta je bila čak 35 miliona evra. Da tragedija bude veća, izgubljeno je čak i verovatno i mnogo života u Vojvodini, ljudi koji su čekali lečenje u bolnici Kamenica dva, što je svakako veći gubitak od onih famoznih 16 miliona evra koji su nestali prilikom izgradnje Kamenice dva.

Mislim da je upravo zbog ovih i sličnih poslova jasno zašto je sam pojam javnih nabavki asocijacija na korupciju i nekakve nezakonitosti u Republici Srbiji.

Upravo zbog tih poslova smo ostajali bez važnih infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji, bez izgrađenih puteva, bez izgrađenih fabrika, bez izgrađenih pruga i svih drugih važnih stvari u Republici Srbiji.

Međutim, bilo je i nekih drugih poslova, a pre svega vezani su za povećanje salda na računima današnjih opozicionih lidera, Vuka Jeremića, Dragana Đilasa i njima sličnih. Kada Dragana Đilasa danas upitate kako je došlo do povećanja salda na njihovim računima, kako su se našli milioni evra na njihovim računima, oni vam kažu da je to od poslova koje su obavljali u Češkoj. Kada opet upitate češke poreske organe kako su zaradili taj novac u Češkoj, oni vam odgovore da taj novac tamo nije zarađen, barem nije zarađen na njima neki poznat način.

Onda dolazite do zaključka i ne treba biti mnogo mudar pa zaključiti da je taj novac zarađen na nekakav nezakonit način negde. A to negde je upravo u ovim javnim nabavkama na ova dva primera o kojima sam govorio, i mnogo drugih sličnih primera, i kada je u pitanju most, i kada je u pitanju Kamenica 2, i kada je u pitanju Heterlend i mnogi drugi projekti, i kada su u pitanju mahinacije, na kraju krajeva, na RTS-u, što je ovih dana veoma aktuelna tema u čitavoj Srbiji.

Zbog toga svega, nažalost, jasno je da je veoma težak put i postupak vraćanja poverenja u sistem javnih nabavki u Republici Srbiji. To poverenje polako počinje da se vraća od 2012, a naročito od 2014. godine, kada dobijamo novi Zakon o javnim nabavkama. Tada kao posledicu ušteda koje nastaju iz primene takvog zakona, imamo izgradnju infrastrukture u Srbiji i sve one važne projekte koji su ili završeni ili su u toku danas u Srbiji.

Mislim da je upravo i ovaj predlog nadležnog Odbora negde na tragu povratka poverenja u sistem javnih nabavki. Još jednom kažem, odajemo priznanje članovima nadležnog Odbora koji su iznedrili ovakav predlog. Hvala.

Hvala predsedavajući.

U korenu, tj. na početku samog ovog predloga, su politički događaji iz nešto, da kažem bliže prošlosti, i vezani za onu čuvenu političku opciju DJB i poslaničku grupu u ovom uvaženom domu. Sa njihovim nesretnim liderom, moram tako reći, Sašom Radulovićem, koga je Srbija već po malo zaboravila, i sa tom čitavom poslaničkom grupom koja je, prosto, nestala sa političke scene u Srbiji. Zašto je to tako, dosta razloga je rečeno.

Moj kolega Aleksandar Martinović je rekao da, podsetila me na onu Njegoševu „što se grbo rodi ni vrijeme ne ispravi“ i to jeste jedan od razloga, ali su mi pale na pamet i reči čuvenog nobelovca Ive Andrića, koji je dobar deo svog života proveo u ovim klupama ovde, čini mi se da bi ga pomalo bilo sramota kad bi mogao da vidi ko danas sedi u njegovoj klupi. Još je on rekao – da je zarazna i razorna moć laži.

U ovom slučaju zarazna i razorna je bila za one koji su, i čije delovanje je počivalo na lažima, razorila je onoga koji je sav u laži govorio i iznosio i na predsednika države Aleksandra Vučića i na njegovu porodicu, i na njegov rad, i na rad SNS.

To je samo opomena i znak da istina uvek dostižna i da onaj čije delovanje počiva na lažima, obično tako i završava, tj. na način kako je završila ta famozna poslanička grupa i njen lider.

Najbolji čuvar istine u Republici Srbiji je narod i on je nabolje zna i ceni.

Ako već govorimo o RIK, o izborima, narod istinu najbolje oceni na izborima. Nije to drugačije u bilo kom delu Srbije, tako je i narod u Subotici, znao ceniti, bez obzira na laži koje danas i u nekom proteklom periodu opozicija danas oličena u nekoj novoj grupaciji na čelu sa Boškom Obradovićem, Vukom Jeremićem, Draganom Đilasom i njihovim poltronima na lokalnim nivoima, bez obzira na laži koje iznose, narod istinu ceni na pravi način.

Bez obzira na količinu laži koje iznose i na gradonačelnika Subotice, gospodina Labana i na predsednika države i na SNS i na sve ono što radimo, juče je narod dao jednu ocenu na izborima za mesne zajednice gde se nisu mogli sakriti, pre svega, rezultati rada svih do sada nabrojanih.

Evo, ocene, molim vas da pogledate, pobeda SNS u 35 od 37 mesnih zajednica u Subotici osvojenih 442 mandata u savetima mesnih zajednica, od ukupno 501 mandata, 88% od ukupnog broja mandata u savetima mesnih zajednica.

Kaže naš narod – sunce se dlanom začepiti ne može. Ne može niko sakriti rad i predsednika države i Vlade i lokalnih vlasti u Subotici, a ja ću iskoristiti priliku da čestitam kad već govorimo o RIK, da čestitam građanima Subotice na izboru, a nama iz SNS i našim partnerima ovo će sigurno biti podstrek i obaveza, da i u budućnosti nastavimo da radimo u interesu i Subotice i građana Republike Srbije, u celini. Hvala vam.

Hvala.

Uvažene kolege, građani Srbije, uvaženi ministre sa saradnicima, nekako držanje reči i ispunjavanje obećanja datih narodu je najvažniji posao u politici. To jeste formalni princip i osnov ponašanja svih političkih struktura svuda u svetu, pa i u Srbiji.

Međutim, svedoci smo, nažalost, da to u Srbiji najviše puta nije bilo tako, da je to bio u stvari samo jedan formalni princip, a u suštini se delovalo sasvim drugačije.

Međutim, takođe smo svedoci da negde od 2014. godine taj princip postaje i formalni, ali i suštinski. On suštinski postaje od one prve Vlade Aleksandra Vučića, kada princip onog što je obećano narodu mora da se ispunjava. To je princip na kome počivaju sve buduće vlade, zaključno sa ovom današnjom u kojoj vi obavljate funkciju koju obavljate i koje su suštinski nastavak i kontinuitet te politike iz 2014. godine.

Ovaj zakon koji je danas pred nama, tj. predlog zakona koji je danas pred nama je upravo potvrda toga. Kako? Naime, obećanja smo dobili još 2017. godine prilikom izbora današnje Vlade, čiji ste i vi ministar, u ekspozeu premijerke Ane Brnabić. Još je tada 2017. godine u ekspozeu premijerka obećala, citiram, da će raditi na unapređenju konkurentnosti nauke, istraživanja, inovacija u funkciji privrednog razvoja i da će to biti jedan od prioritetnih ciljeva u radu Vlade, te da je za realizaciju ovog cilja neophodna reforma naučnih instituta i promena načina finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. I, evo ekspozea kao obećanja i evo zakona kao potvrde ovog obećanja.

Naime, evo zakona koji po prvi put jasno uređuje položaje instituta, jasno uređuje položaj naučnoistraživačkog sektora, ali i način finansiranja, čime doprinosi sigurnosti i kompletnog sektora, ali i onih koji su angažovani u njemu, istraživača i naučnika u Republici Srbiji.

Ja sam, ministre, jedanput i ranije rekao da ste vi po mom sudu, a nisam gledao statistike, ali pretpostavljam, član Vlade koji je verovatno s nama proveo najviše vremena u ovom uvaženom domu od svih ostalih ministara. To, pre svega, govori o vašoj posvećenosti tome da reformišete kompletnu srpsku prosvetu i nauku. To govori u prilog tome da ste vi neko ko je zajedno sa predsednikom i premijerkom posvećen tome da ono što je bilo obećanje u ovom ekspozeu bude ispunjeno.

Znam da danas nije tema prosveta, ali ja vas molim, takođe, da nastavite sa ovim dobrim inicijativama koje se tiču, pre svega, regulisanja ekskurzija i namere da naši učenici obiđu Republiku Srpsku i Republiku Srbiju, upoznaju sa svim onim što je bitno za naš nacionalni korpus uopšte na Balkanu, s onim što nas je vekovima pritiskalo, sa Gradinom, sa svim onim zločinima koji su nas zadesili te nesretne 1941. godine, pre svega, onog što je dolazilo iz NDH i da na takvim principima odgajamo našu omladinu i učimo naše učenike.

Takođe, apsolutno vas podržavam i u onome što radite kada je u pitanju uspostavljanje veza sa univerzitetima u Republici Srpskoj, pre svega, sa onim u Banja Luci, sa svim onim što je zasnovano na onom sporazumu o specijalnim i paralelnim vezama, a što je u stvari dejtonska kategorija.

Dok god, ministre, na taj način radite na reformi srpske prosvete, srpske nauke, ali i uspostavljanja veza sa našim korpusom uopšte na Balkanu, budite sigurni da ćete od nas, među nama srpskim poslanicima, pre svega onim iz SNS, imati sigurne saveznike u tom poslu, a još važnije, siguran sam da ćete saveznike imati i u narodu u Republici Srbiji. S tim u vezi, eto, još jednom, podržaćemo ovaj zakonski predlog koji je danas pred nama, a vas molim da nastavite u započetom pravcu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani članovi Vlade, poštovane kolege, poštovani građani Republike Srbije, nisam stanovnik glavnog grada, uostalom kao i mnogi u ovoj sali. Međutim, to svakako ne znači da mi je manje važan napredak našeg glavnog grada i naše prestonice u odnosu na one čiji je život i rad u potpunosti vezan za glavni grad.

Siguran sam, i to je danas opšte poznato, da je Beograd najvažnija tačka u Srbiji, jedno od najvažnijih mesta za svakog stanovnika Republike Srbije, ali siguran sam i da je svetionik i orijentir svakom našem državljaninu i svakom našem sunarodniku koji živi u okruženju i u Republici Srpskoj, i u Crnoj Gori, Makedoniji, a i šire, siguran sam. Sad i tu činjenicu ne treba nikada zaboraviti.

Napredak glavnog grada je svakako signal napretka i Republike Srbije, i našeg naroda, a i srpskog nacionalnog korpusa na Balkanu, u celini. Taj napredak je i evidentan i merljiv i vidljiv. Često je vidljiviji nama koji dolazimo iz nekih drugih lokalnih samouprava, nego samim ljudima koji žive i svakodnevno obavljaju svoje životne aktivnosti u Beogradu. Verujte mi da su razlike dosta evidentne. Razlike se odnose na broj kranova i broj gradilišta u Beogradu. Iz te razlike proizilaze sve druge razlike u odnosu na neki prethodni period, a koje nesumnjivo utiču na nivo kvaliteta života svakog čoveka u Beograda, pa na kraju krajeva i svakog čoveka, kao posledica života svakog čoveka u Republici Srbiji.

Taj nivo je teško bilo postići, naročito ako uzmete u obzir sve ono sa čim se susrela gradska vlast te 2014. godine kada je odgovornost za upravljanje Beogradom preuzela SNS u smislu nezaposlenosti, zaduženja grada, stanja javnih i javno-komunalnih preduzeća, stanja infrastrukture, započetih, nerealizovanih projekata itd. Svi ti projekti su, evo, vidimo, danas završeni, neki novi su započeti na radost svakog stanovnika Beograda i svakog stanovnika Republike Srbije.

Ono što je nama svima koji živimo van Beograda dosta važno u tome je da taj napredak Beograda i taj razvoj projekata u Beogradu nikako nije ostao, da kažem, bio senka svim ostalim projektima u Republici Srbiji. Istovremeno se ulagalo i razvijalo, ako ćete, i u Grdelici, i u Preljini, i u Ljigu, i u Subotici, i na Paliću. Na kraju krajeva, i tamo gde žive naši sunarodnici u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i ostalim zemljama u okruženju.

Šta je rezultat svega toga? Rezultat svega toga je svakako velika akcija koju podižu protivnici Srbije, jer sigurno da vam napredak Srbije i našeg korpusa u celini, na Balkanu nikada neće oprostiti. Rezultat su napadi na onoga ko je bio nosilac i inicijator tih i takvih projekata u Republici Srbiji, pre svega, predsednik države Aleksandar Vučić. Rezultat su napadi na njegovu porodicu, pri tome, ne birajući da li se radi o napadu na njegovu decu, majku, oca, brata, bilo koga. Rezultat su i bestijalni napadi na one male, da kažem, pod navodima, obične ljude. Nema običnih i neobičnih, ali da kažem ljude koji danas rade na gradilištima širom Beograda, a cilj je u suštini zaustaviti i predsednika države, zaustaviti i radove i projekte koji doprinose razvoju i Beograda i Republike Srbije.

Mi smo danas, mi poslanici SNS, toga duboko svesni, kao što su toga duboko svesni i svi građani u Republici Srbiji i budite sigurni poštovani ministre, i uvaženi članovi Vlade, da ćemo mi i dalje biti vaši saveznici na poslu unapređenja zakonske regulative u Republici Srbiji, pa i na poslu donošenja ovog zakona koji je danas pred nama, koji će nesumnjivo doprineti u budućnosti, kvalitetnijem i boljem životu Beograda i Beograđana. Ali, ne zaboravite kvalitetniom i boljem životu svakoga od nas, koji danas gledamo u Beograd, kao centar ove naše države Srbije i svih naših sunarodnika kojima je danas Beograd svetionik i orijentir, svih onih naših državljana i sunarodnika koji žive u okruženju.

S tim u vezi, eto, još jednom da vam kažem u danu za glasanje budite sigurni da ćemo mi podržati ovaj zakon i da ćemo imati sasvim dovoljnu većinu kako bi ovaj zakon bio prihvaćen u ovom uvaženom domu. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Pored onoga što je Vladino formalno obrazloženje u ovom amandmanu, postavljam pitanje da li je uopšte i moralno danas da pričamo o ovakvom nečemu?

Inače, podnosioci, pravi podnosioci i suštinski podnosioci amandmana su Đilas, Jeremić, Tadić, a ovi koji su formalni podnosioci amandmana su poslanici koji su nažalost u danu kada su ti tajkuni kupili njihove matične partije postali samo usputno vlasništvo tih istih tajkuna.

Čak i kada bismo sve ovo zanemarili i pokušali na neki način da stavimo sa strane, postavlja se pitanje da li je uopšte moralno da raspravljamo o nečemu na ovaj način kada ni sam podnosilac danas ne želi bilo šta da kaže o amandmanu koji je podneo.

Jasno nam je, danas će dan provesti u beogradskim kafićima, beogradskim restoranima, pri tom svakako nisu izbegli mogućnost da uzmu ni zaradu, ni putne troškove ni sve ono što im sleduje po tom osnovu u ovom uvaženom Domu, ali moram reći da je ovo, oprostite na izrazu, ali zaista ono što je danas na delu je sprdnja sa građanima Srbije, sprdnja sa ovim uvaženim Domom, a što je najgore, priznaćete i sprdnja sa porodicama onih koje su izgubile svoje najbliže, pre svega decu.

Sprdnja je ovo i sa 160.000 potpisnika inicijative koja je danas pred nama i veoma je važno zbog tih ljudi da vide ko su to ljudi i koji je to deo poslanika koji njih predstavlja u ovom uvaženom Domu. S druge strane, razmotrićemo i ovaj i svaki naredni amandman koji dolaze od bilo koga, čak i od nekih, u najmanju ruku, licemernih podnosilaca poput gospođe Jerkov, Čomić, Marinike Tepić itd, jer to je odraz naše odgovornosti i prema ovom uvaženom Domu i prema građanima Srbije u smislu prevencije da se takve stvari ne bi ponovo dogodile, tj. da se monstrumi koji su takva nedela učinili, ne bi našli ponovo na slobodi, ali i naš pokušaj da koliko-toliko i koliko je to moguće umanjimo bol onih koji su izgubili svoju decu u tim, da kažem, velikim tragedijama koje su ih zadesile. Hvala vam.

Uvažene kolege, poštovani ministre, poštovani građani Republike Srbije, ako bi mene lično pitali šta je to što građane najviše interesuje kada su u pitanju sve ove naše skupštinske rasprave, siguran sam da su to teme poput ovih koje su danas pred nama. Pre svega one koje se tiču izgradnje pruga i puteva u Republici Srbiji. To je nekako i logično. Valjda je jasno da je izgradnja pruga, puteva i druge saobraćajne infrastrukture osnovni uslov za razvoj čitavog jednog društva, pa samim tim i porodice i pojedinca u Republici Srbiji, a i šire.

Međutim, ovi ugovori o kojima danas govorimo su svakako jedan značajan politički aspekt i oni oslikavaju i pokazatelj su današnjeg, da kažem političkog i svakog drugog, ugleda Republike Srbije za koji je pre svega zaslužan predsednik države, ali na kraju krajeva i Vlada i građani koji pružaju podršku već iz izbora u izbore i predsedniku i Vladi Republike Srbije.

Ako dobro pogledate ove ugovore, svakako da možete videti i u njima primetiti da Srbija nikada nije imala bolji međunarodni ugled kod velikih svetskih političkih aktera, pre svega kada je u pitanju, evo konkretno kod ovih ugovora velika Kina, pokazatelj je dobrog odnosa naših vlasti sa kineskim vlastima istovremeno čuvajući dobre odnose sa svima drugim važnim političkim faktorima u svetu.

Sa druge strane možete primetiti da se radi i o razvoju regionalne saradnje i razvoju saradnje sa svim našim susedima, pa pogledate ugovor koji se tiče te izgradnje železnice prema našem severnom susedu Mađarskoj i to nesumnjivo govori o razvoju nekih dobrih regionalnih odnosa. Ali, sa druge strane govori sigurno i o razvoju brige prema našim sunarodnicima u regionu jer ugovor o izgradnji auto-puta prema Požegi i dalje prema Republici Srpskoj to sigurno jeste sam po sebi i on donosi i pokazuje brigu, da kažem o našem jedinstvenom nacionalnom korpusu na Balkanu i posao na njegovom uvezivanju, pre svega na uvezivanju sa Republikom Srpskom.

Kada govorimo o razvojnoj noti ovih ugovora, jasno je valjda da to mogu govoriti, pre svega sa aspekta lokalne samouprave iz koje dolazim, pre svega iz Subotice i ovo je nešto što će pored svih onih stvari koje su do sada bile dobre i koje su finansirane u poslednjim godinama u Subotici i auto-put Koridora 10 i Y krak, investicija na Paliću i Narodno pozorište i gradska infrastruktura u Subotici.

Na kraju krajeva pored ovoga će stvoriti jedan dobar ambijent za investicije samim tim i za život svakog pojedinca u lokalnim samoupravama. Pored ovoga će stvoriti jedan dobar ambijent za investicije, samim tim i za život svakog pojedinca u lokalnim samoupravama.

Poštovani ministre, uzevši sve ovo u obzir siguran sam i mogu da vam prenesem zahvalnost sa severa Srbije, uz istovremenu molbu da nastavite ovim putem i kada je u pitanju saradnja sa našim severnim mađarskim susedom, ali i kada su u pitanju rokovi predviđeni za realizaciju ovih projekata.

S tim u vezi, molim vas još jednom da čuvate i da unapređujete saradnju sa našim susedima, sa našim sunarodnicima u regionu i dok god te stvari teku tim pravcem, budite sigurni da će ljudi i iz Subotice i iz Severno-bačkog okruga, siguran sam i iz Srbije, iz Republike Srpske. Na kraju krajeva, pružati podršku i ovoj Vladi i SNS i našim partnerima, zajedno sa nama. Hvala puno.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege i koleginice, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Republike Srbije, siguran sam da ne postoji nikakav pravni akt, pravilo, zakon, bilo kakva pravna norma ili bilo kakav list papira koji će nadoknaditi i ukinuti bol porodici koja je ostala bez svojih najmilijih, naročito ako je u pitanju dete. Tada je ta bol mnogo veća.

Takođe, ta bol je mnogo veća ukoliko je dete izgubilo život zbog nečije obesti, svireposti itd. Druga stvar u koju sam definitivno siguran je to da ljudi koji su učinili takve monstruozne zločine više nikada ne mogu postati ravnopravni članovi društva u kome važe nekakva moralna i zakonska pravila i norme.

Da je to tačno i da je ova moja tvrdnja istinita, potvrđuje i broj 160 hiljada potpisa građana koji su u stvari pokrenuli ovu narodnu inicijativu koju mi danas zvanično zovemo Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a narod u Srbiji ga zove Tijanin zakon.

Bez obzira kako mi danas nazivali ovaj zakonski predlog, činjenica je da se njime pokušava uticati upravo na ove dve stvari o kojima sam govorio. S jedne strane pružiti kakvu-takvu satisfakciju za živote dece i nemoćnih koji su nastradali i koji su bili žrtve ovih monstruma, a s druge strane, zaštititi društvo i imati nekakvu prevenciju da ti monstrumi ta svoja dela, odnosno nedela ne bi počinili u budućnosti.

Nažalost, dosta dobro sam upoznat sa situacijom oko tragedije nastradale Tijane Jurić iz Subotice i siguran sam da je ovo satisfakcija i za dobar deo građana Republike Srbije koji su u tim danima očekivali i tražili najgoru kaznu za zločinca koji je učinio jedno takvo nedelo.

Mislim da je ovim objašnjenjem svima jasno šta je u stvari cilj ovog zakona, ali ono što nikome od nas u ovoj sali i nikome u Srbiji normalnom nije jasno je to što danas, kada pričamo o ovom pitanju, nema nikoga iz opozicije u sali.

Niko od njih nema nameru ni da učestvuje u raspravi, ni da glasa kada je u pitanju ovaj zakonski predlog, koju, činjenica je, prevazilazi sve naše dnevno-političke sukobe i dnevno-politička neslaganja.

Ono što je najgore u svemu tome je što većina njih danas boravi u beogradskim kafićima, a jedan broj njih se nalazi i stotinak metara odavde u nekakvim šatorima gde radi Bog zna šta. I mi samo možemo da slutimo šta je to šta je njih navelo na takav jedan postupak da odbiju i raspravu i glasanje kada je u pitanju ovaj zakon.

I sam pretpostavljam da je to jedna zaslepljujuća mržnja prema, pre svega, predsedniku države, SNS, zaslepljujuća mržnja prema državi i sopstvenom narodu. Dobro je da država i da Srbija danas vidi šta jedna, šta ljudska mržnja i zaslepljenost može da uradi i kakve posledice mogu da budu i po sve građane i šta bi to bile posledice kada bi takvi ljudi preuzeli upravljanje Srbijom.

I isto kao što nam nije jasno zašto ih nema kada je u pitanju Tijanin zakon, s druge strane, kristalno nam je jasno zašto ih nema kada je u pitanju zakon o sprečavanju korupcije.

Prema predlogu koji je danas pred nama, zakon predviđa prijavu imovine, prihoda, mogućnosti provere računa funkcionera i to su stvari koje ne odgovaraju njihovim političkim gazdama. Ne odgovara onim ljudima koji su više od decenije, skoro deceniju i po i nešto više u Vojvodini te račune i tu imovinu povećavali na štetu naroda u Srbiji. Svoje račune su punili narodnim novcem i mislim da je potpuno jasno zašto danas nisu tu kada govorimo o zakonu kojim će se takvi postupci u budućnosti sprečiti.

I to su danas opet uglavnom ljudi koji su u ono doba vodili Demokratsku stranku, tzv. DOS koji danas nosi naziv Savez za Srbiju, a iza njega stoje opet isti ljudi i nekakvi njihovi pratioci.

U svakom slučaju nas iz SNS i poslanike SNS zajedno sa našim partnerima će biti sasvim dovoljno da u danu za glasanje izglasamo i Tijanin zakon i zakon o sprečavanju korupcije, ali i sve druge zakonske predloge koji su danas pred nama.

Biće nas sasvim dovoljan broj i ostaje nada da će neko od poslanika iz opozicije otrgnuti se sa lanca svojih političkih gazda i pojaviti se barem u danu za glasanje sa minimumom ljudskog dostojanstva da podrže, pre svega, Tijanin zakon, a zašto ne i zakon o sprečavanju korupcije. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici Vlade, kad već govorimo danas o sporazumu između Vlada Srbije i Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, važno je pomenuti da je kriminal pojava koja sama po sebi ne poznaje ni nacije ni granice i bitno je da svako društvo i svaka država uradi, koliko je god to u njenoj mogućnosti, da tu pojavu svede na neki minimum koji će biti prihvatljiv za svakodnevni život, za funkcionisanje društva i nesmetano funkcionisanje jedne države.

Najgore od svega je ukoliko država sa kriminalom počne da pravi kompromise i dilove, a svedoci smo onoga što se u proteklim decenijama dešavalo u Srbiji. Treba podsetiti da je u Srbiji u to vreme ta sprega između kriminala i same države bila veoma čvrsta, da je kriminal pretio da proguta i samu državu. Poznata je sprega tajkuna i tadašnje vlasti, današnje opozicije, a poznate su i posledice tog udruživanja, one su se pre svega ogledale u pljačkanju Srbije. Setite se sada da su u to vreme postojali razni ljudi u Srbiji čije ime niste čak smeli ni pomenuti, a koji su bili u suštini gospodari života i smrti u Republici Srbiji. Imali su ti ljudi, da kažem, ozbiljne veze sa tadašnjom vlasti iz DS, a posledice tih njihovih udruživanja i veza su pre svega siromašenje Srbije, pljačkaška privatizacija, isisavanje državnog novca…

(Nemanja Šarović: Tema.)

Evo, rado o temi, kolege, isisavanje državnog novca kroz takozvane kombinacije koje su, kako su oni tad nazivali te svoje zajedničke poslove sa vlastima.

Činjenica je takođe da do 2012. godine niko u Srbiji se nije usudio suprotstaviti ni toj pojavi ni tim ljudima, ali odjednom posle te 2012. godine ti ljudi koji su bili nedodirljivi, počeli su da osviću u srpskim zatvorima. Mnogi od onih koji su pljačkali Srbiju našli su se iza zatvorskih rešetaka. Tadašnju akciju i sudar sa kriminalom koji je pretio da proguta državu je predvodio lično predsednik Aleksandar Vučić, uz pomoć SNS.

Ta borba svakako i danas traje. Istovremeno, nastavili smo da jačamo srpsku policiju, pre svega kroz stvaranje boljih uslova za rad policijskih službenika, stvaranje nešto boljih materijalnih uslova, tj. povećanje zarada policijskih službenika, kao direktnih nosilaca te borbe protiv kriminala.

Mi upravo ovaj sporazum sa litvanskom vladom vidimo kao deo i nastavak te borbe koja je početa još te 2012. godine i svakako da podržavamo ono što je predlog Vlade na današnjem dnevnom redu. Međutim, sve ovo ima i jednu drugu političku stranu. Dobro je što predsednik i Vlada traže prostor za saradnju i sa onim državama sa kojima se često ne slažemo oko nekih politički važnih pitanja za nas, tražeći prostor za saradnju oko svih onih stvari oko kojih imamo nekakav zajednički interes, ali istovremeno čuvajući, ljubomorno čuvajući i jačajući saradnju, evo, to je primer sa, na kraju krajeva, sporazuma sa Litvanijom, ali istovremeno čuvajući i jačajući tu saradnju sa onim državama sa kojima se u političkom smislu i oko važnih političkih stvari za nas slažemo, što je slučaj danas sa Gruzijom, čiju smo delegaciju imali čast ugostiti u ovom uvaženom domu.

Sve dok te stvari idu tim tokovima i u ovom operativnom smislu, kada je u pitanju borba protiv kriminala, ali i u ovom političkom, kada je u pitanju saradnja Srbije na međunarodnom planu sa svim važnim faktorima, Vlada i predsednik će imati podršku SNS i nas poslanika iz SNS, pa tako i ovaj sporazum između litvanske i srpske vlade ćemo podržati u danu za glasanje. Hvala vam.

Hvala, predsednice.

Zanimljivo je da nema predlagača u sali. To verovatno govori o njegovoj ozbiljnosti pristupa ovoj temi, ali dobro, mi ćemo svakako nastaviti ozbiljno da pristupamo ovakvim stvarima, bez obzira od koga one dolazile.

Govoriti o jednoj srpskoj pokrajini, a zaboraviti drugu je prosto nemoguće. S tim u vezi, bili ste svedoci da je juče u javnost dospelo jedno pismo komandanta Treće armije generala Pavkovića upućeno njegovim saborcima iz Treće armije i pročitaću vam jedan zanimljiv detalj iz njega koji govori i o borbi za Kosovo i Metohiju, našu južnu pokrajinu, u prošlosti, a i o borbi koju nastavlja predsednik Aleksandar Vučić i današnja Vlada Republike Srbije.

Citiram: „Kao vaš ratni komandant, želim da vas ponovo zamolim da ostanete jedinstveni i čvrsti, da ne nasedate na provokacije raznih politikanata i manipulatora. Ne dozvolite da vas posvađaju i podele bitange iz poslednjih redova. Sada su na čelu države i vojske ljudi koji cene naše žrtvovanje i naše poginule drugove. Cene junake koji su ginuli uz poklič: „Za ovu zemlju vredi umreti“, kao naš heroj Tibor Cerna. Tibor Cerna je inače bio pripadnik Treće armije, stanovnik severne srpske pokrajine Vojvodine. Cene nas i slušaju ono što imamo da im kažemo o našoj herojskoj odbrani, za razliku od onih koji su nas više od decenije proganjali, klevetali, hapsili i slali u kazamate. Ne nasedajte na obećanja i prazne priče onih koji su srozali našu vojsku, ponizili i rasterali ratne kadrove, onih koji su uništavali borbenu tehniku, tenkovima gazili oružje, pretapali ga u železari, onih koji su vas se stideli i odrekli. Zbog toga vas molim da zajedno damo doprinos i da svojim jedinstvom pomognemo svima onima koji ulažu iskrene napore da vojska bude ono što je bila, i još jača i sposobnija, da bude čuvar mira i stabilnosti, čuvar mira i stabilnosti, naglašavam, naše Srbije, ali i faktor odvraćanja onih koji bi da nam opet gaze dostojanstvo, otimaju teritoriju i slobodu. Budite ponosni i držite se zajedno kao nekada i zapamtite – samo kada smo jedinstveni onda smo i nepobedivi“.

Ovako govore učesnici tih događaja iz sada već daleke 1999. godine, sa dovoljne vremenske distance da mogu reći kako je izgledala i šta je bila ta borba iz tog perioda i kakav je odnos pojedinih vlasti bio u proteklim decenijama prema toj i takvoj borbi.

Sada opet imamo na delu političke manipulatore, naravno, autor pisma poziva na jedinstvo u očuvanju dostojanstva i teritorije Republike Srbije, ali nažalost opet imamo političke manipulante i iste one prevarante koji bi ponovo da rastaču i ugroze i dostojanstvo i teritoriju Republike Srbije.

Brane, na sreću, i predsednik i ova Vlada i južnu srpsku pokrajinu, doduše, danas nešto, hvala bogu, drugim sredstvima, diplomatskim, projektima i u nešto drugačijim i izmenjenim uslovima, mirnodopskim, ali taman toliko koliko brane južnu pokrajinu, toliko se brinu i za severnu srpsku pokrajinu Vojvodinu. Nju danas nije potrebno braniti od nekakvog spoljnog neprijatelja ili terorista, kao što su to činili ljudi iz Treće armije 1999. godine, nju je danas potrebno braniti od štetočina koje su njome upravljale i harale čitavih 16 godina. Naneli su nemerljivu štetu Pokrajini.

Nisam mislio da se vraćam na neke istorijske događaje od pre 50 ili 70 godina, ali kada ih je predlagač već spomenuo, a tiču se događaja iz odluke iz 1945. godine, ustavnih amandmana 1968. godine, Ustava iz 1974. godine, postavlja se jedno logično pitanje – kako to da u svim tim događajima i istorijskim promenama nijedna druga teritorijalna oblast ili celina nije dobila prava kao što je tada dobila AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija? Mislim da je i odgovor sam po sebi jasan. Trebalo je u to vreme naneti što veću štetu Republici Srbiji, a samim tim i Jugoslaviji i pripremiti se za sve one događaje koji će uslediti 90-ih godina, čiji smo svedoci nažalost bili mi, većina nas prisutnih u ovoj sali.

Nije devastacija Vojvodine bila u tih proteklih 16 godina, vraćajući se u neku bližu prošlost, nije ona samo bili politička, nego i ekonomska. Sve one štetočine koje su Vojvodinu vodile od 2000. do 2016. godine su nanele mnogo veću štetu i Vojvodini i Republici Srbiji nego što je to bilo, svim tim istorijskim odlukama na koje se i predlagač pozivao. Personifikacija tih i takvih vlasti koje su upravljale Vojvodinom do unazad dve i po godine su i stvarni predlagači ove deklaracije, a stvarni predlagači su gospođica ili gospođa Aleksandra Jerkov, Marinika Tepić, dugogodišnji sekretar u Pokrajinskoj vladi i, na kraju krajeva, Demokratska stranka, kao krucijalni nosilac vlasti, s tim da deo odgovornosti, dobar deo odgovornosti, snosi i predlagač koji je bio verni partner Demokratskoj stranci u tom periodu.

Šteta je mnogo veća od one koja je načinjena izvlačenjem srpskih i vojvođanskih fabrika 40-ih i 50-ih godina kada je fabrika aviona iz Novog Sada preseljena u Mostar, kada je električna centrala iz Srbobrana preseljena u Kranj, kada su ergele, mlinovi i pruge iz Vojvodine mahom preseljavani u Bosnu i Hercegovinu, a neretko i u Albaniju.

Istu sudbinu je delila i tzv. uža Srbija kada je odlukom Ministarstva za tešku industriju Fabrika kamiona u Rakovici preseljena u Maribor i napravljen je čuveni TAM. Nije drugačije bilo ni sa Crnom Gorom, kada je „Obod“ sa Cetinja preseljen u Sloveniju i napravljeno je „Gorenje“. Isto je bilo i sa mašinskom industrijom iz Kragujevca, kada je tada najmodernija presa u mašinskoj industriji na Balkanu preneta u Split za potrebe brodogradilišta u Splitu, a cementara iz Beočina takođe preseljena u Split.

Međutim, sve je to ništa za ono što je usledilo u Vojvodini posle 2000. godine, a vezano je za privatizaciju fabrika i propale projekte. Podsetiću vas samo i građane na severu i građane u tzv. užoj Srbiji na propale projekte Kamenice 2. kada je 19 miliona evra volšebno završilo u nečijim džepovima a projekat nije završen. Na sve ono što se dešavalo u „Razvojnoj banci Vojvodine“ gde je nestalo pet milijardi dinara, na dešavanja u fondovima, pre svega u Fondu za subvencionisanje novih tehnologija, na dešavanja vezana za pošumljavanje u Subotici, na dešavanja vezana za ipsilon krak, gde su milioni nestajali, decenijama smo tapkali u jednom mestu, na dešavanja vezana za izgradnju Narodnog pozorišta u Subotici, koje su pretvorili u Skadar na Bojani. Ono što je najgore u samo četiri godine su otpustili 100.000 ljudi u Vojvodini, 100.000 ljudi koji su ostali bez posla.

Kako stvari danas stoje da bismo poredili? Kamenica 2 je završena. Setite se samo Heterlenda, doma za decu kod Novog Bečeja, milion i po evra je volšebno nestalo. Danas je Heterlend u izgradnji. Danas imamo završen tj. u završnoj je fazi ipsilon krak Subotice. Imamo narodno pozorište gde radovi odmiču, gde već iduće godine očekujemo prve predstave u Narodnom pozorištu u Subotici, imamo 20 miliona obezbeđenih za rekonstrukciju bolnice u Subotici i imamo nezaposlenost na nešto manje od 10% na severu Srbije.

Ovo sam sve govorio da bi građani mogli da uporede ono što se u Vojvodini dešavalo 2000. i ono do 2016. i ono što se dešava u nepune tri godine unazad.

Ono što bih na kraju možda dodao da pored svih ovih podataka kažem da mi iz SNS sigurno nećemo podržati ni predloženi zakon, ni predloženu rezoluciju, pre svega što su oni sami po sebi i antiustavni, ali nećemo ni podržimo one političke odluke kojima se stavljaju bilo kakve barijere ni naznake bilo kakvih barijera između Srba i Srba kao što je to radio Vuk Jeremić sa svojim mentorima stavljajući granicu između Srba i Srba u južnoj srpskoj pokrajini i užoj Srbiji, između, na kraju krajeva, Srba i Srba u Srbiji i Crnoj Gori.

Vidite, neće vam nikada to oprostiti. Isti taj Vuk Jeremić, Boško Obradović, Đilas danas, najavljuju pohod na Vojvodinu, pa zadnjih dana i na Suboticu. Ja vam kažem da mi u Subotici ćemo odgovoriti ovim što sam dosad nabrojao, projektima, kulturom, dostojanstvom, koje su oduvek odlikovali i Suboticu i severnu srpsku Pokrajinu.

Nikada nećemo biti učesnici rastakanje Srbije na bilo koji način, kao što je to radio Vuk Jeremić, a zamislite slučajnosti kao što su radili njegovi preci na koje je mnogo ponosan. Ne zaboravite, kad smo već krenuli kroz istoriju, Hamdija Pozderac je kao predsednik Ustavne komisije, onda bio najveći zagovornik očuvanja štetnog Ustava iz 1974. godine koji je toliko štete naneo Republici Srbiji i srpskom narodu.

S tim u vezi, ja vam još jednom kažem da mi iz SNS nećemo predložena akta podržati u Danu za glasanje. Hvala vam.

Hvala predsedavajući, uvažene kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani pa evo i danas pred nama nekoliko reformskih zakona i nastavak ispunjenja onih predizbornih obećanje ove Vlade.

Naime kada govorimo o ovom Centralnom registru stanovništva jasno je da će dobiti nešto što će poboljšati kvalitet svakog života, svakog čoveka u Srbiji i doprineće svakako efikasnijem radu zaposlenih u javnim službama i bržem radu, ali će biti vredan i za građane jer će postupci i poslovi koje oni obavljaju pred tim službama biti na neki mnogo brži i efikasniji način završavani.

Takođe, skup ovih nekih socio-ekonomskih podataka na jednom mestu sigurno može doprineti boljem planiranju i analizama koje će na kraju uroditi nekim novim politikama u toj oblasti.

Ista je situacija kada je u pitanju Zakon o bezbednosti hrane ministre ciljate na ono što je verovatno i najvažnije, a to je zdravlje nacije i svakako je zakon za podržati obzirom da obuhvata taj ceo lanac počevši od proizvođača stočne hrane, primarne poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije, trgovine, skladištenja i na kraju krajeva maloprodaje.

Sada u poslednjih dva dana smo dosta slušali kada su u pitanju i podaci oblasti turizma u Republici Srbiji i ono što je činjenica da će 2018. godina ostati zapamćena kao godina sa rekordnim deviznim prilivom kada su u pitanju prihodi iz oblasti turizma. Prihodi su negde na 1,5 milijardi dolara, što je povećanje od 15% u odnosu na 2017. godinu.

Ono što je važno da bi građani znali to je nešto što je dve godine ispred plana koji je zacrtan u strategiji i razvoja turizma.

Takođe ista je situacija i kada je u pitanju broj turista u Republici Srbiji 2018. godine broj turista je negde na tri i po miliona, ali ono što je važnije broj inostranih turista se značajno povećava naročito kada su u pitanju kineski državljani. I eto poređenja radi 2016. godine broj turista u Republici Srbiji je bio negde 2,7 miliona, a dve godine kasnije 800.000 turista više.

Nisu ovo samo po sebi brojke i podaci koji su Bogom dati i koji su nastali sami od sebe, rezultat su oni ozbiljnog planiranja, rada i politika, počevši od predsednika države, Vlade, i većine lokalnih samouprava.

Valjda je jasno da kada neki od turista, naročito kada je u pitanju strani turista bira destinaciju faktor koji određuje izbor destinacije, pre svega bezbednost i politička stabilnost i u toj državi, a i u tom regionu. Čini mi se da je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić jedan od najzaslužnijih kada je u pitanju bezbednost i politička stabilnost, što doprinosi izboru te destinacije, jer je to politika koju on promoviše još od početka 2014. godine.

Kada govorimo o ovom segmentu kineskih turista i povećanju broja kineskih turista u Republici Srbiji, tu takođe treba napomenuti da je Vlada poslednja Vučićeva Vlada još početkom 2017. godine ukinula vize za građane.

Upravo porast ovih turista je direktna posledica te odluke iz 2017. godine. Treba na to dodati i dobre odnose predsednika Srbije i Vlade sa Kineskim rukovodstvom.

Međutim, na žalost postoje i druge stvari u Srbiji. Postoje u Srbiji ljudi koji dovode goste iz inostranstva i promovišu one ljude koji dolaze iz inostranstva sa potpuno drugim namerama. Namere su, vidimo poslednjih dana, rušilački pohod na Beograd, jer imali smo svi priliku da vidimo kako ti nezvani gosti iz Sarajeva, Zagreba, Podgorice, pa veoma često iz Tirane, učestvuju u nemilim scenama u Beogradu, ne samo da su učestvovali na takozvanom građanskom protestu, učestvovali su i u naselju, napadajući radnike Srpskih javnih službi, naročito radnike gradske čistoće u Beogradu.

To je ponuda Đilasa, Jeremića, i ovog nesretnog Obradovića, i sličnih njima, koja je suprotna onome što radi Vlada kada su u pitanju ovi podaci koji smo ranije iznosili svi u ova protekla dva dana.

Iskreno se nadam i siguran sam da građani Republike Srbije vide o čemu se rade i da će ti nezvani gosti i ti njihovi turisti svoju destinaciju naći na kraju od nekih pritvorskih jedinica u Republici Srbiji, jer valjda je to i logično. Siguran sam da i naši građani koji učestvuju u nečemu sličnom u regionu upravo tamo završili.

Takođe, mi ćemo nastaviti da zajedno sa Vladom, predsednikom države i lokalnim samoupravama radimo na poboljšanju uslova kada je u pitanju razvoj turizma u Republici Srbiji, evo to radimo poslednjih dana, i na Paliću, gde je gradonačelnik Subotice, Pokrajinska vlada i Vlada Republike Srbije učestvuju u izgradnji Akva parka u vrednosti od devet miliona dinara, što će nesumnjivo doprineti razvoju turizma na severu Srbije, a siguran sam da će nam u tom poslu kao i do sada narod biti saveznik, a sa druge strane, poštovani ministri, mi ćemo kao poslanici SNS biti vaši saveznici kada su u pitanju i ovi i slični savezni predlozi koji dolaze u ovaj uvaženi dom i usmereni su na poboljšanje kvaliteta života građana u Republici Srbiji. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani, ono što sigurnošću možemo reći je da je u poslednjim godinama srpsko obrazovanje doživelo ozbiljne reforme. Dokaz za to je i stalno prisustvo, odnosno najčešće prisustvo ministra Šarčevića, ovom uvaženom Domu, koji je s nama proveo možda i ponajviše vremena od svih članova Vlade, obrazlažući sve reforme zakone koje smo usvojili u poslednjim godinama.

Međutim, svedoci smo i da niste kasnili kada je u pitanju stvaranje boljih uslova i obnova školskih ustanova u Republici Srbiji. Izuzetno mi je zadovoljstvo da u nekom svom prethodnom radu niste zaboravili i našu decu u dijaspori i regionu. Takav je i sadašnji predlog zakona. Omogućili ste im da pohađaju srpske škole, da uče na srpskom jeziku i na taj način doprinesu očuvanju nacionalnog identiteta srpskog naroda u celini, ali vodeći računa o troškovima, jer njihovi predavači sada mogu biti ljudi koji žive u tim zajednicama i to ne moraju biti ljudi koji dolaze iz Republike Srbije.

Takođe, kada je u pitanju obrazovanje, niste zaboravili ni učenički ni studentski standard i činjenica je da ste razdvojili prava i obaveze studenata, koji su, pre svega, odrasla i punoletna lica i odgovaraju za svoje postupke od prava i obaveza učenika, koji su maloletnici o kojima moramo voditi posebno računa a naročito kada je u pitanju njihova bezbednost.

Dobro je što ste uvažili sugestije ljudi studentskih odmarališta da se ta delatnost studentskih odmarališta nešto šire definiše, jer realno mladim ljudima su potrebne više nekakve aktivnosti nego što je to i delatnost, nego što je to sam odmor, pa se stvaraju uslovi da ta studentska odmarališta postanu, da kažem, nekakvi centri iz kojih će izlaziti ozbiljne ideje i ozbiljno znanje za budućnost Srbije na čemu će i počivati naše društvo u celini.

Kada je u pitanju Zakon iz oblasti kulture i pitanje srpske književne zadruge, za pohvalu je poštovani ministre Vukosavljeviću što ste konačno uradili status srpske književne zadruge, jer verovatno na drugi način ne bi mogla ni da opstane u budućnosti, ali ja sam dužan kao neko ko dolazi iz Subotice, da vam prenesem zahvalnost za sve ono što zajedno sa gradskom upravom i gradonačelnikom radite, kada je u pitanju završetak radova i na ustanovi kulture, pre svega Narodnom pozorištu u Subotici i to je značajna stvar za naš grad i ja vam se u ime građana Subotice veoma zahvaljujem na svemu onome što radite na tom polju.

Međutim, uvaženi ministri, uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, dok predsednik države, vi članovi Vlade, vaši zaposleni u ustanovama o kojima je važno voditi računa, molim vas da nastavite rad na poboljšanju njihovog materijalnog i svakog drugog statusa. Dok svi vi zajedno radite po neku korisnu stvar i uporno, ali sigurno gurate Srbiju ka nekoj boljoj budućnosti, imate ljude iz dela opozicije koji se svaki dan trude da vrate destrukciju i da vrate unazad ovu zemlju. Da je vrate na stanje koje smo imali unazad nekih šest, šest i po godina, odnosno dve, dve i po godine, kada je u pitanju sever naše države, odnosno severna srpska pokrajina.

Moram da vam kažem, dok se takođe trudite da pričamo o standardu studenata i učenika, oni studente u Srbiji nazivaju, evo citiraću vam – neverovatnim smradovima, neverovatnim ološem, kriminalcima i kretenima. Ako mi ne verujete, molim vas pogledajte snimak sa subotnjeg okupljanja u Beogradu. Nažalost, bilo je i pojedinih primera širom Republike Srbije.

Dok vi danas pričate o Srpskoj književnoj zadruzi, o velikom Ćoroviću, o njegovoj važnosti u definisanju delatnosti Srpske književne zadruge, sa druge strane imate pretendenta na mestu ministra kulture koji veliča Jovana Divijaka i imate ljude koji na najbrutalniji način vređaju i srpskog patrijarha.

Dok predsednik Vučić obilazi Srbiju i razgovara sa narodom šta je to važno i šta to narodu u Srbiji treba, sa druge strane imate ljude koji tom istom narodu nude vešala na terazijama, kao za vreme Drugog svetskog rata. Dok uvaženi ministre, vi šaljete srpske učitelje u inostranstvo i u dijasporu i region, imate Vuka Jeremića koji odlazi i u Sarajevo, ali i u inostranstvo i na najbestijalniji način ruži sopstvenu državu i sopstveni narod, koristeći pri tom svaku priliku da uvredi i Republiku Srpsku.

Puno je ovoga što bih mogao da nabrojim kao primer i ovim sam hteo pre svega da napravim zbog građana Srbije razliku između nekih stvari, između rada i nerada, između odgovorne politike, a i fašizma sa druge strane, između pristojnosti i cirkusa koji možda još uvek jeste smešan, ali ne daj Bože, ako postane stvarnost i ako postane ozbiljan, onda postaje i poguban, a primeri za to su širom sveta, u Libiji, Siriji, Ukrajini, Venecueli itd.

Upravo sam hteo da kažem da sam siguran da je Srbija dovoljno mudra da prepozna ono što stoji iza toga i da će znati da razdvoji dobro od lošeg i sve ovo što sam nabrojao, ali mislim da svako podsećanje na te stvari ne može biti suvišno.

S tim u vezi, dok god radite na stvaranju jasnih razlika između ovih stvari, dok god radite za napredak Srbije, budite sigurni da ćete i vi i zakonski predlozi koje donosite u ovaj uvaženi parlament imati podršku parlamenta, ali što je još važnije, podršku srpskog naroda u celini. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani ministre, kada govorimo o obaveznom socijalnom osiguranju, mislim da je nemoguće spomenuti i da je neophodno spomenuti neke parametre o kojima smo govorili ovih dana, a koji su usko povezani sa ovom oblasti, a to su pre svega povećanje zarada i penzija u Republici Srbiji, naravno uz povećanje minimalne cene rada, i smanjenje stope nezaposlenosti.

Nedavno sam pročitao u jednom dnevnom listu da ste rekli da je verovatno ta vest o povećanju zarada i penzija najvažnija ove godine. Ja bih se složio da je to, sa stanovišta običnog građanina u Republici Srbiji, verovatno najvažnija vest, jer to nešto što doprinosi direktnom povećanju životnog standarda u Srbiji. Naravno, tu mislim i na povećanje minimalne cene rada.

Ali, značajno je svakako i smanjenje stope nezaposlenosti. Ona je više nego duplo manja u odnosu na godine iz prošle i početkom ove decenije. Uz održavanje mira i stabilnosti u Republici Srbiji, a zašto ne i u regionu, mislim da su ovo i najvažniji rezultati rada predsednika i Vlade Republike Srbije i nešto što najdirektnije utiče na svakodnevni život nas svih građana Republike Srbije.

Dok svi mi pokušavamo, svojim radom na čelu sa predsednikom, da pomognemo minimalno održavanje ovih parametara, ako ne i u njihovom poboljšanju, sa druge strane iz ovog nesretnog Saveza za Srbiju, dobro ga je nazvao moj kolega Martinović, „kaveza za Srbiju“, imate svakodnevne pozive na paljenje i rušenje sopstvene države. Zašto ovo govorim? Važno je da građani uporede ove dve stvari, najavu paljenja i rušenja sopstvene zemlje i dobra ekonomska kretanja i sve ono što utiče na njihov svakodnevni život. Siguran sam da će građani kada uporede ove dve stvari doneti adekvatnu odluku i na sledećim izborima i podeliti političke i kazne. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Pa, u važnost dobrog zdravstvenog sistema smo se nažalost mogli uveriti svi juče ovde, pre svega posmatrajući delovanje i rad pojedinaca.

Međutim, istini za volju, nama je najvažnije zdravlje građana Republike Srbije i svaki rad i napor na tom polju i na poboljšanju tog sistema neophodno je ceniti. Doduše, to nije lak posao. Posle višedecenijskog zanemarivanja i zapostavljanja svih poslova u toj oblasti, to je težak posao, ali se pomaci posle nekoliko godina već ozbiljno vide.

Mogu vam svedočiti o tome, na primer, grad Subotica. U periodu od 2016. godine na naporima gradonačelnika, pokrajinskih vlasti, Vlade Srbije, predsednika imamo ozbiljne pomake kada je u pitanju revitalizacija zdravstvenog sistema. Već odmah po početku mandata sadašnjeg gradonačelnika i njegovog tima imali smo ulaganja od 10 miliona u objekat Opšte bolnice, kada je u pitanju prostor za vantelesnu oplodnju. Nakon toga, znaju Subotičani dobro, zamenjen je krov na Domu zdravlja i to na njegovom najvažnijem delu Službi za zaštitu zdravlja majke i deteta. U saradnji sa nemačkom Vladom, u Kumičićevoj ulici urađen je novi blok Doma zdravlja.

Ono što je došlo nakon toga, što je najvažnije nama na severu Srbije, 26 miliona dinara u saradnji sa pokrajinskim vlastima, uloženo je u izgradnju projektno-tehničke dokumentacije kada je u pitanju rekonstrukcija Opšte bolnice u Subotici. Hvala Bogu, na to je usledio dobar odgovor Vlade. Zaključkom Vlade je doneta odluka da se uđe u revitalizaciju Opšte bolnice u Subotici, o tome sam već govorio, prostor od 35 hiljada kvadrata i ulaganje od 20 miliona evra.

Upravo je ovo odgovor na sve one uvrede koje trpimo svakodnevno, počevši od predsednika Vlade, pokrajinskih vlasti, gradonačelnika Subotice, a siguran sam da će građani znati… (Isključen mikrofon)

Hvala, predsedavajući.

Uvođenje reda u bilo kojoj oblasti života, pa i kada je u pitanju ovaj zakon koji se tiče obaveznog socijalnog osiguranja, i sa njim neminovno povezano stanje zdravstvenog sistema i te kako ima uticaja na sveukupni razvoj Republike Srbije. Međutim, stvari ne staju tu. Činjenica je da uređivanje ovog stanja ima i te kako posledice na život naših sunarodnika u regionu. Bez obzira na neke zlurade komentare iz opozicije, činjenica je da je u poslednje dve godine Vlada Republike Srbije uložila 20,5 miliona evra u projekte samo u Republici Srpskoj, i to u razne projekte od Trebinja do Novog Grada.

Ali, kada smo već kod stanja zdravstvenog sistema, moram napomenuti da se hiljade naših sunarodnika godišnje leči u Republici Srbiji. Naime, samo prošle godine negde oko četiri hiljade ljudi iz Republike Srpske se lečilo u zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji i iznos pruženih usluga je negde na nivou od devet miliona evra. Pohvalno je i to što su cene pruženih usluga po pravilu, kada je u pitanju fond Republike Srpske nešto niže u odnosu na ostale fondove iz inostranstva.

Takođe, pohvalno je i da je Vlada Republike Srbije jedna od najvećih donatora kada je u pitanju fond solidarnosti u Republici Srpskoj i krajem prošle godine uplatila je u taj fond 250 hiljada evra. Inače, iz tog fonda će se koristiti sredstva za lečenje naših malih sunarodnika u okruženju i sve ovo samo po sebi je dokaz jedne ozbiljne vladine politike kada je u pitanju briga i o zdravlju naših sunarodnika u regionu.

Kada pogledate Predlog budžeta za 2019. godinu i sve ono što je njime predviđeno, uverićete se da će taj trend nastaviti i u 2019. godini, a siguran sam i dalje.