Uvažena predsedavajuća, član 107. Razumem da ste vi neko ko je dosta tolerantan kada je u pitanju vođenje ove sednice, ali mislim da je bitno da napomenemo da ne dovodimo Srbiju u zabludu u smislu da diskreditujemo nekoga ko je danas u Žagubici, a ko je ni kriv ni dužan danas optužen za nešto ovde.

Naime, u toku ove sednice o kojoj danas govori kolega, a tiče se sednice Odbora za zaštitu životne sredine, najbrutalnije je od strane predsednika Odbora napadnuta grupa žena, nazivajući ih najpogrdnijim imenima. Pri tome su im iznesene kvalifikacije i uvrede kojih bi se postideo i najgori kafanski razbojnik. Nazvane su prostitutkama. Sramota me je i da kažem. Izabrao sam jedan, da kažem, termin koji će biti prihvatljiv narodu, štedeći se i znajući da ovaj prenos danas gledaju i naši mlađi sugrađani, pa sam taj termin prosto iskoristio kao prikladan za ovaj uvaženi dom.

Toliko o tom odnosu prema Žagubici, o tom odnosu prema lokalnim vlastima, o tom Safetu Pavloviću, a toliko o onome ko je danas došao da izrazi tzv. protest kod Safeta Pavlovića.

Što se tiče blagostanja u kome živimo, Pa, ne, blagostanje je kad smo ostali bez 200 hiljada radnih mesta do 2012. godine. Blagostanje je kad smo zatvorili FAP u Priboju. Blagostanje je kad smo Priboj doveli na prosjački štap, da li je to blagostanje? Prosto sam morao da ustanem i da vam kažem ovo, iako ne koristim čestu ovu priliku, ali zbog onoga svega što se danas desilo u Žagubici i zbog, mogu slobodno reći, laži koje su sad izrečene, ja sam ovu priliku iskoristio i ovo će biti po tom pitanju poslednje javljanje. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Poštovani građani, uvažene kolege i koleginice, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, Odbor za zaštitu životne sredine je juče već, pa na jednoj dosta burnoj sednici, kakve su valjda već uobičajeno te sednice tog Odbora, raspravljao o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.

Sednice Odbora su valjda burne zbog načina na koji se vodi i Odbor i načina na koji se pripremaju i vode sednice. Odgovornost za funkcionisanje ili ne funkcionisanje nekog sistema organizacije, kompanije, pa i odbora ili bilo kog drugog tela, uvek leži na onome ko je prvi čovek te organizacije i tog tela. Tako je i sa ovim odborom i sa ovom dosta burnom sednicom koja je održana juče i odgovornost leži na onome ko je prvi čovek tog odbora, a već znate ko je.

No, i pored sve one gužve, galame, uvreda, pretnji, koje smo mogli da čujemo juče na Odboru, mi poslanici koje je to, naravno, interesovalo čuli smo dosta ozbiljne razloge za podršku ovom zakonu sa kojim ste danas, uvažena ministarka, Vujović pred ovim parlamentom.

Ono što je osnovno jeste, da su zakonom jasno definisani tokovi kretanja otpada, što dosadašnji zakonskim rešenjima nije bilo baš precizno definisano i usklađeno je sa evropskim propisima i pravilima. To prema razlozima koji su navedeni doprinosi, pre svega boljem očuvanju životne sredine i zaštiti zdravlja stanovništva, efikasnijem izdavanju dozvola za one kompanije koje se bave upravljanjem otpada, boljoj saradnji između organa koji se bave ovom oblasti, ali i efikasnijem prekograničnom kretanju otpada i efikasnijoj reciklaži.

Ono što je skrenulo posebnu pažnju nama poslanicima na tom Odboru je činjenica da građevinski otpad, ali i mulj iz otpadnih voda poprima sve veće količine i pojavljuje se u većem obimu. To je valjda normalna posledica onoga što se zove rasta građevinskog sektora u Srbiji, jer danas u Srbiji imate oko sto hiljada gradilišta, 11 hiljada firmi koje se bave građevinarstvom i 160 hiljada zaposlenih. Danas u Srbiji imate mulj iz otpadnih komunalnih voda zbog broja izgrađenih prečistača.

Nama je potpuno jasno da ovakva zakonska rešenja možda nisu ni bila potrebna 2010, 2011, 2012. godine, na sto hiljade gradilišta koja imate danas tada ste u Srbiji imali 500 gradilišta. Uporedite te veličine, 500, a danas sto hiljada gradilišta. Logično je da jedna ovakva cirkularna ekonomija i zahteva industriju koja će otpad iz tog sektora na neki način koristiti i vraćati u ponovno proizvodnju.

No, zbog svih ovih razloga i mnogih drugih mi smo kao članovi Odbora, većinskim glasanjem dali podršku ovom zakonu i naravno i vas poštovane kolege i koleginice iz pozicije ili opozicije pozivamo da učinite isto, ali treba da znate jednu stvar i ovo govorim pre svega vama uvažena ministarka Vujović, ali i vama predstavnicima Vlade Republike Srbije.

Šta god vi danas rekli kao razloge, argumente, prednosti, za ovaj zakon i zakone koji će se pored ovoga naći na raspravi, proći ćete kroz salvu uvreda, pretnji, kroz salvu pre svega pretnji nekih krivičnih prijava, jer je to juče bila tema na odboru. Budite sigurni, evo, videćete, u narednih par dana da sam bio u pravu, pretiće vam krivičnim prijavama upravo oni koji su predmet istrage organa i u SAD, čiji su politički lideri za najteža korupcijaška dela osumnjičeni i već upleteni pred američkim organima. Dobili su februaru mesecu pozive da se pojave pred Kongresom na saslušanju u već sada poznatoj korupcijaškoj aferi sa Patikom Hoom i upravo će vam oni pretiti time. Živi bili pa videli, videćete šta sam rekao.

Dalje, znajte još jednu stvar, mi ovde govorimo o reciklaži građevinskog otpada, ali politički otpad o kome sam vam govorio ne možete reciklirati ni popraviti, uvek je i u svakom sistemu i u svakom vremenu isti, protiv Srbije i protiv njenog naroda. Evo, završavam, jer vuk dlaku menja, ali ćud nikada.

Na kraju hoću da vam, poštovani građani, poštovane kolege muslimanske veroispovesti čestitam ramazanski Bajram, da ga u zdravlju i miru proslavite i da ga zajedno sa nama u narednim decenijama i godinama i vekovima proslavljate kao i sve naše praznike u miru, a sve na dobrobit nas koji živimo na ovom prostoru. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Povreda Poslovnika član 107. ako hoćete i prvi i drugi stav što se tiče dostojanstva Narodne skupštine, evo videli smo direktno obraćanje.

Naime, ovaj Pantelija Topalović najviše me na njega podsetio zbog ovih citata „šta će biti sa kućom“, itd.

Ja razumem da ste vi predsedniče Narodne skupštine jedan vrlo tolerantan čovek, ali zbog dostojanstva Narodne skupštine, bilo bi dobro da ponekada i preko govore narodnih poslanika ovde prvenstveno mislim na ovaj govor „ala Zelenski“ ili već šta je dalje. Naime, mogu čak i da razumem da to niste uradili jer niste upoznati sa činjenicama. Niste upoznati sa svim onim što govori narodni poslanik, ali moja i naša dužnost kao poslanika, prvenstveno nas iz SNS da se upoznamo sa činjenicama.

Naime, lice o kome govorim o nekom Nikoli iz Majdanpeka, osim toga što ono nije pretrpelo nikakve naravno represije što se tiče organa reda, treba da znate o kome se radi baš kao što su bili advokati i zastupnici Belivuka, Miljkovića i ovih beogradskih koljača, ovde se radi o pravnom zastupniku čoveka, čoveka koji je, pazite, koji je 2009. godine osuđen za nasilničko ponašanje, protiv koga je podneta krivična prijava 2014. godine za ugrožavanje sigurnosti.

Godine 2020. godine za nedozvoljeno držanje opojnih droga, 2022. godine za ugrožavanje sigurnosti, 2022. godine za izazivanje rasne nacionalne i verske netrpeljivosti i sijaset prekršajnih prijava …

(Predsednik: Samo nemojte da vičete, ne mogu da čujem o čemu je reč ako vičete.)

… bitno je da ne dozvolite da se Narodna skupština pretvori u advokatsku kancelariju u kojoj ćemo braniti ljude sa teškom kriminalnom prošlošću. I svaki put kada se to desi treba da prekinete.

Govorim o čoveku koga je Ćuta pomenuo u Majdanpeku, …a koji je …a koji je njegov aktivista …

Hvala predsedavajuća.

Ukazujem na povredu člana 107. stav 2. u pitanju je direktno obraćanje.

Član 27. o redu na sednici Narodne skupštine ste dužni da se starate.

Naime, kao što znate, to je obično tako u životu, jačina i tonalitet glasa kojim se obraćate sagovorniku obično je obrnuto proporcionalno argumentima kojima raspolažete. To je otprilike bilo na delu sada. Mi nemamo problem sa tim, i za nas je uvreda, morate da znate sa tim, kada kažete, da smo mi Vučićevi poslanici. Da, mi jesmo poslanici Vučićevi, mi jesmo poslanici SNS, jasno i glasno to kažemo, nemamo nikakav problem sa tim, ponosni smo na to, valjda treba da budemo izbačeni iz stranke ili iz poslaničke grupe da bismo se ponašali na isti način. Jedino kada ste oterani iz kuće, jedino kada ste oterani iz poslaničke grupe, iz partije kojoj pripadate, onda ste pojavljuje jedan takva vrsta agresije i javlja se jedan takav tonalitet kada je u pitanju obraćanje drugim narodnim poslanicima.

Prema tome, molimo vas, sledeći put kada imate ovakvu situaciju da prekinete govor narodnog poslanika, ne znam ni koje partije, ni koje poslaničke grupe, a mi, ponavljam vam, mi jesmo poslanici srpskog predsednika, predsednika naše partije, poslanici Aleksandra Vučića i SNS. Hvala vam.

(Aleksandar Jerković: Pa, recite iz koje partije sam izbačen.)

Potrudiću se, predsednice, zaista da budem kratak, ali istine radi i da zaključimo.

Naime, kada sebe neko pokušava porediti u ovakvom izdanju sa pokojnim generalom Božidarom Delićem, zaista ne znam šta da vam kažem na to. To je zaista sramotno, ali istine radi. Pokojni general Božidar Delić, na koga se pozivate, do 2010. godine je bio član SNS. Upravo taj srpski heroj je našeg kolegu doveo u SNS. On je bio član SNS, radio je lokalne izbore sa mnogim našim članovima. Da je nešto vredeo u SNS ne bi bio izbačen. Valjda vam je to jasno. Svi smo mi u SNS spoznali da nema neku političku vrednost i važnost i zbog toga je i izbačen. Kada nije ostvario svoje lične interese u SNS, vratio se u SRS sa pokojnim generalnom, takođe. Nakon toga, Bog zna više, u neku Demokratsku stranku Srbije ili kako se to već zove i danas je trinaesto prase, u političkom smislu mislim. Naravno, mislim u političkom smislu. Da ne bismo više na tu temu polemisali, to je istina o političkom putu onoga ko danas visokim tonalitetom pokušava prikriti svoju, da kažem onako, zaista čudnu političku istoriju. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, evo ga dnevni red danas pred nama. Ako bismo u suštinu i napravili analizu ovoga što je danas pred nama, bilo bi jasno da iz ovoga može izvući dve osnovne poruke. Jedna bi bila to da je Srbija definitivno danas ovim, a i onim što je prethodilo ovome, stala u red razvijenih zemalja, zemlja koja čuva pravo i pravdu i poruka da smo mi kao vladajuća većina, verovatno prvi put u modernoj srpskoj istoriji, odrekli se, da kažem, pod navodnim znacima te „privilegije“ da u ovom uvaženom domu ima nekakav direktni uticaj na pravosuđe i pravdu u Srbiji. Znači, sa jedne strane pravo i pravda.

Sa druge strane, ako analiziramo možemo videti međunarodni ugled Srbije i politički, diplomatski, ekonomski i svaki drugi. Šta je to? Sve ono što ste vi gospodo iz opozicije prethodnih dana, lažima, nasiljem, pokušali, i u dobrom delu moram priznati, uspeli da urušite, i pravo i pravdu i moralna načela, a o ugledu da ne govorim.

Pravo i pravdu i moral time što ste nasrnuli i upotrebili nasilje da se obračunate sa nama, a sve to usmereno prema najvažnijoj instituciji ove države, srpskom predsedniku. A, o ugledu ne moram ja da govorim ništa. Dovoljno je da pročitate sarajevske, zagrebačke medije, medije u Prištini, čak i danas i biće vam jasno šta ste uradili prethodnim danima - srušili i pravo i pravdu i ugled ove države.

Kako smo došli do ovoga danas, da se vratimo malo unazad? Događaj koji je prethodio onome o čemu danas pričamo, verovatno najvažniji je taj 16. januar prošle godine, od pre godinu dana, narodni referendum, na kome je narod rekao kako treba da izgleda pravosuđe u Srbiji. I baš kao što juče, vi predsedniče Skupštine, rekoste jedino bitno u svemu ovome je da uvek i za nešto optužite vlast i većinu u Narodnoj skupštini. To je jedini motiv vašeg bitisanja ovde.

I tada, tog 16. januara, bilo je bitno da optužite vlast za nešto. I tada, tog 16. januara, ste lažima pokušali narodu da podvalite tezu da je referendum prikriveni način da se odreknemo Kosova i Metohije i da ga predamo nekome. Ovo govorim, pre svega zbog građana Srbije, da bi se prisetili onoga što je ovome prethodilo.

Da li ste rekli – izvinite? Ne, nama, ne morate nama. Da li ste tražili oprost od građana Srbije za ono što ste radili 16. januara prošle godine?

Da li ste rekli – oprostite, to je bila smišljena prevara i nije se radilo ni o čemu, do podvali koju smo hteli da podvalimo vama, srpskom narodu, tezama da će taj referendum biti način da se odreknemo Kosova i Metohije, pa čak, svestan sam da je ovo retoričko pitanje i ne očekujemo da bilo šta kažete niti očekujemo da se izvinite? Isto tako ne očekujemo da se izvinite i kažete oprostite za ono što ste uradili u prethodnim danima.

Da ne bude zabune, mislim na nasilje koje ste i prvenstveno na ovog stručnjaka i ove stručnjake iz tzv. “patriotske koalicije“ koji je u tom svom naletu besa, prvenstveno krenuo prvo na mene, a kasnije na sve nas i na predsednika države i tog dana otkrio pravu sliku onoga što je tzv. „patriotska opcija“ u Narodnoj skupštini. No, što bi rekao naš narod - gde ćeš motikom na Rusiju.

Toliko o onome što ste vi, gospodo, verovatno duboko svesni šta radite, toliko o onome kako vi to brinete o pravu, pravdi i ugledu države. Jedino pravo i jedini zakon koji vas interesuje je topuz. Time ću i završiti, velikim Njegošem: „Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“. Pomirišite vaše tragove. Hvala.

Živela Srbija!

Hvala predsedniče, evo ja i mi smo u sali, ali valjda to njihovo odsustvo iz sale govori o odgovornosti prema Narodnoj skupštini i odgovornosti prema narodu u Srbiji.

Razumemo mi gospodine Jovanov vrlo dobro, ali razumemo i da ih nema danas u sali, ali ako bi celu ovu raspravu sveli na prosti narodni jezik, nekako su mi dve izreke pale na pamet.

Jedna kaže – vreme donese sve, ko dočekati ume. A onda je Valtazar Gogišić rekao jednu –što se grbo rodi, vreme ne ispravi. E pa donelo je vreme neka nova delanja i neki novi način rada u Narodnoj skupštini i u srpskoj politici. Dočekali smo, a to je danas verovatno pored zasedanja Skupštine u ovoj zgradi, jedan od najvažnijih događaja, da sudije polažu zakletvu i istovremeno danas po tački 16. biramo sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Kažu nam i naravno to činimo bez političkih uslovljavanja, pritisaka i traženja od njih da budu politički opredeljeni. Kažu nam malopre sa ove strane da se ne vraćamo u prošlost. E pa, neće biti. Vraćaćemo vas stalno u prošlost. Stalno ćemo vas podsećati na sva ona dela i nedela koja ste činili u prošlom vremenu. Stalno ćemo vas podsećati na ono što ste radili Srbiji, što ste radili narodu i što ste radili pravosuđu o kome kažete da nećete da govorite, jer Bože moj, nije ministarka pravosuđa ovde. E hoćemo, govorićemo.

Naime, sasvim slučajno ili ne, baš na današnji dan 2000. godine 23. decembra na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji, posle odlaska Slobodana Miloševića DOS je preuzeo vlast u ovoj Narodnoj skupštini, u ovoj zemlji. Onda je usledilo vreme čiji smo protok mi čekali. To njihovo vreme je donelo i način izbora sudija po njihovim kriterijumima. Čekala je Srbija da prođe to vreme i evo dočekala.

Vi ste, gospodine Martinoviću , kao neko ko danas zastupa Vladu, svakako pozvani da o tome govorite, a i svedok ste dobrog dela tog vremena, kako je to nekada izgledalo kada su oni birali sudije i tužioce u ovom uvaženom domu. Naravno, pretpostavljate, bila je neophodna preporuka vladajuće stranke, tada najveće.

Ja ću, pre svega, poneo sam jedan dokument, zbog građana Srbije, ali i zbog sudija koje su danas polagale zakletvu i koje se još uvek nalaze u ovom uvaženom domu, a obzirom da je jedan od poslednjih puta da biramo sudije u ovom uvaženom domu, da pročitam kako je to izgledao izbor sudija u njihovo doba, možda više nećemo imati priliku, jer će izbor sudija biti prepušten u potpunosti struci i izaći će iz „ruku“ ovog parlamenta. Drage sudije i dragi građani Srbije, da biste tada bili izabrani, vaša preporuka koja je, da bi katastrofa bila potpunija, je morala da izgleda ovako i bila je sastavni deo skupštinskog materijala.

Kada su birali 2000-ih godina sudiju Opštinskog suda u Vlasotincu, jednog od njih, kaže ovako: „Simpatizer, supruga član DS-a, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, desetak godina unazad pruža pravnu pomoć DS-u, verovatno najbolji sudija u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju u Nišu, nesporan.“

E, drage sudije, da biste tad bili izabrani na mesto za koje se danas birate i vi koji ste danas polagali zakletvu, ovo je trebala da bude preporuka u ono doba i da ste birani u ono doba ovo bi vam morala biti preporuka.

Tako se za javnog tužioca u Vlasotincu kaže: „Pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS-a, odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS Vlasotince, sin član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika Apelacionog tužioca ili starešinu Višeg tužilaštva“.

Nećemo prestati da vas podsećamo, iako vas to boli.

A vi, drage sudije, kojima čestitam polaganje zakletve, dobro zapamtite kako je pravosuđe, sudstvo i tužilaštvo funkcionisalo u to doba.

Što se tiče ove Bogišićeve – Što se grbo rodi, vreme ne ispravi, grbo se tada radilo i džaba je bilo protok vremena od 22 godine, grbo je i danas ostalo. Što su činili tada, čine i danas. I tada su palili i ovu zgradu i harali RTS, retorika se nije puno promenila ni do danas, pa mi je zato pala na pamet i ta Bogišićeva. Grbo se rodilo, grbo ostalo.

Zima je, decembar, vreme slava i praznika. Svako slavu i praznik u Srbiji proslavlja na svoj način i kako to najbolje ume, obično dostojanstveno. Vi, opozicijo, ovo što ste danas činili i ovo što činite, je vaš način proslavljanja slave i vaš način proslavljanja praznika na koji ste došli na vlast. Ovo što danas čine je njihova slava. Dosovci, srećna vam slava, a mi vam nikada nećemo zaboraviti. Hvala.

(Dragana Rakić: Demokratska stranka aplaudira Milimiru, molim vas da uđe u zapisnik.)

Hvala vam predsedniče.

Uvaženi građani, poštovane kolege, poštovani predstavnici Vlade, ja prosto ne mogu da se ministarka Popović ne vratim malo na ova pitanja izbora sudija. Svaki put nam to iznova zapara uši, znam da je tema amandman, ali molim vas, baveći se malo ovim budžetom, nekako smo lako propustili temu izbora sudija u sudovima širom Srbije.

Vi ste neko ko ima veliko iskustvo u pravosuđu, dugo ste u ovom sistemu i meni je žao što gospođa iz Visokog saveta sudstva nije danas sa nama. Juče nam je vrlo jasno rekla, da je ovaj način izbora koji je verovatno jedan od poslednji put ili jedan od poslednjih puta biramo sudije u ovom uvaženom domu, i jedan smo od retkih koji su se sa pozicije vlasti odrekli privilegije da biraju sudije u Narodnoj skupštini.

Kako nam rekoše, i kako reče gospođa iz Visokog saveta sudstva, koja nije danas tu, sve je urađeno po zakonu i Ustavu i ja se slažem. Idemo na podmlađivanje sudstva te će u narednih tri godine biti zamenjeno 50% ljudi, odnosno 50% u pravosuđu će biti penzionisano. Slažemo se i sa tim, treba da podmladimo sudstvo.

Međutim, ja koristim priliku vas da pitam, a dugo ste u pravosuđu, da li se sećate načina izbora sudija u prethodnom periodu? Rekoše da svi imamo danas kvalitetne kadrove, to reče gospođa iz Visokog saveta sudstva. Nije me mrzelo i ja malo uzmem i vidim kada je u pitanju Privredni sud u Novom Sadu, Nišu, Čačku, pa pogledam biografije, pa bogami sve je u pravu. Kvalitetni kandidati, pa pogledam u Novom Sadu Svetlana Kvrgić, odlična biografija. Pogledam nema preporuke vladajuće stranke, nijedne. Naravno, sarkastičan sam, znate šta vas pitam.

Da li je u prošlosti bio slučaj i da li je to praksa bila u 2000. godinama da morate da donesete preporuku vladajuće stranke iz jedne opštine gde se birate za sudiju? Ja znam, moje kolege to znaju, znaju i ovi koji su danas kritičari tih stvari, ali važno je da kažete vi, radi građana Srbije, kako je to izgledalo u prošlosti u ovom uvaženom domu.

Da li ste pored svoje biografije morali da donesete preporuku Demokratske stranke iz nekog opštinskog odbora tamo gde ste birani? Znam odgovor. Očekujem ga od vas da ga kažete, radi građana Srbije. Bilo bi u redu. Čisto radi kritika koje danas slušamo.

Pokušaću kratko da se osvrnem i na budžet, pošto nemamo mnogo vremena, jer je to tema koja najviše zanima građane Republike Srbije, ali ovo sam morao da pomenem, nemojte mi zameriti.

Budžet je najvažniji zakonski predlog koji može da se nađe u ovom domu. Nema velike razlike u odnosu na onoga kako jedan srpski domaćin prosečan planira svoje prihode i rashode, kako planira ono što će da zaradi i ono što će da troši za sebe i svoju porodicu. Da biste mogli da trošite, morate da budete domaćin u pravom smislu te reči. Prvenstveno morate da budete odgovorni, a onda vredni i radni, pa tek onda možete da vidite kako ćete da trošite i razvijate i domaćinstvo i porodicu.

Naime, vi ste gospodo iz Vlade bili i odgovorni i vredni i radni, uzevši u obzir i vi i vaši prethodnici, a budžet je rezultat rada i vas i vaših prethodnika, tj. predlog budžeta, moramo uzeti u obzir da je svet na ivici najvećeg sukoba, ako nije već u trećem svetskom ratu, ali ste pored svega toga uspeli da stopu nezaposlenosti sa 30% koliko je skoro bila u poslednjih deset godina svedete na najmanju moguću meru, na jednocifrenu. Uspeli ste da održite pozitivan privredni rast, iako smo svedoci pada privrednog rasta širom sveta i Evrope i niste nas zadužili, održali ste nivo dugo daleko ispod onoga što je danas prosek u Evropi – 56%. Znači, bili ste i odgovorni i vredni i radni. Stvorili su se uslovi da trošite baš kao onaj domaćin iz priče na svoju porodicu.

Ono što mene i nas kao narodne poslanike izuzetno raduje, to što ste uspeli da stvorite uslove i za troškove naše porodice koja se zove Srbija i živi u granicama Srbije. Možemo da trošimo i na porodicu koja živi van naše kuće koja se zove Srbija.

U budžetu su se našli projekti koji su od velike važnosti za ljude iz regiona. Našao se novac, i to najvećim delom, a ispraviće me ovi iz Ministarstva finansija, i za putni pravac od Beograda ka Republici Srpskoj i dalje naravno ka Sarajevu, i za putni pravac od Novog Sada do Rume pa dalje ka Šapcu, Loznici i, ako hoćete, Zvorniku, Milićima, Vlasenici, što je žila kucavica opstanka istoka Republike Srpske. Mnogo ljudi me pozvalo iz Republike Srpske zahvaljujući se na ovome i tražeći da to danas kažem javno, zbog vas i zbog građana Srbije. Uspeli ste da stvorite uslove da troši i naša šira porodica.

Međutim, kao što rekoh, svet je na ivici sukoba, to je činjenica i ne možemo zatvarati oči pred tim. Sve oči srpskog naroda su danas uprte u Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA. Prosto, stvari stoje tako.

Hoću da vam se kao ljudima iz Ministarstva finansija zahvalim i na tome što ste i jutros našli za shodno da razgovarate o temi poboljšanja uslova u vojsci Srbije i nekih novih mogućnosti za ulaganje u odbranu Srbije. Verujte mi i verujte nam, to je danas, hteli ili ne, jedna od najvažnijih stvari, uzevši u obzir sve šta se izdešavalo u prethodnim danima – i devastacija crkve u Mostaru, koja je najveći hram srpske pravoslavne crkve bila pre izgradnje ovog hrama na Vračaru i prebijanje Milana Kneževića u Podgorici i da ne pričam o onome što se svaki dan dešava na Kosovu i Metohiji, o tome šta trpi naš narod, kad kažem običan, pod navodnim znacima, naravno, je suvišno i govoriti.

Sve oči su uprte danas u ta dva ministarstva i u tu agenciju, uz dužno poštovanje prema svima ostalima.

Hvala vam još jednom na tome, hvala vam u ime građana iz regiona kojih je između milion i po i dva, što su projekti važni za njih našli mesta u ovoj velikoj knjizi koja se zove Predlog budžeta za 2023. godinu i nemajte sumnje, dok ovako radite i dok sledite politiku prvoga među nama, predsednika države Aleksandra Vučića, ovde ćete uvek imati podršku, govorim pre svega o poslanicima SNS. Živela Srbija i hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

U ovoj gužvi i galami vam se divim kako uspevate na pravi način da održavate red. Ja sam doduše mislio da nešto kažem po amandmanu, ali postaje besmisleno posle onoga načina na koji je amandman obrazlagan.

Naime, očigledno je da bez napada na žene, decu današnja opozicija u Srbiji ne zna da funkcioniše. Naravno, počelo je od dece predsednika države, Aleksandra Vučića, pretnjom da će se naći u šahtu.

(Srđan Milivojević: Ko je pretio, sram ga bilo?)

(Milenko Jovanov: Ti.)

Nastavilo se svakako sa zatvaranjem premijerke…

… kako rekoše sa obdarenim crncem…

U redu je, ne ometaju oni mene, a evo došlo je sada do dece svih nas, pa i do dece Milimira Vujadinovića.

Da vam kažem, moju decu, decu ovih ljudi sa moje leve strane i dobrim delom ovde hrane samo njihovi roditelji i hrane i brane i njihovi roditelji i njihove babe i dede, simbolički rečeno, decenijama unazad i devedesetih godina kad je to bilo najgore.

A njihovi saradnici i oni koji njih hrane su deca crnogorskih srbomrzaca, čije su dede najteže godine devedesetih godina proveli u krilu Franje Tuđmana, dok su naše babe i dede našu, svoju decu branili od onih koji su bili najgori u istoriji ovog naroda u ovom poslednjem veku. E pa, ponosni smo što našu decu brane naši roditelji, naše babe i dede, a nikako ne brane potomci Jevrema Brkovića, crnogorskog srbomrsca, kakav je danas slučaj sa opozicijom, jer je danas potomak Jevrema Brkovića, crnogorskog naciste, direktni saradnik opozicije na poslovima u Novom Sadu, a pre svega našeg uvaženog kolege koji je, iznad svega, nabeđeni zeleni aktivista itd.

Našu decu ne hrane ni oni aktivisti, niti ćemo ikada dozvoliti, oni aktivisti iz Majdanpeka, gde je svih šest privedenih aktivista u stvari počinioci najtežih krivičnih dela u prošlosti. Ponosni smo na to što našu decu hranimo mi, a nikakvi aktivisti ni iz Loznice ni iz Majdanpeka sa najtežom mogućom kriminalnom prošlošću. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Nekako smo i krenuli kroz istoriju, kroz kulturu sećanja, trudiću se da nastavim u tom tonu. No, Mitrovdan je, krsna slava mnogih srpskih porodica na Balkanu, krsna slava Boračke organizacije Republike Srpske.

Prvo ću iskoristiti priliku da njima čestitam ovaj praznik, a Mitrovdan je dan kada je pre 30 godina, a sve apropo kulture sećanja, naš narod preživeo jedan značajan događaj. Naime, pre tačno 30 godina, na današnji dan, tadašnji prvi Tuđmanov vojnik Janko Bobetko i Božan Šimović su sa 40.000 bojovnika krenuli na jug Republike Srpske i na Nevesinjsku brigadu Hercegovački korpus. Cilj akcije je bio svakako razbijanje ideje o postojanju Republike Srpske, izlazak na granice tadašnje Srbije i Crne Gore, odnosno tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, čijem ste raspadu vi sa moje desne strane i te kako doprineli.

Janka Bobetka, Božana Šimića i 40.000 hrvatskih bojovnika tada je čekalo nešto više od 5.000 srpskih boraca, na čelu sa legendarnim komandantom Novicom Gušićem i Radom Radovićem. Agresori su vraćeni na početne položaje, uz velike gubitke. Međutim, nažalost, koštalo je to i naše saborce, odnosno naš narod u Republici Srpskoj. Četrdeset dva poginula borca i više od 300 ranjenih.

Zašto vam sve ovo danas govorim? Naime, prvo iz pijeteta prema tom događaju i kulture sećanja o kome smo malopre govorili nešto i odavanja počasti onima koji su zaslužni što mi danas ovde u miru sedimo, a drugo iz obaveze koju su nam tada nametnuli znajući šta je to tačno iza njihovih leđa što su branili tih dana.

Naime, siguran sam i znam da su se tih dana nadali Srbiji, kakva danas izgleda u miru, Srbiji koja će baš na način kako to čini danas srpski predsednik, SNS i naši koalicioni partneri voditi Srbiju i upravljati sa njom. Nadali su se da će doći ovi dani kakvi su danas pred nama i evo, na kraju krajeva, i ovakvi budžetski predlozi i mnogi drugi zakonski predlozi.

Vi ste, ministre Mali, juče i nama i javnosti izneli pet razloga, kada je u pitanju ovaj predlog rebalansa budžeta i oni su sasvim u redu i opravdani, ako hoćete i sami po sebi za podržati. Efekti su jasni, ali pored tih svih efekata koji se tiču 14,3% povećanja minimalne zarade, dvadeset koma nešto posto kumulativnog povećanja penzija, zajedno sa onim povećanjem koje će uslediti od Nove godine, stopom nezaposlenosti koja je rekordno niska, pomoći koja će uslediti mladima, pomoći koje će uslediti porodiljama, trudnicama, majkama, javnog duga koji je daleko ispod Mastrihta i svih onih efekata o kojima smo govorili, ovde postoji još nešto važno o čemu smo nekako veoma malo govorili, a ministar Vesić je juče sa žalom to i konstatovao, obraćajući se iz skupštinske klupe.

U ovome predlogu rebalansa budžeta se nalazi novac za izgradnju puteva prema Republici Srpskoj i onoga prema Preljini i dalje prema Višegradu i Sarajevu, ako hoćete. U ovom Predlogu rebalansa budžeta se nalazi i novac za izgradnju puta prema Loznici i Podrinju u Republici Srpskoj. U ovom Predlogu rebalansa budžeta se nalazi i novac prema Posavini u Republici Srpskoj, u ovom predlogu se nalazi, kada smo već kod mostova, evo uporno smo već satak vremena proveli u raspravi o mostovima, u ovom Predlogu budžeta se nalazi i novac za izgradnju, odnosno rekonstrukciju mostova i u Ljuboviji, i u Šepku, i na Karakaju i na Skelanima. Opet mostova koji nas povezuju sa Republikom Srpskom.

Zašto vam sve ovo govorim, uvaženi ministre Mali i uvaženi predstavnici Vlade, na čelu sa ministrima Vesićem i Malim? Upravo zbog onih junaka i boraca sa početka priče. Naime, njihov san i njihova misao tih najtežih dana za srpski narod na Balkanu i Republiku Srpsku, pa ako hoćete i za Srbiju, bilo je upravo povezivanje Srbije i tih krajeva koje su tada branili. Infrastrukturno, političko, ekonomsko, kulturno, svako drugo. Ovaj Predlog rebalansa budžeta je materijalizacija te njihove želje i te njihove nade.

Može da nam izgleda kako god hoćete, ali ovaj Predlog rebalansa je materijalizacija onoga za čega su se borili. Povezivanje Srbije sa našim narodom na Balkanu. Nekako smo olako prošli raspravljajući, a siguran sam da je to i namera da prenebregnemo ono što se ovde dešava i što se nalazi u ovom Predlogu rebalansa budžeta, preko svega ovoga. Drago mi je što je danas upravo na ovaj dan rasprava o ovim temama u Narodnoj skupštini Republike Srpske i što se takve stvari nalaze u ovom predlogu budžeta.

Na kraju, ovo jeste politika i ovo jesu predlozi koji su na tragu politike koju je proklamovao onaj prvi među nama danas, predsednik države Aleksandar Vučić. Stoga ćemo mi poslanici SNS podržati i ovaj rebalans, a radujemo se i budžetu za narednu godinu, za koju ne sumnjam da će biti koncipiran na sličan način i sadržati slične i slične projekte u sebi.

Još jednom, neka je sretna krsna slava onima koji slave, neka je slava srpskim junacima iz 1992. i 1994. godine, iz vremena kada su branili pravo nas da danas sedimo ovde, a prema ovome sam imao jedan lični odnos, jer sam te dane i sam lično preživljavao sa njima.

Živela Srbija. Živeo naš srpski narod. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, građani Republike Srbije, naši sunarodnici širom sveta, svašta je izrečeno u proteklim minutima, ali neodoljivo me podseća na onu priču kada jedan čovek drugome udara šamar a treći stoji pored njega i brani ga, kobajagi, i govori – ajde još jednom, ajde još jednom, a onda onaj mučenik kaže – nemoj više da me braniš ko boga te molim.

Ako krenemo od amandmana, nemoj više da nas branite ko boga vas molimo. Pravili su dijasporu, samo u jednu do dve godine 200 hiljada ljudi u ovoj zemlji je prilikom privatizacije i pljačke preduzeća, razaranja ove zemlje, ostalo bez posla, a onda su ljudi trbuhom za kruhom put belog sveta bežali iz ove zemlje i postajali dijaspora. Ko je pravio više od njih? A da je po predlagaču, da vam kažem, svi Srbi koji žive van teritorije nekadašnjeg beogradskog pašaluka bi bila dijaspora ili Srbi u regionu.

Sećamo se mi brige o Srbima u dijaspori i Srbima u regionu. Znate na šta se svodila briga? Lovili su ih kao divlje zveri širom Srbije a onda ih vraćali preko Drine na drugu stranu, neke i nisu, ali konačni cilj se znao – belosvetski kazamati. To je bila briga o Srbima u regionu, pogotovo oni preko Drine i oni preko Dunava. Valjda su krivi što su branili ovu zemlju u najgorim vremenima. Onaj deo o kojima se nisu brinuli na taj način su obično u belim košuljama tapšali, grlili. Sve se na to svodilo.

Uporedite to sa ovim sada. I onda vam kažu – Jermenija. Jel znate nekog Jermena koga je Jermenija iz Nagorno-Karabaha spakovala i poslala u bilo koji zatvor na svetu, pogotovo u Azerbejdžan? Ne znate. A onda vam kažu – Izrael. Pa, Izrael je svoje neprijatelje lovio širom sveta, a vi ste svoje branioce slali širom sveta, a po pravilu su bili Srbi iz dijaspore i regiona. Bilo malo, onda je došlo do Crne Gore, pa su i Srbi iz Crne Gore napravljeni dijasporom, bez ikakve akcije i pokušaja da se to spreči, valjda da se brže ratosiljamo tog balasta koji se zove Srbi u Crnoj Gori. I postadoše Srbi u Crnoj Gori, Srbi u regionu, a trude se njihove vlasti da ih nazovu dijasporom, šaljući ih nazad u Srbiju, valjda smatrajući da im je to matica, da im matica nije Srbija.

Vrhunac, 2008. godine, Srbi sa Kosova i Metohije potrudiše se da ih postave na mesto Srba u regionu ili Srba u dijaspori, bog će ga znati. I sve to pečatiraše 2013. godine dokumentima za koje se Kurti i šiptarska secesionistička politika i dan-danas hvataju kao osnov svog delovanja.

E, to vam je briga o Srbima u dijaspori i Srbima u regionu, tako da je ovaj predlog, u najmanju ruku, licemeran. Šta sve preživesmo, dobro i pretekosmo, nemojte da nas više branite ko boga vas molimo.

Ne mogu a da se ne dotaknem ovog mosta u Novom Sadu. Moj uvaženi kolega Jovanov kaže i trudi se dobronamerno da objasni šta je to važnost mosta u Novom Sadu, ali nije to, Milenko, suština. Suština svega je kao i u Majdanpeku – zatvoriti rudnik, izbatinati radnike, a onda bi polako na red došao Bor, jer su i njega počeli da spominju, pa bi došla Železara u Smederevu, onda industrijske zone širom Srbije, pa bi Srbija tako unižena postala kompletna dijaspora, bez ikakve prilike da se bori za one koji žive van nje, a da brane jedino one koji cirkus prave.

Čuli ste prethodnih dana, bili su advokati najgorih kriminalaca u Srbiji. Spominjali su ove glavoseče beogradske, ali već smo to apsolvirali. Bili su branioci oni koji su u Majdanpeku prebijali radnike. Od šest privedenih u Majdanpeku, za koje se tako zdušno zalažu, svih šest su krivično gonjeni i osuđivani ljudi u proteklih 10 godina, svih šest. Ni jedan od njih nema bez kriminalne prošlosti i bez krivičnog progona.

Onda je na red došao Novi Sad, valjda sa potomcima crnogorskih fašista da terorišete Novi Sad, novinare, javnost, građane. Iako se moj kolega Milenko Jovanov trudi to dobronamerno da objasni, ne vredi. Suština je potpuno druga.

Na kraju, ako će nam potomci fašista, neki Brkovići, neke Ćute, ili šta ja znam, voditi računa o Novom Sadu, kako reče Miloš Vučević, neka nam je gospod bog u pomoći, a isto važi ako će nam o dijaspori i Srbima u regionu voditi računa oni koji su ih slali i unižavali decenijama unazad. Hvala vam.