Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, gosti iz ministarstva, kolege narodni poslanici, kada govorimo o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ne možemo a da se ne osvrnemo na izgradnju ekskluzivnog stambenog objekta bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, kao i na okolnosti pod kojima je se kiparsko preduzeće „Vilab farm“ pojavljuje kao vlasnik četiri desetine istog stana sa bivšim ministrom odbrane i njegovom suprugom, a ujedno i suinvestitor zajedničkog objekta na najskupljem pašnjaku u Evropi, plaćenom punih milion i po evra.

Direktor preduzeća „Vilab farm“ Radomir Bzik je istovremeno bio i vlasnik firme „Pejton medikal“ koja je tokom ministarskog mandata Dragana Šutanovca prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i na taj način zaradila više od 350.000 evra. Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, firmi „Pejton medikal“ je čak pet puta dodeljen tender direktnom pogodbom ukupne vrednosti poslova preko 11 miliona dinara.

Kada se sve ovo uzme u obzir, ne čudi činjenica da je Dragan Šutanovac za nepunih pet godina ministarskog mandata zaradio šest miliona dinara i da je od tih šest miliona dinara uspeo da uštedi neverovatnih 150 miliona, kolika je vrednost njegovog stana od 190 kvadrata i galerije od 139 kvadrata na elitnom vračarskom pašnjaku. Ali, ovde se ne završava Šutanovčeva magija, pošto je on uz sve ovo uspeo da za tih pet godina od ministarske plate uštedi i preko 300.000 evra deponovanih na račune u nekoliko banaka, da uštedi za kupovinu više vrednih umetničkih slika, kolekcije oružja kao i kolekcije skupocenih satova vrednih više desetina hiljada evra. Naravno da Šutanovac sve ovo nije uspeo da uštedi sam, zato je za svog pomoćnika za materijalne resurse postavio kuma Iliju Pilipovića, poznatog trgovca oružjem i kolekcionara krivičnih prijava za zloupotrebu službenog položaja.

Ali, da se vratimo na stanogradnju bivšeg ministra odbrane, uz činjenicu da je pre nego što su Dragan Šutanovac i pomenuta kiparska firma postali investitori gradnje luksuznog objekta na vračarskom pašnjaku prvobitni investitor i nosilac dozvole za izgradnju objekta bili preduzeće „Trešnja“ d.o.o, koje je, gle čuda, prosto da čovek ne poveruje, godinu dana pre prodaje ove investicije Draganu Šutanovcu i ostalim suinvestitorima od Ministarstva odbrane u restriktivnom postupku javne nabavke dobilo posao vredan blizu 20 miliona dinara.

Zbog svega ovoga, bilo bi jako zanimljivo utvrditi da li je Dragan Šutanovac ili opet neka od firmi koja je dobijala milionske poslove na javnim nabavkama tokom njegovog mandata pokrila troškove kupovine ekskluzivnog pašnjaka na Vračaru i izgradnje stana i galerije u ukupnom iznosu od preko milion evra. Tako ćemo utvrditi da li u celom slučaju vračarskog pašnjaka postoji vezivni materijal sa Kipra ili je Draganu Šutanovcu te 2012. godine trešnja dobro rodila. Hvala.

Poštovana predsednice, cenjeni potpredsedniče Vlade, gosti iz ministarstva, kolege narodni poslanici, govoreći o podnetom amandmanu na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i s obzirom da se on odnosi na povećanje efikasnosti pravosuđa, teško je ne spomenuti bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji je kao ministar za nepunih pet godina ministarskog mandata, tokom kojeg je primao platu od 100.000 dinara, a uspeo da zaradi i uštedi čak 150 miliona dinara ili preko milion evra za kupovinu najluksuznijeg pašnjaka u Evropi i izgradnju stambene zgrade sa stanom od 190 m2 i galerijom od 139 m2.

Zaista je impresivno kada čovek koji za nepunih pet godina ministarskog mandata zaradi šest miliona dinara i kada od tih šest miliona dinara uštedi 25 puta veći iznos, to je 150 miliona dinara. Verovatno će se većini ljudi učiniti da to čak i teorijski nije moguće, ali Šutanovac je najbolji dokaz da je tokom vladavine DS to bilo moguće, naročito ako za svog pomoćnika za materijalne resurse, kao što je učinio on postavite svog kuma.

Legendarnu skromnost i štedljivost Dragana Šutanovca najbolje dočaravaju reči Amida Bislimija bivšeg direktora DS koji je za svog partijskog kolegu javno izjavio da je bahat i da dok su građani Srbije živeli na ivici siromaštva, on je na ruci nosio sat koji vredi kao dvosoban stan u centru Beograda.

Ako neko poznaje Dragana Šutanovca, onda su to njegove partijske kolege, kako je onda ne verovati Bislimiju kada kaže da Dragan Šutanovac ima više luksuznih ručnih satova koji prema njegovim saznanjima vrede više desetina hiljada evra.

Zato je red da i građani znaju da se u vlasništvu Dragana Šutanovca nalaze ručni časovnici prestižnih švajcarskih marki poput „Belgija“ i zlatnog „Kartije-roud stara“ koji vrede po 10.000 evra. Potom „Šopard–honograf“ koji vredi preko 4.500 evra, navodi „Belge-gold rouz“ koji vredi 15.000 evra i najskuplji sat iz njegove kolekcije „Frenk Miler-repetišn“ čija cena uveliko prelazi vrednost od 30.000 evra. Mislim da nam je svima mnogo jasnije gde su završili tenkovi, haubice, rakete i ostalo rashodovano naoružanje i vojna oprema naše Vojske, kao i razlika od njihove bagatelne prodajne cene. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjena potpredsednice sa saradnicima, kolege narodni poslanici pred nama se danas nalazi set izuzetno važnih predloga zakona, koje će poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljaka stranka u danu za glasanje podržati.

U svom obraćanju govoriću prevashodno o Predlogu zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, dok će u daljoj raspravi moje kolege iz poslaničke grupe diskutovati o ostalim predlozima zakona.

Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova je još jedan od dokaza da su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u potpunosti posvećeni rešavanju svih aktuelnih problema u ovoj oblasti.

Ključni problemi koji će ovaj zakon trebati da reši su relativno dugo čekani na upis svojinskih prava, što ima negativne efekte na pravnu sigurnost, kao i na atraktivnost Republike Srbije kao investicione destinacije, velika učestalost i dugo trajanje administrativnih i sudskih postupaka u vezi sa imovinsko – pravnim odnosima, ograničenost administrativnih kapaciteta službe za katastar nepokretnosti da blagovremeno rešava zahteve za vršenje odgovarajućih upisa.

Obaveze Republičkog geodetskog zavoda proistekle iz propisa koji su doneti u proteklom periodu, kao što su konverzija prava korišćenja i pravo svojine na građevinskom zemljištu, upis javne svojine i upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, dovele su do povećanja broja predmeta u radu sa 20.000 u 2014. godini i 25.000 u 2015. godini, na čak 115.000 u 2016. godini.

U cilju povećanja ažurnosti službe Republičkog geodetskog zavoda, kao i smanjenja broja predmeta u radu, neophodno je ubrzati i pojednostaviti proceduru upisa u katastar nepokretnosti, što će u značajnoj meri učiniti usvajanjem predloženog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Trenutno svako onaj koji kupuje nepokretnost mora prvo da overi ugovor kod javnog beležnika tj. da sačini javno-beležnički zapis. Da bi to uradio, kupac mora prvo da pribavi izvod iz katastra i odnese ga javnom beležniku. Nakon overe kod javnog beležnika, kupac taj ugovor ponovo nosi u katastar radi upisa, nakon toga u Republičku poresku upravu radi utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava i potom prijavljuje porez na imovinu lokalnoj poreskoj administraciji. Dakle, tokom ovog postupka svaka stranka obiđe minimum pet šaltera i kao što sam rekao, obiđe katastar nepokretnosti, potom javnog beležnika, ponovo katastar, Republičku poresku upravu i na kraju lokalnu poresku upravu.

Ono što se Predlogom ovog zakona želi postići jeste da javni beležnik umesto kupca nepokretnosti izvrši uvid u katastar nepokretnosti, potom overi ugovor o kupoprodaji, a onda taj ugovor digitalizuje, overi elektronskim potpisom i pošalje katastru elektronskim putem po službenoj dužnosti. Potom katastar kada primi ugovor od javnog beležnika, posle upisa, isti prosleđuje po službenoj dužnosti Poreskoj upravi i lokalnoj poreskoj administraciji. Dakle, time se od pet šetanja po šalterima, građanima to šetanje svodi na jedan šalter javnog beležnika, bez povećanja ikakvih troškova za građane.

Ono što je više nego izvesno, jeste da će ovaj Predlog zakona u značajnoj meri doprineti uspostavljanju ažurnog katastra, jer se kao osnovni princip upisa u katastar uvodi princip oficijelnosti, što znači da će se po njegovom usvajanju upis obavljati po službenoj dužnosti. Javni beležnici imaće obavezu da do 1. jula ove godine, svaki ugovor o prometu nepokretnosti koji je overe, a koji je osnov za upis u katastar dostavi službi za katastar nepokretnosti i to preko elektronskog šaltera. Ostali imaoci javnih ovlašćenja i državni organi biće u obavezi da svoje odluke koje su po osnovu za upis, dostavljaju elektronski službi za katastar od 1. novembra 2018. godine, a sudovi od 1. januara 2020. godine.

Značaj ovog Predloga zakona nije samo u tome da će se njegovim usvajanjem pojednostaviti i ubrzati procedura upisa u katastar nepokretnosti, već je to pre svega činjenica da se pred nama prvi put nalazi suštinski kompletan predlog jednog procesnog zakona koji će,ukoliko se usvoji na jedinstven način regulisati postupak upisa u katastar nepokretnosti.

Potreba za jedinstvenom regulacijom postupka koji se vodi pred katastrom, datira još iz vremena kada su počela gašenja zemljišnih knjiga i preuzimanje podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima nad njima iz zemljišno knjižnih uložaka. U tom periodu, postupak koji je vodio zemljišno knjižni sudija u smislu upisa stvarnih prava nad nepokretnostima i postupak koji je vodio katastar, a koji se ticao ostalih podataka o nepokretnostima je sjedinjen i zamenjen jedinstvenim upisom koji se vodi u službama za katastar nepokretnosti.

Nakon formiranja takve jedinstvene baze katastra nepokretnosti, nastavljalo se sa upisima koji su vršeni na osnovu Zakona o državnom premeru i katastru, kao specijalnog zakona o odnosu na rad službi za katastar nepokretnosti.

Ovaj zakon, prvenstveno materijalni, je tokom svih ovih godina dopunjavan i menjan mahom u delu koji se odnosi na postupak upisa u katastar nepokretnosti. Naime, pomenuti zakon je regulisao, pored materijalnog i procesni deo, dok je za pitanja koja nisu bila regulisana u smislu postupka upisa, primenjivan Zakon o opštem upravnom postupku.

To je naravno bilo za takve uslove jedino rešenje, ali je proizvelo niz neujednačenih praksi. Pozivanje na Zakon o opštem upravnom postupku RGZ nije mogao da prenebegne svojevrsne specifičnosti koje se tiču isključivo katastra, te stoga donošenje isključivo procesnog zakona u oblasti upisa u katastar nepokretnosti, potez koji je za apsolutnu pohvalu.

Uzimajući u obzir današnji tempo života i rada, kako građana, tako i privrednih subjekata, shvatamo koliko je važno da katastar nepokretnosti bude ažuran, pre svega prilikom upisa novih hipoteka, brisanje onih kojima je istekla važnost, kao i prilikom rada u svim predmetima koji se tiču opterećenja nepokretnosti u ovom smislu.

Problem neažurnosti katastra u rešavanju predmeta upisa i brisanje hipoteka na nepokretnostima datira više od deceniju i po. Postojala su, slobodno možemo reći, neuspešna, a svakako protivna opštem interesu i diskriminatorska rešenja prethodne vlasti kojima je navodni cilj donošenja bio umanjenje posledica ovog problema. to što su ta rešenja bila neuspešna i nije tako strašno u poređenju sa njihovom, kasnije dokazanom protivustavnošću.

Naime, Ustavni sud je 2013. godine doneo odluku kojom je utvrdio da odredba člana 8a. Uredba o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga RGZ nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i na taj način prekinuo još jedan u nizu akata samovolje bivšeg režima. Inače, omogućavanjem prekorednog rešavanja predmeta samo po osnovu plaćanja uvećane naknade, kako je to bilo propisano spomenutim članom uredbe, stranke kojima se na ovaj način prioritetno rešavali predmeti stavljene su u povlašćeni položaj u odnosu na druge stranke, a sama legalizacija rešavanja predmeta preko reda upućuje na legalizaciju korupcije, što je uopšteno bila i glavna specijalnost bivše vlasti. Srbija podeljena na Srbiju bogatih i Srbiju siromašnih u kojoj samo oni sa parama, oni bogati i naravno oni politički podobni imaju šansu da ostvare neko svoje pravo, bila je univerzalni sistem vrednosti tokom njihove dvanaestogodišnje vladavine. Godine 2012. pred novom Vladom Republike Srbije našlo ne samo pitanje rešavanja aktuelnih problema u ovoj oblasti, već i sprečavanje nanošenja dalje štete građanima zbog katastrofalnih rešenja prethodnog režima.

Ono što je stvarno primetno i na čemu se mora odati pohvala, kako ministarstvu, tako ništa manje i rukovodstvu RGZ jeste činjenica da je poslednje tri, četiri godine učinjeno više koraka kojim se direktno uticalo na brže i odgovornije rešavanje zahteva za upis i brisanje hipoteka.

NJihovim zalaganjem došlo je do preko potrebnog ujednačavanja prakse na teritoriji cele zemlje, do rešavanja zahteva u apsolutno razumnom roku bez mogućnosti odbijanja zahteva ukoliko npr. podnosilac zahteva nije platio naknadu za pružanje usluga, kao i prioritetno i u najkraćem roku rešavanje zahteva koji prethode zahtevima za upis hipoteke ili brisanje hipoteke. Na taj način je maksimalno odgovornom poslovnom politikom postupanje katastra u ovim slučajevima napokon prestao da bude generator problema za građane.

Još jedan od značajnih problema u prethodnom periodu bilo je neujednačeno postupanje službe katastra prilikom upisa teksta hipoteke u list o teretima nepokretnosti te paušalno procenjivanje službenika katastra koji su to bitni elementi koje treba uneti u evidenciju o teretima nepokretnosti. Upravo rešenja koja su postala sastavni deo ovog Predloga zakona, koji se nalazi pred nama, razrešava sve nedoumice, te se odredbom člana 9. propisuje i precizno navodi šta se iz teksta založne izjave upisuje u listu o teretima nepokretnosti, koja se opterećuje hipotekom, na koji način se izbegavaju sve vrste nejasnoća od kojih se može doći različitim tumačenjima kako Zakona o hipoteci tako i zakona koji se tiče katastra i upisa prava nad nepokretnostima.

Ovim predloženim tekstom zakona, uz sve mere koje je i do sada sprovodio RGZ, u značajnoj meri će se povećati stepen zaštićenosti kupaca stanova u izgradnji. Naime, predloženim tekstom zakona prvi put se predviđa upis predbeležbe objekta i njegovih posebnih delova, stanova, garaža, poslovnih prostora, kao i promena njihovih vlasnika, a kupci su zaštićeni tako što bez njihove saglasnosti niko neće moći da se upiše kao vlasnik, dok će potencijalni kupci imati informaciju da li je stan već prodat, što do sada nije bio slučaj, pošto su se u praksi retko podnosili zahtevi za predbeležbu, a usvajanjem predloženog zakona, upis predbeležbe će se vršiti po službenoj dužnosti.

Kada govorimo o pozitivnim promenama u RGZ, moram spomenuti i direktora, gospodina Borka Draškovića, kome se mora priznati da je od 2015. godine do danas, više nego ijedan drugi direktor pre njega, uveo značajan broj sistemski antikoruptivnih mera u RGZ. Jedno od prvih mera bila je rotacija načelnika službi i šefova pravnih službi, sa ciljem da se promenom sredina u kojima rade što više popravi i stvori pozitivna energija u radu RGZ. Potom je pre više od dve godine u RZG uvedena 8D metodologija, koja predstavlja sistematski pristup rešavanja problema u osma koraka, koji posebno karakteriše rešavanje problema utvrđivanjem stvarnih glavnih uzroka i preduzimanje mera koje sprečavaju ponavljanje jednom rešenih problema.

Ono što je za sve građane takođe izuzetno važno i što će im u mnogome olakšati komunikaciju sa službama katastra jeste uvođenje dokument menadžment sistema, i koliko sam obavešten, u polovini od ukupnog broja službi katastra nepokretnosti. Dokument menadžment sistem će u značajnoj meri doprinositi sprečavanju mogućnosti za korupciju, a podrazumeva da se odmah po prijemu dokumentacije, koju stranka preda uz sam zahteva, ta dokumentacija skenira i potom se odmah pristupa formiranju elektronskog predmeta. Papirna dokumentacija će ostajati u prijemnoj kancelariji, a svi službenici katastra koji budu radili na rešavanju konkretnog predmeta predmetu će pristupati i vršiti obradu elektronski. Osim što se sprečava gubitak bilo kog dokumenta, što se u prošlosti znalo desiti, sistem omogućava da se na centralnom nivou u svakom trenutku može proveriti ko je sve pristupao predmetu i na taj način se lako može uvideti ukoliko je predmetu pristupao bilo ko ko nije bio ovlašćen.

U vezi Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgrade stanova za pripadnike snaga bezbednosti, želeo bih da odam priznanje, kako Ministarstvu tako i republičkoj Vladi, što je za razliku npr. od perioda između 2008. do 2012. godine, na sasvim drugi način rešavalo, tj. rešava obezbeđenje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. U tom periodu od 2008. do 2012. godine, reći ću vam kako se npr. rešavao problem stana tadašnjeg ministra odbrane, čiji je suvlasnik na sadašnjem stanu na Vračaru, tj. vlasnik 4/10 istog stana firma „Vilab Pharm LTD“, koja je tokom mandata tog ministra dobila blizu 10 javnih nabavki i prihodovala oko 350 hiljada evra od tih javnih nabavki. Firma „Vilab Pharm LTD“ je imala zajedničkog direktora Radomira Bzika sa firmom „Peyton medical“, koja je dobijala sredstva od Ministarstva odbrane. Onda nije čudo kako jedan ministar sa samo četiri i po godine mandata može doći do stana koji vredi preko milion evra. Potrebno je i izvući jednu matematiku koju su kolege izvlačile, za stan vrednosti od milion evra, znači za tih milion evra imamo stan koji je veličine 190 metara kvadratnih i galerija od 139 metara kvadratnih. Danas se po ovim uslovima koje ministarstvo i Vlada daju, može izgraditi stambena zgrada za pripadnike snaga bezbednosti koja će brojati 50 stanova. U tome je razlika u odnosu kako se rešavalo stambeno zbrinjavanje ljudi u ministarstvima odbrane, policije i drugim snagama bezbednosti od 2008. do 2012. godine i posle 2012. godine. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, kolege narodni poslanici, Srbija se može pohvaliti dugom i bogatom tradicijom vojnog školstva, a razvoj vojnog obrazovanja uvek je bio povezan sa razvojem srpske vojske koja je na svojim leđima iznela teret oslobodilačkih i odbrambenih ratova, od prve polovine 19. veka pa sve do poslednjih godina 20. veka.

Svedoci smo da srpsko vojno školstvo trenutno prolazi temeljne reforme, koje imaju za cilj da profilišu moderan, efikasan i funkcionalan sistem vojnog obrazovanja, koji će odgovarati potrebama i zadacima Vojske Srbije, a predloženim zakonom o vojnom obrazovanju dovršava se proces usklađivanja propisa o vojnom obrazovanju sa propisima o obrazovanju u Republici Srbiji, čime će vojno-školske ustanove postati integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije.

Srbiji danas, posle vladavine stranaka DOS-a, zarad sveukupnog njenog razvoja od izuzetne važnosti je i unapređenje vojnog obrazovanja i školovanja što većeg broja kvalitetnih mladih oficira, pošto je Srbija za vreme DOS-ovske vlasti doživela da joj ta nenarodna vlast u prevremenu penziju otera veliki broj, slobodno mogu reći, najboljih oficira, ratnih komandanata, oni koji su nosili borbu protiv terorističke OVK i NATO snaga, kao što su, takođe, desetkovane brojne oklopno-mehanizovane artiljerijske, inžinjerijske, protivvazdušne jedinice, kojima je uništena ili preprodata još uvek ispravna i upotrebljiva borbena sredstva i vojna oprema.

Očigledno je da je boravak američkih kursista i poslušnika Borisa Tadića i Dragana Šutanovca na čelu Ministarstva odbrane imao teške posledice po vojsku Srbije, ali na sreću, vladavina partija DOS-a je okončana jednom za uvek.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane na čelu sa ministrom Aleksandrom Vulinom je na pravom putu da vojsku Srbije vrati na mesto koje joj i pripada. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, kolege narodni poslanici, Srpska Vojska je kroz istoriju prebrodila mnoge tragedije i golgote, ali ono što je trpela od 2000. do 2012. godine, je koliko god bilo strašno još više bilo sramno, jer je trpelo od ljudi koji su trebali da se brinu o njoj, a ne da je razbijaju i uništavaju. U to vreme vojska je konstantno siromašila i propadala, ali zato su se ministri bogatili, kupovali ekskluzivne zemljišne parcele i kolekcije skupocenih satova.

Tako je bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, uz činjenicu da je bio ministar malo više od četiri godine, tokom kojih je primao platu od 100.000 dinara, uspeo da zaradi za kupovinu ekskluzivne parcele i izgradnju stana od 190 metara kvadratnih i galeriju od 139 metara kvadratnih, vredne preko 120 miliona dinara ili milion evra, i kada preračunavamo tu njegovu zaradu za to mu je trebalo 1.200 ministarskih plata, što znači da je morao da bude ministar okruglo 100 godina ili čitav jedan vek, da prima platu, a od nje ne potroši ni jedan jedini dinar kako bi na legalan i zakonit način mogao da postane vlasnik ove nekretnine.

Štedljivost Dragana Šutanovca nabolje će nam dočarati reči Amira Beslimija, bivšeg direktora DS, koji je za svog partijskog kolegu Dragana Šutanovca javno izjavio da je bahat, jer na ruci nosi sat koji vredi kao dvosoban stan u centru Beogradu.

Bislimi je rekao, kao direktor DS, da Dragan Šutanovac ima više luksuznih ručnih satova, koji prema njegovim saznanjima vrede više desetina hiljada evra, pa je zato red da i građani znaju da se u vlasništvu Dragana Šutanovca nalaze ručni časovnici prestižnih švajcarskih maraka poput Bergija i zlatnog Kartijea, Rod Stara koji vrede po deset hiljada evra, zatim Šopard Honografa koji vredi 4.500 evra…

Poštovana predsednice, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, srpsko vojno školstvo je tokom poslednja nepuna dva veka, koliko i postoji, iznedrilo veliki broj pre svega čestitih, časnih i kvalitetnih komandanata i brilijantnih vojskovođa koji su zajedno sa svojim vojnicima tokom Balkanskih ratova u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali i tokom sukoba na prostoru bivše SFRJ i, naravno, tokom odbrane od zločinačke NATO agresije ispisali najslavnije stranice srpske ratne istorije.

Koliko god srpski oficiri kroz istoriju bili časni, ipak sudbina vojske je bila da su se od 2000. do 2012. godine na čelu Ministarstva odbrane nalazili oni koji su se svojski trudili da sopstvenu vojsku, kao i sopstvenu državu opustoše i ponize. Zbog toga, kako bismo vojsci vratili nekadašnji ugled, pored školovanja novih generacija oficira, neophodno je da i domaće pravosuđe što efikasnije obavi svoj posao i procesuira sve one koji su na bilo koji način naneli štetu vojsci.

Izuzetno su zanimljive okolnosti pod kojim se kiparsko preduzeće Vilab Pharm LTD pojavljuje kao vlasnik četiri desetine istog stana sa bivšim ministrom odbrane i njegovom suprugom, a ujedno i kao suinvestitor zajedničkog objekta na najskupljem pašnjaku u Evropi plaćenom milion i po evra. Direktor preduzeća Vilab Pharm je istovremeno i bio vlasnik firme Peyton Medical, koja je prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i na taj način zaradila više od 350 hiljada evra.

Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, firmi Peyton Medical je čak pet puta dodeljen tender direktnom pogodbom ukupne vrednosti od preko 11 miliona dinara. Ministarstvo odbrane je od firme Peyton Medical kupilo lekove i sanitetski materijal, jednom 2008. godine, četiri puta 2009. godine, dva puta 2010. godine i jednom u septembru 2011. godine. Ista firma je dobila i dve nabavke za potrebe Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 2010. godine i 2011. godine, ukupne vrednosti preko četiri miliona dinara.

Pre nego što su bivši ministar Dragan Šutanovac i njegov ortak i saučesnik iz javnih nabavki postali investitori gradnje luksuznog objekta na vračarskom pašnjaku, prvobitni investitor i nosilac dozvole za izgradnju objekta je bilo preduzeće „Trešnja“ d.o.o. koje je, gle čuda, godinu dana pre prodaje ove investicije Draganu Šutanovcu i ostalim suinvestitorima od Ministarstva odbrane u restriktivnom postupku javne nabavke dobilo posao vredan blizu 20 miliona dinara. Zbog svega ovog, bilo bi jako zanimljivo utvrditi ko je umesto Dragana Šutanovca pokrio investicione troškove u visini od milion evra, kao i utvrditi da li u celom slučaju postoji vezivni materijal sa Kipra ili je te 2012. godine „Trešnja“ bila izuzetno dobro rodila.

Kada se sve ovo uzme u obzir, ne čudi činjenica da Dragan Šutanovac, posle par godina mandata ministra odbrane uz zaradu od oko 100.000 dinara mesečno, danas poseduje ušteđevino od preko 300.000 evra, stan od 190 kvadrata i galeriju od 139 kvadrata na elitnom vračarskom pašnjaku, ukupne vrednosti od preko milion evra, umetničke slike, oružje i skupocenu kolekciju satova vrednu nekoliko desetina hiljada evra. Hvala.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na povredu člana 107. Kao što smo imali priliku da vidimo prethodnih minuta da je ova rasprava o amandmanima od strane poslanika Obradovića totalno bila obesmišljena i jedini cilj je bio napad na ministra Aleksandra Vulina.

Isti taj Obradović i kada je ministar Vulin postao direktor Kancelarije za KiM, napao ga je zašto nije sa KiM, a ministar Vulin je tu kancelariju vodio bolje nego iko pre njega. Kada je postao ministar za rad i socijalnu politiku, postavljalo se pitanje zašto nije socijalni radnik, a ministar je rada i socijalne politike i za najkraće moguće vreme je doneo izuzetno puno odluka i izuzetno je puno uradio za samo to ministarstvo i mnogo više nego što su ministri pre njega uradili, a samim tim kada je preuzeo vođenje migrantske krize kao ministar rada i socijalne politike, upravo je partija Boška Obradovića, napadala ga je da ne zna ništa o migracijama, a ceo svet je potvrdio da je upravo ministar Vulin i Republika Srbija, da su bili najuspešniji u upravljanju migrantskom krizom.

I nije Bošku Obradoviću to jedni problem, ja znam da je on trenutno nervozan, pošto se u zgradi nalazi Miloš Stojković, poverenik manastira Hilandar, čovek koji je svedok svega onoga što je Boško Obradović radio, kako se kleo na manastiru Hilandar i kako je prevario monahe manastira Hilandar. Inače, Miloš Stojković je tu sa najboljim studentima teologije iz Soluna, čovek zbog koga Boško Obradović ne sme da izađe u hodnik, ne sme da ga pogleda u oči, kao što vrlo brzo neće smeti da pogleda u oči mnoge građane Srbije. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, imali smo priliku da čujemo niz laži, kao i do sada, koje naš kolega poslanik, hajnekena, ume da iznese, ali izuzetno su bile zanimljive okolnosti pod kojima se kiparsko preduzeće „Vilab pharm ltd“ pojavljuje kao vlasnik 4/10 istog stana sa gospodinom Draganom Šutanovcem i njegovom suprugom, ujedno i suinvestitor zajedničkog poslovno-stambenog prostora koji je izgrađen ako, ne na najekskluzivnijem, onda sigurno na najskupljem pašnjaku u Evropi, plaćen milion i po evra.

Sumnja se da se radi o nečemu što je nezakonito i utoliko veće, ako se zna da je direktor preduzeća „Vilab pharm ltd“ u to vreme bio Radomir Bzik, koji je istovremeno bio vlasnik firme „Peyton medical“ koja je tokom ministarskog mandata Dragana Šutanovca prodavala lekove i sanitetski materijal Ministarstvu odbrane i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i na taj način zaradila više od 40 miliona dinara tj. 350 hiljade evra.

Prema zvaničnim podacima Uprave za javne nabavke, firmi „Peyton medical“ je čak pet puta dodeljen tender direktnom pogodbom, a vrednost ugovora koja je tada zaključena bila je 11 miliona dinara, dok su samo tri druga sklopljena ugovora bila u vrednosti od čak 25 miliona dinara. Ministarstvo odbrane od firme „Peyton medical“ lekove, farmaceutske rastvore, sanitetski materijal kupilo jedanput 2008. godine, četiri puta 2009. godine, dva puta 2010. godine i poslednji put u septembru 2011. godine.

Zarad istine, „Peyton medical“ je dobio dve nabavke za potrebe Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 2010. i 2011. godine i tako zaradilo četiri miliona dinara. Da li se u ovom slučaju radi o sukobu interesa ili nečem mnogo opasnijem, morale bi da istraže nadležne institucije.

(Radoslav Milojičić: Vreme.)

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, direktore BIA, kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju pošto nemam mnogo vremena, ipak morati vratiti malo nazad i reći da smo mi posle 2000. godine od vojske koja se gotovo tri meseca uspešno suprotstavljala zločinačkoj NATO agresiji, sveli vojsku na organizaciju civilnog tipa i ponajmanje na oružanu silu koja je uspešno učestvovala u odbrani zemlje.

Za vreme ministrovanja prethodnih ministara, uništen je dobar deo arsenala naoružanja, bez zanavljanja novog oružja sa savremenim i borbenim sistemima.

Ono što moramo napomenuti jeste da, pojedinci su se hvalili profesionalizacijom vojske ali nisu želeli da kažu kako nije vođeno računa o tome šta će se dešavati sa vojnicima kada napune 42 godine i kada su takoreći bili izbacivani na ulicu bez ikakvih prava i bez ikakve neke prave mogućnosti za novom profesionalnom orijentacijom. Sada smo svedoci toga da aktuelna republička Vlada i Ministarstvo vodi računa o njima i da želi da promeni atmosferu i želi da pruži tim ljudima mogućnost da i dalje ostanu u vojsci. Bilo bi jako dobro kada bi građani mogli da saznaju koliko je Srbija prodala i za koliko para i kojim državama kako tenkove tako haubice i drugo naoružanje, jer te 2012. godine kada je došlo do promene vlasti u Srbiji, u Srbiji je leteo samo jedan avion Mig-29, jedan avion je leteo tada, a uskoro će nad Srbijom leteti ne dva ili tri puta više, leteće 15 puta više aviona nego što je to bilo za vreme dosovskog režima.

Ono što moramo reći i što je izuzetno bitno, jeste da je Vojska Srbije kupila i šest novih Erbasovih helikoptera kao i nove helikoptere Mig-17, a uskoro će nadamo se kupiti i helikoptere Mig – 35. Do sada smo u prethodnom delu sednice govorili o tome kako je bilo sramno stanje po pitanju popunjenosti sa kompletima zimskih i letnjih uniformi sastava Vojske Srbije, ali ono što je najbitnije jeste da se situacija u Vojsci Srbije menja.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici članom 3. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisuju se načela upravljanja sistemom javnih politika u skladu sa kojim se pripremaju, usvajaju i sprovode planska dokumenta i vrši izveštavanje o njihovoj realizaciji. Sama načela su detaljno obrazložena kako bi omogućila lakše tumačenje odredaba zakona, pa samim tim i njihova efikasna primena.

Amandmanom koji sam podneo predviđeno je da se u tom istom članu 3. Predloga zakona doda tačka 15) koja glasi: “Načelo efikasnosti koje podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa, s ciljem da se ovim amandmanom dodatno definišu načela upravljanja sistemom javnih politika.

Reforma pravosudnog sistema Republike Srbije se zasniva na pet ključnih načela – nezavisnosti, nepristrasnosti i kvaliteta pravde, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti.

Navedenim načelima se obezbeđuje okvir za uspostavljanje razvoja i organizovanje pravosudnih institucija, u cilju stvaranja pravosudnog sistema koji može da u potpunosti zaštiti prava svih građana, uz stalno i radno unapređivanje i u konkretnoj primeni istih u svakoj fazi razvoja pravosuđa i primene prava.

Pod načelom efikasnosti se podrazumeva pravosudni sistem u kom se delotvorno upravlja i racionalno koriste resursi po predmetima, postupa i sudi u razumnim rokovima, primenjuje zakonito propisan postupak, uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda, zagarantovanih kako domaćim, tako i međunarodnim propisima, što podrazumeva preduzimanje planiranih i definisanih aktivnosti u ključnim oblastima kao što su smanjenje broja starih predmeta, ujednačavanje sudske prakse, pojednostavljivanje administrativnih procedura u sudovima i tužilaštvima, upravljanje ljudskim resursima, ravnomerna raspodela predmeta među sudijama, informatizacija pravosudnog sistema i alternativno rešavanje sporova. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se uspostavi efikasan, transparentan, koordinisan i realističan sistem planiranja Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave koji pokriva sve ključne aspekte socijalne i ekonomske razvojne politike i regionalnog i prostornog razvoja uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava obezbeđenjem održivog rasta i razvoja Republike Srbije uključujući i autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Amandmanom koji sam podneo predviđeno je da se u članu 4. Predloga zakona dodaje stav 3, koji glasi – planskim dokumentima ostvaruje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa, sa ciljem da se amandmanom definiše svrha planskih dokumenata.

Kao što sam već rekao prilikom obrazlaganja prethodnog amandman, pod efikasnošću pravosuđa se podrazumeva postojanje takvog pravosudnog sistema u kom se delotvorno upravlja i racionalno koriste resursi, po predmetima postupa i sudi u razumnim rokovima, primenjuje zakonito propisan postupak uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda, zagarantovanih kako domaćim, tako i međunarodnim propisima.

Ubeđen sam da bi kada govorimo o povećanju efikasnosti pravosuđa izuzetno doprinelo kada bi se planski u sve sudove u Srbiji uvelo tonsko snimanje suđenja,što bi u značajnoj meri ubrzalo sudski postupak, dovelo do značajnih ušteda, a strankama omogućilo da u mnogo kraćem roku okončaju započete postupke.

Procena je da se od ukupnog trajanja sudskog postupka oko 60% vremena utroši na diktiranju u zapisnik, tako da nam samo ovaj podatak pokazuje koliko bi vremena, a naravno, i budžetskih sredstava moglo da se utroši ukoliko bi se u srpsko pravosuđe uvela praksa tonskog snimanja suđenja. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo predviđeno je da se u članu 2. stav 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije doda tačka 18. koja glasi – efikasnost planiranja, planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa, s ciljem da se ovim amandmanom dodatno definišu osnovni pojmovi Predloga zakona.

Već drugi dan slušamo diskusije predstavnika bivšeg režima, istog onog koji je duže od jedne decenije vladao ovom zemljom, koji je sproveo pljačkašku privatizaciju, koji je uništio srpsku privredu rasprodavši u bescenje više od 2.500 preduzeća, koji je otpustio blizu 750.000 radnika.

Drugi dan slušamo obrazloženje o njihovoj nevinosti, koja bez ijedne trunke srama izgovaraju ne samo pred nama, već i pred građanima Srbije, koji prate prenose zasedanja Narodne skupštine i da je samo ovo što sam do sada naveo sav njihov greh tokom dvanaestogodišnje vladavine bilo bi mnogo, ali nažalost Srbije i najviše nažalost njenih građana, nije.

Enormno zaduživanje zemlje, pustošenje budžetskih fondova, sistematsko siromašenje države i građana, katastrofalna reforma pravosuđa, uz brojne afere koje su ih pratile tokom celokupne vladavine, jesu njihova politička zaostavština.

Kada govorimo o efikasnosti pravosuđa, svi smo pre nepunu deceniju bili svedoci kako je bivši DOS-ovski režim radio na povećanju efikasnosti pravosuđa, pre svega kroz sprovođenje reforme pravosuđa, kada je na najgrublji način iz tog istog pravosuđa proterano preko 1.000 kvalifikovanih stručnih, časnih i čestitih sudija i tužilaca, sa obrazloženjem da svi ti ljudi nisu dostojni, da nisu kvalifikovani, da ne znaju svoj posao.

Bez ikakve griže savesti, bivši režim ih je izložio na stub srama iz samo jednog razloga, nisu želeli da postanu politički poslušnici DS.

Pred nama je veliki posao na ispravljanju svih negativnih posledica vladavine bivšeg ražima, a ono što je u ovom trenutku najvažnije jeste da se poslednjih nekoliko godina vidi rešenost, kako aktuelne, tako i prethodne republičke Vlade da Srbiju postavi na svoje noge, i to ne samo rešenost, već i konkretni rezultati sprovođenja takve politike. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman kojim se u članu 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije dodaje stav 2. koji glasi: „Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa“.

Cilj ovog amandmana je da se na ovaj način dodatno definiše predmet ovog zakona. Kao što je već rečeno tokom rasprave, razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se uspostavi efikasan, transparentan, koordinisan i realističan sistem planiranja Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave koji pokriva sve ključne aspekte socijalne i ekonomske razvojne politike regionalnog i prostornog razvoja uz optimalno korišćenje budžetskih sredstva, obezbeđenje održivog rasta i razvoja Republike Srbije uključujući autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Govoreći o sveukupnom razvoju Republike Srbije ne možemo i ne smemo zaobići temu povećanja efikasnosti srpskog pravosuđa, pošto se Srbija još i danas, nepunu deceniju posle katastrofalne reforme pravosuđa iz 2009. godine, nalazi u fazi ispravljanja posledica te reforme koja je ostavila jedan ogroman teret svima onima koji danas rade u pravosuđu i imala je izuzetno negativne posledice na efikasnost srpskog pravosuđa.

Upravo ta reforma koju je 2009. godine sproveo bivši režim predstavlja najveću nesreću koja je ikada mogla da zadesi srpsko pravosuđe, upravo ta reforma koja je sprovedena 2009. godine predstavlja najgori udar na efikasnost pravosuđa, pre svega zato što je pod direktnim uticajem politike bivši režim razrešio preko 1.000 sudija i tužilaca koji su predstavljali trećinu pravosudnog kadra.

Moramo priznati da je tokom prethodnih par godina bilo značajnih rezultata u povećanju efikasnosti rada našeg pravosuđa, ali negativne posledice dosovske reforme su toliko velike da nam predstoji još puno rada. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, cenjene kolege narodni poslanici, pored amandmana na članove 1, 2. i 3. predložio sam amandman na član 4. ovog predloga zakona, kojim se predlaže dodavanje tačke 11. koja glasi – afirmacija stečenih kvalifikacija i realizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa, s ciljem da se ovim amandmanom dodatno definišu principi nacionalnog okvira kvalifikacija u pokušaju da se pored principa celoživotnog učenja, individualnosti, jednakih mogućnosti, dostupnosti, transparentnosti, relevantnosti, otvorenosti, partnerstva i saradnje, obezbeđivanja kvaliteta i uporedivosti, doda i princip realizacija, afirmacija stečenih kvalifikacija, a sve u cilju povećanja efikasnosti pravosuđa.

Kako je bivši DOS-ovski režim radio na povećanju efikasnosti pravosuđa znamo iz primera reforme pravosuđa sprovedene tokom 2009. godine, kada su svojim odlukama unakazili srpsko pravosuđe i pokušali da ga potpuno unište, vređajući, ponižavajući, više od 1000 ljudi, koji su tada obavljali funkcije sudija i tužilaca. Svako čije ime se nije našlo na spisku podobnih sudija i tužilaca izlagan je na stub srama, proglašavan nečasnim, nedostojnim, nekvalifikovanim, a u stvari jedini problem je bio to što su svi oni bili nezavisni, i to nezavisni od žutog DOS - ovskog kartela.

Ne smemo zaboraviti kako je tom prilikom mimo zakona zloupotrebljena BIA, koja nije imala nikakva zakonska ovlašćenja da na bilo koji način prikuplja takve podatke i učestvuje u postupku izbora sudija i tužilaca.

Tada su, kao i danas, svi oni koji su uništavali i pustošili Srbiju bili uvezani u jedno kriminalno klupko, pa je tako Saša Janković pokušao sve to da zataška dajući lažni izveštaj kako BIA nije učestvovala u nezakonitim radnjama, ali je ipak ministarska Snežana Malović slučajno priznala celokupne nezakonite radnje. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici, u cilju da upotpunimo ovaj zaista kvalitetan Predlog zakona, predložio sam amandman kojim se u članu 2. Predloga zakona dodaje tačka 15. koja glasi – afirmacija stečenih kvalifikacija, kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost pravosuđa, s ciljem da se ovim amandmanom dodatno definišu osnovni pojmovi i njihovo značenje u pokušaju da kroz afirmaciju stečenih kvalifikacija i unapređenje profesionalnih kompetencija zaposlenih u pravosuđu utičemo na povećanje efikasnosti pravosuđa u celini.

Efikasnost pravosuđa zavisi, kako od broja sudija i tužilaca, tako i od njihove kompetencije, što nam govori da jedna od mera za povećanje efikasnosti rada sudova mora biti i unapređivanje obrazovnog sistema kroz obrazovanje kompetentnih pojedinaca koji će moći da na adekvatan i profesionalni način odgovore potrebama našeg pravosuđa.

Moramo priznati da pravosuđe u Srbiji ima dugi niz godina problem sa velikim brojem nerešenih predmeta. Ovo se posebno odnosilo na problem starosti i dužinu trajanja nerešenih predmeta, a jedan od osnovnih razloga za ovakvo stanje bila je katastrofalna reforma pravosuđa 2009. godine.

U cilju rešavanja ovog problema Ministarstvo pravde već nekoliko godina preduzima niz konkretnih mera koje su uticale na značajan pomak u ovoj oblasti.

Posmatrajući efikasnost sudova u okviru kako domaće statistike tako i poredeći ih sa statistikom zemalja Evropske unije, primetno je da naša zemlja poslednjih nekoliko godina ostvaruje veliki napredak, kako kroz smanjenje starih predmeta koji su opterećivali sudstvo, tako i kroz ubrzanje sudskih postupaka, pa slobodno možemo konstatovati kako je Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvarila značajan napredak na polju povećanja efikasnosti pravosuđa. Hvala.