Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pošto je ovo moj poslednji amandman na ovaj zakon, predviđeno vreme za njegovo obrazlaganje iskoristiću da vas sve podsetim na katastrofalno stanje koje smo od prethodne vlasti nasledili u zdravstvu Srbije, ali i na ogromne napore i značajna sredstva koja su Vlada Republike Srbije, prvo predvođena tadašnjim premijerom a sadašnjim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i aktuelna republička Vlada, predvođena premijerkom Anom Brnabić, uložili kako bi se nivo rada zdravstvenih ustanova i usluga koje oni pružaju građanima širom Srbije vratio u normalno stanje.

I pored činjenice da su nasleđeni problemi bili ogromni, kao i da su izdvajanja za zdravstvenu zaštitu nedovoljna, i sa takvim izdvajanjima Vlada Republike Srbije je uspela da u značajnoj meri oporavi zdravstveni sistem, da ga uredi, učini funkcionalnim, kao i da izuzetno mnogo uradi na njegovoj modernizaciji, pre svega kroz kupovinu nove savremene opreme, sa kojom su pojedine naše zdravstvene ustanove stale rame uz rame sa najboljim svetskim zdravstvenim centrima.

Svojim svakodnevnim radom i maksimalnom posvećenošću, ova vlast je posle dužeg niza godina uspela da povrati poverenje građana u zdravstveni sistem, da im pruži sigurnost i pravovremenu i kvalitetnu zdravstvenu brigu i pomoć.

Zbog svega ovog, iskoristiću priliku da na kraju još jednom pohvalim zalaganje i rad, kako ministra zdravlja, Zlatibora Lončara, tako i celokupne Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. predloženog zakona sa ciljem unapređenja sistema zdravstvene zaštite i unapređenja zdravstvenih ustanova.

Ono što su u aktuelnoj Republičkoj Vladi, kao i onoj pre nje, moramo da priznamo, kao jedan od najvažnijih zadataka u svom radu, ako ne i najvažniji, postavili kao poboljšanje stanja u zdravstvu uz najveće ulaganje u srpsko zdravstvo u poslednjih 70 godina. Izuzetno je bitna činjenica da ovakvu politiku Republičke Vlade prati najveći broj lokalnih samouprava.

Ja dolazim iz opštine Temerin, u kojoj lokalni dom zdravlja sa oko 150 zaposlenih obezbeđuje primarnu zdravstvenu zaštitu za oko 30 hiljada stanovnika, tako da je to relativno mali dom zdravlja u odnosu na neke druge domove, ali je dovoljan da pokrije sve potrebe stanovništva, pošto u suštini raspolaže svim neophodnim službama – ginekologijom, internom službom, pedijatrijom, pulmologijom, radiologijom, opštom medicinom, stomatologijom, službom hitne medicinske pomoći, kao i ambulantama u svim mesnim zajednicama.

U poslednje četiri godine, koliko je u opštini Temerin na vlasti koalicija predvođena SNS, a čiji je ravnopravni član i Pokret socijalista, lokalna samouprava je izdvojila značajna sredstva za unapređenje funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite u opštini. Pre svega, zalaganjem predsednika opštine Temerin, gospodina Đure Žige, u tekuće popravke i održavanje uloženo je oko šest miliona dinara, u mašine i opremu nepunih devet miliona dinara, a u zgrade i građevinske objekte zajedno sa pokrajinskom upravom za kapitalna ulaganja opština je uložila blizu 20 miliona dinara, od čega je najveći deo sredstava otišao na rekonstrukciju ambulante u Bačkom Jarkom, koja nije obnavljana otkako je izgrađena, dakle, blizu 60 godina.

Takođe, moram da napomenem da je dom zdravlja u Temerinu na poklon od pokrajinske Vlade dobio jedno kompletno opremljeno sanitetsko vozilo, tako da je danas opremljenost ovog doma zdravlja na zavidnom nivou.

Naravno, aktuelna opštinska vlast se ne zadovoljava ovakvim rezultatima, već svakodnevno stremi da maksimalno unapredi stanje u domu zdravlja Temerin. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, donošenje novog zakona o presađivanju ljudskih organa sistemski će potpuno urediti tu oblast, odnosno utvrdiće i obezbediti uslove za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje, kao i uslove rada i načine organizacije zdravstvenog sistema, u cilju obezbeđivanja optimalne dovoljnosti ljudskog organa za presađivanje i obezbeđivanje visokog nivoa zaštite ljudskog zdravlja, kao i uvažavanje prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštite osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca ljudskih organa i primaoca organa.

Donošenjem novog zakona o presađivanju ljudskih organa pre svega obezbediće se jasna podela zdravstvenih ustanova koje će obavljati poslove presađivanja odnosno eksploatacije organa i donor bolnica, kao i jasna podela poslova i obaveza koje obavlja jedna odnosno druga gore pomenuta zdravstvena ustanova. donošenje programa transplantacije koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi organizacije timova i finansiranja celokupnog postupka presađivanja, pojednostavljenje izdavanja odobrenja zdravstvenim ustanovama za obavljanje delatnosti presađivanja ljudskih organa, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti presađivanja organa.

Pojednostavljenje postupka davanja pristanka za presađivanje organa, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove, vođenje registra odnosno uvođenje zabrane o darivanju organa davaoca organa, zakon je pružio mogućnost i svakom punoletnom građaninu Srbije da zabrani, u pismenom ili usmenom obliku, darivanje svojih organa, kao i mogućnost članova porodice da to učini, ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim, donošenje programa promocije koja će na adekvatan način uticati na promenu svesti građana u vezi sa darivanjem organa i jasan inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova iz oblasti presađivanja organa.

Isto kao i kod prethodnog predloga zakona, neophodnost donošenja novog zakona o primeni ljudskih ćelija i tkiva sadržana je u potrebi da se oblast primene ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da je oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove, omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje, u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Predloženim zakonom preciziraće se uslovi pod kojim će se obavljati poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog lica kod ljudi.

Važna novina ovog zakona jeste što jasno precizira koje su to zdravstvene ustanove koje mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva i one koje mogu biti banke istih.

Takođe, ovim zakonom se definiše i registar davalaca matičnih ćelija, koji omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbeđivanje ćelija za presađivanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, kolege narodni poslanici, izuzetno je veliki značaj donošenja Zakona o ratnim memorijalima kao načinu pre svega kvalitetnog rešavanja pitanja brige, održavanje zaštite i uređenja ratnih memorijala.

Briga o ratnim memorijalima predstavlja naš odnos prema slavnoj, ali mučeničkoj prošlosti našeg naroda i moramo konstatovati da u prethodnom periodu ona nije uvek bila na zavidnom nivou. Za razliku od nekih prethodnih, a naročito onih iz dosovskog perioda, aktuelna Republička vlada, kao i ona pre nje su mnogo toga do sada uradile i pokazale svoj odnos prema stotinama hiljada heroja koji su prethodnih decenija i vekova nesebično žrtvovali svoje živote, kako bismo mi danas, a i sutra naši potomci živeli u miru i slobodi.

Srpski narod je u svetskoj istoriji prepoznat kao slobodarski narod sa dubokom tradicijom antifašizma, narod koji je uvek vodio isključivo oslobodilačke ratove. Koliko god su poslednje tri decenije pojedini centri svetske moći pokušavali da satanizuju srpski narod i da mu daju istorijsku ulogu koja mu ni po čemu ne pripada, naša je dužnost da se borimo za istinu koja glasi – srpski narod nikada nije pogrešio i srpski narod nikada nije zauzeo pogrešnu stranu, srpski narod nikad nije pitao za cenu slobodu i mnogi veći narodi od našeg se ne mogu pohvaliti takvom junačkom borbom i takvom žrtvom i mnogo veći narodi mogu od našeg naroda učiti kako se voli i brani sloboda, a naš odnos prema našim precima jeste putokaz našim potomcima kako da se odnose prema nama.

Tokom ove trodnevne rasprave imali smo priliku da čujemo krajnje neprimerene komentare iz redova jednog dela opozicije, kao i cinična pitanja, poput onoga u kojim ratovima je srpski narod pobeđivao. Nije toliko bitno u kojim ratovima je srpski narod pobeđivao, pošto to zavisi od drugih okolnosti.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, juče smo imali priliku da slušamo diskusije naših kolega iz opozicije, ljudi koji su na najgori mogući način prikazivali Srbe tokom proteklih ratova i zato neću reći ni jednu svoju reč, već ću samo iskoristiti ovo vreme da pročitam propoved koju je održao nemački sveštenik i protestant Fridrih Rizendorf godine 1945, u svom selu Evenburgu, kraj Old Brika, neposredno pred odlazak u penziju, u selu gde se tada nalazilo na hiljade srpskih zarobljenika: „Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci i Rusi. Možda su imali bolji materijal, više vojske, bolje vojskovođe, no, to je u stvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni, međutim ima ovde među nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogu lepšu, drugu pobedu, pobedu duše, pobedu srca, pobedu poštenja, pobedu mira i Hristove ljubavi prema bližnjem. Taj narod su Srbi. Mi smo ih ranije samo površno poznavali, ali smo takođe dobro znali šta smo učinili u njihovoj otadžbini. Ubijali smo na stotine Srba koji su branili zemlju, za jednog našeg ubijenog vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora nasilnika. Pa, ne samo da smo to činili, već smo sa blagonaklonošću posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana i Hrvati i Albanci i Italijani i Mađari i Bugari. Znali smo da se ovde među nama nalazi 5.000 Srba oficira, koji su nekada predstavljali elitu društva u svojoj zemlji, a sada liče na žive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba živi verovanje – ko se osveti, taj se ne posveti, i mi smo se zaista plašili osvete tih mučenika. Bojali smo se da će oni posle kapitulacije naše zemlje činiti s nama ono što smo mi s njima činili. Živo smo zamišljali tu dramu i već smo u mašti gledali našu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari, zamišljali smo ubijanja naših ljudi, silovanje naših žena, rušenje i razaranje naših domova. Međutim, kako je bilo? Kada su pokidane logorske žice i kada se 5.000 živih srpskih kostura rasulo slobodno po našoj zemlji, oni su milovali našu decu poklanjajući im bombone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su, dakle, milovali decu onih koji su njihovu otadžbinu u crno zavili. Tek sada razumem zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik, sada tek shvatamo zašto Bizmarkova poslednja reč na samrtnoj postelji beše Srbija. Ta pobeda je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede. Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i zadobiti samo Srbi, odgajeni u njihovom svetskom duhu i junačkim pesmama, koje je naš Gete tako mnogo voleo. Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi Srbima koji su je izvojevali želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved.“

Ukoliko kolege iz opozicije nemaju nijednu lepu reč o srpskim borbama, o odbrani ove zemlje, o odbrani svojih kućnih pragova, ima neko ko je živeo tamo daleko, u drugim državama, ko je o Srbima znao da kaže iskrenu i lepu reč. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, predložio sam amandman na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijali sa ciljem da pametnim amandmanom stavim akcenat na neophodnost negovanja antifašizma i slobodarskih tradicija, jer je fašizam bio i ostao najveće zlo sa kojim se čovečanstvo ikada susrelo.

Fašizam je zlo koje je pre nepunih 7,5 decenija pobeđeno, ali nije u potpunosti uništeno, zlo koje se tokom poslednje tri decenije pokušava da oživi i da se vrati na političku scenu, kako u zemljama regiona, tako i šire.

Poslednjih godina se susrećemo sa brojnim pokušajima prekrajanja istorije, pokušajima da se oslobodioci proglase zločincima, a svedočeni izdajnici zločinci da se aboliraju i dopišu na stranu pobednika. Tako smo danas poslanika Boška Obradovića imali priliku da čujemo kako iskreno poštuje politiku Dimitrija LJotića, osvedočenog izdajnika i ratnog zločinca, čoveka čiji su sledbenici pomagali nemačkom okupatoru prilikom izvršenja stravičnog zločina u kragujevačkim Šumaricama.

Prozvao je više puta danas, Obradović, komuniste i partizane, tačnije one koji su nas oslobodili od fašista i njihovih slugu, prozivao ih je i osuđivao za zločine, ali ni jednom rečju nije se setio da osudi krvave zločine svog političkog uzora Dimitrija LJotića i njegovih dželata.

Nikakve laži Boška Obradovića neće moći promeniti ono na šta moramo biti ponosni, a to je činjenica da su Srbi jedan od naroda sa najjačom i najdužom antifašističkom tradicijom, narod koji je imao dva antifašistička pokreta, narod koji ne sme zaboraviti istinu borbe svojih predaka, istinu koja je samo jedna i koja se ni zbog jedne politike i ni zbog jedne ideologije, a najmanje one ljotićevske, koju sledi Boško Obradović, ne može menjati, ni prekrajati, a istina je, koliko god to Boško Obradoviću smetalo, da je srpski narod kroz Narodnooslobodilačku vojsku i Partizanski odred Jugoslavije bio četvrta pobednička sila sveta i to su nam priznale sve zemlje pobednice u Drugom svetskom ratu, i Sovjetski Savez i Velika Britanija i Amerika.

Istina je, koliko god to Bošku Obradoviću smetalo, da se srpski narod u Drugom svetskom ratu za slobodu najviše borio pod crvenom petokrakom zvezdom, jedan deo, zato što je iskreno verovao u ideju boljeg i pravednijeg sveta koji će posle rata doneti ta petokraka i crveni barjak, pod kojim su se borili i ginuli, a drugi deo, i pored toga što uistinu uopšte se nije ni razumeo u bilo kakvu ideologiju, borio se pod petokrakom zato što su se pod njom borila i njihova braća Rusi, ali i zato što je taj znak prepoznao i kao snagu koja pruža najveći i najjači otpor fašističkoj sili i zlu.

Činjenica da je taj istorijski period antifašističke borbe srpskog naroda obeležio i besmisleni bratoubilački sukob ne može i ne sme umanjiti herojstvo i žrtvu svih onih koji su pali kao iskreni antifašisti, bez obzira na znak i uniformu koju su nosili, kao što se ne smeju zaboraviti ni zločini počinjeni u ime bilo koje ideologije. Hvala.

Zahvaljujem.

Prekršen je član 103. stav 7. Mogu da kažem da je žalosno gledati danas Boška Obradovića koji vređa i ovu Skupštinu i poslanike i građane Srbije sa izlivima ljubavi prema ratnim zločincima Dimitriju LJotiću i Milanu Nediću.

Ali, ta mržnja koju pokazuje prema partizanskom antifašističkom pokretu i sleduje i jednom ljotićevcu. Jer, sada ću vam pokazati fotografiju. Ovo je Slavoljub Slava Kojić, dečak od 17 godina, koga su 1941. godine zarobili Nemci, koga su ljotićevci tri dana mučili i kamenom mu urezali petokraku zvezdu na čelu pre nego što su ga streljali. E, to je delo ljotićevaca i to je mržnja prema partizanima, prema ljudima koji su mrzeli ovu zemlju. Ti isti ljotićevci i nedićevci osnovali su logor za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci, poznatiji kao „mala banjica“, logor gde je prebijano, mučeno više od 1.300 omladinaca sa teritorije celokupne Srbije samo zato što su bili antifašisti, samo zato što su bili skojevci.

Živeli su u najgorim uslovima, a rukovodioci logora su bili bračni par Popović, od kojih je suprug Milan Popović bio nedićevac, a njegova žena Dragojla Popović, koja je upravljala ženskim delom logora, bila članica Zbora. Te ljude, takvu ideologiju i takvu politiku zastupa Boško Obradović. Hvala.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 27. pošto se po ko zna koji put u ovoj sali Skupštine spominje i zloupotrebljava ime Danila Bobića, čoveka koji je iz opštine Temerin i tamo živi, čoveka za kog se tvrdi da je prebijen od strane aktivista SNS 2013. godine, a možemo reći koliko je to istina činjenicom da je 2014. godine Danilo Bobić, kao odbornik DS istupio iz DS i ušao u koaliciju sa SNS i ostalim partijama koje su činile većinu u opštini Temerin.

Kako se DS odnosila prema Danilu Bobiću, može nam reći činjenica tako da su ljudi iz DS u Temerinu, marta 2015. godine, falsifikovali potpis Danila Bobića i na konkursu Sekretarijata za rad pokrajinske Vlade Vojvodine podneli konkursnu dokumentaciju ispred Ekološke omladinske alternative za koju je pokrajinski sekretar Miroslav Vacin dodelio 600.000 dinara. Posle dodele sredstava oni su promenili, bez održane skupštine, Danila Bobića su sklonili sa mesta zastupnika te nevladine organizacije, postavili drugog člana, a ta sredstva iskoristili za potrebe svoje partije.

E, to je prava istina o DS, o Danilu Bobiću, i o tome ko je maltretirao, ko je zlostavljao, ko je zloupotrebljavao i ko danas zloupotrebljava Danila Bobića. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici amandman na član 3. je logičan nastavak onoga što sam predložio amandmanima na čl. 1. i 2. predloga ovog zakona, jer na funkcionisanje lokalnih samouprava izuzetan značaj ima efikasnost pravosuđa.

U prethodnom periodu, tokom vladavine DS bili smo svedoci ne samo neodgovornog, već i kriminalnog odnosa ljudi koji su se nalazili na čelu lokalnih samouprava, naročito prema sredstvima lokalnih samouprava. Tako svi znamo npr. za dug od četiri milijarde dinara, za koliko je bivši predsednik opštine Smederevska Palanka Radoslav Milojičić Kena zadužio svoju opštinu. Milojičić koji je inače poznati populista koji se samo kada je opoziciji zalaže za pravo građana, je na dan 30.9.2016. godine iza sebe u svojoj opštini ostavio sledeće finansijsko stanje.

Javno preduzeće „Palanka razvoj“ je na neisplaćene zarade imalo dug od 7.825.000 dinara, na otpremnine i jubilarne nagrade 635.000 dinara. Ukupan dug ovog preduzeća bio je preko 380 miliona dinara. Arhiv „Veroslava Veljašević“ na dan 30.9. je imao neisplaćene zarade u visini od 11.700.000 dinara, a ukupan dug od 15.039.000 dinara. Predškolska ustanova „Čika Jova Zmaj“ na osnovu neisplaćenih zarada je dugovala zaposlenima blizu 35 miliona dinara, na osnovu prevoza za zaposlene blizu 850.000 dinara, obaveze po osnovu bolovanja u iznosu od 800.000 dinara. Ukupan dug ove ustanove je bio oko 93 miliona dinara. Kulturni centar za neisplaćene zarade je dugovao zaposlenima blizu 20 miliona dinara, za prevoz zaposlenih je dugovao blizu 900.000 dinara, a ukupan dug je bio oko 27 miliona dinara. Javno preduzeće „Palanka“ na neisplaćene zarade je dugovalo oko 25 miliona dinara, prevoz za zaposlene preko pola miliona dinara, ukupan dug je bio preko 43 miliona. Javno komunalno preduzeće pijace, zelenilo i čistoća na neisplaćene zarade je dugovalo preko 27 miliona dinara, ukupan dug preduzeća je bio preko 37 miliona dinara. Opštinska turistička organizacija na neisplaćene zarade je dugovala 18 miliona dinara, prevoz za zaposlene preko 1.200.000 dinara. Ukupan dug je bio preko 24 miliona dinara.

Ovaj spisak je izuzetno dugačak i samo govori o tome kako su se predsednici opština koji su to radili ispred DS odnosili prema svojim građanima, odnosili prema zaposlenima u javnom sektoru i sve ovo nam govori od kolikog je značaja za funkcionisanje lokalnih samouprava efikasnost pravosuđa koje bi trebalo da sudske postupke okonča u razumnom roku i tako bi pre svega pravda bila zadovoljena, a i odgovorni za sve ovakve i druge slične stvari bi bili sankcionisani. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, prilikom obrazloženja amandmana na član 4. ja ću samo nastaviti onu priču koju zbog ograničenja vremena nisam mogao da završim prilikom obrazlaganja amandmana na član 3. a to su proverene mahinacije koje su se dešavale najviše tokom 2016. godine u opštini Smederevska Palanka i samo od marta do maja 2016. godine u svom omiljenom Palanačkom kafiću, bivši predsednik opštine Radoslav Milojičić Kena potrošio je 457.000 na litre piva, kafe i sokove i to upravo je plaćeno preko pozicije predsednika opštine i opštinske uprave. Papiri crno na belo pokazuju da je tadašnji predsednik Milojičić više vremena provodio u kafani nego na svom radnom mestu zbog čega i ne čudi da je opštinu naslednicima ostavio u dugovima do guše tj. u dugu koji iznosi četiri milijarde dinara. On je u svom omiljenom kafiću „Atrijum“ ne namenski, bez javne nabavke utrošio novčana sredstva opštine i to u iznosu, kao što sam rekao, 457 hiljada u periodu od 24. marta 2016. godine do 25. maja 2016. godine.

Tako je samo 13. maja 2016. godine, „palanački šerif“ u pomenutom kafeu spiskao neverovatnih 139.850 dinara, gotovo sve na pivo. Tako je tog dana ili večeri, opštinskim novcem plaćeno čak 65 flaša „Lava“, 135 flaša „Tuborga“, 143 „Hajnekena“, 13 limunada i 15 ceđenih pomorandži.

Takođe, 27. aprila u atrijumu spiskao 110. 800 dinara na kafu, gaziranu i negaziranu vodu. Istog dana u istom lokalu napravljen je još jedan ceh, do duše, nešto skromniji, jer tada je na kafu, ceđene pomorandže, limun i vodu spiskao 60.335 dinara, a tu je još jedan račun od 53. 275 dinara.

To nije sve ono što je Milojičić radio, ali nadamo se da će upravo svojim efikasnim radom srpsko pravosuđe pokazati šta je rađeno u Smederevskoj Palanci, a oni koji su krivi dobiti zasluženu kaznu. Hvala.

Poštovana predsednice, mogu samo da kažem da mi je čast da znam Zorana Milojevića i da je to čovek sa kojim sam radio izbore u Vrbasu, s kojim sam radio 2013. godine izbore na KiM i mogu da kažem da se radi o jednom čestitom čoveku.

Ali, isto tako, znam i Danila Bobića iz Siriga, o kome govori Aleksandra Jerkov, i ponovo ću morati da prenesem poruku Danila Bobića Demokratskoj stranci, od reči do reči: „Bojane, molim te, pozdravi te lopove i reci im da više ne spominju moje ime. Ja niti sam deo Demokratske stranke od dana kada su falsifikovali moj potpis na konkursu koji je raspisao pokrajinski Sekretarijat za rad i zapošljavanje, koji je vodio tadašnji sekretar Vasil“. To su reči Danila Bobića koje mogu da se provere, to su reči Danila Bobića o falsifikovanju potpisa, koje je objavio i „Blic“ te godine.

A što se tiče Aleksandre Jerkov, samo bih vas podsetio i zamolio i gospodina Martinovića i predsednicu Skupštine, da se čuvate, da Aleksandra Jerkov kada napada ona traži funkciju. Tako je 2012. godine za Bojana Pajtića izjavila da je Bojan Pajtić žrtvovao interese građana Vojvodine zarad funkcije u DS, kao što je izjavila da su Bojan Pajtić i DS odgovorni za ekonomsko propadanje građana Vojvodine. Samo nekoliko meseci posle toga gospođica Jerkov je imenovana za savetnika gospodina Pajtića. Toliko o tome ko, šta i kako govori. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjena guvernerko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, s ciljem da se dodatno definiše predmet ovog člana. Predloženim zakonom se uređuju prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja finansijskih usluga korišćenjem sredstava komunikacije na daljinu, kao i uslovi i načini ostvarivanja i zaštite tih prava. Predloženim zakonom će se dodatno i sveobuhvatno urediti pitanje zaštite korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i omogućiće se prevazilaženje problema u praksi kod zaključivanja ugovora uz upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa koji, istina, još uvek koristi manji deo populacije.

Ovim zakonskim aktom se u suštini dopunjuje postojeći pravni okvir u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga u Republici Srbiji, uvođenjem detaljnih odredbi koje za cilj imaju uspostavljanje jedinstvenih principa i načela za sve finansijske usluge koje se mogu pružiti na daljinu. Za različite finansijske koje su trenutno uređene kroz više posebnih zakona, kao što su: usluge davanja kredita i druge bankarske usluge, usluge osiguranja, platne usluge, usluge izdavanja elektronskog novca, finansijske pogodbe i investicione usluge usklađuju se pravila pri ugovaranju na daljinu, čime se korisniku finansijskih usluga pruža dodatna pravna sigurnost, a postupak ugovaranja različitih vrsta finansijskih usluga za korisnika se pojednostavljuje, čime se suštinski obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjena guvernerko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji je logičan nastavak onog što sam predložio amandmanima na članove 1. i 2.

Ova dva minuta bih iskoristio da u ime Pokreta socijalista, partije koju predstavljam u parlamentu, kao i u svoje vreme, pohvalim guvernerku Jorgovanku Tabaković, koja je, sledeći odgovornu politiku koju je započela Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić, a nastavila Vlada koju vodi gospođa Brnabić, uspela da obezbedi finansijsku stabilnost naše države.

Ono što je svakom građaninu Srbije u potpunosti vidljivo i jasno jesu nemerljive zasluge Narodne banke Srbije i guvernerke Tabaković, pri stvaranju uslova za ubrzani privredni rast zemlje za popravljanje kreditnog rejtinga zemlje, smanjenje inflacije, uspostavljanje stabilnosti domaće valute, što je u mnogome doprinelo sveukupnom povećanju kako domaćih tako i stranih investicija.

Šest godina posvećenog i odgovornog rada uspele su da u dobrom delu anuliraju sve ono loše što su Demokratska stranka i njeni satrapi ostavili iza sebe posle svoje dvanaestogodišnje vladavine. Pljačkaška privatizacija, pad kursa dinara, enormno zaduživanje države, dovođenje velikog broja građana na ivicu siromaštva, afera „Agrobanka“, afera „Razvojna Banka Vojvodine“, da ne zaboravim i „Tesla banku“ jesu samo mali deo onog što nam je ostalo posle kriminalne vladavine Demokratske stranke.

Na sreću, građani Srbije su pre šest godina odlučili da svoje poverenje većinski poklone Aleksandru Vučiću, koji svojim radom i svojom vizijom Srbije predstavlja najveću garanciju građanima Srbije da ostaci bivšeg štetočinskog režima, predvođene Jankovićem, Đilasom i Jeremićem, koji se potpomognuti prljavim dolarima poslednjih dana pokušavaju okupiti u jedan front više nikada i nigde u ovoj državi se neće vratiti na vlast, pre svega zato što je to volja građana Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjena guvernerko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, s ciljem da se dodatno definiše predmet ovog zakona, kako bih kolegama iz bivše dosovske vlasti razjasnio da se predloženi zakon ne odnosi na njihovu omiljenu političku disciplinu – glasanje na daljinu.

Svi se verovatno još uvek sećamo kako se decembra 2001. godine, samo godinu dana posle Petooktobarskog puča, kada je silom, batinama, pljačkom i paljevinom u Srbiju uvođena tzv. demokratija, u Skupštini Srbije glasalo o Predlogu zakona o radu, koji je u načelu usvojen sa jednim jedinim glasom više od potrebne većine, i to glasom Borislava Novakovića, bivšeg funkcionera Demokratske stranke, koji je trenutno bliski saradnik Vuka Jeremića.

Borislav Novaković, koji je široj javnosti poznat i po tome što je osuđen na tri i po godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja i štete od preko pet miliona evra, koju je pričinio budžetu grada Novog Sada, prilikom izgradnje Bulevara Evrope, jer je dva dana pre održavanja glasanja o Zakonu o radu u republičkoj Skupštini odleteo za Solun na neku konferenciju i u vreme glasanja bio u Solunu.

To što su po ko zna koji put bili uhvaćeni u prevari i nedozvoljenim radnjama, to što se na snimku sednice vidi kako umesto poslanika Novakovića glasa pomoćnica ministra za rad, nije smetalo šefu poslaničkog kluba DOS-a Čedomiru Jovanoviću da izađe u javnost, lažući da je Novaković tog dana u Beograd doleteo iz Soluna, da je u 13 časova i 10 minuta glasao i odmah zatim odleteo nazad u Grčku, gde je već u 15 časova i 30 minuta viđen na konferenciji za štampu.

Lagao je Čedomir Jovanović kao mnogo puta pre i posle toga, ne znajući da odgovori ni u koje vreme, ni kojim avionom, ni da li redovnim ili vanrednim letom se Novaković, navodno, vratio u Solun, svestan da Borislav Novaković tog dana nije bio u Skupštini, svestan da iz Beograda tog dana nije bilo redovnih letova za Atinu i Solun, a da u kontroli leta nije bio prijavljen ni jedan vanredni vladin ili privatni let. Ništa nije bilo bitno kako bi se prikrili prljavi kriminalni tragovi.

Dosovski specijalisti za prevare su ponovo, nepune dve godine kasnije, jula 2003. godine, prilikom izbora guvernera Narodne banke Srbije, zloupotrebili elektronske kartice više od 11 poslanika poslanike grupe DOS, umesto kojih su glasali u njihovom odsustvu.

I ovaj put, posle otkrivanja prevare i činjenice da poznata glumica Neda Arnerić nije bila u Skupštini prilikom glasanja, ponovo se našao dežurni dosovski manipulator, ovaj put oličen u liku Bojana Pajtića, gle čuda, ponovo kadar Demokratske stranke…

(Predsedavajući: Vreme, kolega Torbica.)

… koji je u to vreme bio predsednik poslaničke grupe DOS-a. Bez trunke srama i stida, Bojan Pajtić je pred novinarima mahao nekim papirima koji su trebali da liče na taksi račun Bodrum-Istanbul i avionsku kartu Istanbul-Beograd, kao krunski dokaz da je Neda Arnerić prekinula letovanje u turskom letovalištu Bodrum da bi glasala u Skupštini Srbije.

Poštovani predsedavajući, cenjena potpredsednice Vlade sa saradnicima, kolege narodni poslanici, kada govorimo o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, moramo se osvrnuti na činjenicu, na pitanje zašto se ti stanovi grade tek sada i šta je npr. eto, Ministarstvo odbrane u periodu od 2000. do 2012. godine, radilo kada već nije obezbeđivalo stanove svojim pripadnicima?

O tome šta je i kako je rađeno najslikovitije ću nam reći i situaciju opisati aferom „Mega link“, zbog koje je Vojna policija za nastalu štetu u iznosu od 170 miliona dinara, u to vreme, to je bilo više od dva miliona dolara po Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, prilikom nabavke telekomunikacione opreme, u saradnji sa nadležnim javnim tužilaštvom, podnela protiv devet pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije krivičnu prijavu, a ti ljudi su učestvovali u postupku javne nabavke i postoji osnovana sumnja da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

Inače je 12 juna 2015. godine podneta i krivična prijava protiv Ilije Pilipovića, kuma i pomoćnika tadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, takođe zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

Ugovore za nabavku telekomunikacione opreme sa preduzećima „Jugohemija“ a.d. zastupnikom proizvođača radio-relejne opreme „Tadiran“ u vrednosti od 37 miliona dolara sa firmom „Jugoimport“ SDPR koji je zastupao „Tales“ iz Francuske u vrednosti od 24 miliona dolara i sa preduzećem „Mega link“ iz Beograda, koje je zastupalo norvešku „Neru“ u vrednosti od devet miliona dolara, što ukupno iznosi preko 70 miliona dolara, potpisao je bivši ministar, Dragan Šutanovac, posle nezakonito sprovedenog tenderskog postupka, a epilog obavljenog posla je sledeći.

Sistem koji je trebao da bude pouzdan, otporan na ometanja, kompatibilan sa postojećim sistemima veze i naravno potpuno integrisano jedinstveni sistem telekomunikacija, danas izgleda ovako. „Tales“ komutacioni sistem radi nepouzdano, „Tadiran“ oprema se ne koristi, uglavnom je u skladištima i po podrumima, jedino „Nera“ i IRITEL rade kako treba.

Ono što je u svemu ovom najžalosnije, jeste činjenica da je za 70 miliona dolara, koliko je može se reći bačeno i za koliko je oštećena Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane, država mogla da izradi preko 1.500 stanova i da pre više od jedne decenije reši stambene probleme za više od 1.500 porodica svojih pripadnika, da je neko u to vreme vodio računa o Vojsci i njenim pripadnicima, kao što to danas čini Vlada Republike Srbije. Hvala.