Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ne mogu da otpočnem svoje izlaganje, a da ne kažem koju rečenicu i o tome kako veći drugi dan raspravljamo o uvođenju doživotne kazne zatvora za krivična dela koja obuhvataju obljubu nad decom, maloletnim licima, trudnicama i nemoćnim licima, a koja imaju za posledicu smrtni ishod. I ako ništa drugo obaveza svih nas narodnih poslanika bila je da zaboravimo na sve političke podele, na borbu za glasove i politički rejting, da pređemo preko svega onoga što nas deli i razdvaja i da svi zajedno kroz jednu otvorenu raspravu maksimalno doprinesemo da se usvoji ova više nego potrebna izmena zakona.

Nažalost, po ovim praznim klupama sa moje desne strane možemo konstatovati da u Srbiji postoje takvi ljudi, tačnije takvi poslanici koji su zarad ličnog interesa, zarad očajničke borbe za davno izgubljeni i zauvek im nedostižni izborni cenzus, zarad slepe poslušnosti tajkunima i lopovima kojima su prodali svoje poslaničke mandate i rentirali svoje partije, odbili da budu u skupštinskoj sali i zajedno sa nama raspravljaju o predloženim zakonskim aktima.

Kakav politički ili lični interes je potreban da bi se izostalo sa jedne ovakve sednice i šta još u ovoj državi treba da se dogodi da bi pojedinci stavili zajednički interes ispred interesa ličnog bogaćenja političkih lešinara Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Pošto su odsutne kolege iz dela opozicije po ko zna koji put pokazale da nisu vredne da se na njih troši vreme i reči, rekao bih par rečenica. Pre svega, u Predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika tokom poslednjih desetak i nešto više godina bili smo svedoci užasnih zločina koji su za posledicu imali smrt najmlađih članova našeg društva.

Kao i prethodna Vlada koju je predvodio sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ni ova Vlada ne ćuti i ne zatvara oči ovakvim zločincima, pa zato moramo da se podsetimo da su poslanici Narodne skupštine Srbije u prethodnom sazivu na sednici održanoj 16. jula 2015. godine usvojili Predlog izmene 72. člana Zakona o policiji, koji je predložila Fondacija „Tijana Jurić“, a koji propisuje vreme potrage za nestalom decom i maloletnim licima. Prema toj izmeni policija više ne čeka da prođe 24 sata, već u potragu za nestalim detetom kreće odmah nakon prijave nestanka. Pre usvajanja zakona u praksi policijskog rada taj period je bio između 24 i 48 sati, što je često zločincima davalo priliku ne samo da počine zločin, već i da se bezbedno udalje sa mesta tog zločina. Izmenjeni član je simbolično nazvan „Tijanin zakon“.

Nakon usvajanja izmena Zakona o policiji, Fondacija „Tijana Jurić“ je 9. novembra 2017. godine Narodnoj skupštini Srbije predala još jednu izmenu zakona u cilju poboljšanja bezbednosti, pre svega dece u Srbiji. Reč je o izmeni Krivičnog zakonika, odnosno uvođenju kazne doživotnog zatvora za počinioce najtežih oblika teških krivičnih dela koja su za posledicu imala smrt deteta, maloletnika, trudne žene ili nemoćnog lica. Kazna doživotnog zatvora zamenila bi postojeću maksimalnu kaznu od 30 do 40 godina koja se propisuje za navedena krivična dela.

Osim uvođenja kazne doživotnog zatvora, ovom inicijativom se predviđa da lica koja su osuđena na doživotni zatvor za određena krivična dela nemaju pravo na uslovni otpust, jer je praksa pokazala da neka lica ne mogu biti resocijalizovana i da bi njihov povratak na slobodu predstavljao opasnost za bezbednost građana.

Pored navedenih izmena zakona, Predlog zakona sadrži još jednu značajnu novinu koju ja kao i moje kolege poslanici iz Pokreta socijalista u potpunosti podržavamo, a to je propisivanje pravila za strožije kažnjavanje učinilaca krivičnih dela kada su u pitanju povratnici, odnosno višestruki povratnici i ljudski je svakom dati novu šansu da bude, da se tako izrazim normalan član ovog društva, a ukoliko on ne želi da tu šansu iskoristi i uz to počini i nova krivična dela, zaslužuje da za to bude ponovo i to po strožijim kriterijumima sankcionisan. Hvala.

Zahvaljujem.

Opšte je poznato da su čuvanje zdravlja i briga o obolelima među glavnim zadacima svakog društva u kome je humanost jedna od središnjih vrednosti, ali smo i svedoci kako pojedinci već duže vreme sprovode negativnu kampanju protiv aktuelne republičke Vlade i Ministarstva zdravlja umanjujući ulogu države u lečenju građana Srbije u inostranstvu.

Ne znam da li je potrebno posebno napominjati da je u novembru 2014. godine Vlada Republike Srbije na inicijativu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, osnovala budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, kako bi pored sredstava koja se daju iz RFZO obezbedila dodatnu institucionalnu pomoć za lečenje dece i odraslih u inostranstvu, kao ni da je 1. oktobra 2018. godine u rad puštena prva info linija na kojoj zainteresovani građani mogu u direktnom razgovoru sa operaterima RFZO da se informišu o potrebnoj dokumentaciji za lečenje u inostranstvu, načinu podnošenja zahteva, statusu predate molbe, trenutnoj fazi obrade podnetog zahteva, ali ni o tome da je ministar Zlatibor Lončar, sredinom novembra prošle godine potpisao Sporazum o saradnji sa domaćim avio prevoznikom Er Srbijom, kojim je predviđeno da se srpski državljani, kojima je za uspešan nastavak lečenja o trošku države neophodna odlazak u inostranstvo, obezbedi besplatan prevoz na svim destinacijama na kojim Er Srbija leti.

Ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru upućujem pitanjem – koliko je građana, svake kalendarske godine od 1. januara 2010. godine do danas lečeno u inostranstvu na račun obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja su najčešća oboljenja zbog kojih je odobravano lečenje u inostranstvu i koliki broj od ukupnog broja lečenih čine odrasli, a koliki deca? Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, cenjene kolege poslanici, poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, neće podržati predloženi zakon o finansiranju APV, zato što smatra da se ovakav zakon ne može doneti bez ozbiljnih sveobuhvatne rasprave, rasprave o kojoj će biti uključene i pokrajinska i republička administracija, rasprave koja će na najbolji način sagledati problem finansiranja pokrajine sa svih aspekata i predložiti jedan kvalitetan i za razliku od ovog primenjiv predlog zakona.

Priča o usvajanju Zakona o finansiranju APV su počele odmah po donošenju Ustava 2006. godine, ali očigledno je sprovođenje najsramnije pljačkaške privatizacije koje tada je bila u svom zenitu, pustošenje budžeta i raznih budžetskih fondova, kao interesni sukob unutar Demokratske stranke doveo do toga da zakon ne bude usvojen.

Mnogo veća šteta od ne usvajanja zakona u tom trenutku bila je štetočinska vlast, pre svega, AP Vojvodini, oličena u liku i delu, ili bolje rečeno kriminalu Bojana Pajtića i njegovih saradnika.

Tih godina bi čak i transfer u visini od 77%, a ne samo 7% Republičkog budžeta bio mali da zadovolji sve apetite Bojana Pajtića i Demokratske stranke. Umesto da donesu Zakon o finansiranju AP Vojvodine, Pajtićeva pokrajinska kao i Tadićeva republička administracija su se bavile onim što su najbolje umeli pljačkanjem države i građana.

Tačno s ovih moji tvrdnji potvrđuju izjave Aleksandre Jerkov iz 2012. godine u kojoj kaže da su Bojan Pajtić i Demokratska stranka najveći krivci za ekonomsko propadanje Vojvodine i da je Bojan Pajtić žrtvovao interes građana Vojvodine zarad svoje funkcije.

Pošto je koleginica Jerkov poznata kao više nego dosadan političar, bez obzira što je samo par meseci posle ove izjave imenovana za Pajtićevog savetnika, očigledno za dalje propadanje Vojvodine, ubeđen sam da bi, samo da je trenutno prisutna u sali, potvrdila da i dalje stoji iza svojih reči.

Milionske malverzacije u Fondu za kapitalna ulaganja pljačka Razvojne banke Vojvodine, afera „Heterlend“, Tesla banka, afera oko završetka izgradnje Bulevara Evrope u Novom Sadu, miliona evra proneverenih kroz Fond za sufinansiranje pogona za primenu novih tehnologija, namešteni konkursi pokrajinskih sekretarijata, malverzacija oko izgradnje „Kamenice 2“, su samo vrh ledenog brega u kriminalu koji je u to vreme sprovođen širom Vojvodine.

Istini za volju, ništa manji stepen kriminala nije bio ni na republičkom nivou.

Sve ovo dokazuje, da je u stvari, pravi cilj petooktobarskog uličnog puča bio pljačka i pustošenje Srbije. Da se onaj 6. oktobar, za koji već godinama plaču i navodno žale pojedini lideri DOS-a, jeste desio, samo što taj 6. oktobar nikad nije bio planiran kao da koji treba nešto bitno da promeni u Srbiji, izuzev promene materijalnog stanja dobrog dela ljudi, koji su predvodili taj puč. Gledajući privatne račune Đilasa, Živkovića i Pajtića, 6. oktobar je za njih više nego uspeo.

Tema o kojoj danas raspravljamo predstavlja suštinu funkcionisanja Srbije i ona u stvari predstavlja pitanje fiskalne decentralizacije Republike Srbije.

Danas kada je po svim ekonomskim analizama domaćih i stranih institucija Srbija ekonomski stabilna zemlja, takva tema bi mogla da bude predmet rasprave unutar koje bi moglo da bude rešeno i pitanje finansiranje AP Vojvodine ukoliko se kako građani, tako i državni organi izjasne da su za prelazak na model fiskalne decentralizacije.

Danas kada je Srbija, za razliku od Srbije pre deset godina, uređena država, mi smo napokon u situaciji da možemo da razmišljamo o ovakvim pitanjima, naravno, pre svega zbog odgovorne politike koju su vodile sve republičke Vlade počev od 2012. godine.

Pokret socijalista se od svog osnivanja zalagao za ravnomerno finansiranje svih delova države, što je od početka bila i politika Vlade čiji smo deo, u šta se možemo uveriti kroz ravnomernu raspoređenost brojnih projekata koje širom Srbije finansira republička Vlada, kao i kroz dovođenje stranih investitora u sve krajeve naše zemlje.

Prošlo je vreme kada su u Srbiji živeli više i manje povlašćeni građani Srbije. Danas, ali i u buduće za nas će svi građani biti isti, biti jednaki, ravnopravni. U sklopu ovakve odgovorne politike republička Vlada se maksimalno trudi da u potpunosti ispuni svoju ustavnu obavezu od 7% prenetih sredstava. Uporedo sa ovim transferima, republička i pokrajinska Vlada su započeli i niz velikih značajnih projekata koje zajedno finansiraju i sa tim ulaganjima iznos koji dobija AP Vojvodina iz republičkog budžeta prelazi tu propisanu donju granicu od 7% i to na način da niko u Beogradu, centralnoj ili južnoj Srbiji ne bude zakinut ni za jedan jedini dinar.

Sve ovo je rezultat politike koju je zacrtao Aleksandar Vučić kao republički premijer, a koju sprovodi aktuelna republička Vlada i upravo zbog takve odgovorne i pravične ekonomske politike Pokret socijalista daje punu podršku svim vladama od 2012. godine. Da je ta politika u potpunosti ispravna, kao i da se finansiranje AP Vojvodine obavlja na zadovoljavajući način potvrđuje i podrška na izborima koju Aleksandar Vučić i njegova politika dobijaju od građana AP Vojvodine u prethodnih sedam godina.

Na kraju, po pitanju rezolucije Skupštine Srbije o Vojvodini, s obzirom da je predloženi dokument neustavan, ne bih ulazio u njegovo komentarisanje, uz napomenu da ni taj dokument nećemo podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Pitanje ću uputiti premijerki Ani Brnabić, ali pre toga da dam nekoliko napomena.

Za dvadesetak dana napuniće se dve decenije kako je bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i suprotno međunarodnom pravu otpočela agresija najveće i najjače vojne alijanse u istoriji ljudske civilizacije na jednu malu i suverenu zemlju. Tokom 78 dana uništena je gotovo celokupna infrastruktura jedne države, ali ono što je teže, ono što je nenadoknadivo u odnosu na mostove, fabrike i stambene zgrade i vojne objekte su životi nevinog stanovništva i hrabrih branilaca.

Kako je taj nepravedni rat izgledao u brojkama? U ratu je na strani alijanse učestvovalo 19 država članica, ako se uračunaju i one zemlje koje nisu bile članice NATO pakta a koje su dale na raspolaganje svoje aerodrome i drugu pomoć, SR Jugoslaviju je napalo 26 država. Procena ukupne materijalne štete se kreće od 30 do 100 milijardi dolara. NATO je tokom agresije pogodio oko 3.350 objekata infrastrukture, od čega je uništeno oko 1.400 objekata, a više ili manje je oštećeno oko 1.950 objekata. Ono što znamo jeste da je agresor potpuno razorio sedam industrijskih i privrednih objekata, 11 energetskih postrojenja, 38 mostova, 28 radio i TV repetitora, 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga, oštećeno je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečijih vrtića, 69 osnovnih i srednjih škola, 29 manastira i 35 crkava. Zemlje agresori su u tom trenutku imale 744 miliona stanovnika i državni budžet od 3.312 milijardi dolara, a tadašnja SR Jugoslavija 11,5 miliona stanovnika i budžet od 3,85 miliona dolara. NATO je agresiju započeo sa 464 letelice, a završio sa 1.040.

Tokom 78 dana i noći bombardovanja u oko 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 razornih projektila i preko 1.000 krstarećih raketa. Ukupna masa ovih ubojnih sredstava je oko 22.000 tona. Srpske snage su od 24. marta do 10. juna imale 753 poginula, od toga 589 vojnika i 172 policajca. Poginulo je preko 2.500, a ranjeno je oko 12.500 civila. Agresor je ubio 97 dece, od kojih je najmlađe imalo nepunih 11 meseci.

Nema grada i naselja koje NATO bombe nisu načele. Pod ruševinama su ostale čitave porodice. U Aleksincu porodica Milić je stradala u jednom trenu, otac Dragomir, majka Dragica i njihova kćerka Snežana. Pod bombama je ugašen život i najmlađe žrtve NATO agresije, jedanaestomesečne Bojane Tošović i njenog oca Božine iz Merdara kod Kuršumlije. U Novom Pazaru stradali su zajedno dvogodišnji Marko Simić i njegov otac Vladan. U Batajnici je ubijena trogodišnja Milica Rakić. U Vladičinom Hanu bomba je pogodila zagrljene maturante gimnazije, Milana Ignjatovića i Gordanu Nikolić. Na Varvarinskom mostu bomba je pogodila petnaestogodišnju Sanju Milenković, devojčicu kojoj su svi profesori predviđali briljantnu karijeru matematičara. Pod ruševinama porodične kuće u Ralji kod Sopota završio je život malih Pavlovića, osmogodišnjeg Stefana i petogodišnje Dajane. Najveći deo podataka kojim raspolažemo su utvrđeni tokom prvih godinu dana posle NATO agresije, pošto u oktobru 2000. godine dolazi do promene vlasti u Srbiji i nova republička vlast ne obraća mnogo pažnje na posledice NATO agresije.

Pitanje za premijerku Anu Brnabić glasi – da li postoji mogućnost da Vlada Srbije formira radno telo koje bi utvrdilo tačan broj svih, a naročito civilnih žrtava kao i njihova imena i prezimena. Svedoci smo činjenice da zbog nemara i određenih političkih zabluda propustili priliku da po završetku Drugog svetskog rata evidentiramo sve zločine nad srpskim narodom što otvara prostor raznim političkim revizionistima da manipulišu broj nevinih žrtava, naročito u pogledu žrtava sistema logora smrti Jasenovac, kao i sistema logora smrti Gospić, Jadovno i Pag. Pored tačnog broja identiteta žrtava bilo bi dobro da se utvrdi tačna visina materijalne štete koja je tokom agresije naneta Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi organizovanja efikasnog oblika obavljanja poslova, uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja.

Ciljevi zakona su obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Amandman koji sam predložio na Predlog ovog zakona predviđa da se u članu 2. doda stav 2. koji glasi – odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost ustanova socijalne zaštite, a sve s ciljem da se dodatno definiše član 2. predloženog zakona.

Oblast socijalne zaštite usmerena je ka poboljšanju socijalnog statusa građana na ličnom, porodičnom i širem socijalnom planu. Socijalna zaštita treba da jača društvenu koheziju i da neguje nezavisnost i sposobnost ljudi da pomognu sami sebi. Efikasan sistem socijalne zaštite treba da odgovori na potrebe građana o novim okolnostima i da podržava ranjive i marginalizovane pojedince i grupe kojima je neophodna organizovana pomoć zajednice i države, kao i građane koji nisu u stanju da učešćem u ekonomskoj aktivnosti, obezbede svoju egzistenciju.

U celokupnom sistemu socijalne zaštite ustanove socijalne zaštite igraju značajnu ulogu i baš zbog toga izuzetno je bitna njihova što veća efikasnost, pošto samo sa maksimalno efikasnim ustanovama socijalne zaštite možemo u potpunosti zadovoljiti sve potrebe njihovih korisnika. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja kojim se dodaje stav 2. koji glasi: „Primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost ustanova socijalne zaštite“.

Ukupne promene političkog, privrednog i vrednosnog sistema, kao i nepovoljna demografska kretanja, dovela su do narušene socijalne ravnoteže našeg društva. Posledice svega toga bile su veliki porast nezaposlenosti, siromaštva i socijalnog raslojavanja, kao i povećana ugroženost dece, nemoćnih i starih ljudi usled smanjenih mogućnosti porodice i društva da ostvari svoju zaštitnu ulogu.

Sva politička dešavanja tokom prethodne tri decenije dovela su do porasta različitih oblika asocijalnog ponašanja i novih oblika kriminala. U skladu sa tim, u sistemu socijalne zaštite su se kao i u drugim sistemima socijalne sigurnosti javljali brojni problemi koji su zahtevali prilagođavanje promenama i nadogradnju sistema. Ono što je aktuelno u republičkoj vladi, isto kao i onoj pre nje, moramo priznati, jeste izuzetno visoka socijalna odgovornost prema svim građanima kojima je bila potrebna pomoć države, čak i u vreme kada se zbog fiskalne konsolidacije štedelo u svim sferama, država je smogla snage da iz godine u godinu uvećava kako visinu sredstava predviđenih za socijalnu zaštitu, tako i obim korisnika te zaštite.

Pošto dolazim iz opštine Temerin, ne mogu a da ne pohvalim aktuelno opštinsko rukovodstvo i to pre svega predsednika opštine, gospodina Đuru Žigu koji se već pune četiri godine nalazi na čelu opštine i koji poklanja izuzetnu pažnju brigi o svima onima koji su siromašni, bolesni, onima kojima je pomoć najpotrebnija, nedozvoljavajući da i jedan stanovnik opštine Temerin ostane sam, bespomoćan i nezaštićen. Upravo takvom politikom, kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou na najbolji način opravdavamo poverenje koje nam građani ukazuju na izborima. Hvala.

Poštovana predsednice, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, razlog za donošenje zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sadržani su u potrebi organizovanja efikasnog oblika za obavljanje poslova, uspostavljanje i vođenje centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja. Uvođenjem centralne baze podataka obveznicima, doprinosa za socijalno osiguranje, poslodavcima i osiguranicima, a što između ostalog treba da obezbedi efikasniju kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije, efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Amandman kojim sam predložio predviđa da se u članu 1. Predloga ovog zakona doda stav 2. koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost ustanova socijalne zaštite.

Socijalna zaštita je delatnost kojom se obezbeđuje određeni stepen socijalne sigurnosti svakom čoveku i zadovoljavanje različitih potreba socijalne zaštite građana i njihovih porodica, zato se i osnivaju ustanove socijalne zaštite sa ciljem ostvarivanja prava i pružanja usluga u oblasti socijalne zaštite, kao i radi obavljanja razvojnih savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u socijalnoj zaštiti i ostvarenja drugih utvrđenih interesa. Izuzetno je važno da Predlogom ovog zakona koliko je moguće utičemo na njihovu efikasnost.

Pošto se ustanove socijalne zaštite osnivaju i rade kao ustanove za decu i mlade, ili kao ustanove za odrasle i starije korisnike, tj. služe za ostvarivanje prava i pružanja usluga u oblasti socijalne zaštite svim generacijama od onih najmlađih do onih najstarijih, izuzetno je bitna njihova što veća efikasnost u radu, pošto ćemo samo maksimalno efikasnim ustanovama socijalne zaštite uspeti da u potpunosti zadovoljimo potrebe njihovih korisnika. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, cilj amandmana koji sam podneo na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama jeste da uz sve mere predviđene za zaštitu od posledica katastrofa damo poseban osvrt prevenciji suše. Razlog ovome jeste podatak da je za prvih 13 godina ovog veka zabeleženo čak pet izrazito sušnih godina, dok su se tokom prošlog veka ekstremne temperature i suše beležene u proseku tri puta tokom dve decenije.

Poznato je da Dunavsko-karpatski basen, regija u kojoj živimo, jeste jedna od oblasti koja se najbrže zagreva, a svedoci smo i klimatskih promena koje su evidentne u našoj zemlji. Pošto nauka do sada nije pronašla pouzdanu metodu za sigurno predviđanje suše, nismo u mogućnosti da unapred predvidimo mogućnost nastupanja suše na nekom prostoru, što otežava i primenu preventivnih mera i aktivnosti.

Ipak, prateći i analizirajući brojne meteorološke, hidrološke i hidrogeološke parametre, sušu je ipak moguće nasluti, a time je na neki način predvideti i preventivno delovati. Nasuprot drugih prirodnih katastrofa, suša se pojavljuje lagano, po pravilu traje dugo, uz moguć obuhvat velikog prostora. Suše se, kao što sam rekao, pojavljuju lagano, retko izazivaju brze i dramatične gubitke u ljudskim životima, ali zato često izazivaju katastrofalne posledice u poljoprivredi i imaju drastičan uticaj na smanjenje proizvodnje električne energije, pogotovo u državama kojima su hidroelektrane bitan izvor proizvodnje električne energije. Suše neminovno utiču na smanjenje kapaciteta izvorišta vode za piće, industrijsku i poljoprivrednu upotrebu, pogotovo kada su ona vezana za rečne tokove. Zbog visokih temperatura koje ih izazivaju, suše neminovno utiču na povećanje broja požara, a ono što je najtragičnije, često utiču i na živote i zdravlje ljudi.

Sve ovo je razlog da podržimo i jedan ovako kvalitetan predlog zakona i zajedničkim snagama probamo da stvorimo što bolje uslove za primenu preventivnih mera i aktivnosti kojim ćemo povećati bezbednost građana i njihove imovine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, moramo konstatovati da osnovni ciljevi kojima teže predložena rešenja pomenutog zakona jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Iskustva stečena u prethodnom periodu, pre svega, prilikom katastrofalnih poplava 2014. godine, ali i dve godine ranije, prilikom katastrofalne suše koja je izazvala štetu koja je okvirno iznosila preko dve milijarde evra, ukazuju na to da aktuelni normativni okvir u Republici Srbiji još uvek pokazuje određena ograničenja, da implementacija ostaje spora, te da Republika Srbija ostaje fokusirana na ne reagovanje u slučaju katastrofe, dok koncept spremnosti i smanjenja rizika od katastrofa treba unaprediti, što i jeste zadatak predloženog zakona.

Moj amandman ima za cilj da dodatno kao predmet zakona definiše prevenciju od suše, pošto ako pogledamo predviđanja urađena na osnovu obuhvatne analize statističkih podataka o klimatskim promenama u Srbiji, u razdoblju od 1951. godine do 2011. godine, slede nam sve vrelija leta sa sve manje padavina, tako da je već u narednoj deceniji realno očekivati dalje ekstremno povećanje prosečne temperature.

Ono što je iz ove analize naročito uočljivo jeste rast broja i kontinuiteta tropskih dana kada maksimalna dnevna temperatura premašuje 30 podeok. Da je tako pokazuje i podatak da je za prvih 13 godina ovog veka zabeleženo čak pet izrazito sušnih godina, dok su tokom prošlog veka ekstremne temperature i suše beležene u proseku tri puta tokom dve decenije.

Sa druge strane, svedoci smo da je svake godine sve manje padavina, dok je krajem prošlog veka u zapadnim regionima Vojvodine zabeleženo do 1020 litara padavina po metru kvadratnom. Tokom prve dekade ovog veka na istom prostoru je palo tek 770 litara padavina po metru kvadratnom, dok su padavine u istočnim krajevima sa 810 svedene na 585 litara.

Ono što mora da privuče našu apsolutnu pažnju jesu predviđanja o konstantnom trendu smanjenja količine padavina i u budućnosti. Zbog svega iznetog smatram da je neophodno još više naglasiti prevenciju od suše u predloženom zakonu za koji moram da konstatujem da je najbolji odgovor u ovom trenutku koji možemo da damo na izazove koji nam se nameću u oblasti upravljanja vanrednim situacijama i zato će ga i poslanička grupa Pokreta socijalista u Danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati, kao i ostale predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze set izuzetno bitnih zakonskih predloga koje će poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje podržati.

U skladu sa vremenom za diskusiju koje mi je na raspolaganju, ja ću se uglavnom osvrnuti na predloge zakona iz oblasti bezbednosti, dok će o ostalim predlozima zakona i o izboru sudija i zamenika javnog tužioca govoriti moje kolege iz poslaničke grupe u kasnijoj raspravi.

Polazeći od nužnosti svakog odgovornog društva da kontinuirano radi na unapređenju stepena svoje otpornosti prema pretnjama i opasnostima od katastrofa, kao i činjenice da su pretnje ove vrste u poslednjoj deceniji sve prisutnije na globalnom nivou, kada se može očekivati njihovo povećanje u budućem periodu, neophodno je preispitati potrebe i mogućnosti za unapređenje postojećeg sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji.

Postojeći sistem je uspostavljen na principima koje je definisao Zakon o vanrednim situacijama, koji je postavio temelje za njegovu izgradnju, kao jedinstvenog sistema identifikovalo subjekte i snage sistema i definisao položaj i ulogu svih subjekata sistema od Vlade preko nadležnih državnih organa i institucija, pa sve do pojedinaca.

Ovaj sistem je suočen sa velikim izazovima i npr. poplava koja se dogodila Republici Srbiji u maju 2014. godine, u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, ugrozila je živote, zdravlje i imovinu više od milion i po ljudi koji čine preko 20% ukupnog stanovništva Srbije. Poplava je ugrozila u velikom obimu i uništila imovinu veće vrednosti, čime je bio onemogućen rad privrednih subjekata, škola i drugih obrazovnih ustanova, zdravstvenih ustanova, ustanova socijalne zaštite i drugih subjekata na poplavljenim područjima, a naročito je bio ugrožen nesmetan rad energetskog sistema Republike Srbije.

Veliki broj ljudi, pripadnika vojske i policije, drugih stručnih organizacija, kao veliki broj građana, ne samo onih čija je imovina bila ugrožena, već i drugih građana, dobrovoljaca, bio je angažovan na saniranju posledica. Vlada je radi spašavanja života ljudi i imovine veće vrednosti preduzimala odgovarajuće mere, odnosno mere koje je bilo neophodno preduzeti.

Zbog svega ovoga osnovni ciljevi kome teže rešenja u Predlogu zakona koji je pred nama, tj. o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području. Predlogom zakona stvoriće se neophodni normativni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, što će doprineti povećanju stepena bezbednosti svih građana.

Na povećanje stepena bezbednosti građana odnosi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, čija će dosledna primena od strane svih specijalizovanih državnih institucija biti brana velikoj društvenoj opasnosti koju sa sobom nosi nasilje na sportskim priredbama. Sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja nužno iziskuje usvajanje pomenutog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, pošto će usvajanje ovih zakonskih izmena u velikoj meri omogućiti, prvenstveno MUP i pravosudnim organima, da uspešno suzbiju pojave nasilja i nedoličnog ponašanja u vezi sa sportskim priredbama, a pravim navijačima i ljubiteljima sporta omogućiti da se osećaju bezbedno i da uživaju u sportskim priredbama.

Kada smo već kod MUP, želim da pohvalim činjenicu da je ono u prethodnom periodu sprovelo niz aktivnosti u okviru reformskog procesa kojim se uspostavljaju temelji za jedinstven i funkcionalan sistem rada i organizacija.

Prvi od značajnih koraka na ovom putu bilo je usvajanje Zakona o policiji 2016. godine i njegovih izmena marta ove godine. Zakon o policiji je prepoznao i usvojio koncept razdvajanja poslova u Ministarstvu na policijske i unutrašnje poslove i razdvajanja zaposlenih na policijske i državne službenike.

Zakonom o policiji i podzakonskim aktima donetim u skladu sa njim, želela se zaštiti specifičnost poslova policijskih službenika i policijske službe čime je uveden sistem karijernog napredovanja izgradnjom profesionalnog i transparentnog sistema ocenjivanja, školovanja, osposobljavanja, usavršavanja zdravstvene i psihološke pomoći. Tim se ostvaruje strateško opredeljenje da policijska služba bude hijerarhijska organizacija utemeljena na pomenutom sistemu napredovanja čime se omogućava njeno približavanje savremenim policijskim sistemima.

Prateći koncepte uspostavljanja na temeljima Zakona o policiji bilo je potrebno prilagoditi sistem plata, kako bi se na adekvatan način ispratile reformske aktivnosti i zaokružio započet proces u Ministarstvu. Pre svega, u skladu sa gore iskazan problemima, cilj ovih izmena jeste uspostavljanje sistema koji će obezbediti istu platu za isti rad.

Zakon o detektivskoj delatnosti donet je u decembru 2013. godine, čime je uspostavljen pravni okvir u ovoj oblasti u Republici Srbiji. Do tada je sistem u okviru koga se obavljala detektivska delatnost postojao u praksi, ali bez adekvatnog pravnog okvira. Imajući to u vidu, poznata je potreba da se predmet oblasti uredi i stavi pod kontrolu države uz jasno definisanje prava i obaveza subjekata u ovoj delatnosti i adekvatne sankcije za nepoštovanje propisanih obaveza.

U prethodnom periodu primene zakona uočen je prostor za unapređenje uspostavljenog sistema, kao i određeni nedostaci koje je potrebno otkloniti, a koji se nisu mogli do detalja predvideti prilikom predlaganja osnovnog teksta zakona. Nakon analize stanja u zakonu i praksi i iskustva stečenog prethodnih godina u primeni zakona, predložene su izmene i dopune kako bi se omogućilo da se zakon primenjuje u punom kapacitetu, a istovremeno unapređenje policijskog postupanja u vezi sa nadležnostima saglasno Zakonu o detektivskoj delatnosti.

Predloženim izmenama u znatnoj meri će se poboljšati pravna predvidivost i sigurnost, pa se tako utvrđuje bezbednosna provera i bezbednosna smetnja, a i jasnije i preciznije se uređuju prava i obaveze prilikom vršenja nadzora nad, kako nadziranih subjekata, tako i policijskih službenika koji vrše nadzor.

Takođe, imajući u vidu da zakon datira iz 2013. godine bilo je neophodno izvršiti usaglašavanje dela odredaba sa propisima kojima se pre svega uređuje opšti pravni postupak i zaštita podataka o ličnosti. Definisanje izmene i dopune zakona u znatnoj meri će doprineti jasnom definisanju prava i obaveza i dužnosti subjekata u ovom, odnosno sektoru bezbednosti, kao i unapređenju rada policijskih službenika Ministarstva na sprovođenju zakona, posebno poboljšanje efikasnosti vršenja nadzora.

Zakon o privatnom obezbeđenju donet je 2013. godine, a izmenama ovog zakona 2015. godine njegova primena je odložena do 1. januara 2017. godine.

Na osnovu sveobuhvatne analize rezultata primene Zakona o privatnom obezbeđenju u prethodnom periodu uočeni su određeni nedostaci u okviru rada Sektora privatne bezbednosti, koje je potrebno otkloniti preciziranjem pojedinih odredaba i uz poboljšanje postojećih rešenja u zakonu, radi omogućavanja njihove efikasnije primene.

Naime, problemi u primeni ovog zakona javili su se delom zbog neusaglašenosti sa opštim propisima koji uređuju rad i radne odnose, upravni postupak, obezbeđenje javnih okupljanja, odnosno sportskih manifestacija, nedovoljno jasno definisane uslove za primenu ovlašćenja službenih obezbeđenja, postupanje sa vatrenim oružjem i drugim sredstvima prinude.

Ministarstvu unutrašnjih poslova u praksi probleme stvara i nedovoljno jasno uređen način vršenja nadzora i kontrole privatnog obezbeđenja, kao i neusaglašenost kaznenih odredbi sa dispozicijama u zakonu.

Takođe, u jednom delu zakona postoji terminološka neusaglašenost sa međunarodnim i srpskim standardima iz oblasti privatne bezbednosti. Međutim, i pored uočenih nedostataka kroz primenu Zakona o privatnom obezbeđenju uspostavljen je u dobroj meri efikasan sistem privatne bezbednosti.

Radi unapređenja rada Sektora privatne bezbednosti, usaglašavanja standarda rada u ovoj oblasti, umanjenja dela nepotrebnih obaveza ovog sektora, unapređenja rada MUP u sprovođenju nadzora i stvaranja uslova za obrazovanje stručnih akreditovanih radnih tela koja će obavljati poslove usaglašavanja tehničkih i drugih standarda u radu privatnog obezbeđenja neophodne su predložene izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju.

Kada govorimo o dobrovoljnom vatrogastvu, moramo konstatovati da ova oblast nije u celosti regulisana nijednim zakonom Republike Srbije, a da se radi o oblasti koja je od značaja za sprovođenje zaštite od požara, spasavanja ljudi i imovine, sprečavanja suzbijanja tehničko-tehnoloških nesreća i elementarnih nepogoda bilo je neophodno navedeno precizno definisati i urediti, imajući u vidu da se radi o ozbiljnoj materiji.

Ono što je dobro jeste činjenica da u našoj zemlji postoji veoma razvijena tradicija dobrovoljnog vatrogastva, koju je potrebno osnažiti i razviti kako bi činila sastavni deo sistema podrške nadležnom organu u sprečavanju nastanka i ublažavanja posledica, pre svega opasnosti od požara, ali i drugih vidova opasnosti.

Ono što bih na kraju želeo da istaknem jeste činjenica da se predlogom ovog zakona afirmiše dobrovoljno vatrogastvo među mladima, da se predviđa osnivanje omladinskih klubova, kao i obaveza za jedinice lokalne samouprave da svojim aktima utvrde različite podsticajne mere za pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica, kako bi se građani dodatno motivisali da pristupe ovakvom obliku organizovanja.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajuću.

Cenjena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, u toku rasprave smo više puta pomenuli potrebu da se opštim propisom uredi stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, kao najvažniji razlog za donošenje ovog Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

U cilju obezbeđivanja standardizacije građevinskih proizvoda i sigurnosti na tržištu stavljanjem u promet samo građevinskih proizvoda koji su pogodni za predviđenu upotrebu, odnosno imaju karakteristike koje omogućavaju da objekti u koje se ugrađuju ispunjavaju bitne zahteve, ovaj zakon sadrži tehničke i druge zahteve kojima se obezbeđuje zaštita bezbednosti života i zdravlja ljudi, zaštita životinja, biljaka i životne sredine, zaštita potrošača i drugih korisnika i zaštita imovine i svih građana Republike Srbije, kao i svih investitora.

Ono što moramo javno pohvaliti jeste činjenica da poslednje dve Vlade Republike Srbije rade u kontinuitetu. Činjenica je da tokom mandata ove dve Vlade postoji politička, ekonomska i finansijska stabilnost, kao i da je veliki posao urađen u oblasti infrastrukture, gde se i danas završavaju projekti na koje se čekalo i po nekoliko decenija.

Sve ovo je dovelo do toga da su u prethodnom periodu postignuti izvanredni finansijski rezultati koji su učvrstili makroekonomsku i finansijsku stabilnost. Imajući u vidu da je finansijska stabilnost preduslov za ekonomski razvoj koji stvara održive pretpostavke za smanjenje nezaposlenosti i rast BDP-a, tako bi predloženi zakon o građevinskim proizvodima trebao da doprinese jačanju i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji.

Dosledna ekonomska politika republičke Vlade dovela je do toga da realni rast BDP-a u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosi 4,8 %, a da najveći realni rast bruto dodate vrednosti bude zabeležen u sektoru građevinarstva.

Svi znamo da je sektor građevinarstva glavni pokretač privrednog rasta Srbije i upravo tu u građevinskom sektoru, tokom drugog kvartala ove godine, zabeležen je najveći realni rast bruto dodate vrednosti od 22,9 %, a gledajući na ozbiljne investicione aktivnosti u zemlji, možemo očekivati njen dalji rast. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Cenjena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, kada govorimo o značaju predloženog zakona moramo napomenuti da bez pravnog uređenja ove oblasti nije moguć ni razvoj građevinarstva kao kompleksne delatnosti koja podrazumeva različite usluge i procese, kao i ugradnju gotovih proizvoda u objekat, pri čemu je završni rezultat proizvod koji u svakom pogledu treba da zadovolji propisane osnovne zahteve.

Građevinarstvo u strateškom smislu predstavlja jedno od najvažnijih privrednih grana jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije i da li je uopšte i potrebno spominjati u kakvom stanju smo 2012. godine zatekli privredu Srbije, u kakvom stanju je i mogla biti privreda posle najsramnije pljačkaške privatizacije, opustošena privreda, uništeno građevinarstvo, uništena ekonomija, država na ivici dužničkog ropstva. Ali odgovornom politikom Republičke vlade Srbija je počela da se menja, da kreće korak po korak unapred. Upravo ta odgovorna politika Vlade je i dovela do toga da u prethodnom periodu budu postignuti izvanredni finansijskih rezultati koji su učvrstili makroekonomsku i finansijsku stabilnosti i tako doveli do smanjenja nezaposlenosti i rasta BDP.

Novootvorene fabrike, stotine hiljada novih radnih mesta, desetine velikih značajnih infrastrukturnih objekata jesu rezultat rada aktuelne, ali i one prethodne Republičke vlade. Znajući da je sektor građevinarstva glavni pokretač privrednog rasta Srbije i da se upravo u građevinskom sektoru beleži i najveći realni rast bruto dodate vrednosti sasvim je jasna moja želja da amandmanom na predloženi Zakon o građevinskim proizvodima doprinesem jačanju i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova i nadležnom tužilaštvu, da li su u prethodnih desetak dana preduzimane bilo kakve službene radnje po pitanju sramnog teksta koji je na društvenim mrežama o premijerki Srbije, Ani Brnabić objavio predsedavajući Đilasovog saveza za pljačku Srbije i predsednik udruženih sindikata Srbije Sloga, Željko Veselinović. Dovoljan je bio jedan jedini status objavljen na društvenim mreži da nam pokaže kako oni koji javno pozivaju vojsku i policiju da otkažu poslušnost i koji javno prete rumunskim scenariom u Srbiji, vide tu istu Srbiju u kojoj bi oni bili vlast, Srbiju u kojoj bi političke protivnike kažnjavali silovanjem, koji bi direktno prenosili putem nacionalne televizije.

Šta je ovo ako nije ozbiljna pretnja ne samo premijerki Ani Brnabić već i svim građanima Srbije koji ne misle isto kao Željko Veselinović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić ili Boško Obradović. Šta je govor mržnje ako nije pretnja zatvaranjem u četiri zida, bez ključa sa jednim obdarenim Afroamerikancem tek puštenim iz zatvora. Treba li da posebno napomenem da sve što je napisano u tekstu ne samo da je vulgarno i prostački nego je i otvorena diskriminacija i rasizam i da ne spominjem sve gadosti iznete na račun premijerke Ane Brnabić kako drugačije nazvati pisanje o Afroamerikancima koje Željko Veselinović predstavlja kao krvoločne, divlje zveri koje siluju žene, ako ne čistim rasizmom.

Zbog svega navedenog želeo bih da znam da li su Ministarstvo unutrašnjim poslova i nadležno tužilaštvo preduzeli bilo kakve radnje, pošto činjenica da je Željko Veselinović obrisao tekst sa svog naloga ne znači da je isti stvarno bio plod Vasiljevićeve brzopletosti, nerazmišljanja i da ne oslikava njegovu čvrstu rešenost da tu ili neku drugu gadost već koliko sutra u slučaju dolaska na vlast sprovede u delo. Hvala vam.

Poštovana predsednice, cenjeni ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set izuzetno važnih predloga zakona i ja ću u svojoj diskusiji govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, dok će moje kolege iz poslaničke grupe u kasnijoj raspravi se osvrnuti na ostale predloge zakona.

Ono što na početku želim da uradim jeste da pohvalim Vladu Republike Srbije, kako ovu aktuelnu, tako i onu prethodnu, za postignute rezultate, pre svega, u fiskalnoj konsolidaciji, kao i na značajnom privrednom i ekonomskom oporavku države.

Ono što moramo konstatovati jeste činjenica da smo od prvog dana imali socijalno odgovornu Vladu, socijalno odgovornu posebno prema onim najsiromašnijim, onim koji žive u najtežim uslovima, onima kojima je pomoć države bila najpotrebnija.

Ne smemo zaboraviti da u vremenu kada su sve države u našem okruženju umanjivale sredstva za socijalnu zaštitu, u našem budžetu ta stavka nije bila umanjena ni za jedan jedini dinar, niti je jedno pravo bilo ukinuto, ni jedno novčano davanje nije kasnilo, a najniže zarade i penzije su bile zaštićene od umanjena do kog je moralo doći kako bi sprečili bankrot države do kog je doveo bivši režim.

Ovaj predloženi zakon o izmenama i dopunama je neophodan, pre svega, zbog potrebe daljeg uređivanja sistema PIO u okviru počete reforme penzionog sistema.

Osnovni cilj aktuelne reforme jeste stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema koja će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Reforma se do sada sprovodila u više faza i mere koje su sprovođene su uglavnom bile restriktivnog karaktera, naročito mere iz 2015. godine, ali koliko god one bile restriktivne, vreme je pokazalo da su bile i neophodne.

Kada govorimo o restriktivnim merama koje su u prethodnom periodu uvedene, moramo spomenuti da je podignuta starosna granica za odlazak u starosnu penziju za oba pola, pooštreni su uslovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, uvedena je prevremena starosna penzija sa trajnim umanjenjem visine penzije, pooštreni su uslovi za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, politika rasta penzija je usklađena sa ekonomskim mogućnostima budžeta, sprovedene su mere reforme penzijske administracije u cilju smanjenja administrativnih troškova i preduzete su mere efikasnije kontrole i naplate doprinosa za PIO.

Sve ove mere, iako restriktivne, dale su pozitivne rezultate koji se prvenstveno ogledaju kroz zaustavljanje rasta deficita i smanjenje dotacija za pokrivanje deficita iz budžeta Republike Srbije.

Način gazdovanja prethodnog režima i kupovanje socijalnog mira, a možemo slobodno reći kupovanje glasova na izborima kroz nerealno povećanje penzija, između ostalog, je dovelo i do deficita u poslovanju PIO fonda, tako da je 2012. godine gotovo 50% obaveze za isplatu penzija bilo dotirano iz budžeta, dok je danas to oko 30%, što najbolje govori o efektu preduzetih mera.

Pored tih mera ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema PIO prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i novom zapošljavanju, čime će se popraviti odnos između broja osiguranika i broja penzionera, s obzirom da se sistem finansira po principu solidarnosti među generacijama, odnosno da sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

Ono što moramo priznati jeste da su restriktivne mere dovele do pogoršanja socijalnog položaja penzionera i na nama je da to sada i ispravimo. Zbog svega toga danas je pred nama Predlog zakona u kom, slobodno mogu reći, ni jedna odredba nije restriktivna, tj. ni jednom odredbom se ne umanjuje obim, niti se pooštravaju uslovi za ostvarenje nekog prava iz zakona.

Postavlja se pitanje zbog čega su predložene baš ove mere? Pa, pre svega zato što su se tokom primene aktuelnog zakona posebno izdvojila sledeća pitanja koja je bilo potrebno rešiti – način obračuna prevremene starosne penzije kod osiguranika kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, stvaranje uslova za smanjenje broja privremenih rešenja Fonda, usklađivanje penzija u uslovima primene mera za dostizanje finansijske održivosti sistema PIO i prestanak primene propisa u privremenom uređivanju načina isplate penzija, zaštita ekonomskog položaja penzionera sa najnižim penzijama, pitanje obustave trećine penzije za osiguranike koji su sami obveznici uplate doprinosa, pitanja matične evidencije u okviru reforme javne uprave i druga važna pitanja za nesmetano funkcionisanje penzijskog sistema.

Od predloženih mera koje trebaju da budu odgovor na uočena pitanja, tj. uočene probleme, ono što je u ovom trenutku za naše građane, pre svega penzionere, možda i najvažnije jeste činjenica da zbog pozitivnih efekata fiskalne konsolidacije, kao i usled pozitivnih rezultata u privredi i ekonomiji prestaje potreba za daljim umanjenjem penzija zaključno sa 30. septembrom 2018. godine, što znači da će se oktobarska penzija, a to je ona penzija koja će biti isplaćena u novembru, biti isplaćena bez umanjenja, tj. da osnov za isplatu penzije za mesec oktobar 2018. godine i njeno dalje usklađivanje čini penzija isplaćena za mesec oktobar 2014. godine usklađena, tj. uvećana u skladu sa važećim propisima.

Uz to, predloženim zakonom ste predvideli da će se buduće usklađivanje penzija sve do dostizanja finansijske održivosti penzionog sistema utvrđivati u skladu sa propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem, a uvodi se institut jednokratne novčane pomoći tako što se predviđa da se sredstva Fonda mogu izuzetno koristiti i za isplatu novčane pomoći korisnicima penzija i novčane naknade kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika u iznosu koji utvrdi Vlada, vodeći računa o bilansnim mogućnostima PIO fonda.

Ostale ništa manje značajne izmene i dopune Zakona odnose se na pravednije obračunavanje visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, tzv. beneficirani staž, tako da se penali za ove osiguranike računaju u odnosu na sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa beneficiranim stažom, zaštitu suštine prava na snižavanje starosne granice najviše do 50 godina života za osiguranike koji rade ili su radili na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja sa 12 na 18 meseci i sprečavanje mogućih zloupotreba, a u cilju umanjenja broja privremenih rešenja Republičkog fonda za PIO uvodi se promena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja.

Pored toga, uvodi se oročavanje trajanja privremenih rešenja u slučaju nepostojanja svih potrebnih podataka za donošenje konačnog rešenja.

Odredbama vezanim za matične evidencije, između ostalog, vrši se usklađivanje i sa Zakonom o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, kao i definisanje osnova za preuzimanje podataka od drugih organa i organizacija, što već u određenoj meri u praksi funkcioniše.

Ovim zakonom se u cilju sprovođenja reforme i javne uprave i smanjenja administrativnih tereta ukida ukupno 17 obrazaca, što će u mnogome olakšati posao poslodavcima.

Zbog svega napred izrečenog Poslanička grupa Pokret socijalista-Narodna seljačka stranka-Ujedinjena seljačka stranka će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege poslanici, ušli smo u drugu nedelju koliko traje rasprava o zakonu koji je predložen zbog potrebe da se oblast ljudskih ćelija i tikva zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, ali i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Oblast ljudskih ćelija i tikva obuhvata poslove darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenje, distribucija i primena ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi od živog davaoca ili od umrlog lica. Kada sagledamo celokupni tekst Predloga zakona dolazimo do zaključka da je njegov osnovni cilj uspostavljanje visokog nivoa bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva do kog će se doći kroz definisanje i formiranje banke ljudskih ćelija i tkiva, definisanje registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze, uključivanje u republički program za presađivanje ljudskih organa na teritoriji Republike Srbije, uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti ljudskih ćelija i tkiva u svim ustanovama kao i u Upravi za biomedicinu i jasan inspekciji nadzor u oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Da bi se uspostavio visok nivo bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva Predlog zakona je na jasna i nedvosmislen način definisao ulogu zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti precizirajući osnovnu delatnost banke ljudskih ćelija i tkiva, definišući je kao zdravstvenu ustanovu ili organizacionu jedinicu zdravstvene ustanove na tercijalnom nivuo zdravstvene zaštite i plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada i koji obavlja minimum poslova obrade, očuvanja, skladištenje, distribucija ljudskih ćelija i tkiva sa tim da može obavljati poslove dobijanja i testiranje ćelija i tkiva. Hvala vam.