Gospodine ministre, naš ovlašćeni predstavnik je govorio o tome da se nedovoljno ceni ratno iskustvo naših proslavljenih oficira i ja moram sada zbog javnosti, jer verovatno vi, gospoda, to znate, da potenciram nešto što se dešava u Ruskoj Federaciji. Tamo je, naime, uveden kao obavezan predmet na postdiplomskim studijama predmet ratnog vojnog iskustva koje Rusija ima kao velika i moćna država, a znate dobro i stav Srpske radikalne stranke da je neophodno da se pokrene pitanje našeg učlanjenja u ODKB kako bismo imali čvrsti vojni savez sa Rusijom i kako bismo se oduprli svim budućim izazovima i svemu onome što nam neprijatelji sa zapada spremaju.

Međutim, moram sada da iskoristim i ovu situaciju, gospodine Vulin, a ujedno i vama da dam eventualno mogućnost ako želite o tome da pričate, da prokomentarišem nedavni sastanak koji je održan u Generalštabu, kada su pozvani svi bivši načelnici Generalštaba. Tom pozivu se odazvao i Zdravko Ponoš, za koga javnost zna da je potpredsednik ove stranke Vuka Jeremića, a on zapravo predstavlja veliku bruku i sramotu. Taj otpadak žutog režima, koji je mnogo štete naneo Vojsci Srbije, naročito zbog činjenice da i sada kao bivši načelnik Generalštaba nastavlja da blati srpsku vojsku, pa je tako pre nekoliko dana u jednoj televizijskoj emisiji uživo sve najgore govorio, i da mi imamo ne znam kakvo naoružanje, i našu saradnju sa Rusima i sve najsavremenije tenkove i oružje koje smo dobili od braće Rusa, o svemu tome je najpogrdnije govorio i zaista je bruka. Ako treba neko da dođe u Generalštab, ako neko treba da dobije najviše vojne počasti i zasluge, to su takvi srpski generali kao što je general Delić i svi oni koji su upravo kroz svoje vojničko delovanje i iskustvo pružili otpor neprijatelju i spašavali srpski narod i srpsku teritoriju.

Dakle, ovako nešto da se više nikada ne ponovi, jer upravo je, vidite, taj izdajnik to koristio i rekao je kako je on tamo otišao, verovatno je to bilo protokolarnog tipa, i davao je savete. Pa, može Kolindu i Androkovića da savetuje, a svakako ne može vas, gospodine ministre, i časne srpske vojnike i oficire. Hvala.

Gospodine Marinkoviću, vi ste bili dužni da zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije kada je govorio poslanik Zoran Živković iz razloga što je on na najgrublji način uvredio dostojanstvo i Vojske Srbije i Vojske Republike Srpske i narod Republike Srpske Krajine koji je sada pod ustaškom okupacijom i sve dobrovoljce i sve rezerviste i sve vojnike koji su junački branili naš narod na Kosovu i Metohiji pod NATO bombama kada je njihov mafijaški, kasnije premijer, a tada njegov partijski saborac Zoran Đinđić pozivao da se još 15 dana bombarduje Srbija.

To govori čovek koji nema jednog jedinog dana u vojsci, nije služio vojni rok. Čovek koji se usuđuje da posle svog zla koje nam je naneo njegov režim posle 5. oktobra, a dobro znamo ko je kriv za raspad i bivše Jugoslavije i razbijanje jedinstvenog etničkog, nacionalnog i verskog prostora na kome su živeli Srbi, upravo njegovi prijatelji koji su omogućili da takvi pučisti i takvi izdajnici srpskog naroda posle 5. oktobra dođu na vlast.

Vi ste bili dužni da ga upozorite da tako ne može da se govori u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mi smo suverena država. Mi želimo ujedinjenje sa Republikom Srpskom za koju su mnoge žrtve pale, desetine hiljada žrtava, nekoliko stotina hiljada naših sunarodnika je proterano za vekovnih ognjišta pod komandom ustaških vojnih hordi i zaista je nedopustivo da se na ovakav način vređa dostojanstvo svih narodnih predstavnika, ali to može da u radi samo neko ko ničega, očigledno, nema kod sebe, kada je spreman tako nešto da izgovori.

Ovu su reči za ustaški sabor, nisu za Skupštinu Srbije, jer ovde sede ljudi i mnoge kolege i mnogi imaju svoje očeve i svoje stričeve, braću, koje su sve dali, kao i gospoda koja sede u uniformama, za odbranu vekovnih srpskih zemalja.

Mi sa ponosom možemo da kažemo i da smo ponosni i na to, evo i u susret Danu Vojske Republike Srpske što smo stvorili Republiku Srpsku, a oslobodićemo i Republiku Srpsku Krajinu i to će se jednog desiti.

Hvala, gospodine Arsiću.

Reklamiram čl. 27. i 32. Očekivala sam da ćete malopre da reagujete sa mesta predsedavajućeg zato što je na najgrublji način govornik Igor Bečić iz klupe, što je nedozvoljeno, dobacio koleginici Radeti, obrativši joj se rečima „taj član, gospođo“.

Prvo, ona nije za njega nikakva „gospođa“, već pravnik sa odličnim pravničkim iskustvom, potpredsednik Narodne skupštine, za razliku od njega koji je italijanskog predsednika nazivao Serđo „mortadela“, koji govori o tome da mi pričamo ovde o nekom zakonu, da se neko „bije“, jer govorimo o zakonu BIA, itd, vi ste slušali sve te nebuloze, da ne može čovek da pročita ono što je napisao, ujedno i da kažem da je zaista, osam godina sam bila tada kao jedini zastupnik manje zastupljenog pola u Odboru za odbranu i bezbednost i to kada su ovi žuti harali i radili šta su hteli. Svedok je i gospodin Panić, koji je jedini profesionalac, istrajni, već više decenija u agenciji ili Službi državne bezbednosti.

Tada nisam mogla da verujem da će, kada je bilo najgore moguće vreme, i pod tim Vukadinovićem i pod Tadićevim režimom i pre toga, mafijaškim režimom Đinđića, da će da dođe na mesto predsednika Odbora…

(Radoslav Milojičić: Na šta ovo liči?)

Hajde ti ućuti malo, nemoj da dobacuješ, ja govorim, javi se za reč. A vi uvedite red.

Dakle, da će da dođe na mesto predsednika Odbora za kontrolu službe bezbednosti neko ko prvo ne zna da čita a kamoli da govori…(Isključen mikrofon.)

Koleginice Majkić, vi ste započeli jednu temu, a ja ovde, malo će biti čudno, pošto ste vi iz vladajuće strukture da se u jednom delu složim sa vama.

Dakle, sve ono što se dešavalo u prošlosti, vi niste ispravili, ali ja ću da govorim konkretno o jednom delu vaše diskusije, a tiče se lopovluka DS, jer evo ovde sedi Aleksandra Jerkov, kao predstavnik tog režima koji je žario i palio, pljačkao po Srbiji, ostavljao ljude bez posla i to je u stvari najveći zločin. Progon ljudi sa radnih mesta, ostavite ih na ulici, nigde ništa nemaju, nemaju deca hleba da jedu, ništa. Evo, vidim ovde, njoj je sve lepo, kucka poruke, uživa, prima poslaničku platu. Pa, dobro kakve tezge da ogovara, gospođo Radeta, to ona najbolje zna.

Sa druge strane mi imamo situaciju da je ključni problem to što su ostale te žute sudije u najvećem delu u osnovnim sudovima. Ja sam govorila, gospodine ministre, vi to najbolje znate kada ste preuzeli resor, videli ste koliko je preduzeća koja su ovi iz žutog lopovskog preduzeća oterali u stečaj. Sto osamdeset osam je po popisu iz 2015. godine, a možda se to i povećalo kasnije, možda i vi predsedavajući to znate jer ste član Odbora za finansije, ali najveći je problem što ništa nije moglo da se uradi sa ljudima koje je vlast sistematski obmanjivala, pljačkala i to je zapravo počelo od 2001. godine i kada je došlo dotle, što bi narod rekao, da je već više blata i vode preko glave, ljudi su morali sami da se snalaze i da traže poslove.

Sada, koleginice Majkić, kada se obraćate na tu žutu lopovsku stranu, vi morate da imate u vidu to, pošto pretpostavljam da je isti problem i kod vas u Kikindi, kao i kod mnogih drugih kolega u gradovima Srbije, da to njih ništa ne dotiče. NJima je najvažnije kako da ruše ustavni, državni poredak, da slušaju naloge Skota i ostalih zlikovaca sa zapada, da što više rade protiv svoje zemlje i svog naroda, da što više izmišljaju, kleveću i lažu, da optužuju srpske junake poput našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja za koga ste svedoci, kao i čitav srpski narod da se sam borio protiv zlikovaca iz Haga, da je ratni zločinac, to čusmo od ovog lopovskog preduzeća i lično iz usta Aleksandre Jerkov, jutros.

Znate, kada mi moramo u takvoj jednoj atmosferi da vodimo skupštinsku raspravu onda se postavlja pitanje, a šta vi radite i gde ste bili svih ovih godina da te lopove procesuirate, da ih označite da su izdajnici, da su radili zlo protiv svog naroda i protiv svoje države, a znate, a tako je kolega Markoviću, Orliću, da vas dalje ne prozivam iz klupa, da to kažete da to čine i dalje, da se sastaju na prijemima sa pojedinim ambasadorima zapadnih zemalja, da kleveću svoj narod, svoju državu, da sve rade zajedno. Pa, da, što kaže gospođa Radeta, neki idu i u neke, verovatno hotelske sobe i na prijeme i tako dalje.

Dakle, sve to gledate, nemo posmatrate i mi sada treba u jednoj ovako uglađenoj i finoj atmosferi da vodimo raspravu o zakonu koji u suštini nije toliko bitan za prosperitet države i naroda, ali znate morate jasno da žigošete sve one koji su zlo za srpski narod i srpsku zemlju.

Ja ću to, kao i kolege srpski radikali da činim svuda i na svakom mestu i kada se isključe kamere i kada nisam za skupštinskom govornicom, jer kako god da pogledate, a imate stenograme svih sednica koje smo imali do 2012. godine, dok su oni žarili i harali po Srbiji, videćete da je ostala samo pustoš i da takvim ljudima svakoga dana to treba ponavljati kako bi možda to doprlo do njihovih mozgova, ali ja ne verujem da to ikada može da se desi.

Verovala sam gospodine Arsiću, kao političar sa višegodišnjim iskustvom i kao neko ko zna da je svaka uvreda i povreda dostojanstva Skupštine nešto kada treba da reagujete, da ćete to da uradite prilikom govora Gorana Ćirića. Bili ste dužni da zaštitite i dostojanstvo Skupštine i narodnih poslanika od takvih kleveta i laži koje su izgovorene u trenutku kada je on dobio pravo na repliku.

Pominjanje devedesetih godina, stradanje srpskog naroda i svi zločini koje smo pretrpeli od ustaških hordi…

Sve ono što je naš narod morao da podnese zbog takvih koji podržavaju politiku zapadnih moćnika koji su sve uradili da nam rasture zemlju, da proteraju narod, da ljudi ostanu bez svojih ognjišta, a da se pri tome taj koji je govorio ne priseti svog perioda kada mu je bilo veoma lepo i kada je uživao kao direktor Pošte, uljuljkan u sve svoje funkcije…

(Narodni poslanik Aleksandra Jerkov dobacuje ali se ne razume.)

Ja bih vas zamolila da ovoj spodobi tamo kažete da me ne prekida kada govorim.

… i kada koristim svoje pravo kao narodni poslanik. Ja sam se pozvala na član 107. i član 27. i molim vas da ubuduće zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine od takvih koji bi trebalo da ćute i da se pokriju ušima i da reč ne progovore zbog svega lošeg što su uradili i narodu i državi.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, ovaj deo zakona koji se odnosi na načelo upravljanja sistemom javnih politika je prilika da pokrenem jedno pitanje, s obzirom na to da tačka 11), koja govori o načelu javnosti i partnerstva, kao i prva i druga tačka o ekonomičnosti i finansijske održivosti, mogu da se podvedu pod nerazumevanje mnogih građana Srbije zašto i dalje tolerišete da italijanska fabrika „Fijat“ vrši torturu nad radnicima u kragujevačkoj „Zastavi“.

Naime, taj problem je otpočeo još pre 10 godina, tačnije od momenta kada je „Fijat“ počeo proizvodnju svog modela u gradu u kome živim i gde sam rođena i gde radnici, bez obzira na to što su uz pomoć države, a ne italijanske fabrike, dobili posao, a objasniću i kako, sve to mi građani Srbije iz budžeta plaćamo. Italijani su nas opljačkali u ovom poslu. Država je dala 50.000 evra za svako novo otvoreno radno mesto. Država Srbija, o tome smo govorili na našim konferencijama za novinare, plaća poreze i doprinose, to ne rade Italijani. Država Srbija je ta koja je dala garancije za „Fijat“, odnosno za njihov kredit koji su uzeli od Evropske banke, naša garancija koja je ratifikovana ovde u Skupštini za kredit od 500 miliona evra i tako tome nema kraja.

Da ne govorim o tome da je grad Kragujevac, koji je inače u provaliji zato što je vodi nesposobni Vladimir Nikolić, i to vi svi dobro iz SNS znate, da on nije sposoban za tu funkciju, pada u sve veću provaliju i iz razloga što smo mi „Fijat“ oslobodili na 10 godina od lokalnih taksi. To je uradio, pre svega, Mlađan Dinkić, zajedno sa Borisom Tadićem, sklapajući takav posao.

Sada, zašto vi ne date odgovor mojim sugrađanima i radnicima koji su zatražili još plus pored toga što trpe takvu torturu, ono što dobijaju svi radnici „Fijata“ u svetu, a to je da im se plati tzv. bonus efikasnosti. Jer, znate, jutros kada sam iz Kragujevca krenula na posao, srela sam u komšiluku čoveka koji mi je rekao da njegov sin, inženjer mašinstva, koji nije mogao da nađe prvobitno posao u svojoj struci, a sada radi u jednoj privatnoj kompaniji, je radio sedam meseci u „Fijatu“.

Radio je na postavljanju sedišta u modelu 500-l. NJegova sekundaža za to je 16 sekundi. Ako slučajno uđe u sedamnaestu ili osamnaestu sekundu, on biva kažnjen. On čovek kaže da je prosto nemoguće da se norma ispunjava na takav način. Pauza od pola sata za odmor, rade kao roboti, bez bonusa, za oni koji uspevaju i pored takvih nenormalnih sekundi da ostvare svoju normu, onda nema onoga što radnici traže. Zatražili su od premijerke Brnabić i od vas, od članova Vlade, da im pomognete.

Zaboga, kažu iz rukovodstva i iz poslovodstva pljačkaškog „Fijata“ – oni na to nemaju pravo zato što im je povećana plata. Pa, plata im je usklađena sa minimalnom cenom zarade i taj bonus od 6% je nešto što oni moraju da dobiju, jer rade u fabrici koja je dužna to da im da.

Nemam još puno vremena, jer sad trošim i vreme poslaničke grupe. Ja bih molila nadležne da reaguju i da se zaštite svi oni koji, nažalost, moraju i kako-tako da rade u fabrici koja može da, što bi naš narod rekao, podvije rep i da ode, jer, evo, već uskoro ističe tih 10 godina.

Podneli smo amandman na naslov iznad člana ovog zakona potpuno bespotrebnog. Da je ovaj Predlog zakona došao, gospodine Stefanoviću, u vreme vladavine Mlađana Dinkića, koji je smišljao razne master, akcione i druge planove, mi bismo možda i razumeli, ali sada, u ovom trenutku da prevodite, i to na nevešt način, što smo pokušali da objasnimo i u načelnoj raspravi ministru Đorđeviću, zakon koji apsolutno nema nikakvu svrsishodnost niti smisla pored Zakona o javnoj upravi, pored Zakona o državnoj upravi, pored svih postojećih pozitivnih zakonskih propisa ovo je potpuno besmisleno.

Mi ćemo dalje, kroz amandmane da vam ukažemo na to da sve ovo što ste vi prepisali i preveli u procesu usklađivanja zakonodavstva Srbije, što je potpuno pogrešno, sa zakonodavstvom EU nije dobro, a uostalom je i neprimenjivo. Kada pogledate ovaj zakon, i ne može da se primenjuje. Mogu da se primenjuju određeni planski sistemi za pojedine resore i pojedine oblasti, a sam zakon po sebi ne znači ništa.

Zbog javnosti i zbog toga što ministar to nije hteo ni da shvati, niti da odgovori, mislim na ministra Đorđevića, opet ću da podsetim da je ovo sve došlo kao neka novotarija, ali preuzeto iz američkog političkog sistema, jer je izvesni Hauard Levison još 1958. godine obrazovao u Americi tzv. sistem javne politike i vi to sada uneli u srpsko zakonodavstvo, što je potpuno besmisleno, kao što je i ceo ovaj zakon.

Gospodine Stefanoviću, evo, ovo je prilika da govorimo o tome na koji način su urađeni određeni akcioni planovi i razna planska dokumenta od momenta kada je SNS preuzela vlast.

Osvrnuću se na dva, ako mi vreme dozvoli. Najpre, na prvi iz 2015. godine, to je Akcioni plan za rešavanje situacije u 188 preduzeća koja su bila u procesu privatizacija u kojima je pokrenut stečajni postupak.

S obzirom na to da ste vi imali jednog ministra koji je sada narodni poslanik, a koji vam se oteo i koji je bio na čelu te stečajne mafije, moje pitanje za vas je – šta se desilo sa svim tim ljudima koji su ostali bez posla u tim preduzećima? Šta su uradili stečajni upravnici za protekle tri godine? Kako će biti i iz koje mase sredstava namireni radini koji su bukvalno posle 20 i 30 godina ostali na ulici?

Imamo slučaj „Autosaobraćaja“ u Kragujevcu, gde je preko 800 ljudi ostalo bez posla, a država je to mogla da reši, jer grad Kragujevac i Vlada Republike Srbije su bili većinski vlasnik tog preduzeća.

Da mi objasnite, s obzirom na to da ste otpočeli polemiku sa gospođom Radetom, oko vašeg Akcionog plana za industrijalizaciju, odnosno za otvaranje novih fabrika, o čemu je gotovo svakodnevno reč, iz meseca u mesec, i hvalite se tim projektima, kako je to Vlada Republike Srbije dovela fabriku „Simens“, kada svi mi koji smo rođeni i živimo celog života u Kragujevcu i radili smo u nekim industrijskim sistemima, eto, poput mene u nekadašnjoj „Zastavi“, odnosno izvoznom sektoru tog preduzeća, pa znamo i ko su ti inženjeri i ko je gospodin Milanović, i isto tako, znamo da je to lični projekat gospodina Milanovića, vlasnika „Milanović inženjering“, koga je „Simens“ preuzeo i koji je svojom uspešnošću uspeo da dovede fabriku „Simens“ u Kragujevac?

Šta ćete da uradite u trenutku kada bude istekao aktuelni ugovor sa „Fijatom“, s obzirom na to da je Kragujevac u teškoj provaliji? Vi i dalje držite onog nesposobnog Radomira Nikolića za gradonačelnika. Problemi se gomilaju, a radnici u „Fijatu“ strepe da će ostati bez posla, jer fabrika ne radi punim kapacitetom. Ono što je jasno svima koji prate globalnu scenu i autoindustriju u svetu je da je ovaj model potpuni promašaj i da ne može u tom smislu i kako je to Dinkić sa svojom žutom mafijom zamislio, da se probije na svetsko tržište po ovoj ceni i po ovom kvalitetu.

Kod definisanja pojmova, gospodine ministre, i pravaca delovanja Vlade Republike Srbije u oblasti, kako vi kažete ovde i prihvatili ste u ovom zakonu, javnih politika, izostavili ste AP Kosovo i Metohiju, jer u članu 1. u stavu 1. se navodi samo autonomne pokrajine. To je bila naša intervencija.

Ja moram da vas podsetim, i vas i gospodina Arsića, ali i sve druge kolege i građane Srbije, pre svega, da je toliko katastrofalno bilo delovanje vaše u pravcu i oblasti kada je u pitanju Kosovo i Metohija, da ste dolaskom na vlast prihvatili briselske sporazume, pogazili ste Rezoluciju 1244, pitanje statusa i života i svega onoga što se tiče naše južne pokrajine ste izmestili iz Ujedinjenih nacija kod zlikovaca iz EU i počeli pregovore u Briselu.

Radi podsećanja, a to su činjenice koje ne možete da osporite, a danas čitavog dana slušamo hvalospeve o raznim investicijama i projektima, od Kuršumlije do Horgoša, Malog Zvornika, Šapca, itd, nema nijednog poslanika, bez obzira da li ste sa Kosova i Metohije ili niste, koji je spomenuo da 35 hiljada ljudi nema više svoje domove u južnoj srpskoj pokrajini, a prihvatili ste taj Briselski sporazum i time doveli Srbiju u ovakvu situaciju, da je sve teže, omča oko vrata, sve više ucena do konačne ucene da priznate nezavisnost te šiptarske kvazi tvorevine.

O čemu mi onda da pričamo? DŽaba vama što se vi upinjete da nam objašnjavate kako u Kuršumliji, u Vranju, u ne znam kom gradu su svi ti projekti, a zaboravljate na ljude koji su morali da izbegnu iz svojih domova i zaboravljate na blago Srbije i na to da smo ostali bez kombinata „Trepča“, do 2016. godine, od kada su Šiptari izglasali zakon o trepčinom kombinatu, još uvek se ne rešava to pitanje na način da Srbija dobije ono što joj pripada. Niti će to moći da se reši. Jer, sve stvari gurate pod tepih, sve zbog toga da bi vas primili tamo gde su osvedočeni neprijatelji srpskog naroda, a to je Evropska unija.

Vi ste povredili član 27. i član 107, jer ste, za razliku od kolege koji se javio da govori o amandmanu koji sam podnela, vi ipak poznavalac i Ustava i zakona i teritorijalnog uređenja Republike Srbije.

Valjda ste svi dobili ovu knjigu – Zbirku propisa, Ustav i to da Srbija ima dve autonomne pokrajine. I nije stvar ni u kakvom metodološkom uređenju. Jer, do trenutka do kada je prestala da se vodi briga o Kosovu i Metohiji, a to su radili žuti pre vas, iz zakona je prestalo navođenje autonomnih pokrajina.

Podsetite, gospodine Arsiću, to ste trebali sada da uradite i to je vaše kršenje Poslovnika, kolegu da Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju i objasnite, kada ste onomad bili radikal, da je to stajalo u zakonima koji su važili do 2000. godine.

Gospođo Gojković, meni je žao što niste bili tu jer biste vi, vaš prethodnik, a vi sada predsedavate je povredio član 27. jer ste mu dali ovlašćenje da vas dosledno zameni.

Član 107. jer se dostojanstvo Skupštine odnosi na sve učesnike na sednici, pa samim tim i na ministra Đorđevića. Vi da ste bili na tom mestu gospodina Marinkovića, koji je povredio ove navedene članove, verujem da biste vi svakako reagovali, jer je ministar želeći, a to je učinio u suprotnosti sa članom 107, jer to nikako nije dostojanstvo Skupštine Srbije, da objasni kolegi Aleksandru Šešlju, kako je ipak primeren u zakonu izraz – javna politika, onda je trebalo da objasni i odakle taj izraz.

Pošto ste vi učena, što bi naš narod rekao, žena i u politici toliko dugo, i sada ste rekli pravci politike, ispravno ste se izrazili od predlagača, odnosno Vlade, onda je trebalo i gospodin Đorđević da kaže da od izvesnog Harolda Lasvela, američkog politikologa, koji je živeo u prvoj polovini prošlog veka, potiče taj izraz „javne politike“ i da nikakve veze nema sa zakonodavnim sistemom Republike Srbije, od kada je sveta i veka i od kada je ova Skupština na ovom mestu i od kada je srpski parlamentarizam uopšte.

Prema tome, ja molim da svako ko bude ubuduće predsedavao, opomene i ministra Đorđevića koji koristi te strane izraze i hvali se njima i izvesnim Amerikancem koga sam pomenula, a isto tako kroz prevođenje na pogrešan način engleskih reči, pa otuda i ova reč „realistično“ na šta je ukazao ispravno poslanik Šešelj, za razliku od svih ministara u Vladi, a ja verujem da ćete vi gospođo Gojković da se složite sa mnom…

Molim vas član 107. i to sam navela. Dakle čl. 27. i 107, jer svi učesnici na sednici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, ovo nije američki kongres.

Ovo nije američki kongres gospodine Đorđeviću, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.