Gospodine Marinkoviću, ja sam sačekala da predsednik gospođa Gojković, kao ovlašćeni predlagač završi svoje izlaganje, i ja neću biti toliko fina u obraćanju kada ću da komentarišem ono što se desilo, što je povreda dostojanstva Skupštine i član 107.

Gospodine Marinkoviću, bili ste dužni, kada ste videli da poslanik Balša Božović govori kao promoter Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da prekinete izlaganje zato što na najgrublji mogući način vređa žrtve zločinačkog NATO bombardovanja, kao i sve ljude koji su oboleli i, nažalost, još će mnogi oboleti od posledica tih njihovih bombi, a upravo je to tema o kojoj mi treba danas da raspravljamo – kako će komisija Narodne skupštine, sastavljena od predstavnika većine političkih stranaka, da utvrdi šta su ti zlikovci radili?

Sada nemam vremena u ova dva minuta da citiram neke od izjava zločinaca i onih koji su bili najveći promoteri, politički i vojni, tog i takvog bombardovanja naše zemlje. Verujte mi da ti citati ni malo ne odudaraju od onoga što je govorio i Balša Božović.

Da napravim jedno poređenje, poslanik Miljan Damjanović, koji je izašao upravo iz sale, je otišao na Odbor za evropske integracije da zatraži smenu Nenada Čanka, koji je pozivao da u Narodnu skupštinu dođe Vjosa Osmani, koja je ideolog UČK i to je razlog za smenu Nenada Čanka. Dakle, poslanik Miljan Damjanović je isto godište kao i Balša Božović, rođen 1983. godine. Ovaj u Beogradu, Damjanović u Prizrenu. Zamislite vi sada da se jedan Balša Božović, koji je bio uljuškan u svoj slobodan i fini život 1999. godine, na takav način obraća, a u Skupštini Srbije ima i predstavnika poput Damjanovića, koji je za razliku od njega…

Molim vas da završim.

… koji je za razliku od njega bio u svom rodnom Prizrenu, njegova braća i otac u vojnim uniformama branili od zločinačke NATO agresije, njegova majka, medicinski radnik, je svuda gde je pala zločinačka bomba ispitivala kakva je voda i umrla je od posledica kancera i od tih zlikovaca. Sada mi treba da slušamo i da kažemo – u redu je, ti to po Poslovniku možeš da kažeš. Ne može da govori tako i mora shvati odgovornost za to.

Gospodine Marinkoviću, povređeno je na najgrublji mogući način dostojanstvo Narodne skupštine. Vi ste bili dužni da reagujete kada je govorio poslanik Aleksić iz Trstenika, koji se ovde lažno predstavlja kao promoter neke stranke koja nije izašla na izbore, a čije je predsednik Vuk Jeremić upravo onaj Vuk Jeremić koji, dok je naš narod stradao pod zlikovačkim NATO bombama, je bio uljuljkan u toplom stanu u Londonu kod svog tate. Znači, pobegao je iz Srbije, baš kao što je i Zoran Đinđić i čitav vrh DS je tada tražio da se Srbija još više bombarduje kako bi ispunili sve uslove od zapadnih nalogodavaca, tih zlikovaca koji su razorili Srbiju.

Da bi neko bio kvalifikovan, bez obzira iz kog mesta dolazi, evo to je koleginica Turk, ima kolega koje su takođe iz tog kraja Srbije, da bilo o čemu govori, zašto ovaj prethodnik nije, mora da zna da postoji određena vremenska distanca kada se nešto utvrđuje, znači da ima osnovne i elementarne kvalifikacije o čemu će više da govore i general Delić i lekari koji su iz različitih političkih stranaka, pa tako ne da slaže i obmane građane Srbije da je formirana komisija, što nikada nije, jer tada je bila državna zajednica Srbije i Crne Gore. Tako da, Vlada Republike Srbije i Mirko Marjanović i učesnici u Vladi SRS nikako nisu mogli da formiraju takvu komisiju.

Znači, ovaj prethodni govornik to ne zna, vi ste bili dužni da ga na to upozorite, jer upravo sada je prvi put da, doduše, to je moglo da se uradi i ranije, ali prvi put da potiče inicijativa da se formira nacionalna komisija koja će na žalost da utvrđuje koliki je procenat i koliko učešće od zlikovačkih NATO bombi je u malignim obolenjima u Srbiji.

Podaci govore, i to je zapanjujuće, o tome je govorio i predsednik Šešelj, da je to 2,7 puta. Ako to nekome nije dovoljno, nekom ko predstavlja u svakom smislu izdajničku opciju za ovu zemlju da se obrati na takav način, onda zaista vi treba da reagujete, jer to je najgrublje kršenje dostojanstva Skupštine, sramota za svakog časnog građanina Srbije.

Vi ste, gospodine Marinkoviću, narušili dostojanstvo Narodne skupštine. Javljam se po članu 107. i članu 27. jer ste pokušali na najgrublji mogući način, kao potpredsednik Narodne skupštine i narodni poslanik, da izvršite uticaj na medije. Vi znate da to nije dozvoljeno po Ustavu naše zemlje i da vi ne možete sa mesta predsedavajućeg da govorite medijima šta će da rade i o čemu će da pišu. Svi ti ljudi imaju ime i prezime i u dnevnom listu „Alo“ i u drugim dnevnim časopisima, pod punim imenom i prezimenom novinari su napisali ono o čemu je govorila potpredsednik gospođa Radeta, da je Zorana Mihajlović trošila državne pare na donji veš i na parfeme, tako da ste bili dužni isto i u ovom trenutku da reagujete kada vam govore iz pre svega vladajuće koalicije šta treba da radite.

Upozorila sam vas na to da vi treba da imate svoj dignitet, vi ste valjda intelektualac i predstavnik druge političke stranke, koja je u koaliciji sa SNS i valjda vama ne treba niko da suflira kako ćete da vodite sednice. S druge strane, dužni ste da upozorite Zoranu Mihajlović da je ona ovde gost, kao član Vlade, potpredsednik Vlade, ne verujem za dugo, jer uzdam se u to da će i Aleksandar Vučić i Ana Brnabić da poslušaju ono što govorimo mesecima, da ona radi pre svega za interes zapada i Amerike i da je smene sa mesta ministra.

Što se tiče izbornog rezultata, ona najmanje treba da licitira ko koliko ima. Ona ima nula glasova jer niko ne može da je podnese u SNS. (Isključen mikrofon.)

Naravno da želim.

Gospodine Marinkoviću, oduzeli ste mi 30 sekundi. Samo da vam kažem da niko ovde u sali ni od koleginica, a ne verujem ni od pripadnika, uslovno rečeno jačeg pola ne očekuje da Zorana Mihajlović zna da napravi slavski kolač ili gibanicu.

Kao što smo govorili u toku ove rasprave i o Zakonu o vojsci, jasno je da odbrambenu politiku zemlju, vojne i političke saveze ne definiše vojska. Upravo zbog toga mi treba da pomognemo našim oružanim snagama da u budućnosti budu još opremljenije, da bude naša zemlja zaštićena apsolutno od svakog nasrtaja i pokušaja nasrtaja krvožednih NATO članica.

Zbog toga insistiramo na tome, evo već koji dan raspravljamo, da je neophodno započeti proces učlanjenja Srbije u ODKB.

Ali, ja ću, gospodine ministre, da govorim o onom konceptu, odnosno onom delu koji se tiče Vojske Srbije o kojima je uvek nepoznanica i javnost malo zna, a to je moral vojske. Apsolutno možemo da kažemo od davnina da je moral srpskih vojnika uvek bio na najvišem nivou i otuda onaj NJegošev stih: „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“. A da bi to bilo još bolje u budućnosti, potrebno je i vezano je za ovaj amandman na član 2, da se apsolutno usredsredite kao ministar u Vladi Republike Srbije na to da se prestane više sa davanjem i garancija i pomoći za propala javna preduzeća, da Narodna skupština Republike Srbije pomaže elektroprivredu i njene satelite, umesto da se daje za vojno-tehničko usavršavanje vojske, da se ulaže u potpunu profesionalizaciju i do kraja, ona, dakle, nije izvršena do kraja naše vojske. Mislim na to da se kod selekcije budućih profesionalaca u vojsci upravo vratimo na ovaj NJegošev stih ili na sve ono što je govorio slavni general Živojin Mišić.

U tom smislu, mi možemo da pozdravimo to što ste vratili ono što je najvažnije za vojsku, a to je oficira za moral, ali svakako morate, gospodine ministre, kao ministar u Vladi da se borite protiv toga da neke prozapadne nevladine organizacije budu izbrisane sa budžeta, da se da za vojsku.

Gospodine ministre, pošto je zaokruženo formiranje vojnog univerziteta, ono na šta SRS želi da skrene pažnju, a o tome je malopre govorila i koleginica Radeta, a tu su i časni oficiri iz Generalštaba, iz Ministarstva, je svakako da mora da se povede računa o elitnom vojno-nastavnom kadru.

Zbog čega to govorimo? Zbog toga što neka statistika pokazuje, a tu su i gospoda oficiri koji to vrlo dobro znaju, jer i sami su prošli to, da skoro jednu trećinu svog života svaki oficir provede u učenju, jel tako? Sada, ono što je bitno, posebno zbog budućih generacija, posebno zbog toga što od kadeta koji su počeli svoje obrazovanje na Vojnoj akademiji pre 10-ak godina, mi sada imamo i dosta, skoro 9% i žena poručnika, imamo i govorim o manje zastupljenom polu, mnogo mladih generacija koje su se specijalizovale za pojedine stručne oblasti u okviru Vojske.

Ono na šta mi želimo da ukažemo pažnju kroz podnošenje ovog amandman da je neophodno da se striktno povede računa i da se posebnim zakonskim okvirima definiše naučno-istraživačka oblast, vezana sve buduće poteze vojske. Zbog toga što je bitno da se u susret nekim novim izazovima mi suočimo sa time šta će biti u budućnosti, zato insistiram, evo ja, o tome govorim danas već drugi put, govorila je koleginica Radeta, ostale kolege srpski radikali. Zbog toga što je taj naučno-tehnološki razvoj za zemlju Srbiju koja je okružena zemljama NATO zlikovaca, i zbog svih izazova vezanih za KiM, neophodno je zbog tih budućih generacija da se stavimo pod eto, žargonski rečeno, pod kišobran Rusije i u ODKB, da se učlanimo.

Verovatno ću morati dva puta da se javim.

Gospodine Milićeviću, dužni ste bili da zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine, a i prethodni govornik nije imao pravo na repliku i ovo što je rekao nije istina, pa sad ja zbog toga moram da vas kritikujem i da koristim taj član 27. i 107. jer jednostavno neko ko se do juče zaklinjao u Veliku Srbiju, ko je bio narodni poslanik SRS i to dva puta na prolaznom mestu, kao krajiški Srbin, kao neko ko se zalagao za ideologiju srpskog nacionalizma, koji je govorio ono što je istina, a to je da je Vojislav Šešelj najveći srpski junak, koji je imao javne nastupe na televiziji, koji je bio zamenik šefa poslaničke grupe, a to sve Aleksandar Martinović, sada je milion puta slagao u Narodnoj skupštini, slagao da u poslaničkog grupi SRS nema ni jednog krajiškog Srbina, nikoga ko je morao pod naletom ustaških hordi da pobegne sa svog vekovnog ognjišta i obraća se, zamislite, Vjerici Radeti, koja je rođena pored ustaškog Livna, u selu Guber, koja je tamo odrasla, završila školu, čiji roditelji su bili ugledni stanovnici tog mesta, kao i sve Radete tamo, koja je morala i čitava njena porodica 1995. godine da izbegne u Srbiji i obraća se svima nama, a da ne govorim o Miloradu Mirčiću, LJiljani Mihajlović, koja je poslanik SRS i koja je, za njegovu informaciju, sekretar Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.

Prema tome, povedite računa, gospodine Milićeviću, kada vam takvi sufliraju, a vi ste veoma odgovoran čovek. Vi ste član SPS, koja vas je kandidovala za to mesto i u demokratskoj atmosferi svi poslanici su glasali da budete potpredsednik Skupštine, da oni koji pojma ni o čemu nemaju vama, koji ipak nešto znate, ne sufliraju kako treba da vodite sednicu Narodne skupštine.

Evo, već sada ste, kolega Milićeviću, mogli da vidite, kao i čitava javnost, kakav je karakter Aleksandra Martinovića. On je zarad svoje političke promocije i pokušaja da skrene pažnju sa toga da je slagao da u SRS, u našoj poslaničkoj grupi nema nijednog Srbina iz Republike Srpske Krajine, a ja sam rekla da je gospođa Mihajlović, koja je uzgred i bila na rednom mestu broj 3. izborne liste SRS – Dr Vojislav Šešelj, sekretar Vlade Republike Srpske Krajine, pokušao zamenom teza i prozivanjem ovih časnih ljudi, koji iako pripadaju drugoj političkoj stranci, da podižu ruke samo zbog toga da bi on javnosti dokazao.

Kakve to veze ima, znate, da bi on meni ukazivao na to odakle je gospodin Atlagić, kog uzgred budi rečeno poznajem najmanje 20 ili 25 godina, od kad je Martinović išao u osnovnu školu? To ne umanjuje to da on sada ima odgovornost da treba nešto da kaže. Ali, znate, da se sada vrši zamena teza, a podsetiću vas, jer to je bio vaš posao, gospodine Milićeviću, i sad bi trebalo tri puta da se javim, sve je počelo onog trenutka kada je Miodrag Linta rekao kako se on zalaže za rešavanje stanova, kako se on zalaže za rešavanje statusa boraca iz poslednjih otadžbinskih ratova. Da vas vratim na početak, jel tako, jer sad se više ne zna kako je sve to počelo, zbog ovih laži i obmana naprednjaka, odnosno Martinovića, a mi smo upravo tvrdili da imamo zakon, da ga je napisao slavni srpski general Božidar Delić, koji takođe ima poreklo zapadno od Drine, i da imamo rešenje i za pitanje vojnih beskućnika, jer kolega Linta je rekao da je to sve rešeno.

Nije rešeno. Evo, sada u pauzi, kolega Linta, od dva do tri sata prošetajte do hotela Bristol i vidite da tamo oficiri i dan danas žive u neadekvatnim uslovima i članovi njihovih porodica. LJudi su dobili unuke u hotelu, a nije im rešeno stambeno pitanje.

Nije završen amandman Miodraga Linte.

Dakle, što se tiče ovog amandmana, on neće biti prihvaćen, jer to su amandmane koje piše poslanička grupe SNS i svako od njih pojedinačno zbog trošenja ovog sveukupnog vremena.

Želim još jednom da kažem, pošto smo se udaljili od osnovne rasprave, da nije donet zakon za rešavanje pitanja ljudi koji su učestvovali u poslednjim otadžbinskim ratovima. General Božidar Delić je više puta svoj veoma precizan, sveobuhvatan zakon obrazlagao ovde. Možete i vi, gospodine ministre, da imate uvid u njega, i to bi bilo trajno rešavanje, a ne ovakav propagandni amandman.

Što se tiče pitanja vojnih beskućnika, to je jedno veoma teško pitanje. Samo u Kragujevcu, gospodine Vulin, ima preko 100 porodica kojima to pitanje nije rešeno zbog toga što za to nije bio zainteresovan pronatovski tadašnji ministar vojni, iako je bilo sluha sa druge strane, lokalne samouprave u Kragujevcu, kompenzacijom imovine koju ima grad, odnosno razmenom i, što se tiče doma Vojske i kasarne „Vojvoda Radomir Putnik“, a takva je situacija u Čačku, gde je koleginica Radeta navela precizno da ljudi ne mogu da otkupe stanove, a isti je slučaj, nažalost, i sa već pomenutom koleginicom Mihajlović i sa njenim ocem, a ima još mnogo takvih slučajeva.

Dakle, jasno je, i time da zaključim, amandman je u propagandne svrhe napisan, da bi se pričalo o tome. Sve ovo može da se reši samo sistemskim zakonom kakav ima spreman SRS.

U odnosu na period od 2000. godine, pa evo do sada popravila se situacija u vojnom obrazovanju, ali to nije dovoljno. Ako se uporedi taj broj kadeta na Vojnoj akademiji, kojih je bilo svega stotinak, a sada je preko hiljadu, to je značajan pomak, ali veća promocija mora da bude države svuda i na svakom mestu i svih državnih funkcija da se populariše vojni poziv.

Ono što želim da iskoristim sada da vam kažem, gospodine ministre, je da posle dve godine mandata ove Vlade pitanje je koje će do kraja istrajno da potencira SRS – kada će Srbija da otpočne proces učlanjenja u ODKB? Morate da se suočite, a vi ste, verujem, odgovoran čovek i znate u kakvom smo okruženja, kakve opasnosti sve prete Srbiji. I sami ste govorili o tome na više televizija i u više intervjua da će pritisci od strane neprijatelja sa zapada biti sve veći i veći.

Ja ću da se poslužim rečima predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, koji je Amerikancima i tim zapadnim neprijateljima i Rusije i Srbije još 2004. godine rekao da će Rusija postati bez premca najveća vojna sila, super sila. Ta sila koja danas ima najsavremenije naoružanje, sila koja je preko 30 puta za poslednjih nekoliko godina svoje krstareće rakete usavršila, koja ima novu raketu „Sarmat“ od koje strepi čitav svet, ne zbog toga što hoće da osvaja svet, već da pokaže Amerikancima i neprijateljima iz NATO pakta koji vode orkestriranu, histerično kampanju protiv Rusije i njenih prijatelja, da oni mogu sve. To više ne mogu i zato im je Putin tada rekao, a i sada im je ponovio kada je bio u završnici svoje kampanje ono što ću ja vama sada reći - ako nas niste slušali na početku vašeg mandata 2016. godine da je podhitno neophodno da napravimo strateški, vojni i politički savez sa Ruskom Federacijom, slušajte me sada.

Gospodine Arsiću, onda moram da pribegnem povredi Poslovnika, i da još jednom podsetim gospodina ministra, gospodina Vulina da vojna neutralnost nije ustavna kategorija. Ja imam Ustav ispred sebe. Ovaj Ustav je donet 2006. godine. Mi smo dali saglasnost prilikom njegove izrade i imali smo svog predstavnika, imali smo brojne primedbe, ali na naše insistiranje ovakva je preambula Ustava da su KiM neotuđivi deo naše zemlje. Ali, posle toliko godina, posle perioda od 12 godina, a sada ulazimo u najžešću i najgoru moguću fazu pritisaka sa zapada, ovih iz EU za koje mislite da su nam prijatelji, a koje su članice NATO pakta, da se odreknemo dela naše teritorije.

Zato ste, gospodine Arsiću, vi trebali da, a ja reklamiram član 27. i 107, na to upozorite gospodina ministra, jer on je učesnik sednice kao i mi svi. Kada ste već pomenuli gospodine Vulin naš status u NATO paktu, odnosno status posmatrača, sama sam član delegacije Parlamentarne skupštine NATO, ali čovek koji je šef delegacije, a nažalost je poslanik, Dragan Šormaz je najveći natovac u Srbiji i Skupštini Srbije. Mi idemo na zasedanja Parlamentarne skupštine NATO gde se protežira ne vojna neutralnost već protežiranje ulaska Srbije u NATO pakt. Tako nastupa naša delegacija, a mi ne želimo nikakvu vojnu neutralnost, jer mi smo kao što je to još pre nekoliko godina objašnjavao i naš predsednik i svaki poslanik SRS, mala zemlja koja u ovom trenutku i te kako ne zaštićena, pod svim pritiscima, da nam otmu KiM, pa će na red doći i Raška oblast i Vojvodina i zato je neophodno da se učlanimo ODKB kako bismo se zaštitili i bili pod kišobranom velike i moćne bratske Rusije.

Hvala.

Gospodine ministre, poštovani saradnici, ovde smo intervenisali da u naslovu stoji – u srpskom vojnom obrazovanju. Zbog čega? Evo, složiće se gospodin Vulin, da privučem njegovu pažnju, a možda je čak i to trebalo da stoji u naslovu, da svakako treba u Srbiji, ako želite da se buduće generacije vaspitavaju u patriotskom duhu, naravno, mi ćemo sa naše strane činiti sve da govorimo o tome kakvo zlo dolazi sa zapada, da Srbija nikada ne treba da postane član NATO pakta i da ne treba da učestvuje u mirovnim misijama koje imaju tu neku EU konotaciju. Ali, složićete se, gospodine Vulin, sa nama da je srpska vojna misao nešto što treba da bude temelj vojske. Srpsku vojnu misao je ustanovio još vojvoda Radomir Putnik.

Da je to stajalo u ovom 1. članu ili negde u zakonu svakako da bi imalo mnogo značaja, jer ako želimo da od deteta u osnovnoj školi, preko srednje, bez obzira na to da li će neko vojno da se obrazuje i, naravno, tek u poslednje vreme je to zvanje dobilo i akademski status, tako nije bilo pod ovim „žutim preduzećem“ koje nas je upropastilo i koje je sve činilo da budemo pod šapom NATO pakta, kao što je to radio i ministar Šutanovac, morate da razmišljate o tome da nije dovoljna samo edukacija kadeta u Vojnoj akademiji, nego da se krene od osnovne škole i da u srpskom vojničkom duhu deca budu vaspitavana kroz tu vojnu misao koja je proslavila srpsku vojsku, koja nas je oslobodila i u balkanskim ratovima, a koja je učinila ono najbolje, da srpski vojnici daju u Prvom svetskom ratu i, na kraju krajeva, u današnje vreme svako treba da razmišlja da Srbija nikako ne treba da se u nekom komparativnom smislu upoređuje sa zemljama, kako vi kažete, u regionu ili sa nekim drugima na zapadu, taman posla, jer ono što je začela i što ima srpska vojska kroz vekove, ali ja sam govorila, eto, u istorijskom smislu o tom novijem dobu, od 18. i 19. veka, retko koja vojska u Evropi može time da se pohvali.

Javljam se po članu 162. a kasnije ću i po amandmanu koleginice Paunović.

Znači, gospođo predsednice, što se tiče podnošenja amandmana, čuli ste i koleginicu Radetu i vas smo slušali jutros, legitimno je pravo svakog narodnog poslanika, a ovde se samo postavlja pitanje promene Poslovnika i mogućnosti da poslanici opozicije imaju više mogućnosti u smislu da nemamo ovo spajanje tačaka na ovakav način. Suština je ovde da ovaj pokret, kako se već zove, Dveri na čelu sa Boškom Obradovićem nije ni mogao da podnosi suvisle amandmane kao što su to radili poslanici SRS na ovaj predlog zakona, jer govori se o vojnom obrazovanju.

Vi znate dobro, gospođo Gojković, pošto smo i mi poreklom iz istog kraja, kao i vi i ja, kao i Boško Obradović, da tamo u tom pokretu koji on zastupa ima samo ideologije fašizma. Tu nema ničega slobodnog za državu, za narod, za Srbe, za progres vojske, za prosperitet, za vojnu doktrinu, jer vojnu doktrinu kao sledbenik Dimitrija LJotića ne može ni da zastupa Boško Obradović, jer dok su se moji i vaši u redovima Đenerala Draže Mihailovića borili za oslobođenje Srbije, jel tako, pre svega mislim na svog dedu i na njegove sledbenike, a bilo je sa druge strane onih, protiv fašističkih sledbenika Dimitrija LJotića, u isto vreme su ovi koje obožava LJotićevac Boško Obradović izvodili decu u mom Kragujevcu na streljane. Dok se Dimitrije LJotić zajedno sa Nemcima borio za to da se satre srpstvo i da se pobije što više Srba, general Draža Mihailović je oslobađao Loznicu koji je prvi porobljeni grad bio oslobođen u Evropi 31. avgusta 1941. godine.

Gospodine Arsiću, reklamiram član 27. stav 2. Vi ste trebali da reagujete kada je govorio Boško Obradović, prerano uveli ljotićevski pupoljak, zato što je on uvredio sve časne srpske patriote, odnosno pripadnike srpskog četničkog pokreta, jer je kao istaknuti i dokazani ljotićevac govorio o antifašističkoj borbi đenerala Draže Mihailovića i njegovih sledbenika. Vaša dužnost je bila, jer vi vrlo dobro znate, kao i čitava srpska javnost, da je on ljotićevac, da je bio jedan od glavnih autora tekstova u ljotićevskom časopisu „Nova iskra“, da je Vuka i Dositeja, i uverena sam da je spreman da to i sada ponovi ovde, valjda stoji iza onoga što je pisao, nazivao štetočinama i bezbožnicima, da je na najgori mogući način vređao sve one, kroz takvo svoje delovanje, koji su bili protiv Nemaca i fašista.

Sada želi drugačije da se predstavi, jer nije valjda u svrhu njegovog daljeg političkog delovanja da svi znaju da je on ljotićevac, a jeste. To ne može da se izbriše.

Molim vas, gospodine Arsiću, kada ste na mestu predsedavajućeg, jer i vaša izvorna ideologija je ova naša ideologija, srpskog nacionalizma, valjda vas kao Veroljuba Arsića, pošto ste bili dugogodišnji član Srpske radikalne stranke, a znate kakva je uloga četnika bila i pripadnika četničkog pokreta, da uvek reagujete kada govori ovaj ljotićevac Boško Obradović, jer zaista na najgori mogući način vređa sve one koji su potomci iz četničkih porodica i svih onih koji su dali svoj nesebični doprinos za oslobođenje srpskih zemalja.