Molim vas da završim.

Ima ovde poslanika koji imaju malu decu. Ja vas pozivam, dođite u Kragujevac u goste, izvedite decu u taj nebezbedni park koji je mogao da košta 100 hiljada, a sve se radi preko preduzeća „Banković“ iz Crne Trave, koje radi poslove za porodicu Nikolić i tako se peru, kradu i pljačkaju pare.

Gospodine Martinoviću, uopšte me ne zanima situacija u vašoj stranci ni u Kragujevcu niti bilo gde, vi ćete to sami da raspravite, ali govorim jezikom činjenica. Dakle, čitav grad zna, to nije neki park, nego je tu oprano ili kako god, nema poslanika iz Kragujevca iz drugih stranaka, verovatno ne bi smeli to da vam kažu, 500.000 evra. Ne radi se tu, gospodine Martinoviću, o nečemu, eto tako, dođu deca i igraju se, nego o mogućnosti da se uzme novac.

Dragica Nikolić je javna ličnost. Ona je i dalje predsednik i osnivač fondacije koja je dobila određene strateške projekte u našem gradu, a na bruku i sramotu, eto, takav je taj sin Dragice Nikolić, da se u istoriji Kragujevca, ove godine obeležavamo 200 godina od kada je ukazom Knjaza proglašen grad prestonicom, ona je u godini jubileja velikog za naš grad i našu istoriju dobila, zamislite, gospodine Lazanski, Dragica Nikolić dobila je plaketu najvišu Svetog Đorđa od sina, bez znanja i bez glasanja na veću grada, bez odluke skupštine i veća. Vi sada branite jednu dinastiju, kako već to tabloidi nazivaju, ja neću, koja se obogatila na osnovu te funkcije, a predsedavajući kaže – ma, to je jedan fin čovek, naš bivši predsednik. Fin čovek koji je stekao ogromno bogatstvo za vreme svoje vladavine od pet godina, a imaju je platu malo veću od vaše. Kako je to moguće gospodine Marinkoviću? Sada se sprema tamo neki ribnjak u Bajčetini ili već šta. Vi opet dođite i ćaskajte sa Radomirom Nikolićem, obilazite šta god hoćete, upinjite se da ga branite ovde, ali to je neodbranjivo.

Ja vam lepo i odgovorno kažem, ljudi koji su stručni, a obratila sam se gospođi ministru i upućena sam u to, u preduzećima koja treba da budu nosioci ovog projekta i ona će se sama suočiti sa tim da tamo neće imati ljude koji će to da realizuju, ali ima Vlada, ona kaže mogućnost da to radi, jer su ti ljudi ostali, na žalost, bez posla. Mnogi su otišli jer su pravnici, kao i vi, koji su iz pravne struke, koji su pokušali da izvrše njegovim preuzimanjem grada popis imovine u advokate jer nisu imali sagovornika sa druge strane, jer on ništa ni o čemu ne zna, ali je postavljen kao sin takvog oca na tu funkciju i verujemo da ćemo mi Kragujevčani uskoro da mu vidimo leđa.

Jao, to je sada druga tema, kolega Lazanski imam ovde koleginicu LJiljanu Mihajlović, njen otac već 20 godina ne može da reši privremeni i prinudni smeštaj, kao oficir koji je ostavio svoju imovinu, odnosno morao da pobegne od ustaša iz Zagreba i zato neću o tome da pričam.

Ja se javljam zbog vas, gospodine Marinkoviću, zato što je narušeno i dostojanstvo Skupštine, i pre svega po članu 27. i članu 161. vi ste bili dužni da objasnite posle izlaganja gospođe ministra Mihajlović, da narodni poslanici imaju mogućnost i pravo da u skladu sa ovim Poslovnikom podnose amandmane. Ona je onako ironično, ja mislim, htela nešto da ponizi nekoga, rekla – umesto u toj situaciji, vi ste napisali u tom slučaju.

Prvo to je napisao i amandman je Dubravka Bojića, koji je profesor književnosti i ruskog jezika. Čovek koji je nebrojeno, ne znam stvarno koliko knjiga, i vi to vrlo dobro zante gospodine Marinkoviću, preveo sa ruskog na srpski jezik, i normalno je da će on da poduči Zoranu Mihajlović, koja često govori sa rečenicama u infinitivu, što je takođe nepravilno u srpskom jeziku. Kako će da se napiše u zakonu ako to već nije urađeno u pravno-tehničkoj i stilskoj i drugoj redakciji njenog ministarstva.

Drugo, rekla je, izbrojala je, toliko imate amandmana SRS u kojima se govori – briše se. Pa briše se, zbog besmisla u zakonu.

Iako piše – briše se, a nije bio taj smisao, kako onda gospodine Marinkoviću, vi tumačite kao predsednik Skupštine, čitate sve amandmane, kada poslanici SRS, u zakonu koji treba da obezbedi stanove pripadnicima SB, ubacuju izraze koji se tiču prosvete, zdravstva, kulture, sporta itd.

Kakve to veze ima kako će ovaj zakon da unapredi razvoj zdravstva, kulture i ne znam čega i sav taj besmisao koji imamo u 300 amandmana SNS.

Marinkoviću, bolje što ste mi zakasnelom reakcijom dali sada pravo na povredu Poslovnika, jer taman mi je prilika da malo podučim ovog prethodnog kolegu, koji se javio, i da nešto objasnim, a time i da kažem da je narušeno dostojanstvo Skupštine od strane gospođe ministra.

Naime, moram da vas podsetim i vas, gospodine Marinković…

Član 107, narušeno dostojanstvo, ako treba da kažem i član, nije je problem. Može i 27. i tako redom.

Gospodine Marinkoviću, radi se o tome da se ovde vrši zamena teza i moram da objasnim gospođi Mihajlović, jer ona nije bila u situaciji da razume šta je govorila koleginica Radeta ili bilo ko od nas.

Demokratsko osnovno pravo i načelo slobode govora, izražavanja, predstavnika naroda, onoga koji je suveren, znači, deo svog prava narod je preneo na bilo koga od nas, da govori o temi na način na koji to ume, na način na koji to želi i da ukaže na greške Vlade je i demokratsko pravo svakog poslanika SRS.

Umesto da se postidi zbog toga što govori da je izvršena diskriminacija poslanika koji imaju manji broj poslanika, za razliku od perioda, jer nije izmišljena Skupština od mandata 2016. godine… Meni je ovo sedmi poslanički mandat. Kolega Filip Stojanović, mislim, da je ovde osmi ili deveti put, kao i Petar Jojić.

Kolega Marinkoviću, suština je u tome da narodni poslanici ovim Poslovnikom koji je usvojilo ovo žuto preduzeće, kako voli da kaže kolega Orlić, je ukinulo pravo poslanicima da imaju istu mogućnost da se izraze u Skupštini. Dok nije usvojen ovaj Poslovnik, svaki narodni poslanik je mogao da govori 10 minuta po svakom amandmanu…

Molim vas, veoma su retke bile situacije da se 20 i 30 tačaka koje veze nemaju ni sa čim objedine u jednu raspravu i zbog toga su amandmani SRS i oni suštinski, jezički i oni koji daju mogućnost da se govori da bi ministar znala zašto takvi amandmani.

U tih 27 minuta poslaničke grupe SRS i u 15 minuta za ovlašćenog predstavnika i te kako umemo da govorimo o raznoraznim zloupotrebama, o tome da ste, iako ste nasledili takvu situaciju od propalog žutog preduzeća, sve njihove kadrove, gde ste mogli, pokupili i stavili u svoje redove, pa tako imate nameru da za gradonačelnika Beograda izaberete Gorana Vesića, koji je bio perjanica DOS-a i DS.

Prema tome, ne samo to, nego nizom primera veoma stručne argumentacije vam ukazujemo na to da ste se uljuškali u tome što imate trenutno takvu podršku naroda. Nije sporno koliko je ko dobio na beogradskim izborima, ali hajde izađite na izbore bez imena Aleksandar Vučić na toj listi. Molim vas, gospodine Orliću, neka se zove lista SNS – Vladimir Orlić, pa da vidimo koliko ćete dobiti glasova. To je zaista besmisleno. Vi ste sada u situaciji, kao zamenik šefa, izašao je Martinović, da mu doskočite javljate se po Poslovniku, bez ikakve veze, razloga, ničim izazvani da bi imali neku danas minutažu i da bi ste pojavili u direktnom prenosu.

Mene je vrlo dobro razumeo gospodin Marinković, na kraju mislim da je to shvatila i Zorana Mihajlović. Dakle, SRS ima stav o ovom zakonu. Smatramo da je bilo potrebno da se donese ovakav zakon. Isto tako smatramo, kada ste već pomenuli Zakon o stanovanju, ja sam govorila juče, bio je kolega Vulin ovde, da je bila greška što su ukinute mnoge odredbe Zakona o javnom stanovanju i što je upravo to dosovsko žuto preduzeće, u tome je učestvovao Vesić, učestvovao je Mlađan Dinkić, pokralo stambeni fond i iz tog fonda za najugroženije, ukupno 17 godina, moglo je da reši stambeno pitanje za najugroženije kategorije službe bezbednosti.

Gospodine ministre, podneli smo ovaj amandman zbog toga što smatramo da treba u ovom članu u drugom stavu da se briše mogućnost hitnosti donošenja svih drugih zakona koji su vezani za ovaj zakon, jer to jednostavno ne bi imalo smisla dok se ne izvrše izmene određenih zakona.

Naime, ministar Stefanović je juče odgovorio na moje pitanje o rešavanju stambenih pitanja za vojne beskućnike i članove njihovih porodica, jer mnogi od njih nisu dočekali da budu u životu a da dočekaju svoj stan, kako će to da se rešava za decu palih boraca, za invalide poslednjih ratova. On je rekao da će da se osnuje određeni fond iz kojeg će da se sufinansiraju, ja sam ga bar tako razumela i moje kolege, stanovi kroz ovaj projekat izgradnje jeftinih stanova.

To, jednostavno, nije moguće, gospodine ministre, dok se ne izvrši izmena Zakona o javnoj svojini, koji je katastrofalan, koji je donela ova žuta dosovska vlast 2011. godine. Mi smo tada bili protiv tog zakona i njegove izmene su bile 2013. godine.

Volela bih, ako ste u mogućnosti sada, ili u toku ove rasprave, da mi odgovorite, pošto po tom Zakonu o javnoj svojini nisu obuhvaćeni objekti koji su u vlasništvu Vojske Srbije, odnosno Ministarstva, kakva su vaša saznanja vezana za Kasarnu „Radomir Putnik“ u Kragujevcu i mogućnosti da se izvrši kompenzacija te imovine sa gradskom upravom grada Kragujevca, koju vodu nesposobni Radomir Nikolić, ali čisto iz razloga, da bi se iz tog fonda, recimo iz te imovine, izgradili stanovi za vojne beskućnike? Hvala.

Gospodine Marinkoviću, javljam se po članu 27.

Znate, dok predsedavate ipak morate da vodite računa da kada je rasprava o amandmanima da sednica ima neki normalan tok, da kažemo da je ima u ovom trenutku, ali da ima neku logiku.

Ako se javlja gospodin Milojičić po mom amandmanu i to mora da ima nekog smisla. Može da on priča pod razno ono što je pripremio, napisao, ali mora onda da zna ako se nadovezuje na moju priču, da upravo Dragan Šutanovac je ostavio te ljude, vojne beskućnike bez stanova.

Kada je trebalo da reši to pitanje i kada je trebala da se izvrši ta kompenzacija sa imovinom grada Kragujevca, evo tu sedi Veroljub Stevanović, pa neka vam potvrdi, koji je kao gradonačelnik Kragujevca više puta pozivao Šutanovca da se to uradi, mi smo dobili informaciju, ja sam tada insistirala na tome, u tome su me podržale sve kolege srpski radikali, da se to reši kroz način da se izvrši ta razmena.

Mi imamo kasarnu koja toliko vredi, odnosno da grad Kragujevac to plati da bi moglo to da se uradi, a od tog novca da Vojska Srbije izgradi stanove za vojne beskućnike. Dan danas ti ljudi žive neuslovno, kad budete dolazili u Kragujevac to možete da pogledate, u Daničićevoj ulici, u delu kasarne, gde su smešteni slavni srpski oficiri. Znači, mnogi od njih su bili sa visokim činovima i članovi njihovih porodica. Neću da pominjem njihova imena, iako ja znam članove tih porodica. Više puta sam išla u te posete kod njih. Oni su došli sa malom decom, danas su ta deca uslovno rečeno intelektualci.

Prema tome, povedite računa i nemojte onda da mi kažete da ja nisam, ja ništa ružno nisam želela ni da komentarišem niti da kažem, govorim jezikom argumenata i činjenica kao i svaki srpski radikal i želela sam na takav način da komentarišem da je pogrešno protumačio moje izlaganje i javio se upravo po amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, kolega Milojičić.

Gospodine ministre, veoma je važno da neke nedoumice sada ovde raščinimo i da nam kažete na koji način će, evo tu su i kolege iz SNS koje su juče slušale gospodina Stefanovića. Upravo ovaj član 3. govori o tome ko su ona lica i do detalja opisuje po članovima, koji imaju pravo da konkurišu za kupovinu ovakvog stana, ali kako će to da se organizuju centri u ovih šest gradova?

Naime, gospodin Stefanović je juče rekao, pa zbog nedostatka vremena nisam imala mogućnost njega to da pitam, pitam vas, po sistemu, znate onu narodnu staru izreku ko prvi devojci devojka njegova, on je isto tako rekao ko prvi aplicira stan je njegov, odnosno mogućnost da kupi, nema klasične rang liste. Pitale su kolege srpski radikali. On je rekao ne. Ko se prvi prijavi. Vi sada, evo tu sedimo mi narodni poslanici, mnogi od vas su bili odbornici, kandidovali se na razne funkcije.

Da bi neko aplicirao za bilo koji kredit on mora da ima urednu dokumentaciju. Najpre ko je ta osoba da se identifikuje, iz ustanove u kojoj radi, izvod iz matične knjige, državljanstvo itd. Vi sami vrlo dobro znate, kada prikupljate dokumentaciju za vaše kandidovanje na listi za narodnog poslanika ili za odbornika, da nekada može da se desi da organ uprave vam taj dokument koji vam je potreban ne izda u trenutku kada to treba, da morate da čekate itd.

Zamislite vi sada, oni treba da se nadmeću i onaj koji nije imao sreće, a recimo iz Kuršumlije je, iz Vranja, iz Bačke Topole, iz Kragujevca, nebitno, iz LJubovije, da ne dobije jedan dokument, ne svojom krivicom nego neke službe, on će da ostane bez mogućnosti da kupi stan zato što ga je neko pretekao. Onda dolazimo do situacije da je to kao neka lutrija i jednostavno to morate da promenite i da ipak postoje neka druga pravila.

Gospodine ministre, rekoste da 30 godina unazad na području opštine Kraljevo nije dodeljen nijedan stan za pripadnike Vojske. To je žalosno, ali kako to možete da rešite, da biste one socijalno najugroženije, a to je juče rekao gospodin Stefanović, da ćete da formirate nekakav fond za one koji ne mogu da kupe, a koji ipak moraju da dođu i za decu palih boraca. Jednostavno vratite zakon o stanovanju koji je ukinuo dosovska žuta lopovska vlast, imaćete osnova, imate mogućnosti, imate fond, imate imovinu Vojske Srbije koja nije u upotrebi i koju možete da izvršite kompenzacijom i prodajom i da obezbedite tim ljudima stanove.

Gospođo predsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo ovde veoma oštre kritike na sam koncept ovog zakona, zato što smatramo da najpre se sa ovim zakonom kasni i to se ne odnosi samo na ovu Vladu, već ogromni fondovi su potrošeni za vreme vladavine „žutog preduzeća“ koje je ispraznilo najpre sav novac koji je ostavljen posle 2000. godine i puča u stambenom fondu. I vi vrlo dobro znate, gospođo Gojković, da do 2000. godine su postojali drugačiji zakoni koji su regulisali ovu oblast. I sada će zbog ovakvog načina rešavanja u budućnosti stambenog pitanja, iako je obuhvaćen samo sektor snaga bezbednosti, i mnogi iz tog sektora ostati uskraćeni da reše ovo pitanje. Evo i zbog čega.

Naime, ovim zakonom nisu obuhvaćeni vojni beskućnici. To je jedna kategorija i taj izraz se odomaćio nažalost zbog toga što su to ljudi slavni srpski oficiri i učesnici poslednjih otadžbinskih ratova na prostoru bivše Jugoslavije koji su od strane ustaških, hrvatskih vlasti proterani sa svojih ognjišta, nisu imali mogućnosti da ni tamo kao oficiri reše svoje stambeno pitanje, a onda su došli u Srbiju posle završetka ratnih dejstava i sada se i dan danas nalaze po raznim prihvatnim mestima u kasarnama širom Srbije, ovde u Beogradu u hotelu „Bristol“, ne držite me za reč, ali sigurno ima više od dvadesetak porodica koje se tamo još uvek nalaze i za njih je misaona imenica da u budućnosti ovo stambeno pitanje reše. Najpre zbog činjenice da neki, nažalost, od njih nisu živi.

Vi niste ovim zakonom dali mogućnost da deca boraca u poslednjim otadžbinskim ratovima i oni koji su branili srpske nacionalne i državne interese zapadno od Drine i Dunava i oni koji su poginuli u borbi protiv šiptarskih terorističkih snaga na Kosovu i Metohiji, dakle, njihovi potomci neće moći da konkurišu za ove stanove. To je glavni problem i zato smo tražili da se ovaj naslov menja, a kasnije ćemo moje kolege i ja u toku dalje rasprave i po članu 1. konkretno da ukažemo na to kako je ovo moglo na drugačiji način da se reši. Hvala.

Evo, mogu ovde i da nastavim ovu priču, ali i da potenciram jedan drugi problem.

Naime, sama ideja da se obuhvati sektor snaga bezbednosti nije dovoljan zato što se time pravi i jedna kadrovska selekcija u društvu. Vi takođe, gospođo Gojković, i mnogi poslanici koji su bili poslanici u sazivima do 2000. godine, vrlo dobro znate da je Srbija u okviru Savezne Republike Jugoslavije i pre toga u okviru SFRJ i te kako efikasno rešavala ova pitanja.

Kada smo mi pre neki dan slušali sve ove nebuloze koje su govorili predstavnici ove lopovske žute vlasti, kako je neko uzimao i delio neke stanove, oni elementarne stvari ne znaju, da je to bilo preko potrebno, jel tako, gospodine Stefanoviću, i da je država sve što je mogla investirala u određena naselja po svim gradovima Srbije da se prave tzv. vojne, policijske zgrade, pa smo čak neke stanove, u Kragujevcu konkretno jedna zgrada je završena za pripadnike snaga unutrašnjih poslova neposredno pred zlikovačko NATO bombardovanje.

Ali, ono što je ovde sada problem je način na koji će ti ljudi da apliciraju, to su neke nedoumice koje treba u toku ove rasprave u pojedinostima da se rasprave i da se rasvetle, kod koje poslovne banke, da li će svi oni biti u stanju, oni anketirani? Jer, znate, vi odete u neku poslovnu banku i sad mnogi građani Srbije dok mi razgovaramo o ovome upravo se nalaze u redovima kod raznih banaka u Srbiji. Nedaća ih je na to naterala, da plate komunalije, ide matura, šalju decu na ekskurzije, upisuju ih na fakultete. Za jedan keš kredit, kako se to popularno kaže, vi treba da donesete gomilu dokumentacije, a za stambeni kredit istorija poslovanja tog nekoga, gde je bio, kako je trošio novac po tekućem računu.

Nije to samo tako jednostavno marketinški, vi kažete, e, to je 500 evra po kvadratu, moći ćete da aplicirate za taj kredit i dobićete stan. Ne, on nema tu gotovinu, ne postoji nijedna državna neka razvojna banka, kao što postoji u Ruskoj Federaciji, mi vam to upravo govorimo, kao što je nema ni za agrar, tako je nema ni za građevinarstvo, ni za građevinsku industriju. Zbog toga će oni doći u situaciju da možda prođu na konkursu kod komisije koja će odlučivati i praviti selekciju ko ima u prvom delu mogućnost da podnese zahtev, ali kada dođe do realizacije to će zaista biti veliki problem, najpre zbog niskih primanja, najpre zbog činjenice da kod mnogih pripadnika sektora snaga bezbednosti njihove supruge nisu zaposlene, a i zbog činjenice da to neće i u tom sektoru moći svi da urade, neće moći da podnesu zahtev i da kupe stan pod ovim uslovima ni pripadnici snage Vojske koji su tzv. ratni veterani. Zato je to selektivno i nije korektno i nije pošteno prema ogromnom broju ljudi što će biti izostavljeni ovakvom mogućnošću da dođu i reše svoje stambeno pitanje.

Veliki problem je takođe kod ovog zakona i kod njegove realizacije to što nisu sagledane mogućnosti da se jednom delu najugroženijih, pre svega invalidima poslednjih otadžbinskih ratova ovo pitanje reši besplatno, pre svega mislim na pripadnike vojske, jer ih je najviše, i malopre sam govorila o kategoriji tzv. vojnih beskućnika, preko 800 porodica je, baš smo se time puno bavili u periodu od 2005. do 2012. godine, i razgovarali sa mnogim od njihovih predstavnika i dan danas taj problem nije rešen, a postojala je i dobra volja.

Tu je i gospodin Stevanović, jel, tako gospodine Stevanović, dok je bio gradonačelnik Kragujevca, bila je jedna inicijativa, iako je SRS i tada bila opoziciona. Verujem da je to bilo i u nekim drugim gradovima u Srbiji, da se izvrši zamena imovine, konkretno kod nas, kasarna „Radomir Putnik“ u Kragujevcu, sa imovinom Vojske Srbije, da se zapravo napravi kompenzacija između grada Kragujevca i sektora za imovinu Vojske, međutim, onaj natovski ministar Šutanovac, nije hteo ni da čuje, pa je vršio neku procenu koja je za par miliona evra veća nego što je realna vrednost. Ti ljudi su čekali, čekali, i zbog te žute lopovske vlasti ništa nisu dočekali.

NJima je obećano još tada da će upravo iz te imovine i domova Vojske, a imamo primer mahinacije sa Domom Vojske u Smederevskoj Palanci, jel, tako, pa tako i u mnogim drugim gradovima u Srbiji. Znači, nije iskorišćena ta masa tog kapitala, da se bar onima koji su teško ranjeni, i članovima njihovih porodica i onoj deci koja su ostala bez svojih očeva rešo stambeno pitanje.

Gospodine Marinkoviću, sada će da padne teret na vas, ali nije baš, trenutno vi predsedavate, javljam se po članu 27, a zapravo se radi o tome da vi morate da se dogovorite sa gospođom Gojković, kao i svi drugi potpredsednici, evo gospođa Radeta je ovde i niko je nije konsultovao, da kada dođe do ove smene ministra, znači pošto Vlada kaže da je timski koncipirana, on je jedan novi igrač u timu koji je došao umesto Zorane Mihajlović, koja treba da bude svakako izbačena potpuno, diskvalifikovana, isterana iz Vlade Srbije zbog toga što radi za zapadne interese, dakle, morate da napravite neke konsultacije i kada dođe novi ovlašćeni predstavnik Vlade da kažete, kao što ste to trebali da kažete gospodinu Stefanoviću, da je Zorana Mihajlović čitavog dana omalovažavala kroz aroganciju i svoj nastup ono što govore poslanici, a mi smo već sad došli do rasprave u pojedinostima, a da mi nismo čuli, gospodine Stefanoviću, ima li jedne jedine domaće firme, pet, šest fotografija gotovog stana, neke strukture zamišljene. Znate, sad deca mogu na računarima da se igraju i da naprave bilo kakvu animaciju bilo čega.

Nismo čuli ko će da proizvodi ciglu, ni ko da pravi prozore, ni ko će da radi plansku dokumentaciju i sad sve to ponovo da pitamo vas zato što ona vama to nije prenela, zato što je nesavesna ili jednostavno moguće da zna kakvo je mišljenje i vaše o njoj, pa namerno neće da vam kaže i da ona uskoro treba da leti iz Vlade Srbije i namerno vas je dovela u tu situaciju. Šta to mene briga što je ona vas dovele u tu situaciju, nego poslanička grupa SRS gubi svoje vreme, svoje sekunde i minute da ponavljamo nešto što ona nije, kao nesavesni ministar, vama rekla.