Gospodine Stefanoviću, evo, ovo je prilika da govorimo o tome na koji način su urađeni određeni akcioni planovi i razna planska dokumenta od momenta kada je SNS preuzela vlast.

Osvrnuću se na dva, ako mi vreme dozvoli. Najpre, na prvi iz 2015. godine, to je Akcioni plan za rešavanje situacije u 188 preduzeća koja su bila u procesu privatizacija u kojima je pokrenut stečajni postupak.

S obzirom na to da ste vi imali jednog ministra koji je sada narodni poslanik, a koji vam se oteo i koji je bio na čelu te stečajne mafije, moje pitanje za vas je – šta se desilo sa svim tim ljudima koji su ostali bez posla u tim preduzećima? Šta su uradili stečajni upravnici za protekle tri godine? Kako će biti i iz koje mase sredstava namireni radini koji su bukvalno posle 20 i 30 godina ostali na ulici?

Imamo slučaj „Autosaobraćaja“ u Kragujevcu, gde je preko 800 ljudi ostalo bez posla, a država je to mogla da reši, jer grad Kragujevac i Vlada Republike Srbije su bili većinski vlasnik tog preduzeća.

Da mi objasnite, s obzirom na to da ste otpočeli polemiku sa gospođom Radetom, oko vašeg Akcionog plana za industrijalizaciju, odnosno za otvaranje novih fabrika, o čemu je gotovo svakodnevno reč, iz meseca u mesec, i hvalite se tim projektima, kako je to Vlada Republike Srbije dovela fabriku „Simens“, kada svi mi koji smo rođeni i živimo celog života u Kragujevcu i radili smo u nekim industrijskim sistemima, eto, poput mene u nekadašnjoj „Zastavi“, odnosno izvoznom sektoru tog preduzeća, pa znamo i ko su ti inženjeri i ko je gospodin Milanović, i isto tako, znamo da je to lični projekat gospodina Milanovića, vlasnika „Milanović inženjering“, koga je „Simens“ preuzeo i koji je svojom uspešnošću uspeo da dovede fabriku „Simens“ u Kragujevac?

Šta ćete da uradite u trenutku kada bude istekao aktuelni ugovor sa „Fijatom“, s obzirom na to da je Kragujevac u teškoj provaliji? Vi i dalje držite onog nesposobnog Radomira Nikolića za gradonačelnika. Problemi se gomilaju, a radnici u „Fijatu“ strepe da će ostati bez posla, jer fabrika ne radi punim kapacitetom. Ono što je jasno svima koji prate globalnu scenu i autoindustriju u svetu je da je ovaj model potpuni promašaj i da ne može u tom smislu i kako je to Dinkić sa svojom žutom mafijom zamislio, da se probije na svetsko tržište po ovoj ceni i po ovom kvalitetu.

Kod definisanja pojmova, gospodine ministre, i pravaca delovanja Vlade Republike Srbije u oblasti, kako vi kažete ovde i prihvatili ste u ovom zakonu, javnih politika, izostavili ste AP Kosovo i Metohiju, jer u članu 1. u stavu 1. se navodi samo autonomne pokrajine. To je bila naša intervencija.

Ja moram da vas podsetim, i vas i gospodina Arsića, ali i sve druge kolege i građane Srbije, pre svega, da je toliko katastrofalno bilo delovanje vaše u pravcu i oblasti kada je u pitanju Kosovo i Metohija, da ste dolaskom na vlast prihvatili briselske sporazume, pogazili ste Rezoluciju 1244, pitanje statusa i života i svega onoga što se tiče naše južne pokrajine ste izmestili iz Ujedinjenih nacija kod zlikovaca iz EU i počeli pregovore u Briselu.

Radi podsećanja, a to su činjenice koje ne možete da osporite, a danas čitavog dana slušamo hvalospeve o raznim investicijama i projektima, od Kuršumlije do Horgoša, Malog Zvornika, Šapca, itd, nema nijednog poslanika, bez obzira da li ste sa Kosova i Metohije ili niste, koji je spomenuo da 35 hiljada ljudi nema više svoje domove u južnoj srpskoj pokrajini, a prihvatili ste taj Briselski sporazum i time doveli Srbiju u ovakvu situaciju, da je sve teže, omča oko vrata, sve više ucena do konačne ucene da priznate nezavisnost te šiptarske kvazi tvorevine.

O čemu mi onda da pričamo? DŽaba vama što se vi upinjete da nam objašnjavate kako u Kuršumliji, u Vranju, u ne znam kom gradu su svi ti projekti, a zaboravljate na ljude koji su morali da izbegnu iz svojih domova i zaboravljate na blago Srbije i na to da smo ostali bez kombinata „Trepča“, do 2016. godine, od kada su Šiptari izglasali zakon o trepčinom kombinatu, još uvek se ne rešava to pitanje na način da Srbija dobije ono što joj pripada. Niti će to moći da se reši. Jer, sve stvari gurate pod tepih, sve zbog toga da bi vas primili tamo gde su osvedočeni neprijatelji srpskog naroda, a to je Evropska unija.

Vi ste povredili član 27. i član 107, jer ste, za razliku od kolege koji se javio da govori o amandmanu koji sam podnela, vi ipak poznavalac i Ustava i zakona i teritorijalnog uređenja Republike Srbije.

Valjda ste svi dobili ovu knjigu – Zbirku propisa, Ustav i to da Srbija ima dve autonomne pokrajine. I nije stvar ni u kakvom metodološkom uređenju. Jer, do trenutka do kada je prestala da se vodi briga o Kosovu i Metohiji, a to su radili žuti pre vas, iz zakona je prestalo navođenje autonomnih pokrajina.

Podsetite, gospodine Arsiću, to ste trebali sada da uradite i to je vaše kršenje Poslovnika, kolegu da Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju i objasnite, kada ste onomad bili radikal, da je to stajalo u zakonima koji su važili do 2000. godine.

Gospođo Gojković, meni je žao što niste bili tu jer biste vi, vaš prethodnik, a vi sada predsedavate je povredio član 27. jer ste mu dali ovlašćenje da vas dosledno zameni.

Član 107. jer se dostojanstvo Skupštine odnosi na sve učesnike na sednici, pa samim tim i na ministra Đorđevića. Vi da ste bili na tom mestu gospodina Marinkovića, koji je povredio ove navedene članove, verujem da biste vi svakako reagovali, jer je ministar želeći, a to je učinio u suprotnosti sa članom 107, jer to nikako nije dostojanstvo Skupštine Srbije, da objasni kolegi Aleksandru Šešlju, kako je ipak primeren u zakonu izraz – javna politika, onda je trebalo da objasni i odakle taj izraz.

Pošto ste vi učena, što bi naš narod rekao, žena i u politici toliko dugo, i sada ste rekli pravci politike, ispravno ste se izrazili od predlagača, odnosno Vlade, onda je trebalo i gospodin Đorđević da kaže da od izvesnog Harolda Lasvela, američkog politikologa, koji je živeo u prvoj polovini prošlog veka, potiče taj izraz „javne politike“ i da nikakve veze nema sa zakonodavnim sistemom Republike Srbije, od kada je sveta i veka i od kada je ova Skupština na ovom mestu i od kada je srpski parlamentarizam uopšte.

Prema tome, ja molim da svako ko bude ubuduće predsedavao, opomene i ministra Đorđevića koji koristi te strane izraze i hvali se njima i izvesnim Amerikancem koga sam pomenula, a isto tako kroz prevođenje na pogrešan način engleskih reči, pa otuda i ova reč „realistično“ na šta je ukazao ispravno poslanik Šešelj, za razliku od svih ministara u Vladi, a ja verujem da ćete vi gospođo Gojković da se složite sa mnom…

Molim vas član 107. i to sam navela. Dakle čl. 27. i 107, jer svi učesnici na sednici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, ovo nije američki kongres.

Ovo nije američki kongres gospodine Đorđeviću, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Hvala.

Naše današnje pitanje upućujemo premijeru Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić.

Kada će Vlada Republike Srbije, s obzirom na to da se navršava dve godine od održanih parlamentarnih izbora u Srbiji, da preduzme odlučne korake i da o tome obavesti javnost kao i svi resorni ministri da se pokuša i da se učine konkretne mere da se spašava kraljevačka privreda?

Naime, pre dve godine u kampanji za parlamentarne izbore čelnici SNS su obećali kako će da izvrše revitalizaciju svih propalih kraljevačkih fabrika a njih je mnogo. Podsetiću vas da nekadašnja jedna od najboljih u Evropi, a svakako najbolja i na Balkanu, fabrika vagona u Kraljevu, žalosno je danas zapošljava samo nekoliko desetina ljudi.

Propali su i „Magnohrom“, propao je „Kablar“, propao je „Jasen“ autotransport i ništa nije urađeno za protekle dve godine od svih lažnih datih obećanja da se pomogne i da se nađe zaposlenje za preko 14 hiljada ljudi koje danas u Kraljevu nemaju jedan jedini dinar, jer nemaju gde da rade.

Preko hiljadu mladih ljudi je sa visokom stručnom spremom u gradu Kraljevu koje ima strateški položaj za Srbiju, koji čekaju na posao, ali u ovakvoj situaciji, kod ovakve nebrige Vlade Republike Srbije, u tom gradu gde su rođeni, gde su se vratili posle školovanja na raznim univerzitetima u Srbiji, posao neće sačekati.

U tom smislu, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić, šta će da preduzme Vlada Republike Srbije pored još jedne opstrukcije, koja je na tom području, dakle konkretno za aerodrom „Morava“ radi Zorana Mihajlović i sabotira da se taj Aerodrom otvori za civilno vazduhoplovstvo?

Naime, u julu mesecu 2015. godine, a i tada je bila ministar, Zorana Mihajlović je obećala, kao i kada je odgovarala na moje postavljeno pitanje u decembru 2016. godine, da će aerodrom „Morava“ početi sa radom. U julu je rekla kada se obraćala novinarima polovinom 2016. godine. Meni je odgovarajući odavde sa mesta gde je sedela rekla da će u junu 2017. godine taj aerodrom početi da radi za civilni saobraćaj, jer taj projekat koji je započeo bivši ministar Milutin Mrkonjić je od strateškog značaja za Srbiju i za sve građane, ne samo Raške oblasti, već čitave centralne Srbije.

Ne treba da vas podsećam na to da je položaj tog aerodroma, odnosno da se nalazi na istoj lokaciji gde je i vojni aerodrom „Lađerci“, tako da bi u tom smislu u budućoj saradnji rusko-humanitarnog centra u Nišu i aerodrom „Morava“ i te kako bio od izuzetnog značaja za našu stratešku saradnju sa Rusijom, ne samo u tom smislu, već u oblasti privrede.

Poljoprivrednici koji vredno rade na svojim imanjima, a pre svega se bave voćarstvom i povrtarstvom, u raškom kraju, kraljevačkom, čitavom regionu, sa velikom pažnjom su pratili ta lažna obećanja, ali je sada jasno kako Zorana Mihajlović preuzimanjem aerodroma „Konstantin“ u Nišu želi da uništi taj aerodrom zbog interesa i zbog onoga što je obećala Amerikancima, a sve na srpsku i na srpsko-rusku štetu.

Isto tako je jasno da pod ovom vlašću, odnosno sve dok je ona ministar, a pod hitno bi trebala da leti iz Vlade Republike Srbije, neće početi sa radom za civilno vazduhoplovstvo ni aerodrom „Morava“ i tako će sva ta obećanja koja su data poljoprivrednim proizvođačima, privrednicima i preduzetnicima koji se dovijaju na raznorazne načine da spašavaju radna mesta ljudi koji još uvek rade u Kraljevu, biti izneverena, jer sve što je do sada rekla je slagala, a sve što je uradila, uradila je na štetu građana Srbije. To se pokazuje i na ovom primeru. Hvala.

Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste povredili član 38. Možda sam vam jednom ukazala kada je predsedavao gospodin Marinković, i sada ću, jer vi ste dugo potpredsednik Skupštine i trebali ste da zaštitite, zato ste povredili, a vezano i za član 27, trebali ste u trenutku kada je govorio Orlić iz SNS da zaštitite poslaničku grupu, ne samo našu, nego bilo koju.

Naime, o čemu se radi? Niko nije obratio pažnju na poslednji deo njegovog izlaganja, koje je zloupotrebio. Vi ste trebali da reagujete kada je rekao, ostalo vam je, pa je rekao – šest minuta, dva minuta. On to meri vreme, umesto gospodina Branka i vas koji ste zaduženi i kaže – ako imate dovoljno mudrosti da kažete nešto pametno, pa vi to recite, eto imate dovoljno vremena.

Najpre, gospodine Arsiću, vi vrlo dobro znate da je sve što kažu srpski radikali izuzetno pametno, argumentovano, usklađeno, sa principima za koje se zalažemo toliko godina, a to zna i gospodin Šarčević koji je prisutan ovde i gospodin Ružić, jer mi vrlo stručno i argumentovano svih ovih dana branimo naše amandmane. Pošto ja ne mogu zaista sa nekim ko je neupućen u sve o čemu ja pričam, a to je ovaj što vas je naveo da povredite Poslovnik, da razgovaramo ozbiljno, okrenuću se da vidim koliko je sati, pola dvanaest, ako je krenuo da radi od deset, a pre toga utrčao u salu, onda je po noj reklami – kad si gladan, nisi sav svoj.

Gospodine Marinkoviću, gospodine ministre Ružiću, evo, obratiću se javnosti Srbije sa egzaktnim podacima. Privodimo kraju ovu raspravu. Nije tu trenutno ministar Šarčević.

Dakle, poražavajuća je činjenica da u Srbiji 73% studenata, a to je studija koja je obavljena prošle godine na uzorku od 1.200 studenata, 20 fakulteta Univerziteta u Beogradu, smatra da obrazovni sistem Srbije, dakle, to su oni koji studiraju i iskoristiću priliku pošto se niko toga nije setio od vas zvaničnika da čestitam studentima Srbije njihov nacionalni dan. Danas je Dan studenata.

Dakle, oni smatraju da obrazovni sistem u Srbiji nije usklađen sa potrebama tržišta rada. Toliko su razočarani i toliko ne vide perspektivu i budućnost kod ovakvog obrazovnog sistema u zemlji i njihovim mogućnostima u posrnulo srpskoj privredi, da se čak nastavlja ta studija dalje i 48% se izjasnilo da nema poverenja u državne institucije kada je u pitanju bilo koji vid subvencionisanja, jer svi oni koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem su pretežno rekli da bi se opredelili na osnovu svog znanja i obrazovanja, kvalifikacija svih koji su stekli tokom školovanja za pokretanje privatnog biznisa. Najčešće je to preduzetnička delatnost, ali ne samo da smatraju da su vrata na koja bi zakucali, dakle, još nisu ni krenuli i to nije njihova predrasuda, već to u svom okruženju vide, zatvorena, već vide da država takvom politikom, pre svega, i to je veoma značajan sad dalje podatak, ministre Ružiću, koja želi po svaku cenu evropske integracije, ne može to da im obezbedi.

Ima jedan deo onih koji smatraju da je to moguće …

(Predsedavajući: Vreme.)

Kakvo vreme? Ja nastavljam po vremenu dalje.

(Predsedavajući: Nemate. Isteklo je vreme poslaničke grupe. Završite rečenicu slobodno.)

Završiću rečenicu. Dakle, i ta poruka i na današnji dan kada oni proslavljaju svoj dan studenata, da Srbiji nije mesto u EU, treba da vam bude putokaz za dalji sistem obrazovanja i usklađivanja svih ovih okvira o kojima govori ovaj zakon.

Niste rekli koja Nataša Jovanović.

(Predsedavajući: Nataša St. Jovanović.)

Jeste, ja sam Sp. Ali sam se javila po Poslovniku i vi ste bili…

Javila sam se iz više razloga gospodine Marinkoviću. Najpre zbog toga što ste tokom sat vremena vašeg predsedavanja apsolutno zamenili tok sednice i vi ste iskonstruisali nešto u svojoj glavi kako to treba da ide i napravili ste niz propusta i greška, ja se javljam po članu 27. grešaka, pardon, jer niste pratili tok, a da biste bili na mestu potpredsednika, odnosno predsedavajućeg morate da vodite računa u kom trenutku se izvrši povreda nekog člana Poslovnika, a javila sam se sada isključivo zbog člana koji se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine.

Naime, nama se ovde drže predavanja o tome kako nastupamo, koje argumente imamo, kako treba da trošimo naše vreme, a zamenik predsednika poslaničke grupe SNS, molim gospodu iz RTS-a da to uslikaju, gospodin Vladimir Orlić, i vi se pravite da to ne vidite, opet glumi neku grčku statuu ili Sokrata, stoji na jednoj nozi čovek već sat vremena, visokoumno… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Marinkoviću, jer vi zaista smatrate na mestu predsedavajućeg da svako može ovde… Hoćete sada da ustanemo mi svi i da dođemo kod Branka Ružića i da ćaskamo. Mislim, ako vi smatrate da je to normalno i ako se tako vodi red na sednici, izvolite pa to jasno i glasno recite da znamo ubuduće koji su aršini i mi ćemo tako da se ponašamo.

Gospodine Arsiću, vi ste čovek koji vrlo dobro zna da tok sednice ne zavisi od toga, to ste demonstrirali više puta od toga šta je tu napisano, jer vi niste samo običan spiker. Vi ste političar i potpredsednik Skupštine. Sa širokim shvatanjem dešavanja u Skupštini vi morate da vodite sednicu u nastavku tako da se javnost ne dovodi u zabludu.

Vi možete hipotetički, možda gospodin Orlić kada bude, kažu neki da ćete vi gospodine Orliću da budete novi predsednik Skupštine, ne bude bio potreban ovaj, što bi rekao Bečić, sinopsis. Možda ćete vi iz glave da znate koji su sve amandmani na dnevnom redu i da krenete lepo i da čitate ili iz E parlamenta, ne piše vam ništa – da – ne, nego vi slobodnom svojom interpretacijom, kao što se to dešava u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, u nekim drugim parlamentima, gde ima lista govornika pa predsedavajući na svoj način interpretira kako hoće, proziva nekoga itd.

Vama to piše – da i ne, jer ja znam jer sam bila u dva navrata potpredsednik Skupštine pa smo dobijali mi svi te sinopsise. Kako to piše, to službe urade, ali vi sada da biste, kao što je rekla koleginica Radeta, bili korektni prema SRS, prema svakome od nas pojedinačno, prema javnosti, ona vam je to lepo objasnila, treba samo da kažete da podnosilac nema više vremena, da li neko drugi želi reč. Mi smo samo to hteli da intervenišemo da ne bi neko pomislio jer nemoguće je da bilo ko u Srbiji pomisli da se čita ime Vjerica Radeta, Sreto Perić, Nemanja Šarović, Miljan Damjanović, Aleksandar Šešelj, Nataša Jovanović, da mi ne želimo reč. To bi bio presedan stvarno i čudio bi se narod da je to moguće.

Došli smo do 3. člana i ciljeva, što kaže gospođa Radeta, NOKS, ponavlja se, ali Nacionalnog okvira kvalifikacija. Sada treba da kažemo šta je suština ovog zakona, a to je da se usklađuju zanimanja sa potrebama tržišta rada, naravno, zanimanja koja su proistekla posle uvođenja bolonjskog sistema u našoj zemlji, je li tako gospodine Marinkoviću, pošto ste vi onaj klasičan i student i đak i doktorant…

(Vjerica Radeta: Nije, sumnjiv mu je doktorat.)

… dobro, da li je sumnjiv, o tom potom, ja to nisam rekla, ovde dobacuju.

Ali, što se tiče sveukupne situacije, sad dolazimo do ključnog pitanja, gospodine ministre, koje je bitno za naciju. Zaista nije usko političko stranačko – da li je moguće da mi treba da gledamo u budućnost tako i u budućnost sve ove dece koja stasavaju, i one koja sada imaju određena zvanja i znanja, da se pojedinci školuju i da se ta individualizacija vrši za određenu struku? Da li je moguće da ono što su osnovne društvene vrednosti, obrazovanje, zvanje, što treba da bude društveni progres, kako je bilo od kad je uvedena prva osnovna naučna institucija u našoj zemlji, da sada sve to treba da se podredi samo zbog toga što neko kaže, a ovde smo čuli iz SNS spisak lepih želja, od Bujanovca do Horgoša, preko LJubovije do Negotina, u ova dva dana, to je lepo što oni sve to žele i kažu, ali to je nemoguće da se ostvari tek tako što je neka opština ili neka vlada, ova Vlada sada Ane Brnabić, neka prethodna, napravila neka master plan i sada kažu – Evropa 2025. godine. To tako lepo zvuči kada se napiše, a da li su to ta obrazovanja koja će biti potrebna u Srbiji? Da li je isto kod mene u Kragujevcu i kod Nenada u Bujanovcu ili kod Krste u Priboju? Naravno da nije isto.

Ono što je potrebno jednom gradu apsolutno nema potreba da postoji u nekom drugom. Vi da ste, gospodine Šarčeviću, kada ste se opredeljivali šta ćete da studirate tako razmišljali, a u to vreme su rekli možda – znaš šta, Mladene, dobro je da se ti baciš na pravne nauke, imaćeš siguran posao, recimo, u pošti. Evo, gospođa Radeta je prvo svoje radno mesto imala u pošti i došla je do izvrsnog pravnika, kao i kasnije zamenik ministra pravde. Vi ne biste to uradili, rekli biste – pa ja neću da budem pravnik. Je li tako? Mi ne možemo, dakle, sve da stavljamo u te okvire, a da ne razmišljamo o onome što je strateški važno za naciju i za buduće generacije. Hvala.

Verujem da je i dobro što ste ostvarili vašu želju, međutim, to ne mogu sva deca. Neka koja su čak i odlučila da studiraju ono što žele, nisu se usaglasila sa potrebama tržišta rada.

Ovu repliku ću da ilustrujem primerom 3.500 agroinženjera u Srbiji koji su prošle godine u Nacionalnoj službi za zapošljavanje širom cele Srbije bez posla, 3.500 u Srbiji koja može da doživi procvat razvojem poljoprivrede, ali ne na ovakav način kako uvoznički lobi uništava srpsku poljoprivredu, napravljeni su određeni pomaci, već kroz strateško partnerstvo ekonomsko, evo, govorimo o domenu poljoprivrede, sa Ruskom Federacijom. Sve što proizvedemo možemo da izvezemo na široko rusko tržište. Neko misli to je tek tako priča. Evo, mi imamo saradnika i moram da pomenem njegovo ime, to je gospodin Miloje Stanković, on je spletom okolnosti odbornik i predsednik opštinskog odbora naše stranke u Topoli, on i pre ugovora o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, pošto je ugledan privrednik i voćar, izvozi iz topolskog kraja najlepše srpske, šumadijske jabuke na široko rusko tržište. Večeras može da ga zove još ne znam koliko hiljada Rusa, ali on više jabuka nema. Ali, imali bismo jabuke kada bismo zaposlili ove inženjere, kada bismo umesto raznim nevladinim organizacijama i na svakojake gluposti taj novac usmerili u poljoprivredu i tako bismo zaposlili ove ljude i oni bi bili sigurni da je njihovo obrazovanje usklađeno sa tržištem rada.