Zašto njega niste opomenuli pošto je rekao da imam ptičiji grip?

Dakle, šta građani Srbije treba da znaju. Treba da znaju, kada se Vučić pojavi za govornicom, da je to jedan mali Šešelj, onaj veliki je sa svojim ratnim drugom u Hagu, ali ovaj mali pokušava retorikom ovde da zaista omalovažava, upotrebljavajući različite vidove ličnih kvalifikacija prema određenom čoveku. Mislim da je to nedopustivo, mislim da vređanje u parlamentu na bilo koji način ne treba da se čini, ali taj mali Šešelj ne preza ni od čega, baš iz razloga što je tako naučio.

Pašić je zaratio sa celim svetom i trećinu stanovništva izgubio. Kako vas nije sramota da 1999. godinu poredite sa periodom 1914-1918? Kako vas nije sramota?
Tada smo imali saveznike u svetu, najjače sile na svetu, a 1999. ste zaratili protiv čitavog demokratskog sveta. Kako vam to nije jasno? Kako vas nije sramota da nešto tako istorijski smete da uporedite?
Kako vas nije sramota da sukob sa celim svetom definišete kao gubitak stanovništva? Kako vas nije sramota da takav gubitak stanovništva upoređujete? Šta ste vi imali za cilj, gospodine Vučiću, kada ste pričali o granici Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica, da izgubite pola stanovništva? Kako vas nije sramota da tako diskutujete o ovom narodu, našoj istoriji i o onome sa čime se ponosimo?
Sloboda je najpreča, tu ste u pravu; 5. oktobra, u pravom smislu te reči, ovde jeste došla sloboda. Došla je demokratija. Ljudi su rekli, lakše se diše, možemo normalno da živimo, komuniciramo, bavimo se politikom. Nema onog satanizma kakav je bio dok ste vi bili na čelu Ministarstva za informisanje, kada ste sve zatvarali što se zatvoriti moglo, a imalo je prizvuk demokratskog, imalo je slobodnu misao, slobodnu reč.
U tome se mi razlikujemo. Vi stalno pokušavate da nas vraćate u tu retoriku, u taj period, ali to vam neće uspeti, ovde rade odgovorni ljudi odgovorne poslove i mi zemlju vodimo napred, koliko god vi želeli da je vratite nazad. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nisam očekivao da mnogi moraju da dođu da brane gospodina Vučića. Očigledno je da čovek u duelu sa mnom ne može da izađe na kraj. Dobro, ne želim da ova rasprava ide u sasvim drugom toku. Želim da se vratim na dnevni red. Ministar čeka već duže vreme da predstavi zakon. Ono što se lično na mene odnosi, ono što smatram za povredu ličnog dostojanstva, moram i da odgovorim.
Čovek sam koji je 10 godina pripadao opoziciji devedesetih godina i to je nesporna činjenica. Isto tako, za vreme bombardovanja, agresije NATO, bio sam mobilisan u jedinicu naše vojske. Proveo sam tri meseca i sa ponosom mogu da kažem da se ne može na takav način ophoditi prema meni. U tom ratnom stanju postao sam rezervni oficir i smatram da svaki način koji omalovažava mene u tom pogledu nije dobar i dostojan.
Želim zaista da na ovaj način završim polemiku i da se vratimo na dnevni red. Lično dostojanstvo ću uvek braniti, kao i što ću stranku G17 plus braniti, ali ne samo braniti nego i afirmisati sve dobre stvari koje radimo zarad države i građana Srbije. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine Vučiću, vašu ličnu nervozu, unutarstranačku ili bilo kakvu drugu nemojte prenositi na Narodnu skupštinu niti na narodne poslanike, jer nema nikakvog razloga.
Kada pominjete G17 plus to morate da činite sa izuzetnim uvažavanjem, a ne da sasvim paušalno ovde pokušavate da nekoga napadate. Ono što je jako važno to je da se zna da stranka G17 plus nema veze sa štampanjem plakata, vi razrešite međusobne vaše odnose sa gospodinom Nikolićem oko toga, niti ima veze sa slanjem famoznog i-mejla. Šta to, gde je policija ustanovila, jedino ako vi smatrate da ste policajac, što nikada nećete biti, možete tako nešto da tvrdite, osim ako nije u vašoj srodnoj duši ta činjenica da ste možda bili povezani pri osnivanju sa državnom bezbednošću, pa se osećate kao policajac. Grešite u tome, odmah da vam kažem.
Dakle, G17 plus nema nikakve veze sa tim, ali to što vas boli ta činjenica oko tog plakata je posebno pitanje. To je ono u vezi sa izjavama vaša dva poslanika na Odboru za finansije koji su priznali dve stvari: jedno, da je materijal štampan kod brata Mileta Dragića za predsedničku kampanju, a drugo priznanje na Odboru za finansije jeste da ste posetili firmu "Mile Dragić" za vreme izborne kampanje.
Dakle, Tomislav Nikolić sa delegacijom Srpske radikalne stranke. To su izjavila vaša dva poslanika na Odboru za finansije.
Ta činjenica koja vas povezuje sa Miletom Dragićem vas čini nervoznim. Zato ste vi želeli da u javnosti pokažete vašu nervozu, ali to je vaša stvar i nemojte mešati nas sa tim vašim poslovima.
Sa druge strane, što se tiče izbora u Kuli, oni su pokazali da je G17 plus kao stranka osvojila preko dva i po puta više glasova nego na prošlim lokalnim izborima u Kuli. To je za vas signal i zato vi pokušavate da nas na određen način napadate. Nemate razloga da se nervirate. Imaćemo mi preko 10%, iako je to sada 6,21%, iako ovde pokušavate za skupštinskom govornicom uvek da kažete - ali istraživanja javnog mnjenja, samo ne dodate - koja smo mi naručili, govore to i to. Nema boljih istraživanja nego što su to izbori.
Prema tome, šta su rekli izbori? Videćemo ko će formirati opštinsku vlast u Kuli, to su rekli izbori. Možete vi da radite šta hoćete, ali ja ovog puta pozivam stranke demokratske orijentacije da se udruže i formiraju vlast u Kuli kako valja i dolikuje. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, činjenica da gospodin Vučić izmišlja i kaže - javio mi ministar, javio mi načelnik itd, samo što ne kaže - javio mi Laufer. To vrlo jasno građani Srbije treba da znaju. Dakle, što se tiče izraza koje gospodin Vučić upotrebljava, a čuli smo - bednici, ubijati itd, taj rečnik ne pripada G17 plus.
Ali, šta je zanimljivo na našoj političkoj sceni? Zanimljivo je da ona poslanička grupa ili oni poslanici koji se dostojanstveno obraćaju i ovom skupštinskom domu ili na televizijskim emisijama koriste rečnik kojim žele da unaprede politički život. Upravo ovakvi kao što je gospodin Vučić upotrebljavaju reči koje su najniža moguća kategorija koja se može uopšte upotrebiti i ne treba da se u javnom obraćanju upotrebljavaju. Ali, on je sklon baš zbog sopstvenog odnosa prema stvarnosti. Dakle, kada neko upotrebljava takve reči, kao što su bednik, ubijati, on zapravo javnosti saopštava sopstvena osećanja o stvarnosti i tako ih iznosi. To su činjenice i dokazi koje vas karakterišu, a ne druge kojima se obraćate. O tome vodite strogo računa.
Što se tiče vas lično, mislim da bi bilo primerenije da se držite slova zakona i da u skladu sa tim plaćate i svoje račune i obaveze prema državi onako kako dolikuje, a ne u javnosti da se provlačite na nedoličan način.
Što se tiče stranke G17 plus, jasno je da nemamo nikakvog učešća niti u plakatima niti u tom vašem e-mail. Razrešite to vi između sebe, gospodina Nikolića, između vaših frakcija, odnosa i radite šta god hoćete, ali nemojte zato da optužujete i dirate druge bez ikakve potrebe. Činjenica da smo mi dva i po puta više glasova osvojili u Kuli vas može činiti nervoznim, to je vaš problem. Hvala lepo.

Svakako, gospodine predsedniče. Očekivao sam malo ozbiljniju opomenu za poslanika Vučića, pošto je očigledno da upotrebljava termine i kvalifikacije koji nisu dostojni za ovaj dom i ovaj skupštinski saziv. Taman pomislim kako skupštinski saziv zaista napreduje u međusobnim odnosima, onda se pojavi Vučić i počne da prosipa tako prizemne termine koji nisu u skladu sa civilizovanim ponašanjem. Očekujem i opomene i kažnjavanje za istog.

Građani Srbije svakako treba da znaju da ove reči koje upotrebljava gospodin Vučić, kao da je njemu nešto rekao premijer ili načelnik javne bezbednosti, nemaju nikakvog smisla osim prazne retorike u skupštinskoj sali. Ponavljam, niti je policija dolazila u G17 plus, niti je G17 plus radila tako nešto. Dakle, nismo pravili ni plakate, niti taj vaš mejl o kome razgovarate. To što je izazvalo nervozu kod vas, to je druga stvar.
Ono što je jako važno za građane Srbije da znaju, političko licemerje je da se za skupštinskom govornicom vi izražavate protiv Karića. Da li je to taj demokratski blok sa Karićem? Karić vam štampa materijale, sa Karićem ste u koaliciji.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Nismo sa Karićem u koaliciji.)
Kao, za građane Srbije se daje jedna sasvim druga informacija, tobož smo u svađi, a u pozadini čitave priče smo u velikoj ljubavi, jer mi zajednički pravimo materijale za izbore u Srbiji.
(Dobacivanje iz sale.)
Dakle, gospodine Vučiću, oko afere pljačke veka narodnih para nadležni državni organi će utvrditi činjenice. Ono što ja želim da posavetujem poslanike u parlamentu državne zajednice, to je da i vas pozovu na svedočenje na Anketnom odboru u parlamentu državne zajednice, i vas i gospodina Nikolića i sve druge koji su na bilo koji način imali saradnju sa Miletom Dragićem. Hvala.

Naravno. Gospodine predsedniče, vi znate da ja uvek to radim u mirnom tonu. Da raščistimo sledeću situaciju: kada jedan poslanik napušta skupštinsku govornicu i prolazi ovim prolazom, valjda je dužnost onoga ko sledeći dolazi da pusti onoga ko je napustio skupštinsku govornicu da prođe. To je suština čitave priče, a ne da ovde pogrešno objašnjavate javnosti o čemu se radi. Dakle, gospodin Vučić nije dozvolio da ja odem na svoje mesto, kako bi on nesmetano mogao da izađe za govornicu. To je suština čitave priče.
Drugo, što se tiče pominjanja ponovo reči, kao što su - intrige i tome slično, G17 plus se time ne bavi. To je jedan vrednosni sistem koji je ustanovljen 90-tih godina na pogrešan način. Mi pokušavamo to danas, na jedan dostojan način, da ispravimo. Reći ću vam da se G17 plus i vladajuća većina, ako tako hoćete, zalaže i za ljudsko dostojanstvo i za demokratiju, pluralizam, toleranciju. Dakle, za ljudska prava, manjinska prava, za sve ono što karakteriše jednu normalnu današnju civilizaciju. Taj vrednosni sistem nije lako danas vratiti u Srbiju, jer je 1990. godine narušen. I neke druge vrednosti, koje se ne mogu zvati vrednostima, zahvaljujući vama isplivale su na površinu.
S druge strane, ova vlast Vlade Republike Srbije, G17 plus u toj vladi zemlju putem reformi vodi u EU. Zašto to činimo? Da bi građanima bilo bolje. Nažalost, svesni smo činjenica da ovde ljudi pokušavaju da daju lošiju ocenu o nama samima, nego što to ljudi spolja čine. Takva je ocena Svetske banke o tome da smo vodeći, među 12 vodećih zemalja po reformama po svetu, ocenjeni od jedne renomirane institucije. Takav signal je takođe poslat iz SAD ukidanjem trgovinskih sankcija.
Sve su to značajni signali koji govore o tome da se u ovoj državi mnoge stvari poboljšavaju i da se stvara klima koja je pogodna za strane investitore, da zajedničkim snagama poboljšamo i uslove života i ono što svi želimo, a to je da građani Srbije bolje žive.
Takođe, Vlada Republike Srbije i G17 plus odlučna je u borbi protiv kriminala i korupcije. Te stvari su krenule da se realizuju. Pogledajte hapšenja oko sprečavanja pljačke veka, pogledajte hapšenja sudija Vrhovnog suda i zamenika tužioca. Kome danas može u Srbiji smetati obračun sa kriminalom i korupcijom? Na tome ćemo istrajati do kraja.
One vrednosti, oni stubovi, kao što su sloboda kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga, to su vrednosti za koje se zalaže G17 plus. To su vrednosti koji odlikuju savremeni svet, a one vrednosti koje su ustanovljene 90-tih godina ostavićemo za nama. Dajte ljudi da se zajednički izborimo, to kaže G17 plus, dajte odlučno i hrabro u reforme i borbu protiv kriminala i korupcije. Ko se protivi tome, on će imati štete, on će odgovarati.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zanimljiva je socijalna demagogija gospodina Petrovića, zanimljiv je i radikalski rečnik gospodina Petrovića. Prosto da sastavimo, zanimljiva je radikalska demagogija gospodina Petrovića.
Da li je moguće, gospodine Petroviću, i više puta sam vas upozoravao, da li to izbija iz činjenice da DS pripada socijalističkoj internacionali, pa, Bože, borite se, kao i sve levice u Evropi, ili zapravo ove vaše dogovore sa radikalima na hodniku pretočavate u skupštinsku govornicu i vaš govor. Upozorio sam vas na vreme da takav način rada jednog demokratskog predstavnika ovde nije dobar, pre svega po vas same. Ako tako nastavite, urušićete sopstveni kredibilitet ne samo u Skupštini, nego i u vašoj stranci i široj javnosti u Srbiji.
Ne vredi vama da se upinjete i dokazujete kako se reforme u Srbiji ne sprovode. Stvar je, naprotiv, drugačija. Žalosno je, gospodine Petroviću, da vi želite da stvorite goru sliku o Srbiji, nego što nas drugi vide. Kako nas drugi vide? Tako što je ova Vlada Republike Srbije zaslužna za dobijanje Studije izvodljivosti i to viđenje je dala EU.
Zato što je ova zemlja dobila trgovinske povlastice od SAD, i to viđenje su dale Sjedinjene Američke Države. Zato što je ova vlada uspešno pregovarala sa MMF-om i na pragu smo poslednje revizije. To je viđenje MMF-a o nama samima. Zato što Svetska banka kaže da smo lideri u reformama u svetu. To je viđenje spolja.
Jedino gospodin Petrović misli da je to nešto drugačije. Mislim da je to politički loše, mislim da to ni diplomatski nije dobro. Čini mi se da ovu zemlju i unutra i u svetu treba predstavljati na jedan dostojan način, a taj način vi ovde ne pokazujete. Vi pokazujete nešto više od toga. Pokazujete sklonost da govorite neistine, jer, radi se o tome, ako govorimo o starosnim granicama, moramo baratati tačnim podacima.
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine Petroviću, uzmite i pročitajte, pa tako imate u Albaniji 65 godina i 60, u Hrvatskoj 65 godina i 60, u Poljskoj 65 godina i 60, u Rumuniji 65 godina i 60, u Irskoj 65 godina i 60 itd.
Takođe, baratate neistinitim činjenicama što se tiče inflacije...
(Predsednik: Vreme, gospodine Albijaniću.)
Završavam. A ljudi treba da znaju da je kretanje inflacije: 2001. godina - 40,7; 2002. godina - 14,8; 2003. godina - 7,8; 2004. godina - 13,7; a procena za 2005. godinu - 14 posto. Projekcija za dalje godine: 2006. godina - 8,5; 2007. godina - 6,5; i 2008. godina - 4,5. Nemojte da pokušavate radikalskom demagogijom da zamajavate poslanike u Skupštini.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne možemo na ovaj način završiti – da gospodin Marković bude u pravu i javno obrazloži svoje viđenje koje nije tačno.
Radi se o tome da je gospodin Marković vodio Skupštinu, kao predsedavajući. Radi se o tome da je njegov stranački kolega bio za skupštinskom govornicom. Znate kako je u parlamentarnoj debati i borbi. Psihološki je dobro, posle tog napada njegovog stranačkog kolege, prekinuti sednicu, da bi se kod slušaoca stekao utisak o nadmoći opozicije, što nije tačno.
Veštački se prekida sednica Skupštine, jer su se tri-četiri govornika javila da izađu na repliku ili po Poslovniku.
Sasvim je prirodno ako govornik izazove takvu situaciju da se određeni ljudi jave i demantuju određene stvari ili svojim argumentima ubede druge u ispravnost svojih stavova.
Nakon toga, još jedna situacija se veštački pravi posle pauze – daje se nova pauza i time se stiče utisak da skupštinski rad nije moguće nastaviti. Dakle, vrlo je jasno o čemu se radi.
Zaista se izvinjavam ako ste vi iz prethodnog perioda naučili na tako loše ponašanje. Mi smo ovde svi zajedno da podižemo ugled i dostojanstvo institucije, da se dobro vladamo i ponašamo, a to i činimo. Prema tome, niste u pravu, nije vaša poslednja, nije tako bilo.
Druga stvar, ako ste naučili, gospodine Markoviću, na rušenje institucija onim glasanjem iz Bodruma i urušavanjem ovog skupštinskog zdanja, vama nije dozvoljeno da se, kao potpredsednik Skupštine, dodatno loše ponašate, jer sadašnji saziv radi na izgradnji dostojanstva i ove institucije i svih drugih u Srbiji. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da izađem za govornicu da još jednom, ispred poslaničke grupe G17 plus, kažem da ćemo glasati za ova četiri zakonska predloga iz Ministarstva trgovine, turizma i usluga, jer zakoni koji su pred nama jesu reformski i ubrzavaju put priključenja zemlje EU.
Takođe, veoma je značajno reći da je najvažniji među ova četiri zakona zapravo zakon koji reguliše slobodnu konkurenciju. On jeste jedan od zakona koji su na ovom spisku do početka pregovora o stabilizaciji o pridruživanju i trebalo bi da bude usvojen u Skupštini Srbije.
Ono što je, takođe, važno reći, to je da cene u EU nisu zakonski regulisane. Postoji direktiva o cenama i to je nešto što u ovom obliku zakon nije toliko značajan da je suštinski ili sistemski. On u našim okvirima reguliše određene stvari i pruža slobodu koja je neophodna za privređivanje.
Takođe, valja reći da je Zakon o oglašavanju nešto što uvodi red u ovoj oblasti. Znate da Vlada Republike Srbije ima tu jasnu poruku uvođenja reda, pre svega u finansijskoj disciplini. To je do sada vrlo efikasno sprovedeno. Potrebno je, naravno, i u drugim oblastima, a i ovo jeste važna oblast jer danas živimo tako što primamo i puštamo mnogo informacija i programa i naša svakodnevica ili u izbornoj kampanji ili van izborne kampanje, kada se plakatiraju određena mesta, da to u ovom trenutku ili u prošlim vremenima, ne da nije bilo urađeno nego je bilo potpuno anahron sistem.
Dakle, dozvoljeno je u ovom trenutku da bilo koja televizija, bilo da je privatna ili državna radi kako joj je volja i emituje reklame i oglašavanja na način koji sama želi ili kako misli da je najbolje u isplativom smislu za tu televiziju, radio ili već za plakatiranje na javnim površinama. Mislim da je došlo vreme da se to uredi, i sami znate kako to izgleda kada su izborne kampanje, a kada to prođe, ljudi se pitaju ko će to uopšte da pospremi, raščisti i uredi, jer su ljudi lepili gde su stizali, misleći da će na taj način na najbolji način privući pažnju svojih birača.
Mislim da uvođenje reda jeste osnovni moto i stranke G17 plus. Mi zaista pozdravljamo da se i u ovoj oblasti to uredi.
Ono što sam rekao da je najvažnije – zaštita konkurencije i nema tržišne privrede bez slobodne konkurencije. Posle pola veka manje-više državnog upliva u sve, pa i u konkurenciju, obrazovanje cena, što je predmet današnje rasprave, pred nama je predlog zakona čijim će usvajanjem Srbija učiniti prave preduslove koji moraju da postoje u jednoj zemlji sa razvijenom tržišnom ekonomijom.
Znate da u EU postoji osnovno načelo – slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga. Posebno je važno da je razvijena tržišna ekonomija kojom mi želimo da u istom obliku budemo kao članica evropske porodice zemalja, kompatibilni sa drugim evropskim zemljama kako bi mogli da izdržimo na tržištu EU u budućnosti.
Mislim da ovim stvaramo značajne preduslove da tako i bude. Dakle, to stvara još jedan dodatni ambijent da potencijalni strani investitori zapravo dobijaju odavde pozitivne signale da mogu da dolaze, ulažu pod ravnopravnim uslovima kao i drugi i da im se garantuje da oni uslovi poslovanja koji su zakonom predviđeni, budu poštovani i sprovedeni.
Ono što je jako važno, čujem u diskusijama, to je da tajkuni pokušavaju da utiču na Vladu Republike Srbije. Zašto su toliko glasni, zašto su toliko nervozni ili izražavaju svoje negodovanje različitim vidovima pritiska, što na štampu, a ima pokušaja i na Skupštinu spolja, zato što ne mogu da utiču na Vladu Republike Srbije. Tu se krije ta vrsta nervoze.
Naravno, očekujem od Vlade da preduzme sve mere koje su u njenoj moći da razrešava i pitanja koja opterećuju našu svakodnevicu, a tu je svakako jedno od bitnih pitanja, pitanje "Mobtel-a". Mislim da tu država mora da pokaže spremnost i odlučnost da takvo pitanje razreši, jer mešetarenje nije dozvoljeno ni u Skupštini, ali ni spolja da pokušavaju da deluju na ovo zdanje.
Ono što je važno, ovim predlogom zakona o zaštiti konkurencije stvara se pravni osnov za osnivanje komisije za zaštitu konkurencije, koja će biti samostalna i nezavisna u odnosu na državne organe i učesnike na tržištu, što će joj omogućiti da bude nepristrasna u svom delovanju.
Predlog zakona o cenama, kao što sam rekao, je komplementaran u odnosu na Predlog zakona o zaštiti konkurencije, jer, na primer, u članu 4. Predloga zakona o cenama jasno se kaže da privredni subjekti kod obrazovanja cena proizvoda i usluga ne mogu se dogovarati o cenama, vršiti podelu tržišta i narušavati konkurenciju.
Dakle, na svaki mogući način pokušavam da kažem da je zaštita konkurencije centralno mesto ovih zakona o kojima raspravljamo u Skupštini Srbije. Pokušavam da kažem da ovim stvaramo značajne preduslove za buduće pregovore o stabilizaciji i pridruživanju.
Želim da zaključim, mi smo pred pregovorima koji počinju 5. oktobra ove godine. Mislim da Skupština Srbije treba efikasno da ispuni svoj deo posla koji se tiče početka pregovora i to valjano i činimo. To i javnost polako uviđa, jer je ovo skupštinsko zdanje donelo najviše zakona u istoriji srpskog parlamenta, ali, ponavljam, to nije dovoljno. Potrebno je izgleda svake godine i u svakom narednom periodu da se hvalimo da je to najviše u istoriji srpskog parlamenta, jer nas očekuje ogroman posao u tom pogledu.
Takođe, što se tiče Vlade, značajni su rezultati koje je do sada Vlada uradila. Naravno, očekujemo da svi ovi zakoni koje ovde izglasamo budu i primenjivani od strane izvršne vlasti, i tu svakako mora da se uloži dodatni napor. S druge strane, moramo reći da je Vlada zaista proreformska i vodi zemlju u Evropsku uniju.
I jeste interes svih državnih institucija u Srbiji i van njih, da se svi okrenemo onome što za nas daje dobro sutra, što za sve građane znači bolji život sutra. Jer, sve ovo što radimo, radimo zapravo da stvorimo dobre okvire za bolji život.
Kada pitate bilo koga ko je otišao u zemlje Evropske unije – kako se tamo živi, dobićete odgovor i da je bolji standard i da se bolje živi, pa zašto mi tome ne bi težili, da tako i radimo.
Ono što je, takođe, važno, jer odlikuje Vladu u celini, to je da je spremna da završi reformske procese, tranziciju, jer tu se vidi po tome što je ušla u poslednje reforme, a to je restrukturiranje javnih preduzeća, završetak privatizacije, red se uvodi u svim oblastima, smanjuje se siva ekonomija. To su ti preduslovi koji omogućavaju da se, s druge strane, određenim olakšicama i privreda i privredni subjekti stimulišu za bolji rad, bolje zapošljavanje, za bolje plate, i sve ono što ljudima nedostaje u ovom trenutku.
U prethodnoj raspravi razgovarali smo o državnoj upravi, državnoj administraciji i službenicima. Ovim i prethodnim pokazujemo da prvi put Vlada jeste spremna da poveća efikasnost državne administracije, jeste spremna da uđe u ozbiljne primene svih onih neophodnih zakona koji su potrebni za ulazak u Evropsku uniju i da i sutra kako valja započnemo i dokrajčimo pregovore, ali istovremeno i da uđemo u još neke organizacije, kao što su Svetska trgovinska organizacija, a mislim da je interes i ovog ministarstva i Vlade da se to u što kraćem vremenskom periodu desi.
G17 plus će podržati ove zakone i pozivam i druge poslaničke grupe da glasaju za ove reformske zakonske projekte. Hvala vam lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandmane na Predog zakona o visokom obrazovanju u ime poslaničke grupe G17 plus  podneli su Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.
Moram vas podsetiti da je ovaj zakon povučen iz procedure, a tada su amandmane u ime poslaničke grupe G17 plus podneli članovi Odbora za prosvetu Nadica Momirov, Vesna Obradović i narodni poslanici Milka Silajev, Vladimir Homan i Miloljub Albijanić. Zbog tehničkih razloga ponavljanja amandmana na isti tekst zakona, sada su u ime poslaničke grupe potpisani samo Vladimir Homan i Miloljub Albijanić formalno, a amandmane na ovaj zakon obrazlagaće uvažene koleginice članice Odbora za prosvetu Nadica Momirov, Vesna Obradović i koleginica Milka Silajev. Mislim da je vrlo korektno sa skupštinske govornice to reći.
Žao mi je što Odbor za prosvetu i Vlada Repbulike Srbije određene amandmane nisu prihvatili. Mislim da još treba valjano obrazložiti i očekujemo do kraja rasprave da još neki amandmani, koji su dobri, budu prihvaćeni, a predloženi od strane poslaničke grupe G17 plus. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je vrlo ozbiljna i važna tema za državu Srbiju.
Vrlo često kada pričamo o reformskim zakonima u Skupštini dolazimo u situaciju da debatujemo na taj način da dolazi do sučeljavanja tradicije i modernog. U ovom slučaju mislim da je dobro za sve naše univerzitete i fakultete u državi Srbiji da iz naše tradicije izvučemo i sačuvamo ono što je dobro, a toga ima puno, i da na tim temeljima gradimo i stvaramo univerzitet i visoko školstvo u Srbiji kakvo nam dolikuje.
Jasno je da je 1905. godine donet prvi zakon o univerzitetu. Kralj je imenovao odbor od osam profesora koji će biti zaduženi da dalje dodeljuju doktorska zvanja svojim naslednicima. Mislim da je to vrlo značajno, jer ovo su ljudi koji su došli iz Velike škole i čija imena nesporno i ovde valja pomenuti. Prisetimo se, to su Simo Lozanić, Jovan Cvijić, Mihajlo Petrović-Alas.
Setite se da je prvi ministar prosvete bio Dositej Obradović. Setite se uvaženog ministra Stojana Novakovića, setimo se iz naučnih oblasti velikih imena kao što su Brana Petronijević, Slobodan Jovanović.
Zamislite kada bi sada nabrajali sva ta raspoloživa imena, šta to budi u nama i kakav to značaj i težinu ima kada govorimo o ovako važnoj oblasti.
Naravno, moramo reći da su u osnivanje univerziteta ušli filozofski, pravni i tehnički fakulteti, koji su imali svoj raniji status pre osnivanja samog univerziteta, i to i dan-danas na tim ustanovama za te ljude ima jako veliki značaj. Nakon toga, odlukom su pridodati medicinski i teološki fakultet.
Takođe, univerzitet kao riznicu slobodarske misli, treba pomenuti i 1968. godinu, 1974. godinu, treba pomenuti i demokratske procese u Srbiji 1990. godine, jer zapravo univerziteti u Srbiji, pre svega Univerzitet u Beogradu, jesu te preteče prave demokratske misli i u jednopartijskom sistemu ovde. Zato im treba odati priznanje, jer odatle su se pokretale i ideje, ali bogami i praktični protesti, i to ima nesumnjiv značaj za demokratske procese u državi Srbiji.
Ne možemo sve to posmatrati odvojeno i od onoga što su procesi čitave države, a to je da želimo da budemo članica Evropske unije, a to je da jesmo potpisnica Bolonjske deklaracije, ali treba nesumnjivo da znamo da u Evropskoj uniji taj proces se ne odvija brzinom kako bi određene zemlje želele, a i pitanje je kakvi su interesi tih zemalja, jer bolonjski procesi, Bolonjska deklaracija je dovoljno širok pojam da mi možemo prihvatiti osnovne elemente, uvažavajući naše najbolje osobine naših univerziteta i fakulteta koje imamo.
Jasno je da je osnovna ideja, osnovni postulat Evropske unije slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga, i kada govorimo o slobodnom kretanju na univerzitetima jasno je da i mi želimo da i naši studenti iz naše države mogu nesmetano da se zaposle u drugim državama, da mogu završne godine studija da obave na drugim univerzitetima u Evropi i svetu, i to jeste nešto čemu svakako težimo i želimo da i ovim zakonom omogućimo i uradimo na najbolji mogući način za dobrobit tih mladih ljudi.
Nesumnjivo je da u proteklim godinama imamo i veliki odliv stručnih kadrova i najboljih studenata. Neko reče da je Matematička gimnazija u Beogradu kao srednja škola američka gimnazija, jer najveći broj ljudi tamo odlazi.
Ali, moramo stvoriti uslove u našoj državi da ti mladi ljudi, najbolji studenti koji završavaju ovde, da im obezbedimo adekvatne uslove, one minimalne da ostanu na univerzitetima i fakultetima u Beogradu, da ih motivišemo da sve ono što znaju i umeju, praktično realizuju u našoj državi.
Vratiću se sa osvrtom na konkretan zakon i reći nekoliko reči.
Zakon o visokom obrazovanju koji se nalazi pred nama ima nekoliko suštinskih promena u svom sadržaju i u vezi sa tim promenama moramo pažljivo da radimo, da one dobiju praktičnu realizaciju, ali ne narušavajući bitno ono što je najbolje na našim fakultetima i univerzitetima. Na koji način to uraditi?
Dakle, ovde kao ono glavno jezgro, kao telo koje će se baviti najvažnijim pitanjima na univerzitetima i fakultetima u Srbiji, jeste Nacionalni savet. S obzirom da imamo iskustvo koje se tiče Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, formiranja nacionalno-prosvetnog saveta, te trajanje i problemi koji se tiču samog konstituisanja i naknadno funkcionisanje, odnosno sama primena zakona, svakako da ovde treba razmišljati o tome da će primena zakona imati svoje poteškoće i treba svakako već unapred formirati tim i ekipu koja će na valjan način ići ka primeni samog zakona.
U okviru Nacionalnog saveta, a to je član 10, po izboru članova, 10 članova se bira iz reda redovnih profesora, vrhunskih naučnika, odnosno umetnika, sa međunarodno priznatim radovima ili osvedočenim doprinosom nacionalnoj kulturi, vodeći računa o zastupljenosti obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja. Mislim, a i veliki broj univerzitetskih profesora i javnost se slaže da, kada se nešto definiše u zakonu, mora biti preciznije obrađeno i ne može se reći, vodeći računa, već se može reći po dva iz svakog obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno-umetničkog polja.
Dakle, da mi možemo sa jasnoćom imati uvid u kasniji sastav takvog tela, koje će u mnogim pitanjima igrati najznačajniju ulogu u primeni ovog zakona.
Ono što je takođe važno, to je član 11, nadležnosti Nacionalno-prosvetnog saveta. Važno je, s obzirom da i sadašnji Zakon tu ima izvesnih nedostataka, mada je taj član ovde 64. sada prepisan o uslovima za izbor u zvanje nastavnika. Kaže se da Nacionalni savet daje preporuke o bližim uslovima za izbor u zvanje nastavnika. Nešto što se zove preporuka nije čvrsto definisano i nije obavezujućeg karaktera za univerzitete i fakultete u Srbiji.
(Predsedavajući: Oprostite, da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Moliću da nastavim. Mislim, dakle, da nivo "preporuka" mora da se preinači u "utvrđuje bliže uslove za izbor u zvanje nastavnika", jer vidite i sami, kakva je situacija u Srbiji danas. Mi imamo situaciju u kojoj se otvaraju privatni fakulteti, a ide se i ka formiranju privatnih univerziteta, što će dodatno otežati funkcionisanje sistema i kontrolu nad čitavim sistemom.
Dakle, čini mi se da sve ovo treba podići na jedan čvršći osnov, sa jasnim naznakama kakve rezultate će primena toga biti.
Što se tiče Komisije u članu 13, jer Komisija za akreditaciju je jako važna, ona se definiše u članu 13, i važno je da javna recenzija ne bude tajna, jer ovde piše da je zagarantovana tajnost i onda šta je tajnost. Kod nas na žalost tajnost uvek ima neki predznak korupcije ili nečega što je sumnjivo, što je iza kulisa, za šta ne znamo ko, na koji način, pod kojim uslovima je dao dozvolu, licencu i odgovarajuće papire za nesmetani rad.
Čini mi se da u tim stvarima javnost mora da postoji u ovom periodu i da se zna kada su uslovi i kriterijumi propisani, da je Komisija, recenzenti su doneli takvu odluku o ispunjenosti istih kriterijuma.
Jako je važno ovo, zato što, podvlačim, danas u Srbiji imamo otvaranje privatnih univerziteta i fakulteta, i to treba da se dešava, ali taj proces mora biti kontrolisan da bismo imali kvalitet i nivo obrazovnog procesa, onakav kakav želimo na studijama. Naravno, važno je za mene istaći činjenicu da na fakultetima, na univerzitetima treba da ostane nešto što je jako važno, a to je naučno-istraživačka delatnost.
Sve ovo što radimo je dobro za obrazovni proces, dobro je za ona praktična znanja koja ljudi treba da steknu da bi sutra podizali i državu i privredu u celini. Ali, zavidan nivo naučno-istraživačke delatnosti danas na univerzitetima postoji i toga ne smemo da se odreknemo.
U to moramo da ulažemo i to moramo da razvijamo, jer to je nešto, ako pogledamo kako sam diskutovao na početku i pričao o tome šta univerzitet za državu u Srbiju i srpsko nacionalno biće znači, onda je jasno da ono što je najbolje u tom periodu jeste zapravo izlazilo sa univerziteta. Mi to moramo da gajimo i da nastavimo da tako bude i dalje.
Jasno je da nešto od tog naučno-istraživačkog rada u našoj državi nije dovoljno isplativo ili neće imati posebnu praktičnu primenu, ali ne sme samo to da bude cilj, ne sme samo da bude cilj radno mesto čoveka koji će završiti, da praktično radi u privrednoj delatnosti. Moramo u izvesnoj meri održati nivo našeg naučno-istraživačkog rada.
Ono što je za mene takođe bitno, a to je član 18; radi koordiniranja rada, utvrđivanja zajedničke politike, ostvarivanja zajedničkih interesa i obavljanja poslova utvrđenih zakonom osniva se Konferencija univerziteta. I ovde je došlo u univerzitetskoj javnosti do značajne polemike o izboru članova te konferencije univerziteta. Čini mi se da imamo značajan broj ljudi koji ističu važnost da se doda i formula koja broj članova bira i na osnovu broja studenata na univerzitetima u Srbiji.
Smatram da se do te formule može doći.
Mi nemamo tačno predložen amandman, osim jednog amandmana koji sam video da na 5.000 studenata, što je pitanje da li je dovoljno fleksibilna formula, posmatrajući univerzitete u Srbiji, jer ta formula značajno uzdiže Beogradski univerzitet, ali sasvim sigurno do kraja načelne debate mi možemo zajednički doći do formule i sastaviti je, jer danas po novom Poslovniku Skupština Srbije može da predloži amandman, odnosno nadležni odbor može da predloži amandman na određeni član zakona i do toga zajednički možemo doći i zajednički izračunati.
Vrlo je važno pomenuti sledeće. Sistem bodovanja jeste uveden ovim zakonom i to jeste jedan od nespornih načina koje viđamo na mnogim univerzitetima u Evropi i svetu. Taj sistem bodovanja omogućava studentima, a mi sve ovo radimo nadam se zbog studenata, da oni mogu na fleksibilniji način da imaju čist pregled na koji način će završavati svoje studije, i to njima na izvestan način olakšava putovanje kroz studiranje.
Ali, ono što je jako važno, to je da se ovim zakonom višim školama omogućava da postanu visoke strukovne škole, dakle, trogodišnje visoke strukovne škole, a mi danas imamo fakultete četvorogodišnje i petogodišnje. Sada sistem bodovanja, čini mi se, jeste takav da naš, recimo primer jednog fakulteta koji ima pet godina studiranja daje nešto što bi ličilo na master diplomu, ali nije jasno u samom zakonu, u konceptu zakona, šta će biti sa četvorogodišnjim studijama.
Ministar je završio Filološki fakultet, on je četvorogodišnji, ja sam završio matematiku koja je četvorogodišnja, mene interesuje status tih fakulteta u ovom prelaznom periodu. Da li će to biti formula 3+1+1 ili 4+1, da li će se specijalizacija dodati na ove četiri godine osnovnih studija, da bi imali jaku master diplomu koja lični na nemački model?
Nama jeste prihvatljiv nemački model, jer ta diploma diplomiranog inženjera u Nemačkoj ima status koji i mi želimo da ovde diplomirani inženjer ima. To je suština i to je ona osnovna temeljna priča. Dakle, nama što se tiče studija jeste približan nemački model, jer on na taj način razlikuje dve vrste diploma. Ne može diploma sa trogodišnjih strukovnih visokih studija biti istovetna sa diplomom visokih studija fakulteta, koji imaju sada četvorogodišnje ili petogodišnje školovanje. To je jako važno.
Ono što naravno stvara probleme višim školama da prerastu u visoke strukovne škole jeste i nedostatak kadra, nedostatak odgovarajućih uslova, ali one će se suočiti sa uslovima koji se nalaze u ovom zakonu.
Ono što se tiče samog zakona kao celine, on jeste prema smernicama Bolonjske deklaracije, on jeste u određenom procentu i na osnovu zakona koji je bio ranije predložen, ali mi moramo sasvim izvesno znati u toku rasprave, očekujem da će se Odbor za prosvetu sastati, da jasno i Vlada i ministar, i Odbor za prosvetu kažu koji amandmani su prihvaćeni.
Sada imamo situaciju da su određeni amandmani na ovaj zakon usmeno prihvaćeni od strane Vlade, ali očekujem konačnu realizaciju, da Odbor za prosvetu i ministar potvrde koji su amandmani ušli u sastavni deo, da bismo imali jasne vizije kakav konačan zakon usvajamo. To je vrlo bitno i za skupštinsku većinu i za sve narodne poslanike.
Ono što jeste važno i što želim na kraju da kažem, to je da mi svi treba da brinemo o budućnosti države, o budućnosti visokog školstva, jer to su naši važni temelji. Treba da brinemo i o studentima. Reći ću vam jedan podatak, a to je da je na predlog G17 plus i ministra finansija Vlada Republike Srbije osnovala Fond za mlade. Naravno da treba da podstičemo mlade ljude, dobre studente, koji treba svoj doprinos da daju dodatno razvoju države Srbije.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pomenuta je stranka G17 plus, a ja sam šef poslaničke grupe G17 plus. Ne, prethodni govornik, a vi ste se javili po Poslovniku.
Što se tiče Vlade Republike Srbije i ministara iz G17 plus u toj vladi, odgovorno vam kažem da je Vlada odlučno nastavila reforme u privredi, reforme u ekonomiji, a jedna od važnih činjenica jeste restrukturiranje javnih preduzeća. A da je pre urađeno, kada je vreme bilo, bilo bi još bolje.
Jasno je da prilikom restrukturiranja javnih preduzeća osnovna delatnost, bazična mora da se odvoji od sporednih delatnosti i da sporedne delatnosti idu u privatizaciju, ali i da se reformiše ona bazična, osnovna delatnost, da vrlo jasno odvojimo šta je to bitno i suštinski važno za javna preduzeća i za državu Srbiju u tim javnim preduzećima.
Prema tome, ne znam zašto se to nekome spočitava ili se Vladi Republike Srbije spočitava spremnost da uredi stvari na dobrobit građana, da javni servis, javne službe, javna preduzeća budu još više na dobrobit građanima i da rade još bolje, da država od toga ima više vajde. To je suština čitave priče.
Vrlo često se događa, a znamo valjda kome koji resori pripadaju, da za određene stvari nama pripisuju neke kritike, a da suštinski ministri iz G17 plus i potpredsednik Vlade nisu resorno zaduženi za te stvari. Molim vas da o tome vodimo računa, ali da vodimo računa i o Vladi Republike Srbije u celini, jer ona zaista pruža maksimalne napore da uradimo ono što je moglo i pre nekoliko godina na jedan lakši način da se obavi, jer su uslovi bili bolji.
Naravno da mi moramo, u punoj saradnji sa međunarodnom zajednicom i MMF-om, određene stvari i da ispunimo, a to je danas teže nego što je bilo juče. Ako sačekamo sutra biće još teže. Zato, spremnost, hrabrost i odlučnost karakteriše ova vladu, koja mora da afirmiše i dokrajči taj posao reforme u državi Srbiji. Hvala lepo.