Potrebno je pogledati način dijaloga i razgovora predsednica parlamenta započela ovaj svoj mandat. To je valjda za pohvalu, to je valjda način da dođe do nekog kompromisa, do nekih zajedničkih rešenja i vidi se da je veliki broj narodnih poslanika i potpisao predlog zakona.

Šta znači učiniti kompromis? Pa, kompromis je učinjen u više navrata u poslednjem periodu. Prvi je da bez obzira na pobedu u gradu Beogradu sa dva poslanika, kako sam razumeo predsednika Republike, više, učinjen je kompromis da se izbori dogode, zatim je učinjen kompromis da se odredi datum koji je najduži mogući datum po zakonu i učinjen je kompromis da se objedine svi izbori.

Zdrava Srbija, koju vi pominjete je …

Završavam.

Partija koja se zalaže za očuvanje nacionalnih interesa, što ste vi odavno zaboravili. Pa tu valjda treba da se pogleda šta je državno jedinstvo, ko se usmerava prema…

Uvaženi profesore Radenoviću, dame i gospodo narodni poslanici, i po Poslovniku, član 107, i po prirodi replike, jer ja sam poslanik Zdrave Srbije koju je pomenuo Miloš Jovanović.

Vidite, gospodine Jovanoviću, kada vi budete imali rezultate kao Milan Stamatović od 25 godina u politici, javite se da mu nešto saopštite. Pošto nemate rezultate, bolje vam je da od toga odustanete.

Pošto ste me prozvali, da vam kažem kako vidim ja vaše ponašanje ovde u parlamentu i da vas obavestim da je Zdrava Srbija parlamentarna politička partija, ako to niste znali u međuvremenu. Dakle, osnov delovanja svih političkih partija valjalo bi da se svodi na nešto što se zove red, zakon i sloboda. Šta mi ovde, u stvari, svedoci smo, vidimo? Šta radi opozicija? Pravi nered, ne poštuje Poslovnik i zakone i, naravno, ide i korak dalje. Ne možemo da kažemo da je to nepristojno ponašanje, jer je to malo. Ovde padaju uvrede, padaju kretanja nasilna ka skupštinskoj govornici, sve što je protivno normalnom ljudskom ponašanju.

12/3 TĐ/LjL

Šta se krije u osnovi toga i čemu to vodi? Ja ću vam reći da postoji psihološki fenomen koji određuje vaše ponašanje. Taj psihološki fenomen zove se resantiman. To vam je osećaj nemoći u želji da se nekome za nešto osvetite.

13/1 DJ/MT 12.10 – 12.20

Šta izaziva taj osećaj nemoći? Izaziva mržnju, zlobu, zavist, kretanje nasilno ka skupštinskoj govornici, sve ono što može da izazove, jednom rečju, nasilje.

Šta vam to znači? Znači da ste sami sebi skočili u nedra. Znači da ste sami sebi skočili u nedra, da ste poništili sopstveno ime i da osećate slabost i nemoć.

Neće to Skupština Srbije dozvoliti jer ćemo napraviti i red i zakon i slobodu, kako to dolikuje svima, a mi ćemo se kao poslanici „Zdrave Srbije“ boriti za interese države i naroda i za stvaranje reda koji vi pokušavate da uništite.

Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 104 – dostojanstvo Narodne skupštine. Svaki poslanik koji se javi za reč dužan je da se ovom domu obraća s dostojanstvom, da govori istinu, što u slučaju gospodina Batića nije tačno.
Gospodine Batiću, danima za skupštinskom govornicom napadate G17 plus. Bili ste ministar pravde. Zašto niste preduzimali odgovarajuće mere protiv određenih lica, nego to činite posle? Imali ste saznanja, mogli ste da angažujete MUP, javnog tužioca i druge nadležne organe da hapse pojedina lica. Ovo što ovde izgovarate je čista politička propaganda, laži, besmislice, izmišljanja itd. Postavlja se pitanje, zašto to radite? Ozbiljno pitanje se postavlja – da li vas za to neko plaća? Šta je vaš cilj, kakve su vam namere, koliko vas neko plaća, ako vas plaća?
Da li ste vi advokat, možda, Miletu Dragiću? Da li vas on plaća za ove stvari koje ovde radite? Da, slučajno, ne branite tog gospodina u jednom sudskom sporu i da li vas on dodatno plaća da blatite ljude iz G17 plus za skupštinskom govornicom? Kada ćete jednom da se urazumite, imate određenog partijskog iskustva, i da budete normalan narodni poslanik, s jednom normalnom dozom, da budete gospodin čovek, ako ništa drugo, a ne da se spuštate na tako nizak nivo, da tako izmišljate, da tako nekom drugom naturate određene stvari? Šta se to u vama, kao ličnosti, dešava u ovim mesecima?
Mi svi dobro znamo da vi čekate određeno vreme kada ćete da se javite po Poslovniku i da blatite neistomišljenike za skupštinskom govornicom. Vi sami utičete na to da se urušava dostojanstvo ovog visokog doma, svojim neprihvatljivim ponašanjem ovde.
Mislim da bi bilo dobro, da bi bio red da odgovorite na određena pitanja i da malo popravite svoje ponašanje zbog vas samih. Hvala lepo.

Gospođo predsednice Narodne skupštine, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega da kažem da će poslanička grupa G17 plus podržati predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Ono što želim da kažem, to je da je danas znanje u svetu najvažniji resurs. Ono što su nekada u ekonomiji bili osnovni postulati – rad, zemlja i kapital – danas je preovlađujuće znanje. Čak i ekonomija prerasta u ekonomiju znanja, naše čitavo društvo postaje društvo znanja. Bilo bi dobro kada bi svi zajedno uspeli da stvaramo i kulturu naklonjenu znanju i podižemo ugled naših profesora i obrazovnog sistema uopšte i da tome posvetimo jednu dužnu pažnju. Pre svega sam se zato javio za reč.
Takođe, hoću da kažem da su prva i druga informaciona revolucija, dakle, prva štamparska mašina, a i prvi računari, zauvek promenili poslovanje, život i rad ljudi u svetu. Ovaj zakon o visokom obrazovanju koji imamo pred sobom ide, pre svega, u susret našim studentima. Tako treba i da posmatramo stvar.
Dakle, mi smo 2005. godine usvojili zakon, a kada je stupio na snagu i dobio svoju praktičnu primenu, uočilo se da bi prebrzi ulazak u samu realizaciju zakona doneo štete studentskoj populaciji. Mi idemo u susret studentima, tako što prilagođavamo brzinu primene zakona njima i njihovom studiranju.
Ovaj broj bodova svake godine, stepenasto povećanje broja bodova za svaku godinu znači da ćemo imati jedan miran prelaz u režimu studiranja po novom zakonu i Bolonjskom procesu.
Kada sam već pomenuo Bolonjski proces moram da kažem da je Srbija do sada dva puta ocenjivana o napretku u primeni Bolonjskog procesa i prošle godine 2007. u Londonu dobili smo izuzetno visoku ocenu, dakle četvorku u tome, što će reći da je prvi taj entuzijazam primene zakona i akreditacija, i prilagođavanje samih fakulteta imao je jedan zamajac, jednu pokretačku snagu.
Međutim, nas očekuje mnogo posla da zaista studiranje i sami fakulteti dobiju taj zavidni kvalitet. Ono što je važno, da studenti i profesori imaju kretanje, mobilnost svuda u svetu, jer ako hoćemo da pričamo ozbiljno o naučno-istraživačkom radu, razmena studenata i profesora, kretanje naših ljudi na najboljim univerzitetima sveta doprineće dolasku novih znanja i unapređenju samog studiranja i kod nas.
Dakle, danas kad govorimo o pismenosti uopšte svakako moramo reći da svaki čovek koji je završio fakultet podrazumeva se da ima znanje jednog stranog jezika najmanje, a podrazumeva se i njegova računarska pismenost. To su neki okviri u kojima moramo delovati, kao što se podrazumeva da zanimanje i ono što je završio omogućava da stupi normalno na posao kada završi fakultet.
Da bi sve to postigli moramo kao društvo da se dogovorimo da imamo veće izdvajanje za obrazovanje, istraživanje i nauku. Dakle, onaj početan korak je neophodan dogovor svih činilaca, dogovor svih činilaca u ministarstvima i u samoj Vladi, a i među nama da se oseti ta kritična reč među ljudima, da ljudi kažu - to jeste resurs za budućnost i mi tako možemo postići održiv razvoj države na duži rok.
Imamo iskustva u svetu koja govore o tome da se zaista ulaganjem u obrazovanje može promeniti jedno društvo i država. Primer je irski model. U Irskoj su ljudi 30 godina ulagali u obrazovanje i nauku i za 30 godina od jedne nerazvijene zemlje sveta stigli su na 11. mesto među najkonkurentnijim državama sveta.
Ali, imali su jedan dogovor u državi, dogovor o tome da treba privlačiti strane direktne investicije, dogovor o tome da treba prilagoditi poresku politiku naklonjenu poslovanju, ali i dogovor o tome da treba ulagati u obrazovanje, nauku i istraživanje, da treba imati obaveznu i besplatnu srednju školu, ali da treba imati dostupno svima visoko obrazovanje.
Tako se dogovorili, ali su rekli još nekoliko stvari - moramo biti istrajni, čvrsti i strpljivi, a rekli su da i ulaganje u obrazovanje i nauku nadilazi mandat jedne Vlade, jedne političke elite na vlasti. Dakle, dogovor unutar države omogućava razvoj na dugi rok, jer investicija u znanje i obrazovanje ima zapravo onaj dugoročni efekat.
Proći će i privatizacija u Srbiji, osećaće se efekti još nekoliko godina, ali mi za dugi razvoj i napredak države moramo zaista da se opredelimo da strateški ulažemo u znanje i obrazovanje da bi mogli da imamo normalan razvoj, da budemo jedna država koja je sama stvorila sistem sposoban za svoj rast i razvoj.
To je ono što sam želeo da kažem. Istovremeno da ponovim još jednom da će poslanička grupa G17 plus podržati izmene Zakona o visokom obrazovanju. Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Samo da pročitam za jedan amandman koji smo prošli. Nije kompletno pročitano, pa da pročitam ponovo, izvinjavam se.
Odbor za lokalnu samoupravu je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman na član 20.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za lokalnu samoupravu prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 22. amandman je podneo poslanik Riza Halimi.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

 

Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

 

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 38. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po amandmanu narodnog poslanika Vidoja Jovanovića iz sledećeg razloga.
Kada sam bio u regionu Donja Rajna pitao sam ljude – kako funkcioniše lokalna samouprava kod vas u Francuskoj? Oni su mi odgovorili da se u Francuskoj bira predsednik opštine, da se biraju odbornici, da predsednik opštine može da dovede tri stručna saradnika (to je sve što se politike tiče - tri stručna saradnika), a da su ostala mesta mesta koja se dobijaju na osnovu konkursa, na osnovu stručnih kvaliteta ljudi koji tu konkurišu. Ako se primeti da neko od ljudi primljenih na ta stručna, odgovorna radna mesta radi politički u korist bilo koje političke stranke, biva smenjen, uz klauzulu da ne može više da se zaposli na takvo radno mesto.
Onog trenutka kada smo otvorili ovde mogućnost da se za određeno mesto, vrlo važno opštinsko mesto, raspiše konkurs i da se jave kvalitetni ljudi, da stručno i odgovorno obavljaju svoj posao, pojavio se narodni poslanik Vidoje Jovanović da kaže da to nije dobro. Onda se postavlja pitanje kakav je interes onoga koji postavlja amandman druge prirode. Znači, interes je da kontroliše tog čoveka i da taj čovek bude pod direktnim nalogom predsednika opštine. A šta li to znači?
Navešću vam jedan primer. Selo Vrhpolje, rodno mesto Vidoja Jovanovića, koji je podnosilac amandmana; dakle, opština, ili već ko, daje čoveku u zakup mesto da napravi neku kaptažu, nešto što je mesto gde se dovozi šljunak iz Drine. Dakle, čovek ima šljunkaru, vadi šljunak i dovozi. Sve bi to bilo u redu da to imanje nije porodično imanje koje, prema zakonu o denacionalizaciji koji nameravamo da usvojimo, treba da bude vraćeno. Predsednik opštine, šta će, požurio je da brže-bolje svojim prijateljima izda to na jedan duži vremenski period; tako onaj ko će polagati sutra pravo na to imanje ne samo da to ne može da dobije, da mu bude vraćeno, nego nije loše da mu pored samog dvorišta, na dva metra, malo drndaju kamioni i da mu se onemogući življenje tu.
Ljudi moji, tu nije kraj. Predsednik opštine, zajedno sa mesnom zajednicom u Vrhpolju, daje još jednu mogućnost tim lokalnim šljunkarima, a to je da renoviraju zgradu mesne zajednice (voleo bih da vidim da li imaju adekvatnu građevinsku dozvolu za to) da je prošire i da naprave kafić i noćni klub. Ali, to je preko puta kuće čoveka o kome govorim, tako da je čovek sada zatvoren sa dve strane. Zatvoren je sa dve strane - ne samo što ne može danju da živi zbog te šljunkare i prerade, nego ni noću ne može čovek tu da živi.
Sada se postavlja ono ključno pitanje, na koje se vraćam, kakav je interes predsednika opštine da načelnik opštinske uprave ne bude izabran na konkursu? Da li su to ove stvari o kojima sam sada govorio? Da li su to ove stvari da se narušava normalan život ljudi, recimo, u Vrhpolju? Ako mi to objasnite, ja ću glasati za vaš amandman. Ako vi možete da mi odobrite ovo što sam ispričao, kako je normalno u svetu, onda ću ja glasati za vaš amandman.
Ali, vaš amandman u sebi krije nešto što nije dopustivo, a nije dopustivo da se radi onako kako se danas radi u opštini Ljubovija i za to ste vi odgovorni. Ne smete ovakav amandman ovde da predlažete, jer narušavate normalan život ljudi u Vrhpolju i Ljuboviji i zato snosite odgovornost. Snosite odgovornost i građani će znati to da ocene na sledećim izborima. Hvala lepo.

Gospodine Jovanoviću, dakle, vi tražite da ja budem otvoren do kraja. Član 104, jer je gospodin Jovanović ugrozio ne samo moje dostojanstvo nego i dostojanstvo Narodne skupštine koristeći reči koje nisu primerene ovom domu, rekao je da lažem. E, pa neće ići tako.
Da vidimo, porodična kuća u Vrhpolju o kojoj ovde govorimo je kuća profesora dr Ljubomira Protića, profesora Matematičkog fakulteta u Beogradu. To je njegova očevina, to je njegova dedovina i vi sada njemu onemogućavate da dođe da živi u Vrhpolju, da nađe mir za odmor pored Drine, onako kako to dolikuje. Kako radite sa drugim ljudima kad ovako radite sa profesorom univerziteta? To vas pitam. Dakle, da li vi imate išta pred svojim očima? Da li vi znate porodično poreklo prof. dr Ljubomira Protića? Da li uopšte znate kako se prezivaju Protići, kako je došlo prezime? Od prota. Vi pokušavate da onemogućite, da ubrljate sve što je čestito, što je pošteno, što je iskonski u našem narodu. To ne treba da radite. To neka vam služi na čast.
Dakle, gospodine Baraliću, uopšte se ne obraćam vašoj političkoj stranci, isključivo Vidoju Jovanoviću. Vi hoćete meni da kažete da niste omogućili tim lokalnim šljunkarima da u mesnoj zajednici (pa čija li je mesna zajednica, da li je to opštinski organ vlasti ili šta je to) prave kafić i noćni klub, kako ne bi moglo ni noću normalno tu da se živi. Trebalo je da vi, kao predsednik opštine, i jednu i drugu stvar zaustavite. Vas treba sram da bude šta radite.
Ali, vama to nije dosta, vi ste predložili amandman da možete da nastavite tako nešto da radite. To vam nećemo dozvoliti, jer nećete biti izabrani. Ovde ste došli da meni kažete nešto, pa vidite, vi rešite pre svega problem što se tiče sukoba interesa. Lično vas pitam, da li kao predsednik opštine imate sukob interesa sa vršenjem funkcije narodnog poslanika? Da li ste vi možda redak primerak ovde u Skupštini? Kako to da samo vama ovde u Skupštini bude omogućeno da tako radite, tj. vi se ne držite slova zakona, za vas zakon ne znači ništa. I na ovom primeru u Vrhpolju se vidi kako ga gazite. Ne možete to da radite. Nećete moći to da radite, postoje republički organi koji će vas u tome sprečiti. Hvala.