Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da su i kolega Rističević i kolega Marković pozvaniji od mene da kao izvestioci resornih odbora govore suštinski o sporazumu, odnosno o predlozima zakona koji su danas pred nama, ali evo, ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ću reći da smo mi razmatrali ove predloge na Odboru i da smo ocenili da su u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije, pa tako imamo mogućnost da o njima danas govorimo u plenumu.

Dakle, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama, čuli smo i od ministra zašto je važan Međunarodni žitarski savet, odnosno zašto je važno da znamo da je to međuvladina organizacija koja ima za cilj da unapredi međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, da doprinese stabilnosti tržišta žitaricama, da unapredi sistem obezbeđenosti hranom na svetskom nivou.

Važno je reći i zašto će ovo biti dobro za našu zemlju. Pre svega, tu je 56 država uključeno i za nas su jako važni podaci i informacije koje ćemo moći da iskoristimo u kreiranju državne politike koja se odnosi na ovu oblast i svakako da možemo da očekujemo i određene rezultate.

Drugi predlog zakona je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbedonosne saradnje. Radiće se na unapređenju saradnje u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala, što svakako jeste prioritet rada Vlade Srbije, terorizma, finansiranja terorizma, nezakonite trgovine oružjem, trgovine ljudima, visokotehnološkog kriminala, falsifikovanja, nezakonite trgovine narkoticima itd.

Cilj potvrđivanja ovog sporazuma jeste unošenje u naše zakonodavstvo i u naš pravni sistem određenih odredbi, čime će se omogućiti primena ovog sporazuma i to će doprineti sa druge strane i učvršćivanju veza sa državom Palestinom.

Kako su ovi predlozi takođe kvalitetni i dobri za našu zemlju, za postizanje određenih rezultata, pozivam koleginice i kolege da ih u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući što ste mi dali reč.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i na samom početku ja bih želela da se obratim kandidatima ne samo za sudije koje biramo na ovoj sednici, već uopšte kandidatima za sudije, za javne tužioce, za predsednike sudova, jer je Narodna skupština nadležna za njihov izbor i uopšte želim da se obratim i svima onima koji čine pravosuđe u našoj zemlji.

Morate biti svesni, kada pristanete da budete kandidat za ovakve funkcije, da morate poštovati principe koji važe u obavljanju tih delatnosti, da morate, pre svega, poštovati zakone i da budete sigurni da ćete moći da obezbedite nezavisnost, nepristrasnost u svom radu i da možete da stanete iza presuda koje se donose u ime naroda a ne u ime političke partije ili u ime bilo koga ko vas je za tu funkciju delegirao.

Postoje razlozi zbog kojih ja na ovakav način započinjem današnje obraćanje. Ti razlozi su svakako smešteni u period do 2012. godine, kada je odgovornost za vršenje vlasti bila na DS i na svima onima koji su je sada napustili i osnovali razne saveze i nove partije, jer se peru od grešaka i malverzacija koje su činili.

Naime, reforma koju je sprovela DS 2009. godine podseća nas na loš odnos prema vladavini prava kod nas, na to koliko su nebitni i šikanirani bili nosioci pravosudnih funkcija koji nisu želeli da svoje funkcije stave pod kontrolu te stranke pa su razrešavani i terani iz sudova kao najveće neznalice, samo iz razloga jer nisu bili poslušni i na period u kome je sudska vlast stavljena apsolutno pod šapu politike, što je sve izazvalo velike posledice u našem pravnom sistemu, ali i troškove koje su snosili na kraju građani Srbije.

Demokratska stranka je vršila vlast isključivo preko svojih odbora širom Srbije, na kojima su se donosile odluke koje treba da donose državni organi. Dakle, na stranačkim odborima koji su na svojim sednicama birali čak i sudije i tužioce po političkoj podobnosti. Mnogo puta sam i ranije govorila o njihovom odboru u Vlasotincu, gde postoji i zapisnik sa sednice koji je pečatiran opštinskim pečatom ali i pečatom stranke i potpisan od strane predsednika stranačkog odbora DS i predsednika opštine. To je samo jedna u nizu zloupotreba koje su činili stranački funkcioneri DS. Naravno, sastavni deo tog zapisnika jeste bio i spisak politički podobnih kandidata za sudije i tužioce koji su ocenjivani sa poslušan član stranke, podoban da bude sudija itd.

Drago mi je što je moj kolega, šef poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević i pokazao taj dokument danas, pa da građani Srbije vide na koji način je vlast do 2012. godine zapravo uređivala pravosuđe koristeći se političkim uticajem i nizom zloupotreba. Mogu i da mu se zahvalim što nije čitao imena, jer je dovoljno bio uljudan da ta imena ne pročita. Vidite, ja sam i u prošlom mandatu često govorila i o imenima baš zbog toga da bi građani Srbije sa tim bili upoznati i zbog toga da vidimo da li će ih biti sramota što su se na takav način odnosili prema srpskom pravosuđu.

Ništa drugačije, naravno, nije bilo ni u Nišu, ni u drugim gradovima koji su posle sprovedene tzv. reforme pravosuđa ostali bez kvalitetnog sudijskog i tužilačkog kadra u sudovima u kojima su građani bili prepušteni presuđivanju u skladu sa partijskim nalozima, sa partijskim instrukcijama, pa ko je član stranke i našao vezu presuđeno je u njegovu korist, a ko nije nikom ništa, jer su tada pravičnost i pravda zavisili isključivo od politike DS.

Prema tome, svaki put kada govorimo o izboru sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, smatram da je jako važno da ih podsetimo na vreme koje nije bilo dobro za naše pravosuđe, na obaveze koje će oni preuzeti na sebe prilikom preuzimanja tih funkcija, a koje se tiču obezbeđivanja, naravno, bezuslovne primene zakona, pravičnosti, jednakosti građana pred pravdom, efikasnosti u radu, a naročito izbegavanja uticaja politike, zakonodavne i izvršne vlasti, na sudsku vlast i na to kako će i u čiju korist donositi presude, jer ponavljam, oni presude iza kojih treba da stoje sutradan donose u ime naroda.

Ta bahatost vlasti do 2012. godine i taj beskrupulozan uticaj na pravosuđe, a sećamo se da ni u drugim oblastima nije bilo drugačije, podseća nas na to kako ne treba raditi, jer pamtimo trgovinu političkim uticajem, pamtimo brojne afere, pronevere, malverzacije, sporne privatizacije i sve ono što je Srbiju unazadilo i narušilo joj kredibilitet i ugled u Svetu.

Sada ti ostaci Demokratske stranke u vidu Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Bojana Pajtića, Borka Stefanovića, Vuka Jeremića nastavljaju da kroz druge, uglavnom okupljene stranke, saveze ili pokrete srozavaju ugled Srbije i pri tom, naravno, jako želeći da se vrate na vlast kako bi nastavili tamo gde su stali, a nama iz SNS najavljuju osvetu koja neretko ima oblik i fizičkog obračunavanja.

Vlast od 2000. godine do 2012. godine je na sistemski način pljačkala sopstveni narod kroz pljačkaške privatizacije i zbog naravno mnogo funkcionera koji su zloupotrebljavali svoje položaje na taj način što su njihove privatne firme i kompanije poslovale sa državom.

Državna preduzeća su propadala, a njihove privatne firme su se bogatile i to je bilo očigledno, jer pre nego što su došli na vlast nisu imali ni te količine novca, ni skupe automobile, ni nekretnine, nisu putovali na najskuplje destinacije po svetu. Sa pravom se postavlja pitanje da li je ta imovina stečena na legalan način?

Država je ostala devastirana, budžet ispražnjen, tako da kada je SNS 2012. godine preuzela vlast i odgovornost nije bilo para ni za plate i penzije. Nije bilo plata, nije bilo ni penzija, a kamoli za investiranje u našu zemlju. I kada govorimo o rezultatima koji su postignuti u oblasti pravosuđa, naravno da pravimo razliku između stabilnog i sigurnog pravosudnog sistema kakav imamo danas i pravosuđa koje se bezuspešno odupiralo političkim uticajima, kakvu situaciju smo imali do 2012. godine.

Sećate se da smo i ranije govorili o 24 sporne privatizacije i o tome kakve su posledice bile po naše tržište i po naše javne finansije u vreme, recimo, kada je Zoran Živković bio premijer, kada je ministar za privatizaciju bio Aleksandar Vlahović.

Daću vam samo jedan primer, ako uzmemo za primer železaru Smederevo, videćemo očiglednu zloupotrebu ako znamo da je prvo potpisano pismo o namerama sa kupcem, pa tek onda pokrenut postupak prodaje. Preduzeće je prodato za oko 20 miliona dolara, iako je njegova vrednost bila procenjena na preko 50 miliona dolara. I na svaku njihovu zloupotrebu Vlada danas, čiju okosnicu čini SNS, odmah može odgovoriti uspehom i rezultatom, pa i u ovom slučaju.

Danas Železara doprinosi stabilnosti našeg budžeta, zapošljava više od pet hiljada ljudi, 2016. godine kada je preuzela HBIS grupa investirano je više od 160 miliona evra. To su, dame i gospodo, narodni poslanici, razlike između prošle vlasti do 2012. godine i vlasti koju čini SNS.

Logično je da danas takvi nekadašnji političari i funkcioneri pokazuju strah, pokazuju uznemirenost kada govorimo, recimo, o Zakonu o poreklu imovine, o kome smo govorili prošle nedelje, koji smo prošle nedelje i usvojili. Upravo oni koji su učestvovali u spornim privatizacijama, u drugim malverzacijama sada kritikuju donošenje takvog zakona i vode prljavu kampanju i protiv Vlade Srbije i protiv predsednika Aleksandra Vučića koji je i dalje odlučan u svojoj odluci da se bori protiv mafije, kriminala i korupcije.

Kada govorimo o pravosuđu, naravno da treba da se osvrnemo na rezultate koji su postignuti u toj oblasti, pre svega mislima na načine kojima smo mi obezbedili vladavinu prava u našoj zemlji i što je najvažnije vraćanje ili stvaranje poverenja građana u naš pravosudni sistem.

Borba protiv korupcije jeste strateški plan Vlade Srbije. Vlada Srbije godinama unazad predlaže određene mere, kako preventivne, tako i represivne. Narodna Skupština je takođe imala određene ulogu, rekla bih značajnu ulogu, u ovoj borbi protiv korupcije, jer i u prošlom mandatu smo imali dosta izmena i dopuna zakonskih akata, pa smo čak učestvovali u donošenju i nekih novih rešenja koja su se u našem zakonodavstvu javila po prvi put.

Mi smo jedini smeli, dakle mislim na SNS koja čini okosnicu Vlade Srbije, jedini smo smeli zahvaljujući Aleksandru Vučiću koji je to pokrenuo i koji kao pravi predsednik države stoji iza državnih organa, da zadamo udarce kriminalcima i mafiji, tajkunima kojima je vlast do 2012. godine ne samo gledala kroz prste, već je sa njima sklapala poslove i štitila ih.

Predsednik Skupštine, Vlada Srbije, Narodna skupština, pravosuđe, policija, svi smo na istom zadatku i mi svi treba da radimo zajedno na suzbijanju kriminala i korupcije i samo tada će građani biti sigurni da nema tajkuna koji će biti jači od države i znaće da su zaštićeni. Moći će da veruju svojoj državi.

Želim da pohvalim u ovom trenutku sve bezbedonosne strukture koje su se uhvatile u koštac sa organizovanim kriminalom, jer nakon njihove uigrane i dobro koordinisane intervencije, nakon hapšenja Belivuka i kriminalne strukture kojom je on rukovodio, videli smo da su usledile reakcije onog dela opozicije u Srbiji za koju je najočiglednije da su im pohapšeni nekadašnji saradnici.

Oni treba da znaju da hapšenje kriminalaca predstavlja posao državnih organa, da više neće biti situacije u Srbiji kao pre 2012. godine kada je država određivala ko se hapsi a ko ne, ko se štiti. Moraju da znaju da nema zaštićenih i da će pred zakonom svi biti isti. Uopšte nije važno da li se radi o Belivuku i toj kriminalnoj organizaciji ili se radi o bilo kojoj drugoj kriminalnoj strukturi. Borba protiv kriminala je jedna i usmerena je na sve oblike i nivoe kriminalnog delovanja.

Postavlja se zaista pitanje – zašto su Dragan Đilas, Marinika Tepić, Vuk Jeremić, Miroslav Aleksić, Boško Obradović odmah reagovali saopštenjima i konferencijama za novinare, pri tome napadajući državu, napadajući Aleksandra Vučića, kako se obračunava sa mafijom i zašto se sada vodi tolika borba protiv kriminala i korupcije?

Zašto oni brane te kriminalne strukture? Zašto se ne zalažu za vladavinu prava, za zdravu Srbiju bez kriminalaca, za život bez mafijaša od kojih će pošten svet strahovati? Da li to predstavlja pritisak na medije da takve stavove prenose, pritisak na državne organe da se povuku, pritisak na nas da o tome ne govorimo, na kraju i na građane da ćute i da budu poslušni? Da li to nama svima pokazuje čime bi se oni služili kada bi došli na vlast?

Umesto da bar jednoj stvari koju čini predsednik Republike za ovu zemlju, a učinio je mnogo stvari ili da bar jednoj stvari koju čine državni organi čije se zalaganje svakodnevno može videti, da daju podršku da se uključe bar u borbu protiv kriminala i da pomognu, bez obzira na različita politička opredeljenja. Slažem se da svako može imati pravo na svoje mišljenje i da svako može podržavati partiju kojoj želi da daje podršku, ali zarad viših ciljeva, zbog interesa građana mogli su da daju podršku, ali mogli su i da ćute, ali očigledno je da su kriminogeni faktori mnogo jači od svega ostalog.

Umesto da konačno urade nešto konstruktivno ti iz takve opozicije, ti samoproklamovani politički lideri, obračunavaju se sa porodicom Aleksandra Vučića i onda se Boško Obradović, pre jedno nedelju dana, pita zašto na njegovu konferenciju nisu došli novinari. Ljude više ne zanima da li ćete u Skupštinu uneti kamen, da li ćete čupati mikrofone, da li ćete nekoga vređati. Ljude ne zanima da li ćete zastavom Srbije da lupate u prozore Narodne skupštine čiji ste poslanik.

Ljude više ne zanima šta takvi političari rade, jer kada su građani Srbije, kada je određeni deo građana Srbije njima dao podršku da budu u ovom visokom domu i da u ovoj sali iznose njihove stavove, oni su ih izneverili.

Sada je očigledno da iz straha i nervoze kritikuju i napadaju, jer naravno, napad je najbolja odbrana, oni samo glume žrtve pred građanima ne bili se građani sažalili i dali im neki glas.

Izbori se dobijaju programom, radom i rezultatima, a ne na suze i na kuknjavu i građani će im to i pokazati na sledećim izborima, ukoliko oni uopšte se budu usudili da na iste i izađu.

Borba protiv kriminala na kojoj insistira predsednik Aleksandar Vučić pokazuje snagu naših državnih organa, pokazuje da ćemo istrajati u tome da nastavimo putem razvoja i stabilnosti i da nikome nećemo dozvoliti da sruši državu i da uništi sve ono što smo dosada postigli i izgradili, a rezultata je, znamo svi jako mnogo. Interes čitavog našeg društva je sprečavanje kriminala i korupcije, jer bi nas to sprečavalo da nastavimo, da napredujemo na svim poljima. Mi ne želimo da se vraćamo u prošlost, u vreme vladavine tajkuna koji su praznili državnu kasu, a punili džepove pojedinaca.

Takođe, želim da ukažem i na ozbiljnost pretnji po bezbednost predsednika Aleksandra Vučića, jer to kao da mnogi ne shvataju ozbiljno, kao da su se već navikli da je on dužan da svakog dana trpi napade i da je to već negde postalo normalno.

To nije normalno, napad na njega je napad na državu. Sve okolnosti koje se tiču ugrožene bezbednosti predsednika, njegovog prisluškivanja, svakodnevne kriminalizacije njegove porodice, treba ispitati i ja sa ovog mesta želim da kažem da zaista očekujem od državnih organa da tako i bude.

Završiću svoje današnje obraćanje porukom da će država istrajati u borbi protiv kriminala i korupcije, jer građani Srbije zaslužuju život u pravnoj državi, u stabilnoj i razvijenoj zemlji, i niko neće moći da stane na put Aleksandru Vučiću da nas u tome vodi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, možemo i da rezimiramo današnji dan. Ja sam već u jutrošnjem javljanju istakla značaj funkcija na koje ćemo izabrati kandidate o kojima smo danas razgovarali u danu za glasanje.

Moja poruka će uvek biti ista ili slična, odnosno za kandidate koji će biti sudije ili javni tužioci ili predsednici sudova, da uvek sude po zakonu, časno i pošteno, da svoju funkciju shvate kao posao i da ga obavljaju odgovorno i efikasno. Sudije moraju građanima pružiti mogućnost da ostvare pravo na pravdu i na jednakost pred imperativnim propisima naše zemlje.

Nemojte, gospodo, dozvoliti sebi da budete zapamćeni kao bivši režim po naručenom presuđivanju, po zloupotrebama položaja, po političkim ucenama i po nekim političkim ucenama i zbog toga i po donošenju naručenih presuda. Morate obezbediti poverenje građana u pravosudni sistem koji predstavljate. To su sve poruke za kandidate o kojima smo danas govorili.

Što se tiče borbe protiv kriminala, verujem da će država u tome istrajati. Verujem da će Aleksandar Vučić državnim organima dati punu podršku da se uhvate u koštac sa mafijom i sa kriminalnim strukturama. Ostaje nam da sačekamo saopštenje koje je predsednik Aleksandar Vučić najavio, sa čime će upoznati građane, sa informacijama koje se tiču kriminogenih struktura, ali upoznati građane i o nekim pitanjima koja se tiču njegove lične bezbednosti, možda stranog uticaja na neka dešavanja u Srbiji, a, na kraju, videćemo i šta će istraga pokazati, ko je sve sarađivao sa mafijom, da li je i na koji način planiran atentat na predsednika Vučića, kakav je uticaj bivšeg režima, itd.

Očekujem da država istraje u ovoj borbi, ali i u mnogim drugim borbama koje vodimo paralelno, za bolju ekonomiju, za razvijenu privredu, za bolji životni standard naših građana, pre svega za očuvanje mira i stabilnosti, u čemu, naravno, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije imaju bezrezervnu podršku narodnih poslanika poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu koji se odnosi na infrastrukturu u kulturi između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope je bio predmet razmatranja na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Mi smo ocenili da jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Vidimo da je Vlada Srbije prepoznala veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje. Vlada Srbije je usvojila nekoliko važnih dokumenata koji će doprineti pre svega uspešnom pozicioniranju Srbije na kulturnoj mapi Evrope i sveta. Tu, pre svega, mislim na strateške prioritete razvoja kulture Republike Srbije od 2021. do 2025. godine, mislim na Strategiju razvoja kulture od 2020. do 2029. godine i, naravno, na Akcioni plan kao sastavni deo te Strategije.

Između ostalog, ovakva dokumenta definišu i prioritete razvoja u ovoj oblasti, koji se odnose pre svega na negovanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine i na širu dostupnost kulture preko svojih ustanova, ali i preko medija.

Predviđeno je da se u okviru projekta sprovedu brojne aktivnosti na renoviranju, na obnavljanju, na proširivanju određenih objekata, određenih ustanova kulture, uključujući, naravno, muzeje, pozorišta, kulturne centre i slične ustanove koje se bave ovom delatnošću. Poboljšao bi se pristup zgradama, unapredila bi se njihova energetska efikasnost, ali pre svega očuvala bi se njihova arhitektonska i istorijska vrednost. Ovaj projekat će doprineti razvoju kulturnih inicijativa, ali će doprineti i razvoju privrednih aktivnosti, zapošljavanju i turizmu.

Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je deo projekta i Narodno pozorište u Nišu, i to renoviranje Narodnog pozorišta, radiće se na obnovi zgrade i na izgradnje male scene. Niš je jedan od prvih gradova koji je ušao u istoriju srpskog pozorišta. To su tada bili tzv. putujući ansambli, odnosno putujuće družine. Prvi poznati pozorišni događaj je zabeležen 1883. godine i to je bila predstava koja je izvedena povodom jubileja, povodom godišnjice stupanja u brak kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović. Spajanjem dve putujuće družine nastalo je Niško pozorište Sinđelić. Danas se Niško pozorište, zgrada Niškog pozorišta nalazi u centru grada, upravo na Sinđelićevom trgu, a izgrađena je 1939. godine i to je tada bilo pozorište tadašnje Moravske banovine.

Želim da se zahvalim Vladi Srbije što će nam pomoći da pre svega očuvamo naše kulturno nasleđe, da sačuvamo od zaborava činjenice kako se kultura u Nišu razvijala kroz vekove, ali vam se zahvaljujem i što ćete nam omogućiti da uživamo u nekim budućim pozorišnim predstavama i da u tom smislu razvijamo našu kulturu, da razvijamo naš grad i da proširimo paletu ponuda ne samo za građane Niša, već i za turiste.

Istoriju i kulturu treba da čuvamo i da to prenesemo na nove generacije. Treba da obnavljamo muzeje i pozorišta, da dižemo spomenike, da pišemo udžbenike i da budemo ponosni na to.

Zbog toga će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu ovaj predlog u danu za glasanje i podržati. Hvala.

Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo Popović sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pre dva dana raspravljali smo o ovom Predlogu zakona u načelu i tada smo govorili da je dobro da usvojimo ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona i zbog čega je dobro.

Ono što bih ja istakla i što građane najviše interesuje jeste zapravo činjenica da će pred organima koji su nadležni za primenu ovog zakona svi biti isti. Zašto je to za građane važno? Zato što su pravila jednaka za sve, zato što se od svih građana očekuje da poštuju zakone, a onda vidimo da se neki ljudi provlače i to oni koji su bili na javnim funkcijama, oni koji su zaradili velike pare, a koje nisu opravdali, koji su kupili stanove, poslovne prostore i pri tom su priznali da taj novac nisu imali pre nego što su počeli da se bave politikom.

Zakon smo doneli pre godinu dana, sada razgovaramo o izmenama i dopunama ovog zakona u pojedinostima i ja mislim da je to sasvim u redu. To znači da se na ovom zakonu radi i da će se pratiti pažljivo njegova primena.

Do 2012. godine, ako se malo vratimo u prethodne godine, mogli su da se stvore uslovi za donošenje ovakvog zakona, a zašto nisu, to će nam najverovatnije pokazati upravo njegova primena. Kako je moguće da vlast do 2012. godine nisu interesovala pitanja koja su važna za građane Srbije, da se građanima Srbije kaže – Dragan Đilas ima toliku i toliku platu, obavlja javnu funkciju tu i tu, na taj i taj način stekao je 619 miliona evra i to 25 miliona evra koje je on prijavio, a koje ima samo u stanovima. Dakle, od te i te plate i od vršenja te i te javne funkcije u Republici Srbiji.

Naravno da takvi neće biti za donošenje ovog zakona. Sada ih čujemo i da kritikuju ovaj zakon, i Đilasa sam čula, i Borka Stefanovića i ostale, mnoge pristalice Stranke slobode i pravde i to je meni u neku ruku i logično, jer oni se nikada nisu interesovali za ono što je dobro za građane Srbije i za ono što je dobro za Srbiju, interesovali su se, kao što i sada pokazuju, samo za ono što se tiče lično njih.

Posebnu draž tim njihovim ispadima daje sada pravdanje, baš pred početak primene ovog zakona, pa smo čuli kako je Dragan Đilas čak i prozore prao i radio na građevini i vrlo je moguće da se na taj način postane najbogatiji čovek u Srbiji, pa možda i na Balkanu, jer zaista se radi o velikim novcima.

Dakle, radi se o čoveku koji je sam prijavio ušteđevinu od oko 50-ak hiljada evra, polovan automobil i kuću koja se vodi na njegovu ženu, onda kada je ušao u politiku i onda sam prijavio 619 miliona dinara, stotine miliona evra, posle vršenja javnih funkcija. I sada kada građane zanima kako je to moguće i kada građani sa pravom traže da se ispitaju eventualne trgovine uticajem, eventualne zloupotrebe položaja, načini na koje se došlo do tih para, to Dragan Đilas predstavlja kao napad na njega od strane SNS. Mi niti smo izmislili 50-ak hiljada evra, niti smo ih prijavili, niti smo izmislili njegovih 619 miliona evra, niti smo ih prijavili.

Sve ovo govorim zato što želim da dam jedan primer potencijalnog kandidata za preispitivanje imovine i načina na koji se došlo do tih para. A zašto? To ćete videti iz pitanja koja možemo da postavimo nadležnim organima koji će biti nadležni za primenu ovog zakona. Da li te pare imaju veze sa aferama zbog kojih su mnogi Đilasovi saradnici hapšeni? Da li to ima veze sa kriminalcima sa kojima je on na slikama? Da li to ima veze sa novcem Beograđana dok je on bio gradonačelnik, datim za Most na Adi, za podzemne kontejnere, za rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, za BUS Plus, za softverske pakete, za privatizaciju Luke Beograd, za kontrolu medija, itd, itd.? I ponavljam – sve za vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda.

Narodni poslanici, to je vrlo jasno, su glas građana u Narodnoj skupštini, glas građana koji su nas birali i koji su dali podršku političkim partijama koje su nas za ovo mesto kandidovale. Građani Srbije žele odgovore na ova pitanja. U tom smislu, podržavam ovaj amandman koji glasi da zakon stupi na snagu odmah. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo i od ministra Vulina o čemu ćemo danas govoriti u plenumu. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na svojoj sednici ocenio da ovi predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Danas ćemo najpre govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država. Na ovaj način stvorićemo novi pravni okvir za realizaciju bilateralne saradnje u oblastima koje sam navela, a koje stoje u samom nazivu Sporazuma. To će stvoriti i mogućnost za neku konkretizaciju saradnje kroz naravno periodične programe unapređenja svih ovih oblasti.

Zatim, govorićemo u plenumu o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Srbiji. Pravni odnos i saradnja između Agencije i naše zemlje je jako važna. Ovaj Sporazum će olakšati saradnju u oblasti prekograničnog kriminala. Naravno biće angažovani i određeni timovi iz ove Agencije na teritoriji Srbije, naravno na osnovu instrukcija, koji će delovati u prisustvu naših službenika.

Na kraju, govorićemo u plenumu o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Ovde se radi o formalizovanju procedure, o ojačavanju sistema, pre svega prevencije, identifikacije i zaštite, naravno sve sa stavljanjem akcenta na status žrtava trgovine ljudima.

Predlažem koleginicama i kolegama da damo podršku ovim sporazumima i zbog dobrih bilateralnih odnosa koje naša zemlja treba da gradi sa navedenim zemljama, ali i zbog razvoja konkretnih oblasti, naročito ako znamo da je prioritet u radu Vlade borba protiv svih oblika kriminala. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljao je i utvrdio da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ispunjava uslove da se nađe u plenumu, da tako kažemo, odnosno jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Suštinu izmena i dopuna ovog zakona čuli smo i od ministra, gospodina Siniše Malog. Ono što bih ja možda istakla, jako kratko, jeste svakako unapređenje efikasnosti poreskog sistema, unapređenje tržišne privrede Republike Srbije kao rezultat primene ovog zakona.

Smatram da ono što je najvažnije jeste da će se ovaj zakon odnositi, odnosno primenjivati na sve građane Srbije, čime ćemo ponovo pokazati da nema zaštićenih u borbi protiv korupcije. Ostaje nam posle usvajanja da vidimo koji su to pozitivni efekti njegove primene, o čemu ćemo danas svakako govoriti u plenumu šta od toga očekujemo, a znamo da je svakako borba protiv korupcije i kriminala prioritet u radu Vlade Republike Srbije.

Vi ste, predsedniče Skupštine, do sada primetili da ja u svojim javljanjima kao izvestilac vrlo često iskoristim priliku da nešto kažem i o nekim aktuelnim temama koje su važne za građane Srbije. To je iz razloga što želim da u plenumu ostavim prostor za nove poslanike da svi iskoriste svoje vreme za javljanje. To ću učiniti i danas.

Želim da pozovem sve građane Srbije da se pridržavaju mera kako bismo istrajali u borbi protiv korona virusa i sačuvali zdravlje nacije. Dakle, danas kada možemo da kažemo da imamo izbor koju vakcinu možemo da primimo, dok druge zemlje vape za vakcinama, danas kada smo prvi u Evropi po imunizaciji stanovništva, Niš je ponosan na tu borbu za ljudske živote i ponosan na sve lekare, medicinske sestre, tehničare, nemedicinsko osoblje, jer su se oni svesno odrekli normalnog života, svog vremena i svoje znanje posvetili borbi protiv korona virusa.

Predsednik Aleksandar Vučić je na Sretenje uručio odlikovanja od kojih je pet otišlo u Niš i ja ovim putem želim javno i zvanično da se tim ljudima zahvalim što se bore, ali i svim njihovim kolegama.

Doktor Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja Niš, doktor Marko Nikolić iz Specijalne bolnice „Niška Banja“, doktor Steva Stanišić iz Kliničkog centra Niš i bračni par Zekić, Marija i Marko, koji su se od početka prijavili za crvenu zonu, i dalje su tamo, Marko u Domu zdravlja, a Marija Zekić u Kliničkom centru Niš. Želim da kažem da su oni prvi tehničar i medicinska sestra u Nišu koji su dobili odlikovanje od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Nišlije su na to ponosne.

Nemojte mi zameriti, želela sam da bar deo obraćanja posvetim ovim ljudima, da im se zahvalim za požrtvovanost, za sva odricanja. To je najmanje što mislim da mogu da učinim sa ovog mesta. U svakom slučaju, nastavljamo dalje sa borbom za svaki život, sa borbom za zdravlje naše nacije, paralelno sa tim i sa borbom za razvijenu Srbiju. Hvala.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo dva predloga za donošenje autentičnog tumačenja, kao što smo mogli da čujemo od predsednika Skupštine.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo uputio je Predlog akata za njihovo donošenje Narodnoj Skupštini, pa bih ja na početku odmah predložila da ih Narodna Skupština i usvoji u Danu za glasanje.

Jedan predlog se odnosi na odredbu Zakona o sprečavanju korupcije koja se odnosi na određivanje pojma „javni funkcioner“. Dakle, radi se o licima koja su neposredno birana od strane građana, o licima koja bira, postavlja ili imenuje Narodna Skupština, predsednik Republike, Skupština autonomne pokrajine, Vlada autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, Visoki Savet sudstva, Državno veće tužilaca i Vrhovni kasacioni sud.

Što se tiče drugog predloga, drugi predlog se odnosi na odredbu Zakona o visokom obrazovanju koja se tiče izbora organa poslovođenja visokoškolske ustanove. Dakle, postoji mogućnost da se nastavnicima, a koji su navršili 65 godina života, produži radni odnos određenim ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine.

To produženje može da se ponovi dva puta i oni zapravo nisu izabrani na neodređeno vreme. U tome se sastoji sadržina ovog autentičnog tumačenja. Dakle oni ne mogu biti birani u organ poslovođenja visokoškolske ustanove, jer upravo je jedan od uslova da su izabrani na neodređeno vreme. Na primer, za mesto rektora, dekana, predsednika Akademije strukovnih studija ili direktora škole strukovnih studija.

Osvrnuću se kratko i na važne stvari koje se tiču funkcionisanja države i na važne stvari koje se tiču boljeg životnog standarda naših građana. Imali smo prilike u prethodnim danima da slušamo i da govorimo o prvih 100 dana rada Vlade. Uopšte da bi smo mogli da govorimo o rezultatima, ali da bi smo mogli i da radimo moramo najpre čuvati mir i stabilnost.

Mi smo odolevali izazovima i problemima i sve ove godine smo čuvali mir i stabilnost uprkos složenoj situaciji i sa Prištinom i u regioni i u proteklim godinama u nekim složenim situacijama koje se tiču unutrašnjih nekih dešavanja u našoj zemlji.

Imali smo pozive na rušenje ustavnog poretka, imali smo upade u Narodnu skupštinu, demonstriranje nasilja verbalnog, pa čak i fizičkog, ali uspeli smo da u skladu sa svim međunarodno-pravnim standardima uspostavimo mir, naravno uz minimalnu fizičku prinudu i da zapravo sačuvamo građane, državu i institucije naše zemlje od huligana.

Mir i stabilnost su preduslov razvoja jedne zemlje u svakom smislu. U poslednjih osam godina, recimo, imamo stabilan kurs dinara na 117, 118, što Srbija nikada ranije nije imala. Mnogo truda i rada uložili smo u postizanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti, koje, moram da kažem, ni u jednom trenutku nisu ugrožene.

Sve to nam, naravno, dovodi nove investicije, dovodi nam radna mesta, otvara nam radna mesta, izgrađuje našu zemlju i čini nas spremnim i u daljim koracima, u preduzimanju daljih koraka prilikom pristupanja Srbije EU, ali čini nas spremnim na izgradnju dobrih odnosa sa susedima u regionu, ali i sa svim drugim zemljama i čini nas spremnim, naravno, za neki dalji ekonomski napredak koji smo svakako i planirali.

Kada smo kod ekonomskog napretka 2020. godinu mi smo završili sa stopom javnog duga od 56,8% na nivou Vlade, odnosno 57,8% u odnosu na BDP na nivou kompletne države sa svim lokalnim samoupravama. Mi sada držimo javni dug ispod mastriht nivoa koji je 60% i važno je da građani Srbije to znaju, jer je to važno za sadašnje funkcionisanje države, ali je važno i za neku budućnost gde ćemo biti sasvim sigurni da nismo napravili ili ostavili neke velike dugove.

U 2021. godini stopa javnog duga ne bi smela da pređe 61%. Dakle, mi ćemo imati velika ulaganja u infrastrukturu, u auto-puteve, u izgradnju i rekonstrukciju preko 1.200 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Imaćemo izgradnju kanalizacionih mreža, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda itd.

Sada smo prvi u Evropi po stopi rasta. Trudićemo se da tako bude i u 2021. godini. Takođe, do kraja godine se očekuje da prosečna plata u Srbiji bude 570 evra, a prosečna penzija bi trebalo da pređe 270 evra.

U prošloj godini, sećamo se, imali smo više puta povećanje plata i penzija. Imali smo i ta jednokratna davanja od 100 evra svim građanima koja su naravno i podigla potrošnju, ali su podigla i neki ekonomski optimizam.

Za ovu godinu takođe postoji plan da se povećaju plate i penzije, postoji plan i da bude više jednokratnih davanja i mi u narednim danima očekujemo da taj plan objavi ili predsednica Vlade Ana Brnabić ili predsednik Republike Aleksandar Vučić. To samo znači da smo mi u ekonomskom smislu najbolje podneli epidemiju od svih evropskih zemalja i da zbog toga i imamo mogućnost da dalje radimo na sprovođenju mera koje smo svakako u prethodnim godinama i planirali.

Ono što je dugoročan plan, koji bih ja posebno istakla, jeste realizacija Programa „Srbija 2025“, koji je vredan 14 milijardi evra, od čega bih izdvojila šest milijardi evra za putnu infrastrukturu, tri i po milijarde evra za železničku infrastrukturu, 500 miliona evra za podsticaj nataliteta, 700 miliona evra za kulturu i obrazovanje itd. i ja sam sasvim sigurna da će Srbija u ovim oblastima, kao i u ostalim oblastima, biti lider ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu.

Tom liderstvu u ovom trenutku govori u prilog i otvaranje gasovoda za komercijalni saobraćaj gasa po ceni od 155 dolara na 1.000 metara kubnih i zašto je to važno za naše građane o tome danas želim da pričam. Ranije i o tome nisam govorila. Važno je zato što smo mi kao država bili zainteresovani za manju cenu gasa, ali i za jednako dobar kvalitet. U svakom slučaju, mi smo uzeli neke kredite za izgradnju gasovoda i kroz takse ćemo dobijati novac koji će moći da ode na vraćanje tih kredita.

Sa druge strane, to su neki problemi koji su, da kažem, svakodnevni, o kojima su i naši građani zabrinuti. Dakle, moraćemo da radimo na unutrašnjoj gasifikaciji. Mnogi ljudi se još uvek greju na čvrsta goriva koja zagađuju vazduh, iako u nekim delovima naše zemlje postoji i primarni i sekundarni gasovod. Jasno je da mnoge kuće, da tako kažem, i za mnoge građane Srbije velika investicija da kupe kotao, da plate priključak itd. i ono što ja u ovom trenutku mogu da kažem građanima jeste da će država raditi i na tome da i za to stvori povoljnije uslove, jer ćemo na taj način sa jedne strane obezbediti jeftinije gorivo za naše građane, a istovremeno sa druge strane obezbedićemo čistiji vazduh.

Što se tiče potreba privrede, na primer, Teklas je hteo da gradi još jednu fabriku za auto delove, ali su rekli da im je za to potreban gas, tako da to znači da moramo brzo da pravimo gasovodnu mrežu koja je usmerena ka manjim gradovima i opštinama, kako bismo na taj način privukli investicije i kako bismo povećali našu konkurentnost na tržištu. Zašto kažem prema manjim opštinama i gradovima? Zato što smo obećali ravnomerni regionalni razvoj. To najbolje, naravno, može da se vidi na primer u Nišu iz kog ja dolazim. Predsednik je pre nekoliko dana najavio i otvaranje sedme fabrike u Nišu. On je lično otvorio šest fabrika u Nišu. Mi danas možemo da odgovorimo i o naučno-tehnološkom parku i o novom Kliničkom centru u Nišu i o mnogo projekata za koje je lično Aleksandar Vučić insistirao da budu realizovani do kraja u koje su uložene stotine miliona evra.

Možemo da uzmemo za primer i Gračanicu, gde je za bolnicu uloženo šest miliona evra. Možemo da uzmemo za primer i Prokuplje u kome će se graditi bolnica u kojoj će biti uloženo 30 miliona evra i napominjem sve to u vreme kada su veliki gradovi velikih evropskih zemalja u borbi sa korona virusom zatvoreni, naši gradovi ne samo da nisu zatvoreni, već se dalje i razvijaju.

Želim da kažem da je i osim svih troškova, koje smo planirali za borbu protiv korona virusa, pre nekoliko dana Vlada Republike Srbije donela je odluku o izdvajanju sredstava za lečenje obolelih od retkih bolesti i to u iznosu od tri milijarde dinara samo za 2021. godinu. Podsetiću vas da je taj iznos u 2008. godini iznosio nula dinara, u 2012. godini 130 miliona dinara, a u 2014. godini, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, prvi put je formiran fond gde su se prikupljala zapravo sredstva za lečenje obolelih od retkih bolesti i od 2014. godine do danas ta sredstva se samo povećavaju. Mnogo novca smo uložili u zdravstveni sistem i to je jedan od razloga zbog kog nismo poklekli pred naletom korona virusa koji nas je svakako sve iznenadio.

Želim da kažem i o tome nešto da bi građani znali - Srbija je prva u Evropi po imunizaciji stanovništva i upravo je to pokazatelj da se posao radi predano i odgovorno. Čuli smo najave da ćemo početi da proizvodimo vakcine. Dok se druge zemlje bore da nabave vakcine mi paralelno sa tom borbom za vakcine planiramo i proizvodnju vakcina, što će za nas svakako značiti krupan korak napred, značiće da nećemo više morati da zavisimo od tržišta ili od nečije dobre volje ili od situacije da jednostavno, kao što smo se pre nekoliko dana našli u situaciji da smo vakcine naručili i platili, ali da ih jednostavno nema.

Da bi građani znali, stiglo je 50 hiljada doza ruske Sputnjik vakcine za prvu vakcinu i stiže još 50 hiljada za revakcinaciju. Do kraja februara stići će još 88 hiljada Fajzer vakcine. Do kraja februara stići će između 125 i 150 hiljada AstraZeneka vakcine.

O značaju 500 hiljada kineskih vakcina Sinofarm treba govoriti i 500 hiljada kineske vakcine će zajedno sa vakcinama koje sam malopre navele zapravo osigurati Srbiji prvo mesto u Evropi u imunizaciji stanovništva. Tako da u ovom trenutku možemo da kažemo da zaista gazimo krupnim koracima napred ka konačnoj pobedi korona virusa. To znači da ćemo do kraja februara u Srbiji imati milion ljudi kompletno vakcinisanih i revakcinisanih, što znači dva miliona doza, čime ne može mnogo zemalja u ovom trenutku u Evropi da se pohvali.

Nešto drugo sam takođe htela da istaknem, što je od velikog značaja za građane Srbije, a takođe proizilazi iz naše saradnje sa Kinom. To je ugovor sa kineskom kompanijom SRBS o izgradnji kanalizacionih sistema u 65 opština u Srbiji u vrednosti od 3,2 milijarde evra i u ovom trenutku ne mogu da ne pomenem gradsku opštinu Crveni krst u Nišu, čiji sam takođe odbornik, gde od 23 sela u ovom trenutku 19 sela nema kanalizacione mreže ili nema kompletne kanalizacione mreže.

Ovaj ugovor podrazumeva da će u tim opštinama na koje se ugovor odnosi kanalizaciona mreža biti izgrađena i do 80%, što će značiti veliku šansu da kanalizaciona mreža stigne i do udaljenih sela i najudaljenih kuća.

Na polju obrazovanja postigli smo velike rezultate uvođenjem dualnog obrazovanja, koje je dovelo napredak koji je vidljiv u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Danskoj, ali i kod nas. Ljudi su se zaposlili. Ključna prednost dualnog obrazovanja je što su već sa 16 godina u stvari ljudi spremni za izazove koje nosi posao koji su odabrali, ali su spremni i da počnu da doprinose sebi, svojim porodicama, na kraju krajeva i državi.

Važno je da su osposobljeni i da mogu da počnu da rade, naravno dalje školovanje i usavršavanje uvek stoji kao mogućnost. To će samo značiti, primena dualnog obrazovanja u Srbiji će samo značiti da će odgovornosti i ozbiljnost biti osobine koje će se razvijati kod naših učenika.

Iza nas je period kada Srbija nije bila tako uspešna, pa je onda iza nas i period fiskalne konsolidacije i teških promena koje smo donosili. Kod nas sistem nije bio takav, nije bio organizovan na takav način da može kao jedna od bitnih promena biti uvedeno i dualno obrazovanje. Međutim, sada već možemo da govorimo o benefitima dualnog obrazovanja koje je kod nas pokrenulo ne samo nova zapošljavanja i jačanje privrede i ekonomije, već je pokrenulo i svest o tome da moramo istovremeno da radimo i da učimo kako bismo išli u korak sa konkurencijom koja postoji u svetu kako bismo bili sigurni da ćemo opstati, ali i da ćemo moći da napredujemo.

Želim ovo vreme danas da posvetim i nekim aktuelnim temama koje su aktuelne ovih dana, a tiču se hapšenja kriminalne grupe Velimira Belivuka.

Jedno je jasno, država je pokazala svoju odlučnost da se izbori sa organizovanim kriminalom. Narodni poslanici su takođe i Narodna skupština je takođe uradila svoj deo posla kada smo menjali, odnosno da se tako izrazim, prilagođavali odredbe i Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku kada smo doneli Zakon u borbi protiv organizovanog kriminala, ostalo je naravno na nadležnim državnim organima koji treba da rade svoj posao. Oni će da rade svoj posao ako državu vode jak predsednik i jaka Vlada, kao što je to danas slučaj.

Potpuno je jasno da se ne radi o hapšenju neke navijačke grupe, jer je policija u svim objektima koji su bili povezani sa ovom grupom koja je uhapšena, pronašla velike količine droge, novca, oružja, i to ne bilo kakvog oružja, već na primer i snajper, koji verujem da navijačke grupe svakako ne koriste za međusobne obračune.

Logično je što su se u javnosti pojavila određena pitanja. Jedno od tih pitanja je i da li je taj snajper nabavljen sa ciljem izvršenja atentata na predsednika Aleksandra Vučića, ako znamo da je on prvi i na nedvosmislen način objavio rat mafiji? Dakle, Aleksandar Vučić je prvi čovek koji je tražio da se primeni zakonodavni okvir i tražio da se istraje u borbi protiv kriminala.

I dok sa jedne strane imamo potpunu i namernu, čini mi se kriminalizaciju i Aleksandra Vučića i njegovog čak sina, i njegovog brata, dok se građanima preko medija koje finansira Dragan Đilas svakodnevno serviraju izmišljene afere koje bi samo predsednika ili njegove najbliže saradnike dovele u vezu sa određenim kriminalnim grupama, sada, sa druge strane imamo osnovanu sumnju da se za to vreme spremao atentat na predsednika. Mnogo puta smo i ovde u ovoj sali ukazivali na onaj snajper na naslovnoj strani NIN-a i na potencijalnu mogućnost da ćemo jednog dana govoriti o atentatu na prvog predsednika ove države, o čemu nažalost danas i govorimo. Na sreću, munjevitom i dobro organizovanom akcijom i reakcijom nadležnih organa sprečen je scenario te vrste.

Država je pokazala da ima snage da se obračuna sa svim oblicima kriminala i što je najvažnije poslala je poruku da u toj borbi nema zaštićenih. Predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Srbije i državni organi imaju nedvosmislenu podršku narodnih poslanika sa izborne liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, da se izbore sa mafijom, jer vladavina prava treba biti temelj na kome ćemo graditi razvijenu, modernu i jaku državu. Živela Srbija.

Hvala vam, gospodine Dačiću što ste mi dali reč.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kako smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali predloge zakona o potvrđivanju dva sporazuma i to između Vlade Srbije i Vlade Severne Makedonije i drugi između Vlade Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o značaju ovih sporazuma danas ćemo moći da govorimo i u plenumu.

Regionalno povezivanje i saradnja sa zemljama regiona važni su za Srbiju, pa će Sporazum sa Vladom Severne Makedonije upotpuniti saradnju i ojačati veze državnih organa dveju zemalja koje su nadležne za borbu protiv organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem migranata.

Vlada Srbije je već pokazala istrajnost u borbi protiv kriminala i poslala jasnu poruku da nema zaštićenih i da niko nije jači od države.

Sa druge strane i ovim poslednjim hapšenjima poslata je snažna poruka da je Srbija jaka i bezbedna zemlja.

Vladavina prava i borba protiv kriminala su svakako visoko na listi prioriteta Vlade Republike Srbije i ako se osvrnemo na prvih 100 dana rada ove aktuelne Vlade, videćemo da je borba protiv mafije jednako prisutna kao i borba protiv Korona virusa i borba za našu ekonomiju i privredu.

Kao što će ovi sporazumi obeležiti današnju sednicu, tako su i mnogi izazovi, ali i brojni uspesi obeležili prvih 100 dana rada Vlade.

U borbi protiv Korona virusa prednjačimo među zemljama Evrope kada je reč pre svega o stabilnosti zdravstvenog sistema o očuvanju života i zdravlja građana.

Za samo četiri meseca, podsetiću vas izgradili smo dve nove bolnice i sada je imunizacija stanovništva na visokom nivou po organizaciji i efikasnosti.

I to što postoje rezultati u borbi protiv kriminala i to što smo prvi ili drugi u Evropi po borju vakcinisanih i prvi u Evropi po ekonomskim rezultatima, sve su to rezultati predanog rada Vlade i predsednika Republike ne samo ovih 100 dana, već i u proteklim godinama.

Želim da kažem da je i Narodna skupština imala veliku ulogu donoseći pre svega zakone čija primena će imati očekivane pozitivne efekte.

Vlada Srbije će i danas od narodnih poslanika iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu dobiti podršku za usvajanje sporazuma koji će doprineti većoj efikasnosti nadležnih organa po pitanju bezbednosti.

Na kraju imate i našu bezrezervnu podršku u borbi protiv kriminala. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvažena gospođo Kisić Tepavčević, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrao je ovaj predlog zakona, dakle Predlog zakona o socijalnoj karti i utvrdio da predlog jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Kada govorimo o budžetskim sredstvima za socijalnu zaštitu, naravno da ona postoje, ali su ograničena jer je broj korisnika veliki. Zbog toga moraju postojati prioriteti i upravo radi definisanja ovih prioriteta treba da postoje i podaci o socijalno – ekonomskom statusu korisnika, što će upravo i omogućiti Predlog ovog zakona.

Dakle, formiraće se registar koji je definisan i Akcionom planom, koji je usvojila Vlada Srbije, čiji je jedan od prioriteta reforma u pogledu bolje usmerenih socijalnih davanja. U praksi to će značiti da su građani koji su u najtežem ekonomskom položaju vidljiviji i da će brže ostvarivati prava i podršku koja im sleduje od strane države.

Takođe, ono što je važno jeste da će se unaprediti sa druge strane kontrola socijalnih davanja i novac će moći da bude pravednije raspoređen.

Jedan od prioriteta Vlade koji smo već videli u ekspozeu jeste i briga o građanima kroz određene pakete pomoći. Tu brigu pokazujemo kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, a svakako dobar primer za to jeste grad Beograd koji je za ovu godinu izdvojio 76 miliona dinara za socijalnu zaštitu. Tako će, na primer, nezaposlena porodilja ili ona koja ima niska primanja dobiti jednokratno ukupno za prvo dete 50.000 dinara, a na to još iz republičkog budžeta 100.000 dinara, dečiji dodatak i druga prava, dok je, na primer, posle Đilasove vlasti u Beogradu porodiljama ostao dug od 400 miliona dinara. U tom smislu, da se ne bismo vraćali na tužne priče iz Đilasove vlasti u Beogradu ili na neki period do 2012. godine, već da bismo nastavili da radimo na načinima kako da pomognemo našim građanima najviše što molimo, ja vas pozivam da podržimo usvajanje ovog Predloga novog zakona i da damo šansu njegovoj primeni. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Dačiću, uvaženi gosti iz VSS, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo i izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i to nam daje prostor ne samo da govorimo o izboru sudija, već i o stanju u pravosuđu uopšte, o rezultatima koji su postignuti u toj oblasti, pre svega o načinima za obezbeđivanje vladavine prava i rekla bih ono što je najvažnije za stvaranje kod građana, jednog osećaja poverenja u naš pravosudni sistem.

Zbog toga počeću sa borbom protiv korupcije. Borba protiv korupcije je strateški plan Vlade Srbije koja godinama unazad predlažem mere, kako preventivne, tako i represivne. Narodna skupština je takođe imala određenu ulogu u ovoj borbi protiv korupcije jer smo i u prošlom mandatu imali dosta izmena i dopuna nekih zakonskih akata i učestvovali u donošenju nekih novih rešenja koja se u našem zakonodavstvu javljaju po prvi put.

Kada govorimo o rezultatima postignutim u oblasti pravosuđa, pravimo razliku između stabilnog i sigurnog pravosudnog sistema kakav imamo danas i pravosuđa koje se bezuspešno odupiralo političkim uticajima kakvo smo imali do 2012. godine.

Vrlo često mene možete da čujete da pravim poređenja te vrste i reći ću da su moji razlozi zapravo vrlo jednostavni. Neko je imao priliku da uradi mnoge stvari, pa da vidimo ko je šta uradio.

Tu odmah vidimo razliku između onih koji su bili na vlasti do 2012. godine, koji ili ćute ili vas vređaju kada ih pitate za rezultate i nas iz SNS koji na svaku njihovu uvredu ili kritiku možemo da iznesemo bar po jedan rezultat.

Pre svega, mislim na one koji nisu ni želeli prošli put da učestvuju u nekim predizbornim međustranačkim pregovorima o unapređenju izbornih uslova. Isti ti su nam ostavili katastrofalne posledice najgore reforme pravosuđa koja je sprovedena u Srbiji 2008. godine i 2009. godine. To su isti oni koji su doneli izborne zakone po kojima ih je SNS ubedljivo pobedila 2012. godine i pobeđivala na svim izborima ubedljivo do danas.

Nemam nikakvu sumnju da će se tako dešavati i nadalje, da bi se oni naravno licemerno bunili protiv tog izbornog zakonodavstva koje su oni doneli, naravno okrivljujući Aleksandra Vučića za to što oni nisu sposobni da pobede na izborima.

Dakle, dok sam još na terenu pravosuđa i izbora sudija, želim da stavim akcenat na uticaj politike na sudstvo, koji je do 2012. godine bio ogroman, bio je nemerljiv. Želim da poručim sudijama o čijem izboru i danas govorimo da budu svesni svoje nezavisnosti i da pre svega stave akcenat na struku i na efikasnost, jer građani Srbije su već jednom izgubili poverenje u pravosuđe 2009. godine, ali dodatno su i snosili troškove te nakaradne reforme pravosuđa koje smo imali prilike da budemo svedoci, nažalost.

Danas sa druge strane ćemo biti svedoci otkrivanja Spomenika Stefanu Nemanji, osnivaču srpske državnosti i duhovnosti i ja na tome želim da čestitam svim građanima Srbije.

Sa druge strane, šta je najvažnija vest u onim medijima koji su finansirani od strane Dragana Đilasa – da li u ruci Stefan Nemanja treba da drži mač ili krst? I kada se radi o dobrim stvarima i kada su dobre stvari u pitanju i kada se radi o nečemu što će predstavljati našu želju da čuvamo našu državotvornu istoriju mi smo osuđeni na to da slušamo laži, spinove, zlonamerne tvrdnje itd.

Nažalost, moram da vam kažem da me to nimalo nije začudilo jer su se isto tako i na početku kada se pojavio korona virus, na početku te epidemije igrali sa zdravljem ljudi ili iz razloga da bi bili prisutni u nekom javnom životu, u nekom javnom diskursu ili iz razloga da bi prikupili jeftine političke poene, jer prosto ljudi koje predvodi Dragan Đilas i njegova partija ne znaju šta drugo jer oni ne mogu da govore o rezultatima. Oni su iznosili poluinformacije ili dezinformacije o našem zdravstvu, o našem zdravstvenom sistemu ili o broju respiratora. Sada isto to rade sa vestima o vakcinama.

Da, ja i ovde mogu da kažem, bez zalaganja Aleksandra Vučića mi ne bismo imali ni dovoljan broj respiratora, a ne bismo imali ni vakcine o kojima danas možemo da govorimo, niti ovakvu organizaciju imunizacije stanovništva. Mi smo do juče vakcinisali oko 320.000 ljudi a ugovorili smo čak oko 6,5 miliona vakcina.

Na kraju želim da završim svoje obraćanje sa onim o čemu je i sam predsednik Republike juče govorio. Najavio je neke dobre stvari za građane Srbije. Dakle, u situaciji kada su velike i razvijene zemlje u lok-daunu, u situaciji kada su najrazvijenije zemlje Evrope i sveta u velikom problemu koji se tiče zdravlja stanovništva, pa se to odnosi i na privredu i ekonomiju, kada je sve stalo, građani Srbije mogu da očekuju novi paket pomoći od svoje države koji će biti vredan 2,5 milijarde evra i radi se, zapravo, o četiri grupe mera. Radi se o direktnoj podršci privatnom sektoru od 1. marta, dakle, tri puta po 50% od minimalne zarade. Po pitanju podsticanja potrošnje, građani će dobiti dva puta po 30 evra, a penzioneri će dobiti još 50 evra. Pomaže se i prevoznicima u drumskom saobraćaju koji će dobiti 600 evra po autobusu i imaćemo još 500 miliona evra za novu garantnu šemu za preduzeća.

Na taj način, podsećam, dok smo u jeku borbe sa korona virusom imaćemo najbolji privredni rast u Evropi i to je ono čime naša država može da se ponosi i to je ono što treba da znaju građani Srbije da ćemo mi uvek na prvo mesto staviti zdravlje našeg stanovništva, ali da nikada nećemo za to vreme govoriti o nekim problemima koji se tiču ekonomije ili privrede ili zatvaranja naše države ili gubljenja radnih mesta, kako je to bilo do 2012. godine iako se oni tada nisu borili sa korona virusom.

Dakle, borimo se na svim poljima. Borimo se za vladavinu prava, ali i za našu ekonomiju i privredu. Borimo se za očuvanje zdravlja naših građana, ali i za njihov bolji životni standard. Ostajemo pri tome da Srbija treba da nastavi putem razvoja, jer mi smo svi zaslužili uređenu, pravnu državu, finansijski jaku i politički stabilnu zemlju. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo raspravljali na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo o predlozima koji su danas pred nama i utvrdili da jesu u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Na sednici odbora smo kao posebno važan i zanimljiv, recimo, izdvojili Sporazum između Srbije i Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma, pa ću se i ja u plenumu na kratko kao izvestilac tog odbora osvrnuti na taj sporazum, jer su o tome govorile i moje kolege na odboru.

Dakle, terorizam jeste pretnja koja je usmerena na vladavinu prava, na demokratiju, usmerena protiv mira i bezbednosti građana, suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne zemlje, usmerena protiv stabilnosti i bezbednosti države. Mi smo mogli da vidimo da je Vlada i u Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i borbu protiv terorizma postavila određene standarde i određene ciljeve upravo u oblasti prevencije i borbe protiv terorizma.

Ovaj sporazum koji je danas pred nama pokazuje ne samo dobre odnose između dve države, dakle, između Srbije i Rusije, već pokazuje i težnju da kroz saradnju sa bezbednosnim službama Rusije osiguramo razmenu informacija, razmenu iskustava i učinimo dostupnim i neke obuke koje će Rusi organizovati za naše pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova. Kao država moramo da pratimo izazove i novine u ovoj oblasti, moramo da pratimo i potencijalne pretnje po našu zemlju i po naše građane i da delujemo institucionalno u borbi protiv terorizma, u čemu će nam i ovaj sporazum pomoći.

Prema tome, pozivam kolege narodne poslanike i poslanice, ne samo ovaj sporazum, već i sve ostale predloge da podržimo u danu za glasanje jer su dobri za našu zemlju. Hvala.

Hvala vam, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali predloge koji će se danas naći pred nama u plenumu i prosledili ih u plenum, jer smatramo da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Verujem da ste očekivali da ja kao narodni poslanik iz Niša najpre nešto kažem o predlogu koji se odnosi na izgradnju auto-puta Niš-Merdare. Odmah ću vam reći da ću sa zadovoljstvom podržati sve predloge koji će Niš učiniti još većim, pravim regionalnim centrom, što već i jeste, regionalnim centrom tog dela Srbije, naročito predloge koji se odnose na putnu infrastrukturu, koji će povezivati Niš i sa drugim opštinama i gradovima iz Srbije, ali i šire, odnosno u ovom slučaju omogućiti izlazak na luku Drač na Jadranskom moru.

Pre svega govorim o stanovnicima Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga i podsećam vas da se radi o oko pola miliona ljudi.

Dakle, radi se o trasi Niš-Pločnik, u dužini od 33 km, za čiju izgradnju su potrebne stotine miliona evra.

Početkom decembra meseca ove godine predsednik Aleksandra Vučić je razgovarao sa predsednicom Evropske banke za obnovu i razvoj, između ostalog i o infrastrukturnim projektima i o ekonomskim merama koje ćemo sprovesti u Republici Srbiji, shodno paketu mera koji je Srbija spremila kao pomoć privredi i građanima, a kao odgovor na krizu prouzrokovanu korona virusom. Evropska banka je, koliko znam, već učestvovala u izgradnji ovog tzv. Auto-puta mira čini mi se sa više od 80 miliona evra.

Predlog koji je danas pred nama govori zapravo o spremnosti da se dalje razvija regionalno povezivanje sa ciljem povezivanja i ljudskih resursa i bržeg protoka roba itd. što će, naravno, uticati na bolji položaj malih i srednjih preduzeća, mladih preduzetnika i uopšte na sveukupan razvoj privrede, ekonomije i drugih oblasti ne samo u ova tri naša okruga, već i u čitavoj Srbiji.

Uvažena potpredsednice Vlade gospođo Gojković, želim da kažem da mi je drago da danas na dnevnom redu imamo predloge iz Ministarstva kulture i informisanja, kojih po mom nekom mišljenju u prošlom mandatu nije bilo, rekla bih, dovoljno.

Kultura će, nažalost, takođe biti oblast koja će trpeti posledice korona virusa i Vlada Srbije će i u ovoj oblasti morati da donese odgovarajuće mere.

Ono što ja u ovom trenutku moram da pohvalim jeste da su plate u ustanovama kulture ostale iste, da su započeti projekti realizovani i da je samostalnim umetnicima data novčana pomoć. S druge strane, želim da kažem da je jako važna podrška u smislu da ustanove nastave da rade u onom obimu u kome je to moguće i u skladu sa merama zbog korona virusa.

Od posebnog značaja bih istakla i to da je budžet za narednu godinu za kulturu uvećan. Dakle, radi se o jednoj kompleksnoj oblasti, koja se bori sa posledicama korone. S jedne strane, moramo da čuvamo našu kulturnu baštinu, ali, s druge strane, moramo da se spremimo i za neke moderne tokove za digitalizaciju kulturnih sadržaja itd.

Zbog svega što sam navela ja pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da ove predloge, koji su jako kvalitetni, u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da se osvrnem na redovan godišnji Izveštaj za 2019. godinu koji je podneo Poverenik za zaštitu, odnosno Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ne sada ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zato što taj odbor nije nadležan da podnese zaključak o tom izveštaju Narodnoj skupštini, kao što je to učinio, da tako kažem, matični Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, već iz jednog drugog razloga, zato što je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo bio nadležan za sprovođenje procedure za izbor Poverenika. Nedavno smo mi Narodnoj skupštini predložili i izabrali vas, gospođo Janković, da vam damo dalje poverenje za novi mandat.

Zbog toga smatram da je raspravljanje u plenumu o sadržini i suštini Izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti od velikog značaja, jer samo saradnja i zajednički rad na ovako osetljivim pitanjima kao što su diskriminacija i ravnopravnost može dovesti do rezultata koji će se, naravno, na kraju najviše ticati građana Srbije.

Kada govorim o građanima Srbije, ne mislim samo na građane Beograda niti velikih gradova, već mislim i na sve one koji su u nekim udaljenim mestima ili selima, koji su fizički daleko od institucija, ali to nikako ne sme da znači da su daleko od ostvarivanja svojih prava ili ne sme da znači da je logično da trpe ili da se susreću sa diskriminacijom i neravnopravnošću.

U tom smislu, ja mogu i da vas pitam – koliko su česte pritužbe takvih ljudi koji se nalaze dalje, fizički daleko od institucija ili koliko su oni zapravo upoznati sa vašim nadležnostima, na koji način bismo mi mogli da ih upoznamo sa nadležnostima nezavisnih tela odnosno institucija koje postoje u našoj zemlji, jer pretpostavljam da bi uloga lokalne samouprave u tom trenutku bila možda čak i presudna?

I kada smo kod lokalnih samouprava, želim da kažem da mislim da je Niš krenuo korak dalje u suzbijanju diskriminacije. Naša zgrada opštine je sagrađena davno i tako je postavljena da je tek skoro prilagođena za invalide, međutim, taj ulaz u opštinu jeste omogućio invalidima da uđu u opštinu, ali im nije omogućeno da se popnu na drugi, treći ili četvrti sprat, da bi mogli da ostvare svoja prava ili da se interesuju oko predmeta koji se vode kod službenika javne uprave.

Želim da kažem i to da, zahvaljujući vašoj pomoći, zahvaljujući resornom ministarstvu odnosno Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i zahvaljujući jednoj odbornici, Jasmini Barać, koja je gradska odbornica sa invaliditetom i koja je pokrenula tu inicijativu, ta zgrada će se prilagoditi invalidima. Zgrada će dobiti lift i oni će moći mnogo lakše da ostvaruju svoja prava.

Ja sam zapravo ovim pitanjima odnosno primerima htela samo da istaknem na kojim sve stvarima treba da se radi, da su to neke svakodnevne stvari koje možda iz našeg ugla ne znače mnogo, ali iz ugla nekih drugih ljudi znače mnogo, ukoliko želimo da držimo određeni nivo u ovoj oblasti o kojoj sam ja danas izabrala da govorim.

Ono što jako smeta i ono što šalje ružnu sliku jeste govor mržnje koji može da se vidi na određenim medijima i društvenim mrežama, koji nije više uperen samo i isključivo prema predsedniku Aleksandru Vučiću već i prema njegovoj deci, neki od nas to osuđuju, ali mislim da to više nije dovoljno, mislim da moraju da reaguju nadležni državni organi, jer se već dovodi u pitanje i njegova bezbednost i bezbednost njegove porodice.

Sa druge strane, imamo jednu odluku jednog od sudova u Beogradu koji je zabranio urednici jednog portala da se objavljuju informacije koje su vezane za aferu Dragana Đilasa koja je vezana zapravo za aferu izgradnje Mosta na Adi. Ja se prosto pitam kako ni jednom sudu ili ni jednom drugom državnom organu nije palo na pamet da se zabrani da se iznose i da se pišu gadosti o deci predsednika Republike? Zašto je sa jedne strane normalno i ispravno za sud da građani budu uskraćeni za informacije na koji način je Dragan Đilas trošio budžet grada Beograda dok je vodio Beograd, a nije ispravno da se svi građani, sva deca i deca predsednika Republike, zaštite od pretnji, psovki i uvreda?

Mislim da je strašno da se na takav način vodi politička borba. Naravno, koriste se neke psihološke metode kojima oni žele zapravo da oslabe Aleksandra Vučića, iako su i sami svesni da se to nikada neće desiti. Smatram da državni organi treba da reaguju. Treba da reaguju i institucije kao što je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, čim se u javnosti pojavi tako nešto, a ne možda samo po pritužbama građana. Ako je potrebno da mi reagujemo u parlamentu, a na taj način što ćemo menjati Krivični zakonik ili ćemo pooštravati odredbe bilo kojih drugih zakona, onda da i mi uradimo svoj deo posla. Jer, oni koji vređaju i oni koji okreću glavu od toga su oni koji kažu – nema veze, ne radi se o meni, nije važno, ali oni su ti koji bi trebalo da pomisle kako bi njima bilo da se o njima radi, da se, na primer, protiv njih vodi najprljavija medijska kampanja koja se vodi protiv Aleksandra Vučića proteklih godina.

Dakle, nemojte dirati decu i porodicu. Porodica je stub jednog društva, a u političku arenu možete argumentima. Srpska napredna stranka je uvek bila spremna i uvek će biti spremna za takvu vrstu borbe. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa zadovoljstvom mogu danas da konstatujem da je na dnevnom redu usvajanje etičkog kodeksa koji će proklamovati principe i načela u skladu sa kojima će se narodni poslanici ponašati, a što će nas u mnogome približiti i punopravnom članstvu u EU.

Želim da kažem da mi je zadovoljstvo što imam prilike da čujem dosta toga od starijih kolega koji su mnogo duže od mene i od nekih mlađih kolega ovde u parlamentu.

Čini mi se da će zaključak biti da su poslanici SNS, zapravo to će učiniti u ovom mandatu, ali i u prošlim mandatima, bili ti koji su znali kako da poštuju dostojanstvo ovog Visokog doma.

Odgovornost, integritet, marljivost, poštovanje ugleda parlamenta, postupanje u javnom interesu, poštenje, uzdržavanje od ostvarivanja ličnog interesa ili finansijske koristi su svakako osobine koje treba da ima svaki narodni poslanik.

Pravni okvir za donošenje etičkog kodeksa je širok i obuhvata najpre Ustav koji uređuje izbor narodnih poslanika, njihov položaj i imunitet. Zatim, Zakon o Narodnoj skupštini koji reguliše prava i dužnosti narodnih poslanika. Tu je svakako i Poslovnik o radu Narodne skupštine koji reguliše održavanje reda na sednici, ali u tom smislu možemo pomenuti i Zakon o sprečavanju korupcije koji uređuje položaj funkcionera, primanje poklona, rad, odnosno vršenje funkcije u javnom interesu itd, kao i Zakon o lobiranju koji se odnosi na dozvoljeni uticaj na javne funkcionere.

Podsetila bih vas i na istraživanje o kome danas nismo mnogo toga čuli, na istraživanje koje je uradili biblioteka Narodne skupštine iz 2013. godine, a6 na temu kodeksa ponašanja poslanika u zemljama članicama EU. Nije uopšte važno što se radi o 2013. godini, jer se radi o principima koji moraju da traju, koji čuvaju dostojanstvo Narodne skupštine. Tada je samo nekoliko zemalja EU usvojilo kodeks ponašanja narodnih poslanika.

Poslanici SNS, odnosno poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, svakako će podržati usvajanje etičkog kodeksa, ne samo jer smatramo da je to korak napred ka nekom parlamentarnom dijalogu, već i zbog toga što smo i sami pokazali na mnogo primera da, pre svega, vodimo računa o javnom interesu.

Aleksandar Vučić je prvi pokazao da je spreman da interese građana i Srbije stavi na prvo mesto, i te 2014. godine kada je bio prvi spreman na mere fiskalne konsolidacije za koje je znao da će loše uticati na njegov rejting. Kao i sada u borbi protiv korone, prvi je bio u nabavci respiratora i davanju podrške zdravstvenom sistemu.

Podsetiću vas da je obećao dve nove bolnice i, evo, mi sada imamo dve bolnice koje su otvorene. Za četiri meseca smo ih dobili. One su otvorene i primile su prve pacijenta.

Da se vratimo na konkretne stvari koje se tiču etičkog kodeksa. Naravno, sve suprotno imamo na strani nekih pripadnika propale opozicije. Da li je u skladu sa etičkim kodeksom koji ćemo usvojiti to što sam ja sada izgovorila - propale opozicije? Mislim da jeste, jer je to zapravo samo činjenično stanje.

Oni su napustili parlament, ali znaju da ga kritikuju. Oni nisu gradili bolnice, ali znaju da kritikuju izgradnju bolnica. Oni nisu usvojili etički kodeks kada su imali većinu u parlamentu, a sada to znaju da kritikuju.

Ovih dana ja sam čula čak i Dragana Đilasa da je kritikovao donošenje etičkog kodeksa. Njemu se to nije mnogo svidelo i on je o tome govorio proteklih dana na svojim medijima, koje on finansira, da donosimo etički kodeks da bismo pokrili sve što nije dobro u parlamentu i državi. Da, ali ne da bismo pokrili, već da bismo otklonili.

Mislim da ne priliči da Saša Radulović svira gitaru u sali, da jede burek i jogurt, da se pri tom slika kako bi se hvalio time na društvenim mrežama, jer čega se pametan stidi ovaj drugi shvati, valjda, tek na izborima.

Ne priliči ni da Boško Obradović donese kamen i sa ostalom družinom viče, vređa, peva, čupa mikrofone, fizički nasrće na predsednicu Skupštine, zastavom Srbije udara u prozore Narodne skupštine.

Ne priliči ni da Srđan Nogo propagira verbalno nasilje, ali ni da poziva na ubistvo Aleksandra Vučića i Ane Brnabić. Neka to sve ostane za sada u prošlosti i zauvek u prošlosti, zapravo, gde i treba da bude.

Ono što i danas imamo prilike da vidimo jeste verovatno velika želja predstavnika CRTE i Otvorenog parlamenta da budu narodni poslanici, jer bi oni povukli Predlog kodeksa, jer će, citiram: „postati sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima“.

Toliko je već istrošeno to maliciozno i tendenciozno komentarisanje svega što je dobro i pozitivno, ne samo za Narodnu skupštinu Republike Srbije, već i za čitavu državu da bih volela da oni konačno ostvare svoj san, da izađu na izbore, da dobiju 60%, kako to zna dobije SNS, pa da onda vide da li je lako raditi ili je lako neosnovano optuživati.

Uz dužno poštovanje, mnogi naši politički neistomišljenici ostali su van parlamenta, jer ni cenzus nisu uspeli da pređu, ali SNS se nikada ni sa kim nije obračunavala, nego je izlazila na izbore i pobeđivala, tako da će naša poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati Predlog kodeksa, jer mi se borimo za zakonitost u radu, borimo se za etičke vrednosti, za očuvanje integriteta Narodne skupštine i, što je najvažnije, za visok stepen poverenja građana u Skupštinu i narodne poslanike. Hvala.