Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predlog koji se danas nalazi pred nama i ocenili da jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Ono što svakako treba istaći, kada govorimo o rebalansu budžeta, jesu činjenice koje govore u prilog tome da možemo da zaključimo da Vlada Srbije vodi dobru finansijsku politiku, a zaključak je da je ostvaren rezultat mnogo bolji od očekivanog i to za oko 1,5 milijardi evra i da će BDP ove godine zabeležiti rast od najmanje 7%. Deficit budžeta će iznositi 4,9% umesto očekivanih 6,9%, a javni dug na kraju ove godine biće 58,2%.

Ima mnogo oblasti u kojima smo ostvarili rezultate koji su, naravno, u direktnoj vezi sa budžetom, o kojima će i moje kolege danas govoriti. Ja ću se kratko osvrnuti na deo sredstava koji se odnosi na Ministarstvo pravde.

Naime, jedna od osnovnih mera definisanih i u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa jeste upravo jačanje pravosudne infrastrukture u cilju unapređenja pravosuđa. Ministarstvo pravde je resorno ministarstvo koje je dužno da obezbedi bolje uslove za rad svih zaposlenih u pravosudnom sistemu i zbog toga je bila potrebna rekonstrukcija, ali i izgradnja mnogih objekata.

Počeću sa gradom iz koga ja dolazim. Završena je prva faza radova na rekonstrukciji nekadašnje kasarne „Filip Kljajić“ u Nišu. Završetkom prve faze radova u Nišu, stekli su se uslovi za premeštaj Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg suda i Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva, kao i odeljenja Upravnog suda.

Moramo da znamo da su radovi obuhvatali površinu od oko 2.600 metara kvadratnih, a celokupni objekat je površine čak oko 10.000 kvadratnih metara. U delu objekta koji će biti predmet rekonstrukcije obezbeđeni su uslovi i za smeštaj Privrednog i Prekršajnog suda.

Imamo dalje i izvođenje radova na izgradnji Palate pravde u Kragujevcu. Useljenje u objekat planira se do kraja godine, a ovaj objekat predviđen je za smeštaj svih pravosudnih organa u Kragujevcu i odeljenja Državnog pravobranilaštva. Tamo će biti smešteno čak oko 11 pravosudnih organa i to na površini od oko čak 24.000 kvadratnih metara.

Što se tiče planova za naredni period, planira se izgradnja aneksa zgrade Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu u Ustaničkoj ulici, a za potrebe Tužilaštva za organizovani kriminal i time bi se u Beogradu stvorili još adekvatniji uslovi za sankcionisanje organizovanog kriminala.

Za narednu godinu planira se projektovanje objekta i ugovaranje radova na izgradnji objekta. Započeti su radovi na projektovanju radova na rekonstrukciji takođe i Trećeg osnovnog suda u Beogradu i na taj način će se zaokružiti smeštajni kapaciteti beogradskih pravosudnih organa.

Pomenuću i Kruševac. U Kruševcu je obezbeđen prostor za izgradnju nove zgrade za smeštaj svih pravosudnih organa u Kruševcu. Tamo će biti ukupno šest pravosudnih organa.

Započeta je izrada projekta za rekonstrukciju zgrade Osnovnog suda u Ubu. Pored navedenih projekata, u planu je do kraja godine nastavak adaptiranja i sređivanja prostora na pravosudnim objektima širom Srbije, kao i obezbeđivanje potrebne opreme za nastavak rada na osavremenjavanju informacionih aplikacija za evidentiranje i praćenje predmeta u pravosudnim organima.

Osim ovih koje sam navela, da ne bih oduzimala mnogo vremena, naravno, postoji još mnogo rezultata koje je ostvarilo Ministarstvo pravde. I u saradnji sa Narodnom skupštinom, doneli smo mnoge zakone koje je to ministarstvo, a naravno, i u cilju, pre svega, uspostavljanja efikasnijeg sistema pravosuđa, pravosuđa koje ćemo na taj način i približiti građanima i koje će u neku ruku i biti na usluzi građanima, ali sa druge strane, i sa ciljem ispunjavanja određenih obaveza koje smo preuzeli kako bi naš zakonodavni okvir bio usklađen sa evropskim trendovima.

Podsetiću vas i da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na tekst ustavnih amandmana i da je to postupak koji će obeležiti ovo skupštinsko zasedanje i postupak koji se već privodi kraju.

Na ovaj način na koji sam ja govorila o rezultatima rada Ministarstva pravde možemo da govorimo o svim ministarstvima. Ministarstva su pokazala, odnosno Vlada Srbije je pokazala da zajedničkim radom i dobrim odnosom prema našim finansijama je itekako moguće ostvariti rezultate. Upravo zbog toga bih i završila izlaganje na način da ću pozvati koleginice i kolege da u danu za glasanje ovaj predlog i podržimo. Hvala.

Hvala vam mnogo, uvažena potpredsednice, što ste mi dali reč.

Uvažena gospođo Popović, gospodine Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli danas više puta o čemu raspravljamo i šta je danas na dnevnom redu pa ću odmah krenuti sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.

Dakle, Zakon o sprečavanju korupcije, kao što znamo, usvojen je 2019. godine, a stupio je na snagu 1. septembra 2020. godine i u odnosu na odredbe koje su tada važile i regulisale ovu oblast, a to su bile odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, sada je to Agencija za sprečavanje korupcije, zaista ima novina koje predstavljaju zapravo ozbiljne pomake u regulisanju pre svega statusa i ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije, ali i sukoba interesa, obaveza koje pogađaju funkcionere i ograničenja koja važe posle prestanka javne funkcije.

Promenjeni su rokovi za vanredno prijavljivanje imovine i prihoda. Uvedeni su kriterijumi za izradu godišnjeg plana provere imovine. Kada je reč o sankcijama možemo da primetimo i da govorimo o novčanoj kazni, ali i o kazni zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina za one javne funkcionere koji su dali lažne podatke o svojoj imovini, kojima će u tom slučaju i prestati funkcija i neće moći da obavljaju funkciju u trajanju od narednih 10 godina.

Kao šta znate, Savet Evrope formirao je grupu država za borbu protiv korupcije, tzv. GREKO, tačnije 1999. godine i njihov cilj je da nadziru primenu konvencija Saveta Evrope, odnosno usklađenost zakonodavstava zemalja članica sa antikoruptivnim standardima koje predlaže Savet Evrope.

Osnovna ideja jeste da se unapredi kapacitet država članica za efikasniju borbu protiv korupcije, da se identifikuju nedostaci u nacionalnim zakonodavnim rešenjima i da se ubrzaju neophodne izmene.

Srbija je, kao što znamo, članica GREKA i u skladu sa tim mi kao država moramo da ispunjavamo svoje obaveze i da uvodimo standarde u oblasti borbe protiv korupcije. Tako je Zakon o sprečavanju korupcije bio predmet evaluacije njihovih stručnjaka i sa jedne strane je zaključeno da jeste u skladu sa već datim preporukama, ali sa druge strane dobili smo i nove preporuke za unapređenje zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, kako bi se zakon bez problema primenjivao u punom kapacitetu. Iz tog razloga danas upravo na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, da bismo uneli izmene koje će zapravo biti izvršenje Preporuke broj 12, koju nam je dao GREKO.

Najpre se određuje pojam korupcije u smislu zakona, tako što se taj pojam određuje kao odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga. Takođe, predlogom se uređuje obavljanje drugog posla ili delatnosti od strane javnog funkcionera za vreme vršenja javne funkcije. Precizirane su i nadležnosti agencija koje se odnose na davanje saglasnosti javnom funkcioneru za obavljanje drugog posla ili delatnosti, kao i ovlašćenja agencije da odredi rok javnom funkcioneru da prestane da obavlja određeni posao ili delatnost ukoliko se utvrdi da u tom slučaju ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno ako se utvrdi da to predstavlja sukob interesa.

Ono što bih izdvojila kao važno jeste utvrđivanje kruga pravnih lica koja imaju obavezu prijavljivanja agenciji određenih podataka, s tim što se to sada proširuje na pravna lica u kojima javni funkcioner ili član porodice javnog funkcionera radi, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka u kome ima udeo ili akcije, a koji učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili u bilo kom drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti.

Takođe se u cilju veće transparentnosti propisuje vođenje posebne evidencije od strane agencije o predmetnim pravnim licima kao i javna dostupnost podataka iz te evidencije.

Ima tu još nekih detalja koji se odnose na javne funkcionere, na postupanje javnih funkcionera i apsolutno se slažem sa predlogom koji nam je uputilo Ministarstvo pravde, jer na taj način ne samo da ćemo ispuniti obaveze koje imamo i preporuke koje nam je dao GREKO, već ćemo pokazati i da smo spremni da kao javni funkcioneri koji, napominjem, normalno je, u ovom trenutku smo uglavnom iz vladajuće koalicije, dakle, da smo spremni kao javni funkcioneri na visok stepen transparentnosti i da smo spremni da se pridržavamo zakona. To će obezbediti, smatram, i ta veća transparentnost, obezbediće, smatram, i veće poverenje građana, jer će građani imati uvid u evidencije koje su javne a odnose se na imovinu i uopšte na postupanje funkcionera.

Sa druge strane, ne znam da li GREKO uzima u obzir postupanje Agencije za sprečavanje korupcije i da li bi za GREKO bilo prihvatljivo to da određeni zaposleni u Agenciji za sprečavanje korupcije, na primer, ne prave razliku između zarade i naknade putnih troškova, odnosno naknade troškova prevoza za narodne poslanike, obzirom da sam upoznata sa tim da su vođeni određeni postupci i u samoj Agenciji, a i neki prekršajni postupci i da li bi, eventualno, postojala neka preporuka GREKA koja će se odnositi na to da se, recimo, prema javnim funkcionerima zaposleni u Agenciji ne odnose u startu kao prema nekome ko želi da sakrije svoju imovinu?

Mislim da te odnose između javnih funkcionera i Agencije za sprečavanje korupcije treba unaprediti, slažem se da na tome treba da radimo i mi kao javni funkcioneri, ali i zaposleni u Agenciji, pre svega na taj način što ćemo mi preuzeti određene obaveze, da smo spremni da preuzmemo određene obaveze, da se pridržavamo zakona, da poštujemo odredbe koje smo, između ostalog, i ovde podržali, a da nam Agencija zapravo pomogne u tome da ispunimo te obaveze.

Smatram da je vrlo lako razlikovati funkcionera koji želi da sakrije svoju imovinu od funkcionera koji ne želi da sakrije svoju imovinu, jer on neće imati nikakvu nameru u lažnom prijavljivanju svoje imovine.

Smatram i to da kada smo svesni svih ovih činjenica i kada shvatimo da smo zajedno jači na putu u borbi protiv korupcije, da će nam svima biti lakše, i zaposlenima u Agenciji za sprečavanje korupcije, koji će lakše i efikasnije obavljati svoj posao, a i nama da prijavljujemo ono što to od nas traži zakon.

Svakako sam stanovišta da između reči "funkcioner" i "korupcija" ne stoji nužno znak jednakosti, ili sam sasvim sigurna da bar tako ne bi trebalo da bude, ali, sa druge strane, postoje i takvi i one kod kojih je taj znak jednakosti očigledan treba procesuirati bez ikakve zadrške. Čak i ako neko ne zarađuje novac na sumnjiv način, kad nema takvih naznaka, da li Agenciju za sprečavanje korupcije interesuje otkud nekome automobil, džip ili bilo koji drugi, od 100 hiljada evra? Ili je interesovanje selektivno? U tom smislu smatram da bi građani Srbije trebali da budu obavešteni i o takvim slučajevima, odnosno o takvim postupanjima Agencije za sprečavanje korupcije.

Bez obzira na to da li se radi o javnom funkcioneru ili ne, jer valjda se trudimo da smo svi zajedno na istom putu, da kriminal i korupciju suzbijemo u svim segmentima društva i bez obzira na to da li je prestala njegova javna funkcija, da li onda u tim slučajevima je dobro da Agencija za sprečavanje korupcije sarađuje sa svim drugim državnim organima.

S tim u vezi, podsetila bih da ima i onih koji su nekada vršili vlast i obavljali svoje funkcije, za koje znamo ili možemo da pretpostavimo ili smo upoznati iz medija da jesu zaista bile u službi sumnjivog sticanja imovinske koristi, a nismo od Agencije dobili zvanične potvrde da li se preispitivala i njihova imovina. Pretpostavljate da ću u ovom trenutku pomenuti Dragana Đilasa na koga mislim i na tu celu njegovu ekipu koja je vršila vlast u određenom periodu, najpre u Beogradu za koji period se vezuju mnoge višemilionske afere iz kojih građani nisu izašli punih džepova, već su ostali oštećeni za novac koji je ispumpavan iz budžeta. Taj budžetski novac mogao je biti upotrebljen za mnoge druge stvari, za razne infrastrukturne projekte, da se napravi komunalna putna, železnička ili bilo koja saobraćajna infrastruktura, vrtići, ustanove kulture ili bilo šta drugo od čega bi građani Beograda imali koristi.

Nažalost, najveći deo tog novca završio je u džepovima ljudi koji su tada bili na javnim funkcijama, a bili su bliski Draganu Đilasu. Zašto ja to sada mogu otvoreno da kažem ovde u parlamentu? Zato što smo čitali, slušali i bili informisani preko medija da su mnogi od njegovih saradnika bili procesuirani. Pitanje za Agenciju je naravno ponovo - da li se i u kojoj meri proveravalo njihova imovina u periodu dok su bili na funkcijama, ali i kasnije. To bismo voleli da čujemo i mi kao narodni poslanici, ali i građani Srbije koji su oštećeni protivzakonitim ponašanjem javnih funkcionera u tom periodu.

Ono što je dobro u ovom trenutku jeste da nema više zaštićenih ili bar nema u onoj meri u kojoj ih je ranije bilo. Partijska knjižica više nije izlaz iz krivične ili bilo koje druge odgovornosti. Srpska napredna stranka je pokazala to mnogo puta od 2012. godine, pa do danas, kada je preuzela vlast i danas kada vrši vlast u punom kapacitetu. Verujem da će se privesti pravdi svi oni koji su se možda i do sada provukli u ispumpavanju novca na način kako sam malo pre navela.

Uvek ste od narodnih poslanika mogli da čujete da pozivamo državne organe, da dajemo podršku državnim organima da rade svoj posao u punom kapacitetu, jer od suzbijanja kriminala i korupcije zavisi napredak Srbije i mi smo toga apsolutno svesni.

Kao što sam već navela, mi smo to i pokazali još 2012. godine dolaskom na vlast SNS, da je borba korupcije strateški cilj. Odmah smo krenuli u donošenje strategija, u donošenje akcionih planova, u popravljanje našeg zakonodavstva, jer i ovo o čemu danas govorimo nije samo puko ispunjavanje preporuka GREKO-a ili usklađivanje sa pravilima koja važe u zemljama EU, već je poboljšavanje našeg zakonodavstva kako bi i građani i privreda bili sigurni da žive i da rade u zemlji u kojoj nema opasnosti od posledica koje korupcija izaziva.

Želim i da pohvalim, ne zato što ste vi tu, gospođo Popović, već želim zaista da pohvalim rad Ministarstva pravde i posvećenost koju pokazujete i vi i vaš tim sa ciljem da reforma bude što bolja, a znamo svi da se to radi pre svega na zadovoljstvo i zbog građana Srbije.

Danas govorimo i o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika. Kada se govori o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika Odluku o usvajanja Kodeksa Narodna skupština je usvojila decembra prošle godine. Takođe, GREKO je evaluirao postupak donošenja Kodeksa i sadržinu i u vezi sa tim imamo Preporuku 2, u kojoj se konstatuje da Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja radi na Nacrtu Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, ali da je to u tesnoj vezi sa nedavno donetim Zakonom o lobiranju i Zakonom o sprečavanju korupcije.

Danas na dnevnom redu imamo Predlog za izmenu i dopunu Kodeksa. Posle usvajanja on će, naravno, ponovo biti predmet evaluacije. Takođe se očekuju i određeni akti koji će ga pratiti, u vidu smernica, uputstava za organizovanje kroz koje bi trebalo da prođu narodni poslanici, itd. Dakle, baš kao što je i predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, gospodin Aleksandar Martinović rekao, izmene koje su predložene treba usvojiti. Treba ih usvojiti kako bi se ispunile preporuke GREKO-a kao tela Savete Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije i kako bismo u oktobru mogli da očekujemo pozitivnu ocenu u delu koja se odnosi na Kodeks.

Preporuke smo dobili od eksperata iz GREKO-a koji će sutradan, ja pretpostavljam učestvovati i u davanju mišljenja, da li smo zadovoljili njihove kriterijume i implementirali njihove preporuke na način kako je to predviđeno. Preporuka GREKO se odnosi na obezbeđivanje smernica za rešavanje i izlazak iz situacija koje podrazumevaju pre svega sukob interesa, ali takođe podrazumeva da sam tekst Kodeksa bude javan i dostupan građanima koji sa sadržinom tog Kodeksa žele da se upoznaju.

Još jedna važna stvar je omogućiti efikasnu primenu Kodeksa u praksi koja najpre podrazumeva upoznavanje narodnih poslanika sa standardima kojih moraju da se pridržavaju sa pravilima i to će se činiti kroz različite edukacije, seminare i obuke.

Ističe se, takođe, velika važnost Komisije za etiku koja će biti nadležna za usvajanje vodiča za primenu Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, za određivanje načina na koji će se sprovodi obuke na kojima će biti predstavljena načela i standardi, kažem, kojih se moraju pridržavati narodni poslanici, pri čemu se akcenat, koliko sam mogla da vidim iz samog teksta Kodeksa, baca naročito na sukob interesa. Na taj način će se unaprediti uslovi za etičko postupanje narodnih poslanika u različitim situacijama.

U Predlogu koji je pred nama možemo da vidimo kakav će biti sastav komisije za etiku, koje su njene nadležnosti, možemo da vidimo i predlog mera koje se predviđaju za slučaj povrede Kodeksa od strane narodnih poslanika.

Sve je ovo, naravno, predloženo u skladu sa preporukama ekspertskog tima Saveta Evrope, odnosno GREKO-a sa ciljem dobijanja pozitivnog mišljenja i, naravno, u okviru postupka evrointegracija u kojima se Srbija nalazi i u okviru ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanje sa propisima EU.

Na ovaj način podižemo nivo političke kulture u parlamentu i jedna smo od retkih država koje će imati ovaj kodeks i primenjivati ga. Predlažem da ovaj Kodeks usvojimo, jer će i rasprave u plenumu biti pristojnije, samim tim i konstruktivnije bez obzira na to ko kojoj političkoj opciji pripada.

Hvala vam, gospođo Kovač.

Iskoristiću priliku da pozdravim naše uvažene goste i nastaviću dalje sa svojim izlaganjem. Dok smo na terenu ispunjavanja obaveza koje smo kao država preuzeli, a radi se o aktuelnoj temi, želela bih da kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i predsednik Radne grupe za izradu tzv. ustavnih amandmana, obavestim javnost o toku postupka, ali i da razjasnim određene dileme koje su se u toku postupka javile kod pojedinih medija, pojedinih političara ili možda i kod građana.

Ono što je najvažnije i zato to želim da kažem na samom početku jeste da se promene, ustavne promene odnose isključivo na oblast pravosuđa. Dakle, promene koje predlažemo se ni u kom slučaju ne odnose na status Kosova i Metohije, niti na teritorijalni integritet ili suverenitet naše zemlje niti na ljudska prava, naročito ne na ukidanje ljudskih prava niti na bilo koju drugu oblast koju reguliše Ustav. Dakle, radi se isključivo o unošenju izmena koje će naš pravosudni sistem popraviti, pravosuđe približiti građanima, udaljiti ga još više od bilo kakvog eventualnog političkog uticaja, ali će nas i približiti EU na našem putu pristupanja.

Druga stvar, koju želim da naglasim jeste da je sav posao i sva odgovornost, naravno, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i bez obzira na to što se za narodne poslanike to podrazumeva, dakle, podrazumeva se da je to naš posao želim da iskoristim priliku da se zahvalim članovima i zamenicima članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo što su pokazali pre svega veliko interesovanje, ali i posvećenost i izuzetnu dozu ozbiljnosti tokom čitavog ovog postupka.

Odbor je formirao i Radnu grupu za izradu akta o promeni Ustava i nacrt ustavnog zakona, tu Radnu grupu čine eminentni stručnjaci i ta Radna grupa je zasedala do sada ukupno 13 puta. Koliko god da se radi o izmenama koji se tiču struke zbog čega smo i formirali Radnu grupu, ipak moramo biti svesni određenog političkog momenta ako govorimo o Odboru za ustavna i pitanja i sa te strane, sagledavanja tog političkog momenta mi smo pokazali da smo posvećeni poslu koji bi trebalo da nam donese kvalitetnije pravosuđe, ali naravno i u određenom trenutku i pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. U tom smislu mogu da kažem da sam i sasvim sigurna da smo ispunili sve kriterijume koji su stavljeni pred nas.

Želim da kažem da sam zadovoljna stepenom transparentnosti i inkluzivnosti, stepenom i načinom obaveštavanja najšire javnosti o predloženim izmenama, jer kao što smo na samom početku postupka i rekli, potreban nam je najširi društveni konsenzus o pitanjima koja se tiču svih građana Srbije i o kojima će poslednju reč dati upravo građani Srbije na referendumu.

S obzirom na ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zbog javnosti želim da naglasim da je Odbor taj koji je nadležan za formiranje radne grupe, za održavanje javnih slušanja, kako u Domu Narodne skupštine, ovde u Beogradu, tako i u drugim gradovima.

Prema tome, niko drugi Ustavom i Poslovnikom o radu Narodne skupštine nije ovlašćen za sprovođenje javnih rasprava. Mi smo javne rasprave, odnosno tzv. javna slušanja sprovodili u dva kruga, u Beogradu, ovde u Domu Narodne skupštine u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Dozvolićete mi sada da se osvrnem na neke i konkretne izmene, odnosno, jako kratko ću reći kako bi otprilike trebalo da izgledaju odredbe Ustava, ukoliko se naravno, postupak uspešno privede kraju.

Napominjem, i da je tekst koji je bio predmet razmatranja na javnim slušanjima i dalje podložan promeni, odnosno, Odbor nije usvojio konačni nacrt akta o promeni Ustava, baš zbog toga što smo želeli da se maksimalno uključi javnost, i da unesemo sve one dobre ideje, konstruktivne predloge i da sumiramo sve zamerke koje smo dobili na javnim slušanjima.

Dakle, kao što znate, osim tog momenta u kome vlada struka, postoji i određeni politički momenat, gde možemo da kažemo da smo bili spremni na to da Narodna skupština više ne bira sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, niti predsednike sudova.

Razgovarali smo i o sastavu Visokog saveta sudstva, koji će imati 11 članova, kao što i sada ima 11 članova, ali bi trebalo da ga čini šest sudija, koje biraju sudije. Dakle, sudije se same biraju između sebe za Visoki savet sudstva i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština Republike Srbije.

Naravno, to je jedini da kažemo, upliv Narodne skupštine prilikom izbora tih pet istaknutih pravnika, ali smo i za istaknute pravnike predvideli određene kriterijume, tako da, praktično Narodna skupština neće moći da bira bilo koga, da tako kažem, da bude član Visokog saveta sudstva, a naročito to neće biti predstavnici političkih partija ili političkih organizacija.

Shodno nekim promenama koje smo uneli, a koje se tiču sudija, tako smo imali i neke promene koje se tiču tužilaca, i otprilike smo se trudili da sve uskladimo sa onim odredbama Ustava koje važe sada, ali koje će važiti i posle ovih promena, jer jako nam je teško bilo da uklopimo sve ono što sada važi, ali će i nastaviti da važi posle primene ovih ustavnih amandmana, ako imamo na umu da ne menjamo kompletan Ustav, već menjamo samo jedan njegov deo, pa smo i u tom smislu morali da vodimo mnogo računa.

Što se tiče Ustavnog zakona, u izmenama Ustavnog zakona možda taj politički momenat preuzeo ulogu, zato što je tu trebalo odrediti rokove u kome će početi da važe ustavni amandmani, rokove za donošenje drugih zakona koji će biti doneti posle primene ustavnih amandmana i ovog Ustavnog zakona.

Ako uzmemo u obzir da se nalazimo u izbornoj godini ostavili smo da ti rokovi budu malo duži.

Ono što bih u smislu ustavnih promena i nacrta Ustavnog zakona…

Nastaviću, još dva, tri minuta od vremena poslaničke grupe. Hvala.

Ono što bih u smislu ustavnih promena i nacrta Ustavnog zakona posebno istakla u ovom trenutku, jeste da neće biti reizbora, već organi kao što su Visoki savet sudstva, ili Državno veće tužilaca, odnosno Visoki savet tužilaca i sudije koje su izabrane nastaviće da obavljaju svoje funkcije. Podsećam vas, da ovo ni u kom slučaju ni ne liči, a kamo li, da jeste reforma koja se desila u pravosuđu 2009. godine, i kojom je, ponovo ću istaći to, Demokratska stranka sklanjala, smenjivala, isterivala, raspoređivala, proganjala, kako god hoćete, svoje političke neistomišljenike, već je ovo prava reforma pravosuđa, koja popravlja i rad samih sudija, ali i odnos prema građanima.

U mnogo stvari smo mi pokazali razliku između prethodne vlasti i vlasti koju čini, koju pre svega predvodi SNS, pa smo došli i do oblasti pravosuđa u kojoj smo takođe pokazali ogromnu razliku.

Zbog svega što sam napred navela pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo, kako Kodeks, tako i Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, jer mislim da je to pravi put kojim mi idemo, ako uzmemo u obzir sve rezultate rade koje imamo iza sebe proteklih godina. Hvala.

Hvala vam predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Mi smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali ovaj Predlog zakona koji se danas nalazi pred nama u načelnoj raspravi i ocenili smo da njegove odredbe jesu u skladu sa Ustavom i zakonskim rešenjima Republike Srbije.

Naravno, uvek moramo imati u vidu, analizu efekata zakona, kao i rad Radne grupe kako je ministarka upravo navela. Sa druge strane moramo i dati šansu nekim novim zakonskim rešenjima od kojih očekujemo pozitivne efekte, pre svega, koji će se odnositi na popravljanje položaja potrošača i koji će se odnositi na kvalitetnije ostvarivanje njihovih prava.

Predlog zakona o zaštiti potrošača, osim što vrši usklađivanje sa pravilima koja važe u EU, unaprediće rad udruženja i Saveza za zaštitu potrošača, uvešće efikasniji sistem kazni, kreiraće jednu politiku zaštite potrošača, uspostaviće evidencije potrošačkih sporova koji se vode pred sudovima, ali i regulisaće, recimo, vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Biće tu još detalja koje ćemo moći da čujemo u načelnoj raspravi. Imaćemo raspravu i u pojedinostima.

Pružanjem odgovarajućeg pravnog okvira, donošenjem ovog zakona u mnogome ćemo doprineti brzom postizanju efekata koje je, verujem i radna grupa imala pred sobom kao cilj prilikom izrade teksta koji je danas pred nama u formi predloga.

Ja bih iskoristila priliku da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da ovaj Predlog zakona u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Hvala vam predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovi predlozi koji su danas pred nama su raspravljani na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kome smo ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa će danas o njima poslanici moći da diskutuju. Naravno, moje koleginice i kolege koji su govorili pre mene su u suštinskom smislu kao izvestioci resornih odbora u tom smislu i govorili.

Želela bih da iskoristim ovo vreme koje imam kao izvestilac Odbora da se osvrnem, odnosno da se malo zadržim na ovom finansijskom Ugovoru između Evropske investicione banke i Republike Srbije, koji podrazumeva podršku Vladi Srbije za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije.

Dakle, znamo da je Evropska investiciona banka Republici Srbiji odobrila zajam u iznosu od 200 miliona evra i da će ta sredstva biti usmerena preko Ministarstva privrede, odnosno preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Svesni smo i činjenice da postoji značajan pad prihoda u prethodnom periodu zbog epidemije koja nas je pogodila i da je likvidnost privrede u jednom trenutku i značajno bila ugrožena. Na najvećem udaru bili su i preduzetnici, bila su mala i srednja preduzeća čiji su prihodi u velikoj meri pali i u jednom trenutku zaustavljena je i investiciona aktivnost.

Potrebno je i na dalje ublažavati posledice, pre svega koje su usmerene od strane epidemije na sektor malih i srednjih preduzeća. Potrebno je očuvati stabilnost finansijskog i privrednog sistema i zbog toga je Vlada Republike Srbije donela i uredbu, na predlog Ministarstva privrede, kada je utvrđen program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled epidemije koja nas je pogodila.

Takođe, želim da pomenem i ovaj program pod nazivom „Oporavak i razvoj“, gde se uspostavlja posebna kreditna linija za dodelu povoljnih kreditnih sredstava privrednim subjektima za realizaciju novih investicionih ulaganja. To bi svakako trebalo da ubrza, odnosno da utiče na to da oporavak i rast privrede i privredne aktivnosti u Republici Srbiji se dese odmah. Namera je naravno da se kroz podršku za nova investiciona ulaganja podrži i oporavak malih i srednjih preduzeća.

Situacija u kojoj se našao ceo svet zbog epidemije prouzrokovane korona virusom pokazala nam je koliko je teško boriti se na svim poljima, ali i ko je bio spreman na takvu vrstu borbe. Srbija je pokazala spremnost, to svakako, ne bi smo mogli da nemamo stabilne finansije, stabilan zdravstveni sistem, što nam je dalo mogućnost da u kratkom vremenskom periodu, čak nekada i u trenutku, donosimo mere koje podrazumevaju pomoć države privredi, ali i građanima Srbije. Za kratko vreme smo s jedne strane, izgradili bolnice, kako bismo radili na kolektivnom zdravlju, obezbedili uslove kako bismo radili na kolektivnom imunitetu, ali smo za kratko vreme uspeli i da vodimo računa o ublažavanju posledica koje su pogodile privredu.

Imajući u vidu sve što sam iznela, ali i očiglednu potrebu da se nastave preduzete mere podrške za očuvanje finansijske i privredne stabilnosti iskoristiću priliku da pozovem koleginice i kolege da ovaj predlog o kome sam govorila, ali i ostale predloge koji su na dnevnom redu u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Hvala predsedavajući. Uvažena gospođo Popović sa saradnicima, uvaženi predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo važne predloge ne samo predloge zakona, već imamo i predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca, kao i predlog odluke za izbor predsednika sudova, koji je podnet od strane VSS.

Najpre, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i predlog dopuna, Predlog zakona o dopuni Zakona o VSS, predstavljaju korake koje preduzimamo u skladu sa akcionim planom za Poglavlje 23, koje se zove – Pravosuđe i osnovna prava, u kome stoji da je potrebno izmeniti ili dopuniti ova dva zakona, u smislu predviđanja etičkog odbora, kao radnog tela VSS, kao stalnog radnog tela VSS, pri čemu će se današnjim predlozima urediti i nadležnost VSS, u donošenju Poslovnika o radu etičkog odbora, ali i obaveza etičkog odbora da najmanje jednom godišnje dostavlja izveštaj VSS, o primeni etičkog kodeksa.

Etički odbor imaće pravo da odlučuje o tome koji su postupci koji narušavaju dostojanstvo i nezavisnost sudije i koji su postupci koje su možda sudije preduzele, a da narušavaju ugled suda.

Dakle, stalna radna tela će posle usvajanja ovih predloga biti komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, izborna komisija, etički odbor, disciplinski organi i eventualno neki organi, stalna radna tela VSS, koji mogu ad hok formirani.

Na ovaj način, podiže se stepen odgovornosti na viši nivo i uspostavljaju se standardi koji uvode novine u pravosudni sistem koji će se naravno uklopiti u naš pravosudni sistem i čija će primena očekivano imati samo pozitivne efekte.

Dalje, zakonom o izmenama i dopuna Zakona o sudijama, predviđeno je brisanje odredbe na osnovu koje se nestručnim smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu – ne zadovoljava, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija, pre svega radi usklađivanja sa mišljenjem broj 17, konsultativnog veća sudija evropskih sudija.

Da bi bilo jasnije, u samom mišljenju Konsultativnog veća evropskih sudija se navodi da su načela stalnosti i nepremestivosti, ključni elementi sudske nezavisnosti i da se kao takva moraju poštovati.

Dakle, sudije nije potrebno razrešavati samo zbog negativne ocene, već u slučaju disciplinskih ili krivičnih postupaka, koji se vode ili gde je kao neizbežan donet zaključak postupka vrednovanja da je sudija nevoljan, što bi značilo da nemarno obavlja svoj posao, što je disciplinski prekršaj ili nesposoban da obavlja svoje dužnosti, što podrazumeva gubitak radne sposobnosti.

Dakle, vidimo ko je i na koji način dužan da ocenjuje stručnost, odnosno vidimo da postoje organi koji na različitim nivoima utvrđuju kriterijume za sudije. Tako je danas u Srbiji, a kako je bilo ranije, nije loše da se podsetimo svaki put kada o tome možemo da govorimo iz više razloga.

Prvo, da bismo imali na umu koji postupci tadašnje vlasti do 2012. godine, a kritične su bile 2008. i 2009. godina za pravosudni sistem Srbije, dakle koji postupci tadašnje vlasti su bili pogrešni, jer su bili upereni, pre svega na omogućavanje upliva političkih uticaja na sudstvo.

Drugo, danas kada govorimo o ovim predlozima uveliko smo u postupku reforme pravosuđa preko izmena zakona, preko izmena Ustava Republike Srbije kako bismo dostigli nivoe evropskih zemalja i u toj oblasti ne samo ispunili obaveze koje smo preuzeli od strane EU, već pre svega omogućili građanima vladavinu prava i pravnu državu u punom kapacitetu.

Pomenula sam prethodnu vlast, pomenuću i danas reformu pravosuđa iz 2009. godine za koju moram da kažem da vrlo jadno i smešno deluje naročito ako uđete malo detaljnije u čitav taj postupak i uđete u suštinu, a reći ću i zašto.

Zapravo, ta reforma pravosuđa je bila čista demonstracija sile Demokratske stranke, jedno svojevrsno zastrašivanje sudija, pokušaj da njihovi političari vode glavnu reč, tada ne samo u Srbiji, ne samo u politici već i u pravosuđu od čega ih je zanimalo koje kadrove će gde postaviti, a kad pogledate suštinski u pravosuđu Republike Srbije nije uređeno apsolutno ništa.

Njihova reforma nije podrazumevala rad na popravljanju zakona ili drugih akata, nije podrazumevala ni unapređenje rada sudova i tužilaštava, a o kapitalnim ulaganjima u infrastrukturu da ne govorim, jer kad govorim o reformi govorim i o tome da se obezbeđuje sudijama i tužiocima odgovarajući uslov za rad, odnosno uslovi za rad.

Umesto boljih uslova za rad i podizanja standarda kako bi se pre svega građanima omogućio adekvatan pristup pravdi, imali smo politički postavljene kadrove, imali smo, mogu slobodno da kažem možda i neznalica na mestima sudija, shodno tome imali smo i naručene presude, imali smo one koji su dobijali instrukcije iz političkih partija, imali smo sa druge strane i proganjanje sudija koje nisu bile politički podobne, a sve to nažalost je rezultiralo srozavanjem pravosudnog sistema i ogromnim troškovima koje je snosila država, a u krajnjoj liniji građani Srbije.

Na nama je danas da tuđe greške ispravljamo. Mi i danas plaćamo visoku cenu nečije bahatosti i što je najvažnije trudimo se da građanima omogućimo efikasnije sudstvo stručnije kadrove, razumne postupke, adekvatnu zaštitu njihovih prava i kroz donošenje zakona kako bi vratili poverenje u pravosudni sistem i obezbedili vladavinu prava ali i standarde koji postoje u EU, jer kažem trudimo se da budemo punopravan član EU.

Naravno, situacija u kojoj opozicioni lideri, a kada to kažemo u ovom trenutku pre svega mislim na Dragana Đilasa javno vrše pritisak na sudije i tužioce je u najmanju ruku zabrinjavajuća, ali složićete se da na tako nešto ni moje kolege ni ja niti bilo ko ne može da utiče. Međutim, možemo sa druge strane da tražimo da državni organi rade svoj posao po zakonu, a ne na zahtev tajkuna koji vređa inteligenciju poštenih i vrednih ljudi koji i danas plaćaju ceh, na primer njegovih afera dok je vodio Beograd.

Postoje istrage, postoje postupci, postoje dokazi, postoje na kraju krajeva i mediji koji su građane upoznali sa činjenicom da je neko njihov novac skladištio na računima u inostranstvu.

Postavlja se pitanje ako je sve čisto zašto računi u inostranstvu? Zašto računi koji su otvarani na različita imena? Postavlja se pitanje da li treba da zažmurimo na to kad neko koristi poluge vlasti za lično bogaćenje?

Sva ta pitanja ne postavljam samo ja, ne postavljaju ih je samo poslanici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, sva ta pitanja postavljaju građani Srbije i sigurna sam da ćemo pre ili kasnije dobiti odgovore na ta pitanja.

Kada govorimo o izboru Republičkog javnog tužioca, koji je takođe danas na dnevnom redu, trebalo bi da imamo na umu koliki je značaj javnih tužilaštava za uređen društveni sistem, pa samim tim i značaj ali i koliko je velika odgovornost koja se podrazumeva kod prvog u rangu javnog tužioca u zemlji.

Javna tužilaštva predstavljaju uređene državne sisteme koji se bave zaštitom društva putem ostvarivanja krivično pravne prevencije prema pojedincu, putem predlaganja srazmerne kazne za učinjeno krivično delo sudu.

Javno tužilaštvo u svim zemljama sveta koje se smatraju uređenim demokratskim sistemima i zemljama u kojima je prvi princip osnovni princip vladavine prava, predstavlja hijerarhijsku organizaciju koja na različite načine učestvuje u organizaciji državne podele vlasti.

Javno tužilaštvo je u potpunosti samostalni državni organ čiju poziciju i funkciju garantuje Ustav, a da bi takav organ funkcionisao na način koji pruža građanima mogućnost da budu, pre svega krivično-pravno zaštićeni. Organizacija i rad javnih tužilaštava su organizovani na hijerarhijski način, tako što se na čelu javnih tužilaštava nalaze određeni rukovodioci tih organa.

Imajući u vidu da krivično pravni sistem zahteva stabilnost, da zahteva pouzdanost u smislu važenja krivično-pravnih normi i reakcija zaštitnih organa, kao što je to Tužilaštvo od tužilačkih rukovodilaca se očekuje iskustvo, očekuje se dugogodišnje bavljenje javno-tužilačkim poslom, integritet, poštovanje zakona i poštovanje etičkih pravila struke.

Ono što je bitno naglasiti za ovaj postupak kandidovanja za izbor Republičkog javnog tužioca jeste da je to do sada bio najtransparentniji postupak u tužilačkom izbornom procesu u smislu dostupnosti javnosti.

Prvi put u javnosti biranja kandidata za Republičkog javnog tužioca plan i program rada kandidata je objavljen na javno dostupnoj stranici Državnog veća tužioca bez ikakvih ograničenja.

Državno veće tužilaca je pravovremeno objavljivalo početak svih predviđenih izbornih i drugih povezanih radnji sa izborom Republičkog javnog tužioca. Podsećam da kandidati za Republičkog javnog tužioca mogu doći iz bilo koje profesije ukoliko ispunjavaju opšte i posebne uslove, od kojih je možda najbitniji posebni uslov dvanaest godina radnog iskustva od polaganja pravosudnog ispita, ali svakako, ne bi trebalo da zanemarimo i opšte uslove u vidu završenog Pravnog fakulteta, položenog pravosudnog ispita i naravno, dostojnost za obavljanje funkcije javnog tužioca.

Dakle, postojala je mogućnost za kandidate koji ispunjavaju uslove da se kandiduju, da predstave plan rada i funkcionisanje tužilaštava za neki period do 2028. godine. To je učinila gospođa Dolovac, koja je predložena od strane Državnog veća tužilaštva uz podršku Vlade, odnosno u smislu da je Vlada ovlašćeni predlagač.

Onda su usledile kritike sa različitih strana. U samoj tužilačkoj profesiji su kritike, rekla bih, uglavnom iznosili oni koji možda i ispunjavaju uslove, ali se nisu kandidovali, po sistemu - najlakše je sedeti, ne raditi ništa i kritikovati. Ali, ja bih se osvrnula na našto što je dostupnije javnosti, na našto što mogu da vide građani Srbije, a predstava atak na lik i delo Republičkog javnog tužioca, pa samim tim i napad na državu i namera da se oslabi funkcionisanje ovog organa, i ne samo to, već predstavlja napad i na ministra pravde i na predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja napad i na predsednika Srbije.

Namerno sam ostavila predsednika za kraj, da bih ukazala na konstantan linč kome je predsednik Srbije izložen, ali da bih ukazala i na opasnost kojoj bi bili izloženi građani Srbije ako bi ovako visoki državni organi bili sabotirani u svom funkcionisanju.

Naime, nisam to štampala, ali imam jedan deo koji ću vam pročitati. Na internet izdanju „Tabloida“ već danima stoji tekst koji nosi naslov, izvinjavam se unapred – „Tri kurve čuvarke Boga Sunca“ u kome se pominje predsednik kao Bog Sunca, ali se pominju i Republički javni tužilac, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i ministar pravde.

Ovaj tekst objavljen je kao reakcija na kandidovanje Zagorke Dolovac za republičkog javnog tužioca, na šta je imala pravo, kao i svi ostali koji su želeli da budu kandidati za republičke javne tužioce.

Pročitaću vam jedan deo: „Slika koju u ogledalu o sebi vidi Dolovac dokaz je njenog nepopravljivog ludila i nesreće u kojoj se zaglibio pravosudni sistem još nesrećnije zemlje Srbije, koju je okupirao šizofreni diktator Aleksandar Vučić. Picousti tiranin, kome su noge takođe u blatu do kolena, spas vidi u najoguljenijoj diktaturi“.

Sada imamo situaciju u kojoj se diktatura i cenzura prigovaraju istom tom Aleksandru Vučiću, za koga se pišu ovakve stvari. Složićete se, da je cenzura, ovakav tekst već danima stoji na jednom portalu, ne bi ga bilo ako ćemo govoriti o cenzuri. Da je diktatura, ovako nešto ne bi smelo da se piše.

Često narodni poslanici pitaju i pozivaju državne organe da na ovakve stvari reaguju, jer danas govorimo o tome… Možemo da govorimo i o tome da li je neko uvređen ovim tekstom, ali danas govorimo o tome koliko mogu posledice ovakvog teksta biti opasne po pojedince koji se u tekstu pominju, ali i koliko posledice mogu biti opasne po državu, a u tekstu se pominju predstavnici države, predstavnici najviših državnih organa.

Da li je moguće da ovo prestala da bude vest za Đilasove medije? Da li je moguće da u ovom trenutku to niko nije osudio, niko od njih, ili se bar ogradio od ovakvih bljuvotina kakve smo mogli da pročitamo? Da li je moguće da ovo postalo normalnost u Srbiji?

Zašto je normalno i dozvoljeno da se svakodnevno napadaju oni, a prvo Aleksandar Vučić, koji vode računa o državnim i nacionalnim interesima, oni koji su nasledili katastrofu u pravosuđu i sada daju sve od sebe da stanje u pravosuđu poprave, oni koji čuvaju i štite integritet države, oni koji su u prvim borbenim redovima kada se pojave najveći problemi i kada moraju da se donesu najteža rešenja? Možete da volite ili da ne volite Aleksandra Vučića ili SNS, činjenica je da je to najbolja politika koja se ikada desila Srbiji.

Aleksandar Vučić je taj, da vas podsetim, koji je privi pokrenuo borbu protiv kriminala i korupcije i javno dao podršku državnim organima da rade svoj posao, u skladu sa zakonom, dok Dragan Đilas, koji pretenduje da se vrati na vlast, drži konferencije ispred tužilaštva i vrši pritisak na pravosuđe, dok Vuk Jeremić preti hapšenjima i progonom političkih neistomišljenika, dok Lutovac najavljuje lustraciju, osvetu i odmazdu za sve funkcionere, pa čak i za samo članove SNS. Onda to prenose mediji koje kontroliše tajkunski novac, prljav novac, koji je otet od građana Srbije i vrši se svakodnevna kriminalizacija Aleksandra Vučića, njegove porodice, njegovih saradnika i, ono što je najgore, preko svojih medija konstantno se vrši revitalizacija borbe protiv kriminala i korupcije. Otvoreno se čak stavljaju na stranu uhapšenih vođa kriminalnih grupa i kriminalnog klana. Sada, odjednom, oni više nisu kriminalci, oni su pristalice navijača i dosadni su nam već eufemizmi koji oni koriste, pokušavajući da na svaki način obesmisle napore države da se obračuna jednom za svagda sa organizovanim kriminalom u Srbiji.

Svejedno, mi ćemo nastaviti da pozivamo državne organe da ispitaju svaki slučaj, da učinioce privedu pravdi, jer, pre svega, građani Srbije zaslužuju da žive u pravnoj državi, bez obzira na to što smo, pre svega mi iz SNS, potpuno depersonalizovani. Više nismo ljudi sa imenom i prezimenom, sa karijerama, sa obrazovanjem, sa integritetom, već kada se pojavi bilo ko od nas da stane uz Aleksandra Vučića i bori se protiv mafije, imamo samo metu na čelu i znamo da ćemo u tajkunskim medijima biti razapeti.

Kao što sam na početku izlaganja rekla, danas govorimo i o Odluci o izboru predsednika sudova, od kojih građani Srbije očekuju da se ponašaju u skladu sa zakonom, da im obezbede zaštitu prava što kroz uređenje funkcionisanja sudova, što kroz presude koje donose.

Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da je Srbija drugačija zemlja, drugačija nego 2012. godina. Mnogo je bolja i mnogo naprednija nego 2014. ili 2016. godine i, kada to kažem, svakako mislim na stanje u pravosuđu, jer se svakodnevno trudimo da podignemo pravosudni sistem na što viši nivo.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnog i samostalnog sudstva, pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Sudije dele pravdu, sudije presuđuju i uspostavljaju ravnotežu kada je povređeno neko pravo, rešavaju sporove. Donekle može se reći da rešavaju i poremećaje u društvenim odnosima i vrše važnu ulogu u funkcionisanju jednog demokratskog društva kakvo danas postoji u Srbiji.

Mi smo sa predstavnicima pravosuđa na zajedničkom zadatku, da obezbedimo da sudstvo bude nezavisno, nepristrasno, efikasno pre svega kako bi građani bili zadovoljni, jednaki pred zakonom u ostvarivanju svojih prava.

S druge strane, sudije moraju biti kompetentne, dostojanstvene, stručne, sa visoko razvijenim moralnim osobinama i određenim integritetom i o tome moraju da brinu sami, ali je naša dužnost, narodnih poslanika, da takođe o tome brinemo kada u parlamentu biramo sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju ili predsednike sudova. Ugled svakog sudije čini ugled našeg pravosuđa kod nas, ali ne samo kod nas, već i u međunarodnoj zajednici i na svima nama je da brinemo o tome.

Na kraju, iz predloga Visokog saveta sudstva, koji je danas pred nama, osporila bih, odnosno izdvojila bih sledeće kandidate za koje predlažem da se posebno glasa, odnosno da se Narodna skupština o njihovom izboru posebno izjasni: za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu Zlatoje Ankić, sudija osnovnog suda u Zrenjaninu; za predsednika Osnovnog suda u Prokuplju, Gordana Sokić, sudija Osnovnog suda u Prokuplju; za predsednika Osnovnog suda u Pančevu Ljiljana Sinđić, sudija Osnovnog suda u Pančevu; za predsednika Osnovnog suda u Rumi Biljana Đuričić, sudija Osnovnog suda u Rumi.

Shodno članu 201. Poslovnika, dužna sam da dam i obrazloženje, a obrazloženje ću početi tako što ću najpre reći – nemojte da se bilo ko od vas ljuti na narodne poslanike što rade svoj posao. Mi smo dužni da slušamo građane koji imaju vrlo često šta da nam kažu. Mi smo dužni da budemo u kontaktu sa državnim organima koji mogu da nam pruže različite informacije i često, nažalost, moram da kažem, dobijemo informacije koje nam smetaju da podržimo određene kandidate za sudije ili predsednike sudova.

Postoje ozbiljne informacije koje govore o tome da ovi kandidati koje sam pročitala ne ispunjavaju osnovne uslove ili kriterijume za izbor na mesto predsednika sudova, da u karijeri postoje detalji koji nas ometaju, kao što sam rekla, da podržimo ove kandidate.

Vratila bih se na kontakt sa građanima, jer, verujte, vrlo često imaju šta da nam kažu, a oni su birali političke partije koje su nas ovde delegirale. Oni su dali glasove tim političkim partijama da bi mi ovde bili njihovi pravi predstavnici i da bismo radili svoj posao.

Prema tome, sa ovim bih završila. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se gospodine Orliću najpre javila za repliku, pošto sam dva puta pomenuta po imenu i prezimenu pa ću na početku iskoristiti da odgovorim na neke navode.

Naime, za repliku sam se javila zato što sam pomenuta da bih ćutala a nikada se kada budem pomenuta da ćutim, ne ćutim, već još jače kažem stavove, pre svega stavove SNS, koja se ovoliko napada proteklih dana.

Želim da kažem ono što se desilo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo zbog građana Srbije, zbog javnosti. Želim da kažem i zbog sebe i zbog mojih kolega i zbog svih koji su podneli autentično tumačenje ali i zbog svih kolega koji sede ovde i dele sudbinu poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo se desila zloupotreba, kada je kolega koji je mene malopre pomenuo izneo dokumentaciju sa Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i dao je predsedniku Advokatske komore Srbije, posle čega su usledile i pljuvačine i pretnje i na račun mojih kolega koji su podneli autentična tumačenja i mene, i na račun SNS i na račun Aleksandra Vučića, koji je na kraju krajeva rekao da su autentična tumačenja povučena i da je to stavljeno ad akta.

Znam čiji sam predstavnik ovde, ja sam predstavnik građana Srbije, mene je ovde delegirala SNS, mene je ovde delegirao Aleksandar Vučić, kao i sve nas koji sedimo ovde u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Mene nije delegirala Advokatska komora Niša, niti Advokatska komora Srbije, a i da me je delegirala, verovatno bih se sa drugim kolegama advokatima svađala kao što oni to rade u svim radnim grupama, pa nikako da konačno advokati daju predlog za neko zakonsko rešenje.

Jer, sa jedne strane, advokati koji žele da preuzmu te advokatske komore moraju da znaju da to neće moći da rade pritiskom na narodne poslanike, a sa druge strane, advokati koji tako čvrsto drže svoje fotelje moraju da znaju da su oni u tim foteljama, da bi im ta funkcija dala mogućnost da se bore za interese advokata a ne da se bore da i dalje ostanu u tim foteljama. U tome je, dame i gospodo, ovde problem, što nikako da se advokati konačno među sobom dogovore šta i kako da rade.

Sada mogu da pređem na ono o čemu sam danas želela da govorim. Mi danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o izboru predsednika sudova koji je podneo Visoki savet sudstva i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ono čime sam ja želela da započnem svoje izlaganje danas, a svakako nisam želela da započnem onako kako sam osećala potrebu da to uradim, jeste da sa sigurnošću mogu da kažem da je Srbija danas drugačija zemlja, drugačija nego 2012, svakako naprednija nego 2014. i 2016. godine.

Danas smo napredniji i razvijeniji nego što smo juče bili, jer svakoga dana možemo da kažemo da vidimo rad i rezultate tog rada. Svakog dana se pregovara sa investitorima, svakog dana se radi na popravljanju životnog standarda građana, jačanju privrede i ekonomije, jačanju političkog položaja Srbije. Svakog dana se radi na jačanju, na snaženju Srbije, pre svega kao lidera u regionu, ali mi naravno želimo da budemo i lider u razvoju svih oblasti u Evropi, pa i u svetu.

Za fundamentalnu promenu naše zemlje, pre svega, bila je potrebna volja, bila je potrebna vizija i odlučnost, smelost i ljubav prema Srbiji koju je uvek imao i prvi pokazao Aleksandar Vučić, naročito posle 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade i preuzeo odgovornost da vodi nezaustavljivo napred.

Tada je jasno stavio do znanja da će uvek interese i građana Srbije staviti, pre svega i tako je ostalo i do danas. Počeli smo da radimo, počeli smo da svi uživamo u rezultatima rada, u novim putevima, bolnicama, školama, boljem obrazovanju i pravosudnom sistemu i uslugama koje nam pružaju državni organi. Sve smo to uspeli zajedno sa građanima, koji su nam na izborima na različitim nivoima davali podršku i legitimitet da se borimo za sutra.

Juče smo u plenumu govorili o direktnim stranim investicijama, zapravo o porastu direktnih stranih investicija za 19% u prvih šest meseci, o rastu BDP, o izgradnji autoputeva, gasovoda, o završetku mnogih velikih projekata, o otvaranju fabrika i radnih mesta.

Ravnomerni i regionalni razvoj je ono što je Aleksandar Vučić obećao i obećanje koje je ispunio vide svi građani koji se nalaze i malo dalje i malo više od Beograda i koji imaju potrebu za atarskim putevima i za potrebu stvaranja nekih drugih uslova kako bi oni mogli da žive u manjim opštinama, u mestima ili selima.

Mi možemo da kažemo da se primećuju ozbiljni pomaci u razvoju svih delova naše zemlje. Ako se podsetimo kako je izgledala Srbija kada je vlast preuzela SNS, možemo na žalost da se setimo da smo bili na ivici bankrota sa rastućim javnim dugom, sa enormnim deficitom u budžetu.

Bez domaćih ili stranih investicija, bez kapitalnih projekata, sa visokom inflacijom i nestabilnim dinarom i sa stopom nezaposlenosti od oko 26%, sa oslabljenom vojskom i policijom, sa nestabilnim zdravstvenim sistemom, bez otvorenih poglavlja, bez pregovaračkih poglavlja sa EU, sa nestabilnim platama i penzijama, sa gašenjima radnih mesta, a o vladavini prava da i ne govorim, o smenama advokata iz čuvene reforme pravosuđa 2009. godine, o smenama sudija sa čuvenom reformom pravosuđa iz 2009. godine, da ne govorim.

Izgleda da su advokati to zaboravili kako su pomagali svojim prijateljima i sudijama da pakuju kutije i iznose ih iz svojih sudnica u kojima su do juče radili, jer je DS tako rekla.

Ono što je Aleksandar Vuči prvo uradio kada je postao predsednik Vlade 2014. godine, bilo je postavljenje ciljeva, čije je ispunjenje podrazumevalo veliki rad, odricanja i građana i članova Vlade i ogromnu odgovornost, koju su članovi Vlade i Aleksandar Vučić, nosili na svojim leđima, znajući da sprovode mere koje nisu popularne u narodu, ali su bile jedine moguće i dobre, za građane Srbije, da se otvaraju nova radna mesta, da se stopa nezaposlenosti smanji ispod 10%, da se stope uslovi za privlačenje investicija, da se sprovedu reforme u svim oblastima i da se stvore temelji na kojima će se graditi naša zemlja.

Ono što bih ja ocenila kao dobro jeste činjenica da smo svakako imali kontinuitet odnosno Vlade kontinuiteta, odnosno da smo iz godine u godinu završavali započeto i istovremeno započinjali nove projekte i izgradnju infrastrukture i suočavali se sa problemima i rešavali ih, pokazali na taj način, kakve sve benefite će moći građani Srbije da vide i osete u bliskoj ili daljoj budućnosti i nastavljali smo ekonomski i politički kontinuitet, vodili računa o stabilnosti finansija i borili se za brži ekonomski rast.

Govorila sam ranije o šest ciljeva koji su kao prioritet stavljeni pred sve nas - briga o zdravlju građana, jačanje zdravstva, borba protiv korona virusa, briga o interesima našeg naroda na KiM, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje nezavisnosti i samostalnosti Srbije, vladavina prava i sprovođenje reformi koje će značiti da će te reforme dati rezultate u Srbiji da bi naše sudstvo bilo nezavisnije, samostalnije, efikasnije, ali će značiti i da će Srbija zbog toga možda brže postati punopravni član EU i, svakako, dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Ono što smo do sada pokazali jeste da svakako imamo kapacitete, da smo sposobni da radimo istovremeno na ostvarivanju svih šest ciljeva koje smo postavili ispred sebe, naravno uz dobru organizaciju svako u svojoj oblasti i u okviru nadležnosti kojima svima pripadaju.

Želim da se osvrnem i na oblast vladavine prava koja je od fundamentalnog značaja za funkcionisanje naše zemlje, za uspostavljanje visokih standarda na kojima će se zasnivati naš pravosudni sistem, kao i reforme koje će, kažem, doprineti bržem članstvu Srbije u EU.

Punopravno članstvo Srbije u EU je naš cilj, naš spoljnopolitički prioritet, odnosno ne samo u smislu civilizacijskog, kulturnog ili ekonomskog pripadanja toj zajednici, odnosno napretka, već i formalno članstvo u evropskoj zajednici, a spremni smo da stanemo već sada rame uz rame sa mnogim najrazvijenijim zemljama Evrope. Razlozi za takvu težnju nalaze se u dostizanju razvijenijeg, pravednijeg, sigurnijeg društva, izgradnja moderne i savremene države koja će svojim građanima ponuditi ili bolje uslove za život.

Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnost i samostalnog sudstva pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo i da podignemo na viši nivo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.

Iz predloga zakona koji nam stižu od strane vlade, iz svih predloga na kojima konstantno radimo, što na skupštinskim odborima, kao i u plenumu, možemo da vidimo da smo na dobrom putu pristupanja Srbije EU i da, osim što smo potpisali određene međunarodne ugovore i na taj način preuzeli određene obaveze na sebe, radimo i u Narodnoj skupštini, zajedno sa Vladom Srbije, na donošenju određenih dokumenata koje ili donosimo nove ili usaglašavamo sa pravilima koja važe u EU.

Svakako, od velikog značaja je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čime je Srbija dobila status države pridružene EU. Tada je potvrđeno da je velika važnost usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da ćemo pre svega se usredsrediti na osnove elemente pravnih tekovina o pravosuđu.

Kao prioritetne oblasti postavljene su vladavina prava i jačanje institucija, jačanje nezavisnosti sudstva i popravljanje njegove efikasnosti.

U skladu sa tim, rade se i izmene Ustava Republike Srbije koje smo započeli u ovom mandatu Narodne skupštine pre nekoliko meseci, ali koje su zapravo započete jako davno, jer su samo pregovori između Ministarstva pravde i Venecijanske komisije, odnosno ti konsultativni sastanci trajali 14 meseci, posle čega je Venecijanska komisija dala saglasnost, odnosno pozitivno mišljenje na tzv. amandmane kojima bi trebalo promeniti Ustav.

Sada na tome radimo ne samo da bismo postali punopravan član EU i ne samo da bismo zadovoljili zahteve Venecijanske komisije za određenim suštinskim, ali i nekim promenama organizacione prirode ili tehničke prirode, već da bismo pokazali da smo spremni da idemo korak dalje, da bismo pokazali da smo zemlja koja će biti na početku kolone svih tih zemalja koje čine EU, da bismo pokazali da možemo da sa jedne strane istrpimo pritiske, ali sa druge strane da odgovorimo svim zahtevima, da odgovorimo svim potrebama naših građana, ali i potrebama EU.

Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine, koji je revidiran 2020. godine, predviđa konkretne poteze u skladu sa preporukama Evropske komisije iz izveštaja o skriningu za pregovaračko Poglavlje 23.

Dakle, trebalo bi najpre analizirati postojeće odredbe Ustava, predložiti izmene shodno našim potrebama, ali i shodno evropskim standardima i predlozima Venecijanske komisije.

Mi ćemo uskoro imati, pošto smo formirali Radnu grupu na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i onlajn miting, ja se nadam, sa predstavnicima Venecijanske komisije, kojima ćemo predstaviti dokle smo stigli i šta smo sve uradili, ali sa kojima ćemo i razgovarati i nadam se uvažiti neka njihova mišljenja i neke stavove kako bismo mogli na najbolji mogući način da završimo te ustavne promene.

Svesni smo činjenice da ovaj proces zahteva suštinske i temeljite promene u pravosudnom sistemu, kao i u oblastima borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava i to kako na nekom normativnom planu, tako i na planu kasnije implementacije. U tom smislu, prilikom kreiranja reformskih koraka u okviru Poglavlja 23 rukovodili smo se prvenstveno pravnim tekovinama EU.

Vlada Srbije radi svakodnevno na jačanju demokratskog društva u kome svi građani imaju jednaka prava i mogućnosti za učešće u svim segmentima političkog, ekonomskog, kulturnog i društvenog života uopšte.

U tom smislu se i borimo protiv diskriminacije, protiv predrasuda i trudimo se da i kao pojedinci, ali i institucionalno jačamo zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Iz svega što sam navela vidi se da pokazujemo spremnost i doslednost u izvršavanju obaveza koje smo preuzeli u procesu koji će za Srbiju značiti punopravno članstvo u EU, ali i mnogo bolji pravosudni sistem koji će za državu i građane značiti, pre svega, pravnu sigurnost, ali i efikasnost u radu pravosudnih organa.

Borba protiv korupcije i svih oblika kriminala svakako je jedan od prioriteta Vlade. Sećamo se da je Aleksandar Vučić bio prvi koji je na nedvosmislen način otvoreno krenuo u borbu protiv kriminala i mafije i pozvao nadležne državne organe da postupaju u skladu sa zakonom kako bi kriminalce priveli pravdi.

Moramo da budemo svesni da organizovane kriminalne grupe žele da prodru u ekonomiju, sport, politiku, medije, pravosuđe. Žele da novac kojim raspolažu ulože kako bi sebi napravili još više novca, kako bi napravili protivpravnu imovinsku korist, vršeći krivična dela, ali na taj način ugrožavajući život građana.

Aleksandar Vučić je ustao protiv mafije i zbog toga doživeo kriminalizaciju sebe, svoje porodice. Niko nije mogao da očekuje da će to toliko daleko da ode, da se čak i preko medija i kroz razne političke partije koje pripadaju tzv. opoziciji, plasiraju laži i dezinformacije o predsedniku Republike i njegovoj porodici, a onda su prešli na pretnje koje su upućivali direktno deci sa najgnusnijim uvredama i na društvenim mrežama i u medijima kako bi uticali na javnost, kako bi pokušali da oslabe poziciju Aleksandra Vučića i njegovu želju da se dalje bori za Srbiju.

Kreiranje afera je trebalo da poljulja poverenje građana u nosioce najviših državnih funkcija i u samu državu, kako bi kriminalci mogli bez problema da se bave svojim kriminalnim radnjama. Međutim, država je reagovala, pravovremeno otkrila

krivična dela, počinioce, klanove, mafijaške grupe i svaki put im zadala udarce koji pokazuju da kriminal nije, niti će ikada biti jači od države, niti je Aleksandar Vučić taj koji će pokleći pod pritiscima koji se svakodnevno njemu upućuju.

Jedan od ključnih uslova za poštovanje vladavine prava je funkcionalno pravosuđe koje sledi osnovne principe i vrednosti, kao što su pravna sigurnost, ravnopravnost sa ostalim granama vlasti i na taj način ćemo pomoći i ekonomskom napretku, zaštićenost od uticaja drugih grana vlasti ili privatnih interesa, kao i stručnost sudija i tužilaca koji će odluke donositi u skladu sa zakonom.

Predstavnici pravosuđa bi trebali da znaju da su sa predsednikom države, sa predsednicom Vlade i članovima Vlade, sa svima nama ovde, narodnim poslanicima, na zajedničkom zadatku, a to je najpre borba protiv kriminala i korupcije, kako bismo znali da ćemo uspeti da sačuvamo ovo društvo od propadanja.

Dok se mi trudimo da sledimo Aleksandra Vučića u borbi protiv kriminala i mafije, moramo istovremeno da budemo svedoci najstrašnije kampanje koja se vodi protiv njega, na najprljaviji način, preko dece, koja se vodi protiv svih nas. Dok se mi trudimo da postulate demokratije dovedemo na visok nivo, kako i treba da bude, trpimo napade sa svih strana. Pri tom se očekuje da niko iz SNS nema pravo da se brani ili da bilo ko iz SNS ima pravo da bar iznese svoje mišljenje, onako tiho, da ga ne bi odmah kritikovali i razapeli u raznim tajkunskim medijima, u raznim saopštenjima nazovi političkih partija, nazovi opozicija koja je oličena i u Draganu Đilasu i u Vuku Jeremiću i u svim ostalim političarima koji zapravo samo možda mogu po stažu da se nazovu političarima, ali po onome što su uradili za građane Srbije svakako ne.

Granica pristojnosti u političkoj borbi svakako je pređena, a sa druge strane imamo i one koji nisu trebalo da budu u politici, koji se bave nekim svojim poslovima ili vrše neke nezavisne funkcije, a koriste političku borbu za sticanje neke lične ili profesionalne statisfakcije.

Sve je to laž, dame i gospodo. Ono što nije laž, to su novi putevi kojim se vozimo dok prolazimo pored novih bolnica, kliničkih centara, pored renoviranih škola. Nisu laž ni nova radna mesta, ni veće plate i penzije, ni investicije i razvoj privrede. Prihvatljivo je da to boli, jer drugi nisu to dovoljno želeli da bi uspeli, a ta bol od političkog neuspeha ne opravdava prljava sredstva borbe protiv onih koji žele, koji umeju i mogu, a to smo mi, Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živela Srbija.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su danas na dnevnom redu pred narodnim poslanicima u plenumu bili su raspravljani na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a na kojoj smo doneli odluku da jesu u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Želim posebno da istaknem jedan ugovor, jedan finansijski ugovor koji se odnosi na gasni interkonektor Niš – Dimitrovgrad – bugarska granica, kao naravno jedan od preduslova za ravnomerni regionalni razvoj koji je još sada predsednik Aleksandar Vučić obećao kada je bio na čelu Vlade i svakako je za pohvalu to što se nastavlja sa trendom razvoja baš svakog dela naše zemlje.

Zašto ovo želim da istaknem? Cilj je, naravno, korišćenje prirodnog gasa, kako u domaćinstvima, tako i u oblasti privrede. Stvaramo veće mogućnosti za modernizaciju industrijskih procesa i podizanje nivoa ekonomičnosti. Vodimo računa o održivom razvoju u oblasti energetike i o posledicama efekta staklene bašte. Sa druge strane, zbog svojih karakteristika koje prirodni gas ima i ekoloških prednosti, upotreba prirodnog gasa u domaćinstvima svakako će popraviti kvalitet života građana Srbije.

Ovaj projekat će povezati naš gasovodni sistem sa susednim zemljama, omogućiće dopremanje prirodnog gasa na tržište. Dakle, unaprediće se sigurnost snabdevanja gasom čitavog regiona i zbog toga je ovaj projekat prepoznat kao jedan od šest prioritetnih projekata EU u okviru inicijative o energetskom povezivanju centralne i jugoistočne Evrope.

Na kraju, ako se podsetimo da smo u periodu od 2003. do 2012. godine imali situaciju da je oko 400.000 ljudi ostalo bez posla i da je naša privreda realno bila u problemu, treba da kažemo da sada nastavljamo da stvaramo mogućnosti za manje opštine, za manja mesta koja nisu Beograd i ovaj projekat će tome i doprineti, da privreda bolje radi, da se ljudi zapošljavaju i da bolje žive.

Vi ste, ministre, pomenuli stopu rasta od 15% u drugom kvartalu. Sinoć smo još neke informacije mogli da čujemo od predsednik Aleksandra Vučića, a čuli smo informaciju da u doba korone, u godini koju je obeležila korona, u prvih šest meseci nama rastu direktne strane investicije za oko 19%. To je važna vest za Srbiju. Da bismo imali još više ovakvih vesti, treba da podržimo ove predloge koji će uticati, svakako, na brži razvoj i privrede i ekonomije i Srbije uopšte.

Sasvim sam sigurna da će narodni poslanici imati danas konstruktivnu raspravu, naročito naš predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, kolega Mirčetić, koji će obraditi ove teme na detaljan način, a ja ću na kraju iskoristiti priliku da pozovem koleginice i kolege da ove predloge u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Hvala predsedničke Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kome je i ministar sa saradnicima bio prisutan razmatrali smo ove predloge koji se danas nalaze pred nama u plenumu i ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Dakle, radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Kao što smo mogli da čujemo i u ovom uvodnom izlaganju od strane ministra Ružića, u Zakonu o visokom obrazovanju koji je donet 2017. godine potrebno je izmeniti određene odredbe koje se pre svega odnose na sistem obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju u cilju uspostavljanja odgovarajućeg pravnog okvira. Ali, da bi nacionalno akreditaciono telo u potpunosti moglo da ispuni evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju. To će naravno biti od velikog značaja za pozicioniranje Srbije, ne samo među zemljama EU, već uopšte u jednom međunarodnom prostoru koji se tiče obrazovanja.

Drugi Predlog zakona je predlog jednog novog zakona, odnosno Zakona o studentskom organizovanju. Studentsko organizovanje je poznato i u prethodnim godinama, da ne kažem desetinama godina, kao važan činilac visokog obrazovanja. Postojalo je u različitim oblicima od samog začetka visokog obrazovanja u našoj zemlji. Mi imamo zakon iz 2005. godine koji daje određeni okvir učešća studenata u okviru visokog školstva i propisuje se postojanje tzv. studentskog parlamenta.

Odredbe koje se odnose na studentsko organizovanje unete su i u Zakon iz 2017. godine, međutim praksa je pokazala da su primene ovih zakona bile takve da su zapravo bile različite na različitim fakultetima, odnosno univerzitetima u našoj zemlji i to je moglo da ugrozi ili je u određenom stepenom ugrozilo funkcionisanje ovog segmenta visokog školstva. Zbog toga je upravo važno doneti Zakon o studentskom organizovanju.

Pre svega ovaj zakon će raditi na unapređenju i usaglašavanju sa evropskim standardima u ovoj oblasti, na uređivanju strukture u okviru studentskog organizovanja i zapravo napraviće onakav institucionalni okvir, odnosno zakonodavni okvir kakav je nama potreban u ovom trenutku.

Upravo iz svih ovih razloga koje sam navela, a iz svih razloga koje je danas izneo ministar Ružić, ja bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ove predloge u danu za glasanje.

Hvala vam predsedavajući.

Uvažena gospođo Kisić Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo mogu da kažem da smo ovaj predlog Vlade raspravljali na sednici Odbora i utvrdili da jeste u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, tako da ćemo danas moći da čujemo narodne poslanike koji će o ovoj temi moći da govore u plenumu.

Kao što smo čuli i na samom početku današnje sednice, razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji su se našli u toj situaciji zbog toga što su prihvatili od strane Vlade ponudu za rešavanje viška zaposlenih ili u procesu racionalizacije ili u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju. Oni nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju.

Takođe, 2014. godine podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju i uvedena je prevremena starosna penzija. Međutim, uvođenje prevremene starosne penzije se negativno odrazilo na korisnike socijalnog programa koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu i za novčanu naknadu u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih, kao što sam rekla, ili u postupku racionalizacije, restrukturiranja ili pripreme za privatizaciju.

U cilju rešavanja nastalog problema Vlada Srbije jeste novembra 2020. godine donela zaključak, odnosno tačnije, dala saglasnost da se licima koja su utvrđena kao višak zaposlenih, a kojima je nedostajalo do pet godina i koja su do ostvarivanja prava na penziju ostvarila pravo na posebnu novčanu naknadu, isplaćuje razlika između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju koji je bio važeći u momentu ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije.

Takođe, utvrđeno je da se ova razlika isplaćuje i licima koja su bila proglašena kao višak zaposlenih u skladu sa navedenom odlukom, a kojima je u momentu prestanka radnog odnosa nedostajalo do dve godine. Dakle, zaključkom Vlade je na jedan privremeni način rešen problem koji je nastao. Sada ovim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ovaj problem će se trajno rešiti. S tim u vezi ja bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj predlog podnet od strane Vlade Srbije u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Predsednice Vlade, uvažene ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti koji ćete danas sa balkona pratiti današnje zasedanje koje je jako važno za sve nas i za građane Srbije, na sednici održanoj 6.maja 2021. godine, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je raspravljao o Predlogu Vlade za promenu Ustava koji je upućen Narodnoj skupštini decembra prošle godine i ocenili smo da jeste podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku.

Sada smo negde, možda mogu da kažem, na polovini, odnosno u jednom delu postupka koji zahteva raspravu u plenumu i koji zahteva da se uključe apsolutno svi narodni poslanici i da kažu svoje mišljenje.

Do sada smo organizovali seriju, da tako kažem, javnih slušanja, što u Narodnoj skupštini, što van sedišta Narodne skupštine, isključivo iz razloga jer smo se trudili da sprovedemo jedan apsolutno transparentan i inkluzivan postupak u kome će učešće uzeti apsolutno svi koji su zainteresovani, ne samo koji su pozvani bili na ta javna slušanja, već i oni koji su izrazili želju da na javna slušanja dođu i da na javnim slušanjima iznesu svoje mišljenje, stavove i svoje predloge.

Danas će narodni poslanici dobiti priliku da posle tih održanih javnih slušanja iznesu svoja mišljenja, posle jednog perioda u kome je javnost rekla svoje, na neki način i da sumiraju negde te stavove kako bi mogli da iznesu svoja mišljenja u plenumu.

Vladavina prava je jedan od prioriteta rada Vlade i učešće narodnih poslanika danas je od velikog značaja, baš kao što je i praćenje sednice od uvaženih gostiju od velikog značaja, zato što smo negde na konsultacijama odlučili da radimo svi zajedno. Pre svega, da radimo svi zajedno na ustavnim promenama zbog građana Srbije koji to zaslužuju, koji će i dati konačnu reč na referendumu koji nas najverovatnije očekuje u nekom narednom periodu, ali i da radimo zbog položaja cele naše zemlje, jer smo u toliko oblasti već postigli određene uspehe da iste takve možda i veće uspehe želimo da postignemo u oblasti vladavine prava koje će kod nas svakako činiti i čini temelj našeg društva.

Ja ću kasnije detaljnije govoriti o čitavom postupku koji je iza nas i možda najaviti neke stvari koje nas očekuju posle ove današnje sednice. Za sada želim samo da pozovem narodne poslanike da podržimo ovaj predlog Vlade, jer smatram da ćemo na taj način podržati i intencije Vlade da zaista u oblasti pravosuđa budu sprovedene reforme onakve kakve se od nas očekuju da bi bilo dobro za naše građane, ali da bi bilo dobro i za Srbiju da bude punopravan član EU.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo Brnabić, uvažene ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, Vlada Republike Srbije je decembra 2020. godine podnela Predlog za promenu Ustava. Na sednici održanoj 6. maja Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrio je Predlog i utvrdio da isti jeste podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku. To je formalno bio trenutak od kada počinje da teče rok koji je predviđen da bi se predlog našao u plenumu pred narodnim poslanicima, tačnije Narodna skupština je imala rok koji nije kraći od 30 dana da bismo zakazali sednicu i da bismo danas ovde u plenumu čuli stavove i svih narodnih poslanika o ustavnim promenama, pored toga što su naravno svi narodni poslanici mogli da prisustvuju i javnim slušanjima.

Naše aktivnosti međutim nisu počele 6. maja, naše aktivnosti su počele mnogo ranije, još početkom marta meseca, najpre nizom konsultacija sa kojih je važan zaključak bio da svi radimo zajedno. Dakle, Vlada Republike Srbije kao ovlašćeni predlagač, Narodna skupština koja je tu da zakaže sednicu, da odredi referendum, da donese određene odluke, odnosno da raspiše referendum, i naravno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji s obzirom na ustavne odredbe i na odredbe koje stoje u Poslovniku o radu Narodne skupštine će na kraju i izraditi Nacrt akta o promeni Ustava.

Posle niza konsultacija Predlog za promenu Ustava našao se na dnevnom redu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo 16. aprila najpre, kada je premijerka sa svim ovde prisutnim ministarkama predstavila predlog. Takođe, svoj doprinos je uzeo i predsednik skupštine, kao i na svim javnim slušanjima. Tada smo, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, doneli odluku da započnemo sa određenim aktivnostima u postupku za promenu Ustava koje se odnose pre svega na organizovanje različitih oblika rasprava, kako bi se relevantnim, ali i svim zainteresovanim činiocima pružila prilika da iznesu svoja mišljenja i svoje predloge.

Podsetiću vas, a imam razlog zašto to činim, da smo posle Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo imali i konferenciju za novinare kako bismo upoznali javnost sa aktivnostima u postupku promene Ustava, jer naravno znamo i svesni smo toga da se promena Ustava ne tiče samo Vlade Republike Srbije, ne tiče samo narodnih poslanika, već se tiče građana Srbije koji će se na kraju izjašnjavati o referendumu i naša je obaveza da građane Srbije sa tim, odnosno sa našim aktivnostima upoznamo.

Novinari su, naravno, imali pravo da nam postavljaju pitanja. Na svako njihovo postavljeno pitanje su dobili određeni odgovor. Ovo želim da istaknem zato što uvek govorimo u ovom postupku o visokom stepenu transparentnosti i uključivanja javnosti od samog početka ovog postupka, a ja sam apsolutno sigurna da će tako biti i do kraja ovog postupka.

Podržavanjem javnih slušanja, a do sada ih je bilo ukupno sedam, pokrenuli smo najširu moguću javnu raspravu čiji rezultat treba, naravno, da bude pribavljanje određenih korisnih sugestija i mišljenja svih zainteresovanih strana.

Takođe, cilj tih aktivnosti jeste i ostvarivanje saglasnosti oko ustavnih promena među relevantnim činiocima kako bismo znali da će te ustavne promene biti pravične, efikasne i pre svega dugoročne.

Da bismo znali da li smo na dobrom putu, bila su nam potrebna javna slušanja. Da bismo sumirali ta javna slušanja, potrebno je određeno vreme i zaista, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sve svoje vreme posvećuju, pre svega javnim slušanjima ali i ovoj temi uopšte zato što je na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo velika odgovornost.

Pomenula sam sedam javnih slušanja, od kojih su tri održana van sedišta Narodne skupštine, dakle redosledom u Nišu, Novom Sadu i u Kragujevcu, kao u sedištima apelacija.

Zbog mera koje su na snazi zbog kovida-19 javna slušanja su koncipirana tako da ih bude više, ali i na taj način da na javnim slušanjima uzmu učešće apsolutno svi zainteresovani činioci za postupak promene Ustava.

Sada mislim već da su se stekli određeni uslovi da bismo možda mogli da sa svim činiocima koji su do sada učestvovali na javnim slušanjima zakažemo i jedno javno slušanje za koje će nam biti potrebna velika sala, tako da nadam se u dogovoru sa predsednikom Skupštine i sa predsednicom Vlade da ćemo moći da organizujemo jedno veliko javno slušanje, gde će biti svi pozvani ovde u velikoj sali.

Dakle, pored ministra pravde, predsednika Skupštine želim da kažem ko je sve bio pozivan na javna slušanja, zato što želim da otklonim svaku sumnji da možda neko nije bio pozvan na javno slušanje, predsednik i sudije Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda, Republički javni tužilac, zamenici, svi apelacioni sudovi, predsednici i sudije, Privredni apelacioni, Prekršajni apelacioni, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Državni pravobranilac, Pravosudna akademija, takođe, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja, Agencija za sprečavanje korupcije, predstavnici advokatskih komora, predstavnici strukovnih udruženja, Udruženje sudija i tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, Forum sudija Srbije, Udruženje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije, Udruženje tužilaca Srbije, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Alumni klub Pravosudne akademije, profesori Pravnih fakulteta iz Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca, predstavnici međunarodnih organizacija, delegacije EU u Srbiji OEBS-a i Savet Evrope, ambasadori iz zemalja članica EU, SAD i Kanade, predstavnici civilnog društva, YOUCOM, CEPRIS, Nacionalni konvent o EU, „Istina - Tamarini zakoni“, itd.

Zašto ovo ponavljam? Ponavljam zato što na ovaj način započnem svako javno slušanje. Govorim sada u plenumu i govorim pred građanima Republike Srbije koji plenum verujem da prate, a pitanje je da li će svi da pratiti javna slušanja u organizaciji bilo kog odbora Narodne skupštine i želim da obavestim sve građane Srbije da je na temu ustavnih promena pozvana da učestvuje sva stručna javnost, uzimajući u obzir apsolutno sve činioce u oblasti pravosuđa, na šta se, naravno, i odnose promene u Ustavu koje u predlogu i dolaze od strane Vlade Republike Srbije.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo će razmatrati svaki predlog i svaku sugestiju kako bismo došli do najboljeg rešenja i ja ću iskoristiti priliku da se zahvalim i gostima koji danas sa balkona prate sednicu na učešću koje su imali na našim javnim slušanjima.

Republika Srbija se opredelila da krene putem evrointegracija. Mi želimo da budemo punopravni član EU i želimo da ispunimo obaveze koje smo preuzeli. U tom smislu za nas su od posebnog značaja dva dokumenta - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir EU za Srbiju.

Predložene promene Ustava predviđene su kao aktivnost u Akcionom planu za Pregovaračko poglavlje 23, pravosuđe i osnovna prava.

Promena Ustava u oblasti pravosuđa je uslov za dalju reformu u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike EU, ali, naravno, i jedan od prioriteta politike Republike Srbije.

Zadatak Republike Srbije je najpre bio da analizira odredbe Ustava koje se odnose na pravosuđe sa stanovišta evropskih i međunarodnih standarda.

Utvrđeno je da bi trebalo promeniti odredbe u Ustavu koje se tiču pravosuđa. Cilj promena su pozitivni efekti koji se očekuju u uspostavljanju, pre svega, boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Ulazak u pravosuđe treba biti omogućen na osnovu objektivnih kriterijuma. Izbor treba da bude pravičan i transparentan. Sudije i tužioci treba da imaju veću odgovornost, isto tako i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Između ostalog, to će uticati i na stvaranje boljeg pravosuđa.

Neophodno je dalje precizirati razloge za razrešenje sudija i javnih tužilaca, kao i načine za vrednovanje njihovog rada, stručnosti, dostojnosti itd.

Ustavom zagarantovana stalnost sudske funkcije bi značila bi da nema probnog perioda od tri godine, što bi trebalo da podigne nivo njihove odgovornosti.

U predlogu koji je podnela Vlada jasno stoji da promene moraju biti sveobuhvatne i jasno stoji zbog čega treba menjati pojedine odredbe. Najpre stoji da odredbe nisu apsolutno sistematične, naročito one koje se odnose na sudsku vlast. Nalaze se u različitim delovima Ustava i trebalo utvrditi, zapravo, redosled prioriteta uređivanja. To su odredbe koje se odnose na stalnost sudijske funkcije, nezavisnost sudija i nepremestivost sudija.

Dalje, između pojedinih odredbi može se uočiti nedoslednost. Na primer, u jednoj odredbi vidimo da sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, a kada je to previđeno zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, dok na drugom mestu u Ustavu u odredbi stoje samo Ustav i zakon, što ukazuje na potrebu da se odredbe menjaju kao bi se možda na prvi pogled moglo zaključiti koje tačno izvore prava je ustavotvorac predvideo.

Kada govorimo o odredbama koje su podnormirane, to se odnosi na nepostojanje razloga za prestanak funkcije i razrešenje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Potrebno je i normirati pravila o disciplinskoj odgovornosti sudija.

Venecijanska komisija je u mišljenju na Ustav iz 2006. godine zaključila da jeste u redu rešenje prema kome odluke o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, naravno sa pravom na žalbu kod Ustavnog suda, ali je to potrebno urediti i Ustavom, a ne samo zakonom.

Dalje, zamerka važećem Ustavu je naziv najvišeg suda - Vrhovni kasacioni sud, koji je kontradiktoran. Vrhovni sud podrazumeva da najviši sud povodom pravnog leka odlučuje o meritumu spora, odnosno može da reši spor, a Kasacioni sud ne podrazumeva takvo odlučivanje, već podrazumeva samo pravo da se presuda poništi i da se vrati na ponovno suđenje i zbog ovakve situacije potrebno je odrediti naziv najvišeg suda u zemlji.

Kada govorimo o stalnosti sudijske funkcije, sa jedne strane, Ustav proklamuje stalnost, ali se takođe kaže da se lice koje se prvi put bira za sudiju bira na tri godine i smatra se da ovaj probni mandat od tri godine nije dao očekivane rezultate.

Istovremeno je taj probni mandat kritikovan i od strane stručne javnosti, akademske zajednice i Venecijanske komisije i, osim toga, probni mandat može da u nekom procentu uruši nezavisnost sudija ukoliko se posmatra kao vrsta pritiska u smislu lojalnosti ili poslušnosti. S druge strane, možda unosi nesigurnost, jer izbor na stalnu sudijsku funkciju čini neizvesnim, tako da zbog toga treba razmišljati i o ukidanju probnog mandata.

U našem ustavnom pravu stalnost sudijske funkcije predstavlja standard ustavne garancije sudske nezavisnost. Ovaj institut ima i dugu tradiciju, što možemo da vidimo još u Ustavu, recimo, Kraljevine Srbije iz 1903. godine.

Došli smo sada možda i do osnovnog argumenta za izmenu Ustava u delu pravosuđa, a to je prostor koji može da se iskoristi za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na sudsku vlast, što bi vodilo politizaciji izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Prema važećem Ustavu, Visoki savet sudstva ima 11 članova. Dakle, tu su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik nadležnog Obora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine kao članovi po funkciji i još osam izbornih članova koje bira Narodna skupština.

Dakle, ako gledamo šire, Narodna skupština bira i članove Visokog saveta sudstva i sudije na predlog Visokog saveta sudstva.

U akcionom planu za Poglavlje 23. stoji da izbor na ovakve funkcije treba da bude nezavisan od političkog uticaja, da kriterijumi bi trebalo da budu objektivni, a postupak pravičan i transparentan.

Postupak izbora trebalo bi da sprovode Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i to bi trebalo da učini pravosuđe nezavisnijim, ali i odgovornijim.

Pre stupanja na snagu sistemskih zakonskih izmena 2001. godine, izbor sudija je bio u isključivoj nadležnosti Narodne skupštine. Postupak selekcije i određivanja kriterijuma bio je u nadležnosti ministra pravde. Može se reći da su zbog toga postojale mogućnosti za primenu raznih političkih ili stranačkih kriterijuma.

Paket sudskih zakona iz 2001. godine uveo je i instituciju Visokog saveta pravosuđa kao isključivog ovlašćenog predlagača za izbor sudija, a koji je odvojen od izvršne vlasti.

Ustav iz 2006. godine jeste učinio korak dalje uvodeći Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da budu ustavne kategorije odvojene od izvršne vlasti, kako bi se značajno smanjio uticaj politike i političkih stranaka na izbor nosilaca pravosudnih funkcija i kako bi se stvorio određeni strukovni krug koji će objektivno određivati kriterijume za izbor, odnosno za razrešenje sudija.

Međutim, 2009. godine dolazi do reforme u pravosuđu, koju sprovodi Demokratska stranka, koja je tada bila na vlasti, upravo sa ciljem izigravanja svih ovih pravila i stavljanja sudstva zapravo u službu politike. Moramo uvek da imamo na umu da je Srbiju takva reforma koštala na desetine miliona evra, a posledice i danas trpi i naše pravosuđe i naši građani, koji su, na kraju krajeva, snosili troškove, a neretko su bili i žrtve političkog naručenog presuđivanja.

Na kraju, treba promeniti formulaciju, koja glasi – odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli, jer bi to moglo da znači da zakonodavna i izvršna vlast mogu da kontrolišu sudske odluke.

Dakle, poenta je da se sve tri grane vlasti prožimaju, da se međusobno proveravaju ili ograničavaju, ali nikako da se kontrolišu.

Na nama je da učinimo pravosuđe efikasnijim, stručnijim, nezavisnijim i nepristrasnim.

Kao što vidite, a važno je da građani Srbije to znaju, izmene Ustava se tiču se isključivo pravosuđa, nikako preambule i nikako Kosova i Metohije. U reformu pravosuđa ušli smo, pre svega, zbog građana, zbog naše zemlje, za koju želimo da bude na temeljima demokratije i vladavine prava, ušli smo zbog punopravnog članstva u EU, gde ćemo biti sa zemljama kojima već možemo da pariramo razvojem u svim oblastima.

Zato molim narodne poslanike da daju podršku postupku za promenu Ustava i Vladi Srbije, koja se trudi da i u ovoj oblasti postavi visoke standarde.

U svakom slučaju, danas smo svedoci jednog istorijskog trenutka koji će svakako buduće generacije pamtiti kao još jedan napor da se menjamo na bolje. Građani će reći poslednju reč na referendumu, a ja verujem da će građani i ovog puta odlučiti da idemo nezaustavljivo napred. Živela Srbija!

Hvala predsedniče Dačiću.

Uvažena predsednica Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je meni uvek smetalo jeste obmanjivanje javnosti, namerno ili iz neznanja ili nedostataka informisanosti, nije važno.

Smatram da je bez osnova plasiranje naslova kao što je - samo bogati će moći da tuže, ili parnični postupci će u Srbiji duže trajati. Svakako nije u redu, jer unose nemir među naše građane, najblaže rečeno. Ovo govorim, pre svega zbog toga što ne znam da li ste vi predsednice Vlade ili bilo koji ministar imali prilike da na poziv određenih medija ili portala objasnite i da date neke odgovore.

Zato danas želim da postavim pitanje, pre svega ministarki pravde Maji Popović. Po pravilu, naravno, to su uvek mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, neverovatno je, složićete se da postoji takva slučajnost da se apsolutno svaka tema iskoristi protiv rada Vlade Srbije, protiv Aleksandra Vučića, jer sada možemo da vidimo kako se predsednik Republike, čak dovodi u vezu sa navodno lošim izmenama Zakona o parničnom postupku, koje se pripremaju.

Dakle, pre svega zbog građana Srbije i zainteresovane stručne javnosti, ja želim gospođo Popović, da vas pitam sledeće – kako ocenjujete zahteve dela advokature za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, iz javne rasprave, koja je počela 19. maja?

Da li su rešenja iz Nacrta zakona koji je na javnoj raspravi usklađena sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda i da li slična ili ista rešenja postoje u uporednom pravu, odnosno u uporednoj praksi?

Koji je strateški okvir bio od značaja za izradu nacrta zakona i da li donošenje ovog zakona, predstavlja uslov za napredak u procesu evropskih integracija?

Danas imam pitanje za još jednu ministarku, i to gospođu Mariju Obradović, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, kada sam malopre pomenula određene medije koje kontroliše Dragan Đilas i određene portale, kada smo kod neistinitih i zlonamernih navoda tih medija, ali i Đilasovih jurišnika, želim da vas pitam – kako komentarišete medijske objave da je na nekom vašem imanju U „Gakovu“ pronađena farma marihuane?

Hvala.

Hvala vam na odgovorima.

Mi smo ovde zato da bi upravo građani Srbije dobili istinu, zato što ja znam da vi sedite tu na tim mestima sada i pred narodnim poslanicima i pred građanima Srbije apsolutno svesni odgovornosti koju nose vaša mesta i apsolutno rešeni da građane Srbije upoznate sa istinom.

Nastavila bih o Zakonu o parničnom postupku, ako gospođo Popović nemate ništa protiv.

Ja sam i sama u plenumu više puta govorila o rezultatima koje smo postigli u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Ti rezultati su naravno prvenstveno učinjeni da bi građani imali jednak i siguran pristup pravdi i da bi primena zakona bila bezrezervna, efikasna i odgovarajuća, pre svega u smislu stručnosti, pa smo u tom smislu raspravljali ovde i o kandidatima za sudije i za tužioce.

Međutim, reakcija pojedinih koji su direktno ili indirektno zainteresovani, dakle zainteresovanih činilaca za sam Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, završile su na portalima kao vraćanje našeg pravosuđa u srednji vek, kao nešto što ozbiljno može da dovede u pitanje efikasnost našeg pravosudnog sistema i kvalitet rada sudija i sve to može da baci sumnju, zapravo, na sve rezultate koje smo mi postigli u oblasti pravosuđa.

Zbog toga želim da vas pitam, pošto je u medijima provejavala ta, da kažem, rečenica da se neki predlozi ili primedbe neće uzeti u obzir, još jednom da li će predlozi i primedbe ili sugestije i sve ono što stigne do Ministarstva pravde, odnosno do radne grupe, a da je vezano za nacrt zakona o kome govorimo, dakle, svih zainteresovanih lica, a samim tim naglašavam i advokata, biti razmatrani od strane Ministarstva pravde i radne grupe koja je izradila nacrt ovog zakona?

Hvala.