Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, veliku pažnju ovih dana privukao je novi Investicioni plan „Srbija 2025“ o kome ja želim da kažem nekoliko stvari, a koje podrazumevaju projekte i investicije u vrednosti od 14 milijardi evra.

Ovaj iznos će biti implementiran do 2025. godine, u različitoj oblasti, a najviše se govori o prosečnoj plati koja će dostići 900 evra i penziji koja će dostići oko 440 evra.

Jedan od prioriteta što sam ja izdvojila za početak jesu mladi ljudi u Srbiji. Želimo da se školuju u Srbiji, da ostanu u Srbiji, da rade i da žive sa svojim porodicama i prijateljima, a ne da odlaze u druge zemlje tražeći bolje uslove za rad. To podrazumeva, naravno, velika ulaganja kako bismo obezbedili iste ili bolje uslove u odnosu na zemlje u inostranstvu.

Investicioni plan predviđa 700 miliona evra za: izgradnju stanova za mlade parove; za finansiranje veštačke oplodnje; za novorođenu decu biće izdvojeno oko 200 miliona evra; za nove vrtiće 60 miliona evra; biće novih sredstava za zaštitu i prevenciju dece obolele od autizma i tako dalje.

U zdravstvo će biti uloženo 600 miliona evra, što će omogućiti da do 2025. godine bude izgrađeno 16 novih bolnica, šest novih klinika i dva nova „Klinička centra“.

To će biti nastavak ulaganja, u infrastrukturu, u zdravstvu koje smo započeli. Pomenuću samo nov Klinički centar u Nišu, koji je sada regionalni zdravstveni centar koji pokriva potrebe ljudi iz jugoistočne Srbije sa najmodernijom opremom na oko 50.000 kvadrata, koji građanima pruža odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, a sa druge strane mogućnost medicinskim radnicma da se zaposle, a već smo ovde u plenumu govorili o povećanju plata za lekare i medicinske sestre. Poslednje povećanje za lekare je bilo 10% a za medicinske sestre 15%.

Veća izdvajanja planirana su za infrastrukturu, za izgradnju novih autoputeva, za rekonstrukciju oko 5.000 kilometara postojećih puteva i železnice i to u iznosu od 9.000.000.000 evra. U ovom trenutku možemo da se pohvalimo sa stotinama kilometara novih autoputeva, a novi investicioni plan radiće dalje, naravno, na razvoju i vazdušnog i železničkog saobraćaja.

Sve ovo možemo da uradimo zahvaljujući reformi javnih finansija i primeni svih mera koje smo sproveli od 2014. godine.

Ako se podsetimo 2008. godine, tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je formiranje ministarstva za nacionalni investicioni plan. Ministar za nacionalni investicioni plan bio je Dragan Đilas, naravno, kao kadar DS. Umesto kapitalnih projekata za Srbiju, umesto, na primer, razvoja infrastrukture u najsiromašnijim opštinama u Srbiji, novac je ko zna na šta potrošen. To je dovelo do smanjivanja budžeta tog ministarstva da bi se u 2010. godini desilo da je to ministarstvo imalo 15,5 milijardi, a u 2011. godini 7,7 milijardi i situaciju da nije bilo para za data obećanja, infrastrukturu i razvoj Srbije.

Godine 2012. zemlja je bila na ivici bankrota, kada je SNS preuzela vlast, ali je preuzela i odgovornost da promeni stanje u Srbiji. Kompletna slika bila je užasna - od projekata ništa, državna kasa prazna, plate i penzije nesigurne, nova ulaganja u bilo koju oblast bila su nemoguća u tom trenutku.

Dragan Đilas je 2008. godine bio, dakle, ministar za nacionalni investicioni plan i kandidat za gradonačelnika Beograda. On je samo zapravo prešao sa jedne funkcije na drugu i ništa drugo se nije promenilo. Nastavile su da se ređaju afere. Imali smo rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra, podzemne kontejnere, privatizaciju Luke Beograd. Samo je softverski paket Grad Beograd koštao više od 9.000.000 evra. Tako je Đilas ostavio, prvo, Srbiju, a posle i Grad Beograd bez mogućnosti za investiranje, a Grad Beograd i sa dugovima oko 900.000.000 evra.

Srpska napredna stranka, kada je preuzela vlast 2012. godine, imala je jako tešku situaciju u zemlji i veliku odgovornost sa druge strane prema građanima koji su joj dali podršku. Morali smo da krenemo od najsitnijih stvari da bismo mogli da dovedemo prvo budžet na nivo stabilnosti, a onda da bismo razmišljali uopšte o bilo kakvom razvoju i tada oni koji su izgubili izbore od nas, kada smo predstavljali planove za budućnost Srbije, oni su nam se smejali, a verujem da im danas ni malo nije smešno kada vide šta smo sve uradili, jer mi imamo rezultate koje možemo da predstavimo građanima, a imamo i planove koji su ostvarljivi, jer smo uspeli da stabilizujemo budžet.

I sada čujemo u njihovim medijima da je novi investicioni plan Srbija 2025. samo spisak lepih želja, ali ima dana kada će i „N1“ i „Danas“ i svi ostali mediji objavljivati kako su i ti planirani projekti u Srbiji realizovani. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Državnog veća tužilaca i VSS, danas su pred nama predlozi odluka koji se odnose na izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijske funkcije i odluka koja se odnosi na izbor zamenika javnih tužilaca.

Oni će po Ustavu i zakonima obezbeđivati ostvarivanje prava građana Srbije na pravo i pravdu i imaće obavezu da štite sudstvo, kao jednu od grana vlasti koja je nezavisna, ali koja svakako mora biti u ravnoteži sa zakonodavnom i izvršnom vlašću.

Ako govorimo o efikasnosti sudstva, možemo da kažemo da postoji napredak u tom smislu, pa smo na primer u 2017. godini imali podatak da je prosečna dužina trajanja sudskog postupka u Srbiji bila 360 dana, što je veliki uspeh ako uporedimo sa nekim zemljama članicama EU. Na primer, u to vreme je u Italiji dužina trajanja sudskog postupka bila 700 dana.

U tom smislu treba pomenut i Strategiju razvoja pravosuđa za period od 2019. do 2024. godine, koja predstavlja nastavak prethodne strategije za petogodišnji period i kontinuitet daljeg unapređenja efikasnosti pravosuđa.

Ako se setimo Strategije reforme pravosuđa za period od 2006. godine do 2011. godine, kada je uspostavljen određen normativni i institucionalni okvir, setićemo se i da je upravo ta strategija dobila najviše kritika zbog nepravilnosti, čije posledice i danas osećamo, a naravno to se tiče neustavnog i netransparentnog reizbora sudija 2009. godine, kao i uspostavljanja mreže sudova 2010. godine, koja se pokazala kao apsolutno neefikasna.

Takođe, bilo je tu još propusta, kao što je na primer nepostojanje kriterijuma za vrednovanje rada sudija i tužilaca.

Mnoga loša rešenja su ostala da ih ispravi Vlada koju je formirala SNS. Upravo, strategija iz 2013. godine morala je najpre da otkloni probleme da bismo mogli da razmišljamo o razvoju pravosuđa. Trebalo je vratiti sudije i tužioce koji su razrešeni 2009. godine, rešiti problem velikog broja starih predmeta, ali i uspostaviti novu mrežu sudova koji su bili preopterećeni.

Ako se vratimo na 2016. godinu, setićemo se da je još tada Evropska komisija konstatovala napredak u pravosuđu, naročito u donošenju određenih zakona, mada su ubrzo posle tog prezentovanja tog izveštaja usvojeni zakoni koji se tiču borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i kompletna slika je svakako bila još bolja o stanju pravosuđa u Srbiji.

Borba protiv korupcije jeste strateški prioritet Vlade Srbije i Ministarstva pravde, koje je utvrdilo skup mera, ali i plan donošenja zakona kako bi se delovalo sa jedne strane preventivno, sa druge strane represivno.

Na primer, septembra 2018. godine, podsetiću vas, ovde smo doneli Zakon o lobiranju koji se primenjuje od septembra prošle godine. Time smo ispunili relevantne evropske standarde u sprečavanju korupcije.

Dalje, septembra ove godine treba da počne primena zakona o sprečavanju korupcije kojim su proširena ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije i pooštrene odredbe koje se odnose na funkcionere.

Takođe, u dobroj meri smo zaokružili i represivni sistem donošenjem Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Osnovana su četiri regionalna centra sa odeljenjima pri tužilaštvima i policiji. Oni se bave isključivo koruptivnim krivičnim delima, a rezultat njihovog rada je više od 13.000 krivičnih prijava i više od 800 osuđujućih presuda.

Očigledno je istrajnost u nameri Vlade da iskoristi antikorupcijske mehanizme u punom kapacitetu u o borbi kada je kriminala i korupcije.

Danas možemo da kažemo da smo zadovoljni ostvarenim rezultatima u poslednjim godinama u cilju jačanja stručnosti i nezavisnosti nosilaca pravosudnih funkcija i većom efikasnošću u radu.

Prethodni višegodišnji period obeležilo je, takođe, najveće infrastrukturno ulaganje. Izgrađene su zgrade sudova u Požarevcu, Pančevu, Raški, Užicu, onda Prekršajni sud u Beogradu je dobio svoju zgradu. Završena je rekonstrukcija Palate pravde u Beogradu, Kragujevac će takođe dobiti novu Palatu pravde.

Bolji uslovi za rad svakako će uticati i na povećanje efikasnosti sudova. Prema tome, strategija razvoja pravosuđa za period od 2019. godine do 2024. godine, kao konkretan plan razvoja, treba da ostvari strateške ciljeve koji unapređuju naš pravosudni sistem.

Nama je potrebno stabilno, moderno, efikasno i odgovorno pravosuđe. Što je najvažnije, moramo kod građana da vratimo poverenje u sudstvo, jer poverenje u sudstvo je upravo bilo poljuljano onda kada pravosuđe nije bilo ni efikasno, ni stabilno, jer je veliki uticaj na pravosuđe imala politika, odnosno aktuelna vlast te 2009. godine, kada je reforma pravosuđa dobila izgled obračunavanja sa političkim neistomišljenicima.

Čelnici u pravosuđu koji su argumentima i stavom sprečavali nelegitimnu reformu pravosuđa, takođe su bili smenjeni. Sve je bilo podređeno političkim uticajima i manipulacijama, a pravosuđe je trpelo posledice kršenja zakona i vršenja pritisaka.

Godine 2008. usvojeni su zakoni koji su bili direktno u suprotnosti sa Ustavom, ali su odgovarali političkoj partiji koja je tada bila na vlasti, naravno kao paravan za čistku u redovima sudija koje su politički neistomišljenici.

Sve je urađeno pod velom dobre namere za reformu pravosuđa, a u stvari sa ciljem da se sudska vlast stavi pod kontrolu tada vladajuće stranke, odnosno DS. Zbog toga je više od 700 sudija izbačeno sa posla, isterano na ulicu, bez ikakvog objašnjenja, bez izvinjenja što su im poljuljani i ugled, čast, dostojanstvo i stavljeni pod znak pitanja i rad i iskustvo.

Posledice te najgore reforme pravosuđa u Srbiji odrazile su se, naravno, i na budžet Republike Srbije, jer je ukidanje više od 700 odluka o nereizboru sudija njihov povratak odštete za povredu časti i ugleda, izgubljene zarade itd, koštalo Srbiju više od 30 miliona evra.

Sa druge strane, novoizabrane sudije bile su uglavnom članovi i simpatizeri DS, koji su bili zahvalni i lojalni naravno čelnicima stranke koji su ih postavili, pa prema tome i podložni njihovim uticajima prilikom donošenja odluka.

Vrlo često, umesto po pravu i pravci, sudilo se po partijskim instrukcijama. Takvu neujednačenu sudsku praksu mi i danas ispravljamo. Predmeti u kojima su oni nestručno, neprofesionalno i često naručeno presuđivali, izazvali su nove troškove za budžet Republike Srbije, a građani su ni krivi ni dužni snosili posledice.

Često smo pominjali primer iz Vlasotinca, kada su tadašnji predsednik opštine i predsednik opštinskog Odbora DS sastavili spisak podobnih kandidata za sudije i tužioce, čak ga i pečatirali sa jedne strane stranačkim, ali sa druge strane opštinskim pečatom, na koji način su učinili samo još jednu u nizu zloupotreba.

Danas je još uvek borimo sa takvim kadrovima, koji su ostali iz tog perioda, a nekako se ponašaju isto bahato i stranački opredeljeno kao i tada.

Najbolji primer za to je sudija Majić, koji krši sve etičke i profesionalne norme, zloupotrebljavajući sudijsku funkciju u dnevnopolitičke svrhe. Gotovo da se ne pojavi nijedna tema u Srbiji, a da on to ne iskoristi kao povod da napadne Aleksandra Vučića ili Vladu Srbije ili SNS. Potreba da po svaku cenu bude i priča protiv Aleksandra Vučića i SNS se pokazala i u trenutku kada smo izglasali ovde u parlamentu važne izmene u Krivičnom zakoniku, koje su istorijski pomak u kažnjavanju doživotnim zatvorom ubica i silovatelja dece.

Čudi me da neko ko je bio protiv tzv. „Tijaninog zakona“, ko je učestvovao u oslobađanju „gnjilanske grupe“, neko ko je oslobodio silovatelja maloletnice sa obrazloženjem da je kod Roma to normalno i prihvatljivo ponašanje, čudi me da je takav čovek dobio nagradu koja glasi – Doprinos godine Evropi. Ali, ako imamo u vidu da je uz njega istovremeno nagradu dobila i rektorka, onda je jasno da je dnevna politika tu umešala prste i uticala na izbor laureata.

Kada govorimo pravosuđu i korupciji, taj odnos se može posmatrati kroz značajnu ulogu pravosuđa u suzbijanju korupcije, ali i kroz pojavu korupcije u samom pravosuđu. To je jedan od najopasnijih vidova korupcije koji se ogleda i u donošenju odluka pod pritiskom i rezultira donošenjem nezakonitih odluka.

Nažalost, još uvek ima onih koji su zloupotrebljavali pravosudnu ili tužilačku funkciju ili koji zbog biranja partijski podobnog kadra nisu u stanju da uspešno obavljaju svoje sudijske ili tužilačke funkcije. Osim što se narušavaju kodeksi sudijske etike, njihove nezakonite odluke urušavaju i pravosuđe, pa samim tim i našu državu.

Pravosuđe je važan borac protiv korupcije, koji uspostavlja i garantuje pravni poredak u državi. Sudovi moraju biti nepristrasni, nezavisni i efikasni i samo će tako imati autoritet koji će kod građana probuditi poverenje u sudstvo.

Meni je žao što danas ne raspravljamo o kandidatima za predsednike sudova, ali sa druge strane, možda je i bolje, jer ko zna šta bismo sve čuli o tim kandidatima, s obzirom na to kakve zamerke smo imali prilike da čujemo na Odboru za pravosuđe.

Jasno vam je da ću reći da bi bilo dobro da se pažljivije sprovode konkursi kada su kandidati za predsednike sudova u pitanju, jer pored stručnosti i ostalih uslova, jako je važna dostojnost za obavljanje te funkcije.

Takođe, postavlja se pitanje šta je sa poštovanjem pravila o apolitičnosti koje važi za sudije i tužioce, a Visoki savet sudstva nam je predložio jednog člana jednog odbora DS. Da ne govorim o osnovanim sumnjama da su neki kandidati povezani sa krivičnim delima koja podrazumevaju zloupotrebe njihovih funkcija.

Očigledno je da su napravljeni propusti, namerno ili ne namerno ja u to ne želim da ulazim, ali budite sigurni da narodni poslanici rade svoj posao i prate kakvi su predloženi kandidati. O tim kandidatima će se diskutovati kada dođe na dnevni red i odluka o izboru 74 predsednika suda.

Zbog toga se i desio peh da na sednici Odbora za pravosuđe, kada je odbijen kompletan predlog Visokog saveta sudstva, upravo peh Visokog saveta sudstva za izbor predsednika 74 suda.

Ne smemo da dozvolimo da se više provlače kandidati koji ne ispunjavaju uslove, koji ne zaslužuju ili nisu dostojni vršenja sudijske funkcije.

S druge strane, kako možemo da posmatramo to vraćanje kompletnog predloga? Vraćanje kompletnog predloga je sve kandidate dovelo u vrlo nezgodan položaj u smislu preispitivanja njihove stručnosti i drugih osobina, a ja verujem da taj predlog sadrži i neke dobre kandidate.

Ovakvom odlukom Odbor za pravosuđe pokazao je da želi da sačuva i integritet Visokog saveta sudstva, osim toga što smo svi dužni da čuvamo integritet Narodne skupštine, jer bi se na sednici desio određeni broj osporavanja, što bi stvorilo lošu sliku o čitavom postupku izbora predsednika sudova. Ponavljam, radi se o izboru predsednika sudova.

Naše pravosuđe zaslužuje kvalitetne kandidate, stručne kandidate i bez straha da će u bilo kom trenutku biti pod uticajem bilo koje političke partije. Hvala.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Govorili smo o značaju posla, odnosno značaju funkcija koje će obavljati sudije i tužioci. Govorili smo i o posledicama, najblaže rečeno, neodgovornog odnosa prema pravosuđu do 2012. godine i o tekovinama DS, a to su u pravosuđu bahati kadrovi koji misle da su Bogom dani da budu sudije i tužioci i da su mnogo jaki i stručni, jer je iza njih nekada stajala Demokratska stranka. I tada, 2009. godine, mislili su da su jači od prava, od pravde i od zakona.

Mnogo je vremena trebalo da se naše pravosuđe oporavi, da se vrati na pravi kolosek i to je bio jedan od prioriteta, kada je SNS preuzela vlast. Ali, time SNS je preuzela i odgovornost za funkcionisanje pravosudnog sistema i do sada smo pokazali da mogu ipak postupci i procedure da se sprovode u skladu sa zakonima koji važe u našoj zemlji.

Loše je kada je pravosuđe podložno političkim uticajima i moramo dobro da vodimo računa da se ne ponove situacije iz 2008. i 2009. godine, koje bi urušavale naš pravosudni sistem.

Zašto ovo kažem? Vidim da su danas u toku rasprave neke moje kolege iznele konkretne primere, pa ću vam ukazati na to ko se sve kandiduje i zašto insistiram na tome da se konkursi, odnosno da razgovori budu detaljniji, a da informacije koje imate budu prave.

Imate, na primer, vršioca funkcije Osnovnog suda u Zaječaru koji nije ni jednog trenutka sakrio da je u stranci Vuka Jeremića, da se viđa i sa članovima odbora, opštinskog odbora i sa koordinatorima za Zaječarski okrug Jeremićeve stranke, a on je želeo da bude predsednik suda.

Da li to stvara prostor za uticaj politike na sudije, kako će presuđivati, itd? Da li to stvara prostor za korupciju? Da li to navodi građane da gube poverenje u pravosuđe? Da li to šteti našoj državi? I, što je najvažnije, da li se vi sve ovo pitate kada razgovarate sa kandidatima i kada ih predlažete Narodnoj skupštini?

Zbog toga svi moramo jako pažljivo da pristupimo izboru predsednika sudova. Zaista, ja apelujem na vas da imate bolji pristup, da imate ozbiljnije sagledavanje činjenica, da imate detaljnije informacije, i zbog integriteta sudova i zbog integriteta Skupštine i zbog zaštite opštih i državnih interesa i građana Srbije. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo u pojedinostima o predlozima koji će imati direktan uticaj na izborni proces. Zbog toga je važno da građanima, pre svega, objasnimo šta se menja, zašto i na koji način.

Mi smo u proteklim mesecima usvojili izmene i dopune zakona koji su takođe bili predmet međustranačkog dijaloga i koji se na direktan ili indirektan način odnose na izbore, a tiču se javnih nabavki, finansiranja političkih aktivnosti, sprečavanja korupcije i većih ovlašćenja koja su data Agenciji za borbu protiv korupcije.

Srpska napredna stranka je pokazala veliku širinu aktivnim učešćem u dijalogu, jer kao najveća politička partija koja je na vlasti mogla je samo da kaže ne. Umesto toga mi smo ušli u dijalog, mi smo bili spremni i dalje smo spremni da saslušamo predloge opozicije ili dela opozicije koji je učestvovao u tom dijalogu i da radimo na unapređenju izbornih uslova i izbornog procesa.

Mi želimo parlamentarni dijalog, želimo da budu zastupljena sva politička mišljenja u parlamentu, želimo veću reprezentativnost i svakako da izborna volja građana bude prikazana na bolji način u Narodnoj skupštini. Ne postoji idealan politički sistem, ali na strani SNS u svakom trenutku postoji mogućnost i spremnost da radi na tome da se taj sistem učini boljim.

Kao poslanička grupa mi smo podneli dva predloga sa ciljem da za narodni period obezbedimo veću ulogu parlamenta u političkom sistemu i političkom životu u Srbiji.

Narodna skupština je mesto gde treba da se vodi politički dijalog, gde treba da se iznose stavovi i ideje i da se raspravlja o odlukama koje imaju direktan uticaj na sve građane Srbije.

Zbog toga jedan od predloga jeste da se cenzus smanji sa 5% na 3%, upravo da bi se na bolji način prikazala izborna volja građana, da bi bila zastupljena sva politička mišljenja, da bi više političkih opcija dobilo šansu da uđe u parlament, što će povećati reprezentativnost i da bismo na kraju liberalizacijom izbornih pravila doveli do rasterećenijeg učešća na izborima i na kraju podigli stepen demokratije na viši nivo.

Drugi predlog se odnosi na nacionalne manjine, odnosno na njihovo učešće, kako na izborima, tako i kasnije u parlamentu i u donošenju odluka u Srbiji i tu mislim na stranke nacionalnih manjina koje to zaista jesu, a ne koje su samo formalno registrovane ili pre registrovane pred izbore da bi učestvovale pod povoljnijim uslovima, pa smatram da ćemo usvajanjem ovih predloga otkloniti i moguće zloupotrebe u tom smislu.

U toku današnjeg dana govorićemo i o tome u kom procentu će učestvovati manje zastupljeni pol, govorićemo još i o nekim stvarima za koje smo mogli da čujemo različita mišljenja na javnom slušanju koje je organizovao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Smatram da bi ovim predlozima zakona trebalo da priđemo, pre svega, sa strane praktične primene, jer je primena ovih zakona u praksi, zapravo od velike važnosti za iskazivanje i kroz brojke i kroz mandate izborne volje naših građana.

Odgovornost koju smo pokazali u vođenju države u svim oblastima pokazujemo i danas kada je jasno da želimo da unapredimo izborni sistem. Zbog toga ja pozivam kolege da ove predloge podržimo.

Hvala.

Hvala vam predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, raspravljali smo juče o autentičnom tumačenju jedne odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ali i o tom zakonu uopšte.

Samo kratko želim na kraju rasprave da rezimiram i da ponovim zašto je dobro da damo tumačenje kako stoji u predlogu. Sistem izvršenja i obezbeđenja će biti efikasniji, otkloniće se dileme koje postoje prilikom praktične primene ovog zakona i popraviće se stepen pravne sigurnosti, ojačaće se odgovornost klijenta prema advokatu i advokata prema klijentu.

Ono što su oni dogovorili advokati i stranke, odnosno njihovi klijenti, je njihov odnos poverenja i profesionalizma u koji niko ne treba da se meša i ovim ćemo otkloniti i normativni uticaj na taj odnos.

Advokatura je struka, profesija koja zaslužuje poštovanje. Advokati zaslužuju da za svoj rad budu plaćeni i da nikakva sumnja u to ne postoji ni u jednom konkretnom slučaju.

Juče sam navela i konkretne primere iz prakse koji pokazuju da će donošenje ovog autentičnog tumačenja smanjiti i troškove za stranke, prilikom overe punomoćja ili nekih podnesaka koji bi došli na naplatu na kraju u postupku izvršenja.

Na kraju samo želim da se zahvalim na jučerašnjoj konstruktivnoj raspravi i da pozovem narodne poslanike da u danu za glasanje usvojimo predlog i da donesemo autentično tumačenje onako kako je dato u predlogu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 48. stava 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ta odredba glasi – kada izvršnog poverioca u izvršnom postupku zastupa advokat, naplata dosuđenih sudskih troškova i troškova izvršenja izvršiće se na račun advokata i bez ugovora o prenosu potraživanja, na osnovu po zakonu overenog punomoćja kojim ga je izvršni poverioc ovlastio da naplatu troškova postupka zahteva i primi na svoj račun.

Očigledno je formulacija - po zakonu overenog punomoćja, stvorila različita tumačenja koja dovode do neujednačene sudske prakse, te postoji potreba za donošenjem autentičnog tumačenja koje će rešiti neke dileme.

Ako uzmemo u obzir članove Zakona o parničnom postupku koji se odnose na punomoćnike, videćemo da jasno stoji da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, punomoćnik advokat je ovlašćen da podnese između ostalog i predlog za izvršenje, da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i da nije propisana obaveza overe punomoćja koje je dato advokatu. Ove odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuju i na izvršni postupak.

Zaključak je da ako je stranka dala advokatu punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenje u punomoćju, advokat može na osnovu takvog punomoćja na svoj račun primiti sudske troškove i troškove izvršenja, odnosno troškove parničkog postupka i troškove izvršnog postupka i takvo punomoćje ne mora biti overeno.

Ja predlažem da donesemo ovakvo autentično tumačenje kako bi se otklonile dileme i nedoumice prilikom primene zakona.

Ono što je važno da zbog građana kažemo kako bi im bilo jasnije, ja potpuno razumem da je mnogima suvoparno ovo o čemu govorimo, jesu zapravo primeri koje bi trebalo da navedemo koji idu u prilog usvajanja ovakvog autentičnog tumačenja. Advokati su u praksi, dešavalo se da su se advokati dogovarali sa izvršiteljima, recimo, da glavni dug i kamata idu na račun stranke, a da troškovi koji pripadaju advokatima iz parničkog ili izvršnog postupka idu na račun advokata, ali se neretko dešavalo da advokati to čine podneskom. Taj podnesak se svakako naplaćuje i taj podnesak bi na kraju platio izvršni dužnik.

Prema tome, donošenjem ovakvog autentičnog tumačenja mi ćemo praktično skratiti troškove koji su eventualno mogli da se dese u nekim predmetima. Dakle, štite se stranke, konkretno izvršni dužnici. Takođe, za izvršne dužnike smanjuju se troškovi overe punomoćja. Punomoćje je nekada moglo da se overava u sudu, međutim sada kada stranka ode kod javnog beležnika, odnosno notara i zatraži overu punomoćja, ona je dužna da plati određenu taksu. Tu taksu logično plaća stranka ne plaćaju je advokati. Tako da je i u tom smislu dobro usvojiti ovo autentično tumačenje, jer ćemo ponovo uštedeti novac za jednu od stranaka u postupku.

Međutim, sa druge strane, ono što sam još htela da kažem, dešava se da stranka da generalno punomoćje advokatu za zastupanje u parnici i u tom generalnom punomoćju nije konkretno navela ovlašćenja za koja je advokat ovlašćen da postupa u tim stvarima. Međutim, kasnije dešavalo se i to, razgovarala sam sa advokatima, pa su mi preneli svoja mišljenja, postoje stranke koje na kraju nisu želele jednostavno da advokatima daju njihov novac za koji su oni radili, odnosno da naplate troškove parničkog i izvršnog postupka i onda su advokati tu bili u problemu. Prema tome, ovim autentičnim tumačenjem tačno će se znati šta ide na račun stranke, šta ide na račun advokata i štitiće se i advokati.

Osim toga, dovešće do efikasnijeg sistema izvršenja i obezbeđenja, uneće sigurnost usvajanje ovakvog autentičnog tumačenja, uneće sigurnost u čitav postupak, jer će svako od stranaka i advokata znati za šta mu je legao novac na račun. Takođe, pojačaće se odgovornost i stranaka prema advokatima i advokata prema svojim strankama koje zastupaju.

I današnja sednica će proći naravno u parlamentu u duhu parlamentarnog dijaloga ovde u plenumu, ali ponovo bez prisustva onog dela opozicije koji se ne interesuje za rad Narodne skupštine, niti kako će se odluke koje ćemo mi ovde doneti reflektovati na građane Srbije.

Želim nešto da vam pročitam. Kada čujete izjave tipa - Vučić najodgovorniji za aferu „Jovanjica“, ili Andrej Vučić nije jedini iz vrha režima koji je umešan u aferu, ili nereagujući na aferu tužilaštvo postalo javni servis vlasti, a ovo su sve dominantni naslovi u medijima proteklih dana, odnosno proteklih nedelja, očekujete da bi iza toga morali da stoje ozbiljni argumenti i dokazi. Ali, ne, to je još jedan talas izmišljotina i laži sa ciljem napadanja Aleksandra Vučića i njegovog diskreditovanja i kao predsednika Republike i kao predsednika najjače političke partije.

Naime, gore navedene optužbe izrekao je Miroslav Aleksić za koga se sećamo da je svoju partiju prodao Vuku Jeremiću, a sebe je izgleda prodao Draganu Đilasu, samo još cifru nismo utvrdili, sve ostalo je i više nego očigledno.

Šta se u stvari desilo? Na poljoprivrednom imanju kod Stare Pazove pronađena plantaža marihuane. Uhapšeno je devet osoba, među kojima i čovek koji se sumnjiči da je bio vođa te grupe koja se bavila proizvodnjom marihuane. Odmah su tu vest iskoristili lideri iz Saveza za Srbiju, koji već mesecima unazad izmišljaju afere ili umešanost Aleksandra Vučića u afere i maltretiraju njegovu porodicu, vršeći na taj način strašan pritisak na njega i vodeći na taj način najprljaviju kampanju.

Pored toga što se MUP oglasilo, i pored toga što je utvrđeno da ni predsednik Republike, ni njegov vrat nisu bili u kontaktu sa uhapšenim Koluvijom, Miroslav Aleksić je iz dana u dan besomučno lagao, pri tom, po mom mišljenju, zloupotrebljavajući pravo na sazivanje konferencije za novinare iz hola doma Narodne skupštine, jer je on tako nešto koristio isključivo za otvoreni rat protiv Aleksandra Vučića. Pošto je izneo na kraju toliko tešku optužbu, kako je tužilaštvo postalo javni servis predsednika, koji se rukovodi političkim motivima režima, Miloš Vučević se odlučio, gradonačelnik Novog Sada, na korak, a to je da podnese krivičnu prijavu protiv Aleksandra i Andreja Vučića kako bi se ispitali navodi o njihovoj navodnoj povezanosti sa aferom „Jovanjica“.

Šta ćemo sada kada je tužilaštvo utvrdilo da ne postoji nikakva njihova povezanost sa slučajem „Jovanjica“? Da krenemo od izvinjenja, koje od Miroslava Aleksića ne možemo da očekujemo i koje sigurno predsednik dobiti. Ali, šta sa dvomesečnom torturom, sa naslovima u novinama? Šta sa svakodnevnim blaćenjem predsednika Republike? Šta sa njihovim porodicama? Šta sa decom koja su svakodnevno izložena pritiscima?

Državni organi su svoj posao uradili što se tiče slučaja „Jovanjica“. Uhapšena su lica koja su se protivzakonito ponašala. Ali, naravno sa druge strane, to lidere Saveza za Srbiju ne interesuje, već samo način kako da iskoriste svaki momenat da lažima o visokim državnim funkcionerima obmanjuju građane.

Još nešto želim da pitam. Pošto je sada dokazano da je Miroslav Aleksić lagao, hoćemo li da čujemo konačno od raznih nezavisnih tela, od Zaštitnika građana ili možda od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, i oni su se ranije oglašavali, od ostalih nezavisnih tela, osudu svakodnevnom razapinjanja na krst Aleksandra Vučića, ili je sada to samo postao neki predmet koji njima nije važan? Zašto su im drugi slučajevi važniji od ovog, pa često reaguju, a sad u vezi ovog slučaja ćute?

Još jedno pitanje možemo da postavimo. Da li ćemo dobiti izvinjenje od Marinike Tepić za sve laži iznete o tome kako se u Vojnoj ustanovi „Morović“ gaji marihuana? Za sve laži koje je izrekla, a odnose se na to da je tamo državna plantaža marihuane, a u stvari tamo se gaje koke nosilje.

Da li će neko, osim poslanika SNS i nekih ministara u Vladi, reagovati na konstantne višemesečne napade na vojni poredak Srbije, na direktno ugrožavanje bezbednosti i urušavanje ugleda naših organa i institucija? Podsetiću vas, to je ista ona Marinika Tepić koja je tvrdila kako država Srbija novcem od trgovine oružjem kupuje povlačenje priznanja lažne države Kosovo od država članica UN. Tom prilikom smo ostali uskraćeni za izvinjenje za tako tešku tvrdnju koja je zapravo gnusna laž.

Setimo se afere „Krušik“. Onog trenutka kada je Nebojša Stefanović najavio istrage povodom brojnih afera i malverzacija Dragana Đilasa, postao je meta napada Đilasovih jurišnika.

Njihov cilj je samo jedan, a to je da sklone pažnju sa sebe i sa svojih zloupotreba koje su činili i da je preusmere na neistinu koju su plasirali u određenom trenutku. Pri tome, uopšte ne uzimaju u obzir posledice koje će nastati. Tvrdnja da Srbija snabdeva teroriste oružjem je ozbiljna laž koja može ugroziti našu namensku industriju, ali takođe i položaj Srbije na svetskoj političkoj sceni.

Više puta je objašnjeno da MUP ne daje dozvolu za trgovinu oružjem, niti da to čini sam ministar unutrašnjih poslova, već da postoji čitav sistem u kome učestvuje više ministarstava, više raznih službi i uprava, mnogo sektora koji imaju svoju ulogu i ovlašćenja, a da zapravo MUP samo fizički obezbeđuje transport naoružanja i to samo kroz našu zemlju. Međutim, Đilasova kuhinja iz koje dolaze neosnovani navodi i optužbe, radi 24 sata na urušavanju čitavog sistema, jer misle da će se tako lakše dokopati vlasti. Ali, više su puta poslanici SNS u ovoj sali ponovili – novog „5. oktobra“ neće biti, nećemo dozvoliti da se vlast menja na ulici, već na legitimno održanim izborima.

Da se još samo na kratko vratim na aferu „Krušik“ od jednom se pojavio lažni uzbunjivač koji je predstavljen žrtvom države, a u stvari je on prodao svoju državu iznoseći informacije iz fabrike namenske industrije u kojoj radi.

To koristi Savez za Srbiju, lideri kreću u kampanju rušenja i Nebojše Stefanovića i Aleksandra Vučića, ali i naše namenske industrije, vojske i bezbednosti naše zemlje.

Kada su se neki od njih pitali, podsetimo se „Krušik“ je bio na ivici propasti i njegovo poslovanje je stavljeno na kocku. Neki sadašnji lideri Saveza za Srbiju u prošlosti vodili su politiku propadanja Srbije i ništa drugačije se ne bi ponašali ni danas kada bi došli na vlast.

Ti isti lideri Saveza za Srbiju su zloupotrebili tzv. uzbunjivača, našli su mu advokata i počeli svakodnevno da korist njegov položaj za nanošenje udaraca, za nanošenje štete državi Srbiji. Odmah je naravno sve bilo jasno i zbog čega on nije uzbunjivač i koje su namere lidera Saveza za Srbiju.

Ne može neko dobiti, o tome smo ovde više puta govorili, ne može neko dobiti status uzbunjivača ako to ne zatraži od poslodavca, ako ne zatraži takav status od nadležnog državnog organa, ili ako ne uzbuni javnost na zakonom predviđen način, a Obradović od toga ništa nije učino.

On dobija advokata Gajića, inače šefa stranačkog pravnog tima Vuka Jeremića i kreće hajka u medijama, kreću gostovanja, govori na političkim skupovima itd. To je trajalo nedeljama. Sve dok i sam lažni uzbunjivač nije izašao iz kućnog pritvora direktno na protest „jedan od pet miliona“ i na taj način zapravo svima nama pokazao ko je i šta radi. Da bi njegov advokat Gajić plakao ispred suda i svima pokazao, ne samo koliko je neprofesionalan, već da zapravo ulogu advokata koristi za političke obračune sa SNS. Čini mi se da Dragan Đilas i suze dobro plaća.

Na samo nekim primerima, koje sam sada iznela, videli smo sistem po kome funkcioniše Savez za Srbiju. Oni izmisle aferu, plasiraju je preko svojih medija, onda danima vrte jednu istu priču iz hola doma Narodne skupštine. Na žalost, oni su deo političkom miljea u Srbiji. Onaj deo koji se nikada neće baviti građanima i državom već sobom, tračevima i politikom na nivou rekla - kazala.

I, kad smo kod onih koji čine politički život u Srbiji aktuelno je ovih dana formiranje nekih novih pokreta i pitanje ko će izaći na izbore, pa bih kratko da rezimiram i da ovde sa kolegama prokomentarišem.

Imamo prvo koaliciju „Metla 2020“ koju predvodi DSS, imamo „Narodni blok“ u kome su Velimir Ilić i grupa građana „Iskreno za Niš“.

Prošle nedelje je formiran pokret „Slobodna Srbija“, to su ovi što su se otcepili od Sergeja Trifunovića i od „Pokreta slobodnih građana“ zato što je „Pokret slobodnih građana“ rešio da bojkotuje izbore. Onda su se oni ocepili, stvorili novi pokret koji se zove „Slobodna Srbija“, pa su i oni doneli odluku da će bojkotovati izbore.

Imamo pokret koji je formirao Čedomir Jovanović „Zvono, a ne stranke“ sa još mnogo njih koji nemaju stranke, a jedan od pet miliona je rešio da izađe na izbore da bi vratili bojkot u parlament. Ostalo je da vidimo, konačno, ko će na izbore, a ko u bojkot i ko ozbiljno shvata kada se kaže da treba da se proveri izborna volja građana Srbije, a ko ne.

Čini mi se da ovaj deo opozicije o kojima sam govorila će se još cepati i dok se oni budu bavili sobom neće ni primetiti da je SNS uveliko pobedila i da je nastavila da vodi Srbiju napred. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Želela sam da reagujem. Meni je jasno da će se svašta spočitavati SNS, ali baš nepoštovanje građana Srbije i kršenje ljudskih prava i dostojanstva su teške optužbe na koje sam ja želela da reagujem, pri tom vrlo jasnim podacima koje ću vam izneti sada.

Što se tiče izvršnog postupka i zaštite izvršnih dužnika na kojima je svakako Vlada Srbije radila u ovom mandatu, jedno od najvažnijih rešenja odnosi se upravo na zabranu određivanja izvršenja prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika, fizičkog lica, radi namirenja potraživanja iz komunalne ili srodne delatnosti. Doći ćemo i dotle kako je, vezano za komunalne delatnosti, određen iznos od pet hiljada evra, jer je ministarka, gospođa Kuburović, zaista o tome i govorila kada smo radili izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Dakle, toliko SNS i ova vlast ne misli o građanima Srbije da se više ne zadužuju dve trećine primanja, nego jedna polovina, da se više ne zadužuju dve trećine penzije nego jedna trećina, a kod penzija koje ne prelaze iznos prosečne penzije, prema poslednjem objavljenom podatku Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, desetina, kada je reč o penziji čija visina ne prelazi najniži iznos penzije. Toliko o tome da SNS i ova Vlada ne vode računa o građanima Srbije.

Kada je reč o antikoruptivnim merama, tačno je da je prepoznata potreba da se u ovom delu značajnije interveniše, i u samom tekstu zakona, i to smo radili kada su bile izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada je pojačano pravilo o tome ko ne može biti kupac u postupku izvršenja - javni izvršitelji, njihovi zamenici, pomoćnici, kao i druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja. Ona su u potpunosti izuzeta od mogućnosti da kupe nepokretnost, pa čak ministarstvo vrši nadzor nad radom javnih izvršitelja. Nemoguće je da ljudi koji su u ministarstvu i koji vrše nadzor takođe kupe neku nepokretnost. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Nismo mi ovde danas da pričamo šta se prvi put u istoriji desilo, da li se desilo ovo ili se desilo ono u Republici Srbiji. Ovde smo da pričamo neke konkretne stvari i da baratamo konkretnim podacima.

Pošto se SNS spočitava da nastavlja rad DS, prvo, šta znači kontinuitet vlasti? Znači, postojala je Vlada tada, donosila je određene zakone, postoji Vlada sada, Skupština donosi određene zakone, ali znam da se ovde o kontinuitetu priča na jedan ružan način, u smislu kakve su zakone donosili do 2012. godine. Pa, evo ja ću da vam kažem.

Dakle, 2011. godine Zakon o izvršenju i obezbeđenju, apsolutno nije bilo predviđeno da javni izvršitelji moraju da imaju, kao jedan od uslova koje će ispuniti za izbor, položen pravosudni ispit.

Godine 2015, koliko se ja sećam, SNS i vladajuća koalicija su bile na vlasti, pa smo rekli da javni izvršitelji moraju da imaju položen pravosudni ispit. Ali, podsetiću vas, kao dodatnu kvalifikaciju rekli smo da moraju da imaju i završenu obuku da bi znali šta rade i kako rade.

Podsetiću vas na još jednu stvar. Zakon iz 2011. godine oduzeo je pravo dužniku na osnovno pravno sredstvo, na pravni lek. Izvršni dužnik tada nije imao pravo na podnošenje žalbe. Od 2011. godine do 1. jula 2016. godine, kad su izmene i dopune stupile na snagu, koje su donete 2015. godine, izvršni dužnici imali su samo pravo korišćenja prigovora i zahteva za otklanjanje nepravilnosti, jer žalba nije postojala u izvršnom postupku. Godine 2015. je strašna vlast SNS dovela do toga da naši građani koji su u ulozi izvršnog dužnika mogu da podnesu žalbu u izvršnom postupku.

Ako hoćete da s vratimo još malo unazad, taman toliko vremena imam, zakon iz 2000. godine uveo je dužničko ropstvo, odnosno dužnički zatvor, zato što je tada rečeno – ukoliko lice ne ispuni svoju obavezu, odnosno obavezu činjenja, ta se obaveza zamenjivala novčanom kaznom ukoliko ne isplatite novčanu kaznu, vi ste 2000. godine išli u zatvor.

U tome je razlika između SNS i svih partija koje su ranije bile na vlasti.

Hvala vam, predsedavajući.

To što sam i ja govorila ranije na sednicama Narodne skupštine – žuti sudovi, žute sudije itd, nažalost, ja jako dobro znam kakva je bila reforma sudstva 2008. i 2009. godine, jer sam ja tada radila u advokaturi. Što reče jedna koleginica odavde – bilo, ne ponovilo se. Znamo i kakvi su bili kadrovi koje su doveli žuti da sude, a znamo i kakva kadrove su oterali iz sudova na najstrašniji mogući način. Ali, da se ne vraćamo na to, biće prilike da pričamo o tome.

Meni je potpuno jasno da neko smatra da neki zakon ne treba da postoji ili da neko ima neke primedbe, ali šta ćemo sa zaštitom dužnika, ako smo ovde, recimo, sada u ovom delu rasprave stavili dužnike u prvi plan? Uočeno je dosta situacija u kojima postoji situacija tzv. „cepanja zahteva“.

Dakle, protiv jednog istog dužnika jedno isto preduzeće podnese više predloga za izvršenje. Znate koliki je dug onda tog dužnika kad jedno isto preduzeće podnese više predloga za izvršenje, a predlozi za izvršenje podnose se svakog meseca? Svakog meseca se prekida tok zastarelosti i na kraju, kad se svi ti predlozi za izvršenje spoje u jedan, onda je dužnik dužan onoliko, a vi se pitate ovde odakle 5.000 evra? Neko može da bude dužan malo za neki komunalni dug, ali kada se to desi onda bude dužan i preko 5.000 evra. Zato je u tom Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju dat limitiran iznos od 5.000 evra.

Takođe, htela sam da vam kažem, jedan od razloga kako se došlo do 5.000 evra jeste i zato što se gledala prosečna zarada na godišnjem nivou. Kad izračunate 12 meseci puta prosečna zarada, to je otprilike taj iznos.

Znači, sa jedne strane prosečna zarada na godišnjem nivou, a sa druge strane imali su u vidu, Radna grupa u Ministarstvu pravde imala je u vidu i predmete koji su stari, koji su po sudovima, potraživanja određenih ljudi su u pitanju, sa zaračunatom zateznom kamatom na period duži od 10 godina, vrlo lako može da se dođe do cifre koja i prelazi 5.000 evra. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Pošto smo prešli na drugi teren, a to je da su građani dužni banci i pošto kolega Arsić kaže da ne pričamo populistički, evo, ja ću reći nešto što se možda neće svideti mnogima, a to je da, građani su dužni banci, ali da li znate koliko ja ljudi poznajem da su ušli u zaduživanja potpuno ne razmišljajući na koji način će vratiti te kredite? Uzimali su kredite za godišnje odmore, uzimali su kredite za automobile, uzimali su kredite za stanove a da prethodno te ugovore o kupoprodaji stanova nisu gledali, nisu konsultovali advokate, nisu konsultovali pravnike i onda su u problemu i oni, ali u problemu je i banka.

Sa druge strane, kaže – zarađuje izvršitelj, pa izvršitelj mora da zarađuje. Javni izvršitelj pruža određenu uslugu, kao što advokat pruža određenu uslugu i najnormalnije je i najlogičnije je da za taj svoj posao zarađuje određeni novac.

Što se tiče zaštite dužnika, nisu samo izvršni dužnici građani Srbije i izvršni poverioci su građani Srbije. Ministarstvo pravde je formiralo disciplinsku komisiju koja nadzire rad izvršitelja i u tu komisiju se biraju većinom članovi iz reda sudija koji kontrolišu rad u tom delu.

Takođe, na oglasnoj tabli Komore izvršitelja sa svakim zaključkom o prodaji, o javnoj prodaji neke nepokretnosti, svako može da se upozna da i da dođe ako je zainteresovan i da prisustvuje javnoj prodaji.

Prema tome, nije baš situacija da se ništa ne kontroliše. Nije baš situacija da ne postoji nikakav nadzor. Jeste situacija da od 2000. godine pa nadalje, odnosno do 2019. godine se Zakon o izvršenju i obezbeđenju mnogo menjao, ali se menjao zato što je SNS, pre svega, sa svojim kolegama poslanicima iz vladajuće koalicije želela da unapredi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, da izjednači položaj izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, da obezbedi određenu zaštitu izvršnim poveriocima, da obezbedi određenu zaštitu izvršnim dužnicima. A, što se tiče sudova, o tome možemo da pričamo, ali ja sam već vreme prekoračila. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Neću reći ono što mi je rekao kolega Arsić.

Postavlja se pitanje zašto su uvedeni sudski izvršitelji? Pre svega, sudski izvršitelji su posledica odluka Evropskog suda za ljudska prava, gde su donošene odluke protiv Republike Srbije zbog nepoštovanja razumnog roka za suđenje, jer suđenje u razumnom roku obuhvata i parnični postupak i izvršni postupak i najveći broj predstavki koje su bile pred Evropskim sudom za ljudska prava odnosile su se na neisplaćene zarade radnice u restruktuiranim preduzećima.

Mi smo imali na desetine, na stotine odluka Evropskog suda za ljudska prava gde su utvrđene izuzetno visoke obaveze neizvršenja odluka u izvršnom postupku. To je sa jedne strane.

Sa druge strane, ja zaista smatram da nije u redu satanizovati jednu struku, da nije u redu satanizovati jedan postupak. Izvršni postupak javlja se kao kruna parničnog postupka. Ukoliko ste vi završili parnični postupak i ako ste dobili presudu i ako ste uzeli klauzulu izvršnosti i ako vam je presuda pravnosnažna i izvršna, vi tu presudu ne možete da sprovedete u delo. Vi ne možete da je izvršite. Vi ne možete da naplatite svoja potraživanja.

Šta onda to znači za izvršni postupak? Onda izvršni postupak ne treba da postoji. Kako ćete naplatiti svoj dug ako ste nekome pozajmili novac za izvršnom presudom ako smatramo da izvršni postupak ne treba da postoji, odnosno da javni izvršitelji ne treba da postoje? I javni izvršitelji i sudski izvršitelji postupaju isključivo po sudskom rešenju. Dakle, sud donese rešenje po kome će postupati javni izvršitelj ili sudski izvršitelj.

Još nešto da kažem samo u prilog tome. Dok su izvršenja bila u sudovima, prema zvaničnim podacima Saveta Evrope, Srbija je imala 408.000 nerešenih izvršnih predmeta, od kojih je 90.000 čekalo duže od dve godine, a evropski prosek tada za izvršenje u tom trenutku bio je između 30 i 40 dana. To je ono zašto ja kažem – žuta vlast, jer to je informacija, odnosno podatak iz 2009. godine.

Ovo je bila jedna od glavnih stvari u to vreme koja je odvraćala i investitore i strane investitore i investicije i sve za ostatak u sprovođenju izvršnog postupka. Hvala.

Samo još neke podatke da iznesem poštovani predsedavajući, i ja se više za replike neću javljati, biće još vremena u toku današnjeg dana.

Ono što je poražavajuće za Republiku Srbiju jeste žuta reforma žutog pravosuđa 2008. i 2009. godine. Ono što je poražavajuće bilo za Republiku Srbiju i što je bilo poražavajuće za grad Niš je Zoran Živković koji je izneo kontejnere na Trg kralja Milana i pozivao ljude da pale račune za struju, pa su tim ljudima ispred vrata bili izvršitelji, a ne Zoranu Živkoviću koji se odlično ovde provodio u Beogradu.

Što se tiče razlike između sudskih izvršitelja i javnih izvršitelja, sudski izvršitelji su uglavnom bila lica koja su sprovodila izvršenje u sudovima, bili su državni službenici, ali vrlo često su bili sa, recimo, srednjom školom. Sada izvršitelji moraju da imaju pravni fakultet, moraju da imaju pravosudni ispit i moraju da prođu određene obuke. Upravo zbog toga, evo, koliko je bio efikasan sistem u izvršenju u sudovima. O tome govori podatak da smo od 2015. godine imali preko 2.000 izvršnih predmeta u sudovima koji su trajali i više desetina godina.

Da li znate da sam u praksi videla primere kada izvršni poverilac podnese inicijalni akt i zajedno sa tim inicijalnim aktom, odnosno predlogom za izvršenje izvršni predmet stoji u sudu godinu, dve, tri, pet, 10, 15 i nikako da se sudski izvršitelj seti da radi.

Sa druge strane, sretala sam i sudske izvršitelje koji su odlično radili svoj posao, ali ne može zbog toga samo da se kaže - sudovima je potreban veći broj sudskih izvršitelja. Koliko ima stanovnika u Srbiji? Srazmerno tome ima i zaposlenih sudija, sudskih izvršitelja i ostalih ljudi koji rade u pravosuđu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste, tačno je da je praksa nametnula potrebu da danas govorimo o donošenju autentičnog tumačenja. Ja sam na početku dala neke primere iz prakse zašto bi donošenje autentičnog tumačenja pomoglo i zašto će pomoći i strankama u postupku, sa jedne strane, i advokatima sa druge strane. Prosto, povećanju stepena pravne sigurnosti u našoj zemlji.

Smatram da nije potrebno autentično tumačenje za svaki član ovog zakona. Govorim o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Meni je jasno da postoje poslanici koji ne bi želeli da ovakav zakon postoji ili koji imaju predlog da se ukinu javni izvršitelji, ali takođe smatram i da je bilo potrebe za autentičnim tumačenjem baš svakog člana ovog zakona, takva potreba bi se pojavila.

Nikako da napravimo razliku između donošenja zakona za vreme vlasti DS i SNS. Ja sam i danas govorila o tome, ali, evo, ponoviću. Dakle, 2011. godine bila je potpuno drugačija situacija. Moram da kažem da se nije baš najozbiljnije prilazilo problemima koji reguliše, odnosno pitanjima koja reguliše Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Pre svega, tada nije bilo predviđeno da izvršitelji imaju kao jedan od uslova za izbor položen pravosudni ispit. To se otklonilo 2015. godine. Znamo ko je 2015. godine bio na vlasti. Kao dodatnu kvalifikaciju, mi smo tražili da je završena i određena obuka.

Takođe, zakon iz 2011. godine, podsetiću vas, oduzeo je pravo dužniku na osnovno pravno sredstvo, na pravni lek, a to je pravo žalbe. Od 2011. godine do 2016. godine kada su izmene i dopune iz 2015, kada je zakon stupio na snagu, u tom periodu izvršni dužnici nisu imali pravo na žalbu, imali su samo pravo korišćenja prigovora i zahteva za otklanjanje nepravilnosti. Žalba nije postojala.

Ono što bih ja želela da kažem, a što se tiče tarife javnih izvršitelja, završiću u još jednoj rečenici, tarifu javnih izvršitelja ne donose sami izvršitelji, tarifu donosi ministar pravde.

Poslednje izmene, gospođa Kuburović dala je 23. decembra 2019. godine kada je korigovana tarifa iz 2016. godine. Prema tome, ne stoji baš konstatacija da mi ne želimo da popravimo stanje ili da i ove odredbe ovog zakona idu na bolje, jer postoji nadzor koji se vrši od strane ministarstva i postoje mere koje je ministarstvo preuzelo, upravo se tiču smanjenja tarife javnih izvršitelja. Hvala.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Ja sam takođe simbolično govorila kada sam rekla da nije svakom članu ovog zakona potrebno autentično tumačenje, jer sam želela zapravo da kažem da postoji dosta odredbi u glavnom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji jeste dobar.

Kažete da je situacija lošija po dužnike. Ja ne znam kako situacija može da bude lošija po dužnike ako smo, kada smo govorili i o izmenama i dopunama ovog Predloga zakona, u prvi plan isticali pre svega zaštitu izvršnih dužnika, do te mere da smo morali na kraju da stavimo do znanja da smo svesni da postoje i izvršni poverioci i da smo svesni da su izvršni poverioci takođe građani Srbije.

Jedno od najbitnijih i najosetljivijih pitanja je svakako pitanje srazmere koje se odnosi, s jedne strane, na visinu duga izvršnog dužnika, a sa druge strane na vrednost imovine izvršnog dužnika koja predstavlja predmet izvršenja. Kaže se da prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da li se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni. Može da se promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja ukoliko postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca.

Prema tome, ovo je još jedan primer na osnovu koga bih ja zaključila da situacija nije lošija po izvršne dužnike.

Danas u prvom delu sednice sam takođe govorila, ako smo ranije imali situaciju da može da se zapleni dve trećine plate a danas jedna polovina plate, i ako smo imali situaciju da se ranije radilo o dve trećine penzija a danas o jednoj trećini, pa čak jednoj desetini penzije, to je takođe zaštita dužnika.

Na kraju, samo da kažem, pošto smo na terenu situacije koja je navodno lošija po dužnike, ono što je bitno jeste da ovaj zakon ima socijalni karakter, iako se od Zakona o izvršenju i obezbeđenju zaista ne očekuje da ima socijalni karakter, ograničenja koja se odnose na prinudna izvršenja, na platama i naknadama izvršnih dužnika, na prinudna izvršenja kada je reč o penzijama, kada je reč o ograničenju na kojim stvarima izvršenje apsolutno ne može da se izvrši.

I još jedna stvar o kojoj smo mi govorili kada smo usvajali izmene i dopune ovog zakona jeste da su izuzeta od izvršenja sva primanja koja se dobijaju na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici, da su izuzeta izvršenja i sva sredstva koja koriste državni organi za obavljanje svojih delatnosti, tako da se više neće desiti u Srbiji da se licitacija sprovodi na medicinskoj opremi ili na sredstvima za obavljanje delatnosti u okviru sudova, kako se ranije dešavalo. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, ja bih vas na početku zamolila da kada dajete reč, date je na osnovu osnova za reč i da vodite računa o tome ko je, kako i zbog čega dobio reč i da li ima osnov za javljanje ili nema osnov za javljanje.

Takođe, želim da kažem da i oni ljudi koji se ne slažu sa politikom koju sprovodi Aleksandar Vučić ili sa politikom koju sprovodi SNS, uopšte nisu u obavezi da izađu na izbore sa SNS u koaliciji, nego neka izađu samostalno na izbore i umesto što neki poslanici se vuku uz najbrojniju poslaničku grupu koju, čine pre svega poslanici SNS, evo sada ćemo spustiti na 3% cenzus pa ćemo da vidimo ko će, koliko da dobije glasova na sledećim izborima. Ja im svu sreću u tome želim.

Što se tiče moje replike, pre svega želim da se osvrnem na izjavu Jelene Deretić, pomoćnika ministra pravde. O tome se govorilo i kada smo radili izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju i pošto ja kod sebe imam steno beleške ja ću pročitati, to bi bilo najbolje da ne parafraziram, to bi bilo najbolje da brzo pričam, zato što nekako uvek malo vremena imam.

Da ne bih prepričavala šta je gospođa Kuburović rekla, dakle, citiram gospođu Kuburović, kaže – pošto moj pomoćnik ne može da se obraća u Skupštini, moram da kažem da nije tačno to što ste naveli na početku da je Jelena Deretić rekla, tako da, ja mogu još jednom da kažem, s obzirom da sam imala prilike i da pročitam taj intervju u integralnom obliku, da takvu rečenicu pomoćnik nikada nije izgovorila.

Tako da to što sada ovde na sednici trenutno nije gospođa ministar Nela Kuburović, ne znači da mi ne znamo o čemu se raspravljalo na sednicama koje smo ranije imali u ovom sazivu.

Što se tiče novčanog kažnjavanja, novčano kažnjavanje, apsolutno nije u nadležnosti javnih izvršitelja i ja pozivam svakoga ko je bio u situaciji da ga javni izvršitelj novčano kazni, mada ja smatram da je to nemoguće, da protiv istog podnese krivičnu prijavu i da nadležni državni organi u skladu sa tim reaguju.

Što se tiče prodaje imovine u bescenje i zloupotrebe od strane izvršitelja, pre svega postoji elektronski nadzor rada javno izvršiteljskih kancelarija, Ministarstvo je donelo pravilnik u vezi toga tako da na dnevnom nivou sada Ministarstvo može da prati šta se dešava u javno izvršiteljskim kancelarijama, čak znaju i do koliko sati uveče.

Inače, ustanovljeno je da javna aukcija, kao centralna faza prodaje nepokretnosti jeste najslabija karika bila godinama unazad i oko toga su se desile neke promene o kojima smo mi takođe tada govorili, a to su da javni izvršitelj, saradnici njegovi iz kancelarije, pa čak i zaposleni u Ministarstvu koji prate javne aukcije ne mogu više da se nađu na mestu kupca neke nepokretnosti.

Za kraj bih rekla, ipak i pored svega što smo danas čuli i pored svih napora i pored svih intencija Vlade da se bilo koji zakon u ovoj zemlji poboljša, ako su se desile neke promene, desile su se kasno, ako se te promene nisu desile, opet smo pogrešili, tako da ja mislim da se ja više neću javljati za replike. Hvala.