Ne.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, pažljivo sam pročitao ovaj amandman i spreman sam da za njega glasam, ali po određenim uslovima.
Dakle, ukoliko predlagač amandmana i dalje misli da je vredno uvoziti razni otpad radi prerade, ukoliko misli da treba uvoziti stare gume da bi se ovde prerađivale i to plaćati novcem srpskih poreskih obveznika, da bi se neke strane gume uvezene u Srbiji prerađivale, ukoliko misli da je vredno to raditi, ja bih možda bio voljan da to podržim. Ukoliko misli da usvajanjem ovog amandmana mogu da se prave nove deponije na klizištima, da se za to utroši 25 miliona evra i da sada imamo problem da saniramo deponiju koja je sagrađena na klizištu, sada moramo da platimo i sanaciju sanitarne deponije. Dakle, umesto da je napravljena na nekom mestu gde nema klizišta, mi ćemo sada morati i to da platimo, s obzirom da neko nepromišljeno na klizištu napravio sanitarnu deponiju koja se zove Duboko.
Ukoliko pod zaštitom životne sredine mislimo da uvozimo stare akumulatore i da to subvencionišemo novcem iz budžeta Republike Srbije, možda bih bio malo popustljiv prema predlagaču amandmana. Ukoliko mislimo da zbog uvoza tih akumulatora napravimo na vodozahvatu u Inđiji, i to na regionalnom vodozahvatu, fabriku za reciklažu polovnih akumulatora, da otpadne vode idu iza fabrike u upojni kanal, koji se nalazi iznad regionalnog vodozahvata, odakle više od jedne opštine koristi vodu za piće, dakle, ukoliko se na to misli, pod znacima navoda, bio bih spreman da prihvatim taj amandman.
Ukoliko neko misli na „Energozelenu“ u Inđiji, ukoliko neko misli za taj projekat da vredi ovaj amandman podržati, možda bih ga ja i podržao da nije pretnje tužbom i da nećemo taj projekat „Energozelene“ skupo platiti zato što je neko potpisao nešto što nije trebalo da potpiše i, koliko znam, bićemo tuženi u Strazburu.
Voleo bih da oni koji su dozvolili da se taj projekat napravi 1,5, dva kilometra od naselja Novi Karlovci, gde ja živim, dođu da žive sa svojim porodicama na kraju Novih Karlovaca i da nam dokažu da je to ekološki bezbedno. Ukoliko bi sav taj projekat nazvali – očistimo Srbiju i ukoliko bi jednim švapskim novinama dali jedno 50, 60, 70 miliona dinara da samo pišu o tome i da izveštavaju, možda bih bio dirnut i zabrinut za nevolje jedne stranke koja je nekada činila vlast, možda bih podržao ovaj amandman.
Još kad bi umesto pare u nasipe počeli da ulažemo pare u hrastove lužnjake, baš tamo gde će nasip popustiti, a u nasip ne uložimo dinar, a u hrastove uložimo milion i 400 hiljada dinara samo za lečenje jednog hrasta, ukoliko bi mi to radili kao što su radili ranije, možda bih bio popustljiv prema predlagaču iz nekih emotivnih razloga, da im onako tuga za izgubljenim izborima bude lakša, možda bih glasao za takav amandman, ali zdrav razum kaže da se to ne može prihvatiti.
Malo je po meni nekorektno predlagati ovaj amandman kad znamo kako se to staralo nekada o životnoj sredini u Republici Srbiji. Ukoliko oni misle da ja glasam za taj amandman, moraju da zamole gospodina Dulića da se vrati i da sprovede sve one programe koje sam sada nabrojao. Hvala.

Dame i gospodo, smatram da ne treba prihvatiti ovaj amandman s obzirom da bi se suzila ovlašćenja Vlade i na određen način već zakonom propisale vrste itd. štete, na određen način specifikovao način pružanja pomoći u otklanjanju štete.
Šteta je bila raznolika. Veoma je teško po pojedinim regionima utvrditi tipski vrste itd. i odrediti kako će ta pomoć da ide ukoliko se Vladi ne odredi sloboda, s obzirom da u različitim regionima je bilo različitih šteta. Negde je šteta bila na farmi pilića, negde je šteta bila na farmi jagnjića, negde je šteta bila u stajama, negde je šteta bila na individualnim malim farmama, negde je velika šteta bila na usevima, a nije bila na nekom drugom mestu, negde je šteta bila na stambenim objektima, na zgradama, a negde je bila na individualnim kućama, negde je šteta bila na kućama koje su imale građevinsku dozvolu, negde je šteta bila na kućama koje nisu imale građevinsku dozvolu, negde je šteta bila na kućama koje su građene u koritu reka, negde to nije slučaj.
Dakle, svaka vrsta specifikacije u pružanju pomoći u otklanjanju nepogoda bi na određen način Vladu sputalo, zato je Vlada i predvidela da svojim programom utvrdi način na koji će sprovoditi otklanjanje šteta. Najveća šteta je naravno u poljoprivredi i energetici, a energetika je posebna.
Bojim se da me je prošli put ministarka pogrešno razumela, pa ću ovog puta da ponovim to pitanje. Apelovao sam na to da se ugalj od koga se sada proizvodi struja, sušeni ugalj, da se taj ugalj podeli stanovništvu sada odmah, a da se na to mesto uveze struja, s obzirom da je sada jeftinija nego što će biti na zimu, jer ćemo time sprečiti da nam se krajem oktobra i novembra, a vi ste vršili funkciju ministra energetike, pa to možete preneti sadašnjem ministru energetike, ako ne podelimo ugalj, oni će nam se svi prikačiti na struju. Naš sistem može uvesti struju, možemo kupiti struje koliko hoćemo, ali ne možemo transportovati to do potrošača, to je jedno. Drugo, kada nam se prikopčaju, najverovatnije tu struju više neće platiti, jer se radi o veoma siromašnom stanovništvu. Transportni sistemi, odnosno naš sistem to ne može podneti i može doći do havarije.
Ono što je takođe značajno, tu struju koju budemo umesto ove sada uvozili na zimu biće 50% do 100% skuplja, odnosno sada je 40 evra megavat čas, a na zimu će biti 60 i 80 evra. Čisto da preciziram, to je otprilike ono o čemu sam sa stručnjacima razgovarao i što su nam preporučili, da u ovom trenutku kada uglja nema na građarama da ga transportujemo do korisnika, do siromašnijeg sloja građana, a da ta što nam nedostaje trenutna struja uvezemo. Kažu da će biti jeftinija, a da ćemo time sprečiti preopterećenje sistema.
Ako sam negde bio neprecizan, vi me ispravite, ali otprilike je tok preporuka njihova, to sam od njih doznao. Meni izgleda racionalno i s toga, s obzirom da prošli put baš nismo bili najprecizniji, sam želeo to da ponovim, a to ima veze sa ovim amandmanom. Dakle, Vladi treba odrešiti ruke da ne bi tipski morala da deluje, da može da deluje, s obzirom da je šteta raznolika, da su regioni raznoliki, da može da deluje na način da otkloni što brže sve štete, a da pri tome ne mora zakonom da bude striktno vezana da poštuje vrste, obim, itd, već da svojim programom to uredi i da svoj program može blagovremeno da promeni, jer su veoma kratki rokovi i svako zakonsko ograničenje bi bilo veoma pogubno.
Shvatam nameru predlagača i da su neka drugačija vremena i da ima više vremena za obnovu kuća i otklanjanje štete, glasao bih za to, ali s obzirom da je vreme veoma kratko i da Vladi treba dati da što brže može da menja svoje instrumente i alate u ovom otklanjanju štete, mislim da u ovom trenutku ovaj amandman ne možemo prihvatiti. Hvala.

Smatram i dalje suprotno, s obzirom da kažemo - rukovodimo se vrstom. Recimo, kod mene je vrsta šteta na poljoprivrednim usevima. Dakle, to mi je glavna šteta i ako Vlada krene prvo poljoprivredne useve da radi, onda ona gubi one druge prioritete koje imaju negde, a to je energetika, prva šteta.
Dakle, ja i dalje mislim da Vladi treba ostaviti zakonom mogućnosti, odrešene ruke da može da deluje od terena do terena, a na različit način. Dakle, ako uzmemo da je vrsta štete ta koja daje neke prednosti, onda imamo određene probleme. Zato, mislim da ipak u ovom trenutku, u ovako kratkim rokovima, bez obzira na dobre namere predlagača, to ne bi trebali da prihvatimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja od vas tražim da energično, a pomalo i sa dozom određene vrste gađenja, odbijete ovaj amandman, da dobro obratite pažnju šta je ovde sve predloženo.
Za mene je zaštita zdravlja, ujedno i zaštita života. Očigledno da mrtav čovek ne može da bude zdrav, niti se njegovo zdravlje može štititi. Štiteći zdravlje ljudi, štitimo i njihove živote, ali nije to jedino što je predložio predlagač da se izbriše, nego je predlagač predlagao i sledeće reči da se izbrišu, pa u članu 3. je predložio da se izbrišu reči koje glase: „dostojanstvo ličnosti“. Znači, posle reči „integriteta“, dodaju se reč: „dostojanstvo ličnosti“.
Samim tim što je predložio da se ceo član briše, a ne pojedine reči, on je predložio da se u Zakonu o pravima radnika, kojim se definiše pravo radnika, izbriše njihovo pravo na dostojanstvo i ličnost.
Šta je dalje predložio predlagač da se izbriše? U članu 3. je predložio da se izbrišu reči koje glase: „u skladu sa zakonom“. Da li brisanje ovih reči, da li karakter ovog amandmana, određuje karakter predlagača? Da li predlagač misli da se ne treba postupati u skladu sa zakonom, jel je predložio da se reči: „u skladu sa zakonom“ trebaju brisati? Da li je to navika iz nekih prošlih vremena kada ste bili vlast i kada vam niko ništa nije mogao i kada niste postupali u skladu sa zakonom i kada ste dobijali privilegije i subvencije u skladu sa zakonom? Da li vam je to tada odgovaralo pa ste, imajući svoje iskustvo, napisali da se u ovom članu treba da brišu reči: „u skladu sa zakonom“. Ako to izbrišemo, onda je trebalo napisati da se dodaju reči da se ne postupa u skladu sa zakonom, iz neke navike ili iz nekih ranijih situacija koje želi da prenese.
Očigledno je da je nekome ko je bio vlast, ko je vladao drugima, nepodnošljivo da drugi vladaju nad njim i da jednostavno želi na svake načine da izvrne ruglu određene članove zakona, predlagače, itd, pa je, između ostalog, predložio da se reči: „dostojanstvo ličnosti“ izbrišu iz zakona kojima se definišu prava radnika, a pri tome sam govori da je to podneo u želji da zaštiti prava radnika. Gotovo je neverovatno.
Zato sam predložio da dobro obratite pažnju na ovaj član 3, odnosno na podneti amandman, kojim je predlagač želeo da izbriše dostojanstvo ličnosti i postupanje u skladu sa zakonom. Za mene je to neprihvatljivo da jedan narodni poslanik, koji donosi zakone, da neko ko je bio premijer, ko je predlagao zakone, ko se potpisivao u ime Vlade, kao predlagač zakona, da predloži nešto ovakvo.
Ne zameram poslanicima koji su na određeni način početnici i koji ne znaju kakva je procedura. Ne zameram onima koji nisu bili u Vladi. Ali, oni koji znaju trag, koji znaju metod kojim se zakoni donose, neprihvatljivo je da neko ko je bio prvi čovek ove države, naravno, posle predsednika, ali u to vreme se predsednik ništa nije pitao, predloži ovakav amandman, kojim se u potpunosti derogira ličnost radnika i u potpunosti se derogira rad Skupštine, jer neko predlaže da se iz člana zakona izbrišu, između ostalog, reči: „postupati u skladu sa zakonom“.
Za mene je to neprihvatljivo i zato, dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da dobro obratite pažnju i da kad budete stiskali ono crveno dugme da ga dobro stisnete, sa punom pažnjom, sa punom jačinom, s obzirom da je ovaj predlog amandmana potpuno neprihvatljiv da se ovakve reči izbrišu iz zakona. Dakle, to je neprihvatljivo za najveći zakonodavni predstavnički dom i zato vas molim – jako pritisnite crveno dugme protiv. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predsedavajući, poštovani građani, da ne bih ostao nedorečen, ja ponovo ponavljam da se ovde tražilo da se izbriše dostojanstvo ličnosti Zakonom o radu, da se tražilo da se izbriše u skladu sa zakonom.
To što je neko odjednom prihodovao 1.500 prosečnih ličnih dohodaka na ime subvencije i podsticaja, koji su prethodno u budžet došli tako što su uzeti od zaposlenih, da bi se novac prikupio u budžet, to što je neko od zajedničkih para uzeo hiljadu i nešto više ličnih dohodaka, to ne znači da treba da briše dostojanstvo ličnosti i to ne znači da treba brisati u skladu sa zakonom.
Da ne bi bilo nedorečeno, dakle, ja podvlačim na te reči kojima se amandmanom traži brisanje iz predloga Zakona o radu, odnosno da se zakonom kojim se definišu radnička prava, u tom zakonu izbriše dostojanstvo ličnosti i postupanje u skladu sa zakonom i zato ponovo upozoravam narodne poslanike da je to neprihvatljivo, a onaj koji je rekao da nikad gluplja obrazloženja nije čuo, očigledno nije slušao sam sebe. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo sam iznenađen, dakle, predlagač amandmana nije predložio da se stava za koji se on zalaže – poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.
Da je predlagač tražio da taj stav ostane ugrađen u ovom članu, to bih razumeo. Međutim predlagač je tražio da se izbriše stav koji glasi – poslodavac je dužan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njegovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu u zavisnosti od toga gde je zaposleni ili radno angažovano lice radi.
Poprilično je zakonska odredba jasna. To na drugom mestu piše u zavisnosti od toga gde zaposleni, radno angažovano lice radi. Znači, nije na nepoznatom drugom mestu već na drugom mestu na kome zaposleno lice radi. Da vam to prevedem u praksu, to izgleda ovako.
Ako je poslodavac recimo „Kuća vina Živković“, registrovan kao osnivač na Devičanskim ostrvima, suosnivač sa 50% na Devičanskim ostrvima. Ako je poslodavac osnivač na Devičanskim ostrvima sa 50% onda je iluzorno tražiti da zaposleni u „Kuća vina Živković“ traži svoj ugovor ili inspektori na teritoriji Devičanskih ostrva.
Da nema ove odredbe, onda bi neki inspektor rada morao da odne na Devičanska ostrva, da traži u sedištu osnivača firme, „Kuća vina Živković“, pošto je taj osnivač sa 50%, da traži da mu se dostavi ugovor o radu za Petra Petrovića koji radi u „Kuća vina Živković“ u Krčedinu. Dakle, to je gotovo nenormalna situacija i naša inspekcija ne bi nikako mogla da se dokopa ili domogne tog ugovora o radu za zaposlenog Marka Markovića, Petra Petrovića koji radi sada već u „Kuća vina Živković“ Krčedin s obzirom da je osnivač firma sa Devičanskih ostrava i drugi osnivač koji je ovde pristuan, da su to prodali „Agrouniji“.

Govorim o amandmanu, ali morate da razumete šta to znači u praksi. U praksi to znači ukoliko vam je osnivač na Devičanskim ostrvima da nema ove odredbe zakona kada bi izbrisali na zahtev predlagača amandmana da se ugovor ne može držati na drugom mestu gde zaposleni radi. To znači da bi ugovor o radu za „Kuća vina Živković“ morali da tražimo na Devičanskim ostrvima.
Zato postoji ova odredba koju ne treba brisati i ja se zalažem da se ona ne briše, da ne bi morali da idemo na Devičanska ostrva, to lepo možemo da prokontrolišemo u Krčedinu, a ne da idemo na Devičanska ostrva. Ako ste razumeli on je tražio da se izbriše ovaj stav zakona koji je glasio da se može ugovor staviti na drugo mesto u zavisnosti od toga gde je zaposleni i radno angažovano lice radi. On je traži da se to izbriše, ja tražim da se to ne briše, da ne bi morali da idemo na Devičanska ostrva da utvrdimo da li lice koje radi u „Kuća vina Živković“ ima ugovor o radu ili ne. Hvala.

Još jednom ću da pročitam član 10, čije se brisanje tražilo: „Poslodavac je dužan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu s ovim zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno-angažovano lice radi.“
Ponovo napominjem da je ovo veliko unapređenje i prilikom prethodnog izlaganja nisam spominjao nijedno ime, nijednog narodnog poslanika, možda greškom Petar Petrović, ja se izvinjavam, ali bilo je više hipotetički. Ja sam spominjao nazive firmi koje su stvarne i nisu izmišljene. Naveo sam kako se to može desiti, pa ću opet reći da se može desiti da u nekoj firmi koja ima vinograd, koja ga ima na više mesta, može da se desi da zaposleni mora da ide po ugovor, odnosno inspektor rada, kod osnivača odnosno poslodavca. Poslodavac može da bude, kao što je već potvrđeno, na Devičanskim ostrvima, e, onda bi morali u tu kuću vina da idemo na Devičanska ostrva, da uzmemo taj ugovor o radu, odnosno inspekcija, da bi mogla da sačini odgovarajuću prijavu, zapisnik, itd, i sve što sledi. Da li bi ugovor trebalo da bude KO Krajkovac ili KO Krčedin, to je već manje bitno. Bitno je da kopija ili ugovor stoje u Krajkovcu, Krčedinu, a da ne stoji nikako na Devičanskim ostrvima. To je bila poenta mog zalaganja da se ovaj amandman odbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam da se ovaj amandman odbije, jer ne nudi rešenje koje bi bilo takvo da unapredi ovaj član, da oplemeni i član i zakon, već se nudi nešto što treba da radnicima veoma oteža položaj.

Ukoliko ste poslodavac ili ukoliko ste radnik, ukoliko se vaša firma bavi sa više poslova i ukoliko je to mali broj zaposlenih, uvek postoji nešto zbog čega neko može da bude premešten, da recimo uzore njivu. Dakle, može se desiti da postoji potreba da traktorista bude kombajner itd, s tim što je ovaj član još više oplemenjen time što on nudi da onaj koji je se na 45 dana premešta na neki drugi posao ne može biti na određen način ničim kažnjen, a ni manjom zaradom, sem ako ta zarada ponuđena nije povoljnija. Dakle, može biti samo bolje plaćen ukoliko se premešta da bi se neki posao odradio u roku od 45 dana.

U praksi to izgleda ovako. Svi znate kakvi su poslovi sezonskog tipa. Ukoliko radnik radi u nekom poljoprivrednom preduzeću i ukoliko, recimo, treba orezati vinograd, vi nekoga morate premestiti da bi on taj posao završio. Taj posao se završava u roku koji je kraći od 45 dana i takav zaposleni koji bude orezivao vinograd ne može da ima platu manju nego što je imao pre nego što je krenuo da taj dodatni posao obavi.

Takođe, posle toga on se vraća na svoje radno mesto i posle određenog perioda on vozi traktor. Međutim, postoji potreba da se vinograd oprska. Dakle, morate radnika da pošaljete sa prskalicom, jer postoji potreba. Da ga ne bi otpuštali, da ne bi zapošljavali nekog drugog, vi premestite radnika sa jedne pozicije i pošaljete ga da oprska taj vinograd. Znači, posle orezivanje dolazi to.

Sada dolazi najvažnija stvar. Dakle, radnik se vrati na svoje radno mesto i sada postoji potreba da se vinograd i obere. Ukoliko je vinogradar bio vredan, ukoliko su radnici bili vredni, ukoliko je postojao ovaj član zakona, ukoliko nije izbrisan amandman, ukoliko nije izbrisan i predlagač amandmana, postoji potreba da predlagač amandmana pošalje svog zaposlenog privremeno da obere vinograd na Fruškoj Gori i takav zaposleni ne može imati u berbi manji lični dohodak nego što ga je imao pre nego što je u tu berbu krenuo.

Dakle, može imati zahvaljujući tom što je rod bio dobar, što su subvencije i podsticaji bili dobri i za predlagača i za vlasnika. Pošto je rod, prinos bio dobar, pošto je gazda profitirao, tada zarada može biti samo veća i zato u ovom osnovnom članu zakona, bez amandmana, stoji da radnik ne može imati manju zaradu nego kad je vozio traktor, kada bude brao vinograd, mora da ima istu zaradu, a može da ima i veću.

Verujem da bi poslodavac, u ovom slučaju predlagač zakona, da bi tog radnika ukoliko bi berba bila dobro obavljena, bogata, ukoliko bi to obećavalo jedno dobro plemenito vino. Dakle, verujem da bi takav poslodavac nagradio i radnika, a bogami zakonodavce koji su ovaj član ostavili i nisu izglasali ovakav amandman. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani ministri, dragi građani, dakle, ovde je rečena jedna velika neistina po pitanju moje diskusije po amandmanu.

Rečeno je da sam se podsmevao radnicima.

Niti sam se podsmevao onima koji orezuju, niti oni koji kopaju, niti sam se podsmevao onima koji prskaju, nisam se podsmevao ni onima koji beru, podsmevao sam se vlasnicima koji muljaju li, muljaju, muljaju. Muljao je ceo dan, a sad bi da menja član.

E, neće da može.

Očekujem od svih onih koji su služili vojsku, bili na vojnim vežbama da podrže ovaj amandman.

Predvideo sam da se osiguraniku uvećava trajanje staža osiguranja za vreme provedeno na služenju vojnog roka, vojne vežbe i za vreme učešća u ratu, ukoliko za to vreme nije stekao staž osiguranja po drugim osnovama.

Uvećano vreme staža osiguranja osiguraniku omogućava raniji odlazak u starosnu i prevremeno starosnu penziju a ne utiče na visinu penzije. Razlozi za ovo su mnogobrojni. Prvi razlog je da oni koji su služili vojni rok i bili sposobni, a to služenje vojnog roka je bilo i povezano sa nekom opasnošću, rukovali su oružjem, za to vreme oni koji nisu bili sposobni za služenje vojnih rokova su zarađivali svoje plate, imali doprinose koji su bili uplaćeni, imaju 15, ponekad 18 meseci, ponekad 12 meseci ranije pravo da odu u prevremenu penziju, odnosno starosnu penziju.

S tim u vezi, predložio sam da se uveća staž svima onima koji su služili vojni rok za vreme koje su proveli na služenju vojnog roka, vojnoj vežbi ili u ratu. To uvećanje ne bi uticalo na visinu penzije, već bi samo ljudi stekli da u isto vreme kao njihovi vršnjaci odu u penziju, odnosno da napune onih 40 godina radnog staža.

Drugi razlog za to je što su neki vojnici bili po ugovoru, a drugi vojnici su bili zajedno sa njima u rovu na odsluženju vojnog roka ili na vežbi. I jedni i drugi su jeli isti pasulj, skopčani sa istom opasnošću, izlagali se često i ratovima, ali jedan je imao staž, imao platu, dok drugi je recimo na košarama je bio samo pripadnik rezervnog sastava, nije imao pravo na staž i nije imao pravo u to vreme ni da primi platu. Mislim da treba makar delimično ispraviti nepravde vezane za one ljude koji su verno služili svoje domove ili koji su išli u ratove.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 1. se odnosi na obavezno osiguranje poljoprivrednika. Zakonom je predviđeno da nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno najmanje jedan član domaćinstva porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili mešovitog domaćinstva se smatra obaveznim osiguranikom u smislu penzijskog osiguranja.

Predložio sam da ukoliko su članovi domaćinstva stariji od 50 godina da nemaju tu obavezu, s obzirom da bi penziju stekli moraju da imaju 65 godina i najmanje 15 godina staža. Ukoliko su članovi domaćinstva svi, dvoje ili jedno ili više njih, ukoliko su stariji od 50 godina, onda je sasvim bez predmeta da se ljudi nateraju da moraju da se obavezno osiguraju i ako ne mogu da budu korisnici te penzije.

Dakle, možemo biti generacijski solidarni, ali po meni je neprimereno stare zemljoradnike terati da se osiguravaju ukoliko ne mogu nikada da budu korisnici te penzije. Da bi se ta situacija prevazišla u stavu 2. sam predvideo da ukoliko su stariji od 50 godina da imaju pravo da dokupe neophodan broj staža i na takav način se osiguraju, a da kasnije imaju pravo na penziju, jer ukoliko imaju 52 godine u 65 godini će imati 13 godina staža i neće imati pravo da ostvare penziju. Zato sam predvideo da ukoliko žele mogu taj staž da dokupe.

Takođe sam dodao da svaki osiguranik može da dokupi staž, ko nije zadovoljan sa 15, 18 godina staža može da dokupi staž i da se tako ojača poljoprivredni fond.

Takođe sam predvideo da pravo na osiguranje iz ovog člana mogu da imaju radnici koji rade na poljoprivrednom gazdinstvu i da se na takav način…

Dame i gospodo narodni poslanici, starosna penzija je penzija sa 65 godina starosti i 40 godina staža. Prevremena starosna penzija je 60 godina i 40 godina staža. Predvideo sam amandmanom da svi koji nastave da rade posle 65 godina da im se po istom osnovu kako se umanjuje penzija i uvećava, da svako ko posle 65 godine radi i ima više od 40 godina staža, da mu se penzija mesečno uvećava za staž 0,34%, kao što se i umanjuje ukoliko nema 65 godina. Dakle, da se nagradi onaj ko radi duže od 65 godina i onaj ko je duže uplaćivao staž od 40 godina.

Takođe sam predvideo da lica koja su otišla u prevremenu penziju sa 60 godina sa 40 godina radnog staža i koja će imati manju penziju za 20,4% od istog osiguranika koji je počeo da radi pet godina kasnije, predvideo sam da u situacijama kada neko ima 60 godina starosti, a sa tom starošću ima recimo 44 godine staža, da mu se za one četiri godine po istom principu dodaje 0,34% mesečno, s obzirom da ima čak četiri godine staža više nego onaj ko ima punu penziju, koji je ostvaruje, a on će biti kažnjen tako što će imati penziju manju za 20,4%, iako ima četiri godine staža više.

Što je ovo bitno? Bitno je iz razloga tog što lica koja dođu do 60. godine imaju 40 godina staža, mogu da se odjavljuju i da čekaju 65 godinu, da ne uplaćuju staž, da steknu punu starosnu penziju i time mi u kasi PIO fonda gubimo.

Predložio sam da svaka godina posle 40, svaki mesec bude nagrađen sa 0,34% mesečno, kao što i lica mlađa…

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da moj prethodnik kaže nešto povodom štete u poljoprivredi, s obzirom na našu profesionalnu zajedničku orijentaciju.
Pred nama su dva dokumenta. Jedan je zakon, a drugi je izveštaj. Pokušaću da budem objektivan i Vlada treba da bude zahvalna, ne samo na pohvalama, već i na savetima i kritikama, pa čak i onim kritikama koje nisu dobronamerne, a ni utemeljene.
Odmah na početku moram da objasnim mom kolegi, sabratu po profesiji, poljoprivredniku da je velika razlika između Sremske Mitrovice i Šapca, Save i Dunava, jer nisu toliko ugroženi bujičnim pritokama, kao što je to slučaj sa Kolubarom, Tamnavom itd. Mislim da sam dovoljno kvalifikovan, s obzirom da mislim da u ovoj Skupštini nema poslanika koji nije u ovoj poplavi imao toliku štetu, a kod mene se poplava desila na zakupljenom poljoprivrednom zemljištu i ne tretira se kao poplava, jer je došlo do velikog vodostaja Save i podzemnih voda koje su ušle u njive i napravile štetu. To se čak ne beleži kao poplava, niti imam pravo na nadoknadu povodom toga. Mislim da nema poslanika koji je u bližoj familiji imao žrtvu, na sreću, nema ga, sem mene. Mislim da sam potpuno kvalifikovan, čak bih mogao biti oštriji od nekih drugih poslanika povodom ove teme, ali očigledno da oni koji su prošli, na sreću, sa manjom štetom su daleko kritički raspoloženiji od mene samog.
Podsetiću da je Vlada formirana 16. aprila. Da je to bila neka od prethodnih vlada, taman bi imala vremena da sastavi ovakav izveštaj od 320 strana. Mislim da te prethodne vlade za dva meseca ne bi sigurno, ne samo se branile od poplava, već ne bi uspele da otkucaju i da srede izveštaj koji nazivaju kupusarom, ne bi uspele da srede takvu vrstu izveštaja, ni da ga napišu. Kao što smo čuli ranije, uopšte nisu napisali izveštaje povodom nekih nesreća slične vrste koje su se dešavale za vreme neke prethodne vlade, odnosno za vreme neke prethodne vlasti.
Na Odboru za poljoprivredu smo razmatrali ovaj izveštaj od 320 strana. Bez obzira što je obiman, ima nekih svojih nedostataka, pa ću ja početi od životne sredine koja je obuhvaćena samo sa pola stranice. Dakle, Ministarstvo za poljoprivredu i životnu sredinu u svom izveštaju o životnoj sredini je napisalo izveštaj na pola stranice. S tim u vezi, moram da pitam, s obzirom da se priča da je sanitarna deponija „Duboka“ u nekoj krizi, odnosno da je sklona klizištu, da li je to tačno, s obzirom da je bivši režim izdvojio za nju negde oko 25 miliona evra? Ukoliko je tačno da se tamo pojavilo klizište, onda imamo problem uzalud bačenih para. Šta je sa drugim sanitarnim deponijama? Da li od ovih poplava ima određenih šteta, s obzirom da je životna sredina veoma bitna?
Takođe, imali smo zamerke na izveštaj koji je bio veterinarske prirode. Nisu nam se neke cifre složile, ali sveobuhvatno nismo videli do sada neki izveštaj koji je bio sveobuhvatniji. Velika voda je velika nevolja. Dakle, ona može da bude i velika korist. To zavisi od toga kako to ljudi prime i kako se pripreme za to.
Nijedna vlada, posebno ne ona od 16. aprila, a ni vlada koja je bila pre 16. aprila, a ni vlade koje su vladale od 2000. godine ne snose isključivu odgovornost za nesreće koje nam se dešavaju. Poplave i suše ne možete izbeći, ali njihove posledice možete umanjiti ukoliko se na vreme i permanentno pripremate za takvu vrstu nesreće, obezbedite i preventivno delujete. Ukoliko čekate da vam se one dogode, a to se radi 30, 40 godina, onda kada vam se dogode, donesu daleko veće štete, nego što bi to uradile da se na vreme to radilo.
Pre dva veka, sa ašovima, lopatama, motikama i kolicima, Austrougarska je poprilično sredila vodotokove u Vojvodini.
Dakle, mi koji živimo u Vojvodini to znamo, kao što znamo da je popriličan broj kanalske mreže, odnosno dužina kanalske mreže u kilometrima, posebno one sekundarne, pored njiva, zatrpan. Krivica je malo i do bivših ministarstava građevine koji nisu propisali da je svako pored svoje parcele u obavezi da iskopa šanac, jarak, da se na određeni način voda sklanja sa parcela i da se na takav način buduće posledice poplava smanje.
Ako su se za vreme Austrougarske mogli srediti vodotokovi, koji su danas zapušteniji nego u to vreme, srediti kanalska mreža u Vojvodini, koja je u popriličnoj meri bila čak i močvara, šta to danas u opštoj eri besposlice, gde nam je narod nezaposlen, gde su nam građevinske firme bez posla, posebno one koje se bave niskogradnjom, šta nam je sve to malo novca trebalo, a koliko ja znam, bivšem režimu je čak neki novac i vraćen, za neki se ne zna gde je tačno upućen od Svetske banke, šta nam je to trebalo da uz malo novca, uz te nezaposlene ljude i nezaposlene mašine, sredimo te vodotokove tako da Vlada formirana 16. aprila ne bi bila suočena sa posledicama elementarne nepogode?
Ukoliko se na vreme ne postaramo o poplavama, ukoliko ne saniramo, ukoliko na vreme ne uredimo vodotokove, očistimo kanalsku mrežu, onda su posledice neminovne, a u takvim situacijama možemo da krenemo od Boga pa od Boga da tražimo ostavku, pa posle Boga, od Vlade od 16. aprila, pa posle toga ostavku one Vlade koja je bila do 16. aprila, a onda možemo da tražimo ostavku i svih ministara koji su vladali do 2012. godine.
Ako ne možete da koristite vodu, onda voda često može da koristi one koji vodu nisu umeli da koriste. Voda i vatra su velike nevolje, ali je po meni voda još veća, jer voda može vatru da ugasi, a obrnuto je to malo teže.
Što se tiče ovih izveštaja, ja ću probati malo oko energetike, s obzirom da je ministarka ranije bila ministar energetike, ukoliko mogu, imam pravo da delim savete, ja bih krenuo od saveta da uvezete električnu energiju odmah, da prenesete Vladi da uvezete električnu energiju odmah, dok je cena po 40 evra, a da sušeni ugalj iz Kolubare podelite stanovništvu, odnosno korisnicima koji to koriste za grejanje, a mislim da su potrebe od 500 do 800 hiljada tona.
Po meni, bolje je da uvezete struju sada kada je cena 40 evra megavat-čas, ako sam tu mernu jedinicu dobro zapamtio, jer, ukoliko to ne učinite, za očekivati je da tamo krajem oktobra ili u novembru svi oni koji nisu imali ugalj i koji ga na leto ne obezbede, pređu na grejanje električnom energijom, što će nas dovesti do toga da ćemo uvoziti električnu energiju u povećanoj količini u zimu, kada je cena od 60 do 80 evra po megavat-času. Znači, bolje je to uvesti sada, kada je jeftinije, a narodu podeliti ugalj, jer sem što će se na istu količinu struje uštedeti neki novac, sprečićemo i to da prelaskom na električnu mrežu preopterete sistem. Dakle, mi možemo po onome što struka kaže da uvezemo električne energije koliko hoćemo, ali ne možemo da je transportujemo do potrošača i može doći do ozbiljnih havarija. To bi bila ona vrsta saveta koju sam izneo na početku, kad već opozicija nije iskoristila priliku da podeli tako neki savet.
Ministarka poljoprivrede nije ovde, ali, predložio bih da podelu semena, goriva itd, svakako zemljoradnicima vrši ali da se setva ne zanavlja, s obzirom da rana setva ponekad omane, a kasna setva gotovo uvek. S obzirom da se bavim poljoprivredom, gotovo je nemoguće napraviti bilo kakav agrotehnički rok sada, već savetujem da onima koji su pretrpeli štete od poplave, koji su obeleženi, za razliku od mene, to se seme dodeli, ukoliko mu nije prošao rok trajanja, da se ti repromaterijali, đubrivo, seme i gorivo podele i dodele za sledeću sezonu, jer sada optimalno možete da sejete samo uljanu repicu.
Što se tiče novca za odvodnjavanje, o tome je kolega Petrović govorio i ja ću se u potpunosti složiti s njim, bez obzira što ta kritika dolazi od opozicije, koja je nekada bila vlast i koja takođe nije kontrolisala da li se novac koji je namenjen za odvodnjavanje i navodnjavanje koristi u te svrhe, ima velikih indicija da je gospodin Dinkić taj novac na određeni način prisvojio i ubacio ga generalno kao opštu budžetsku stavku, dakle, da nije odvajan na poseban račun i da često nije dolazio do korisnika.
Takođe treba voditi računa i o nasipima. Cenim kritiku opozicije, ali oni ne žele da kažu da je to tamo gde su bili vlast, navešću primer Obrenovca, da se godinama nasipi nisu održavali, da imamo situaciju da je po nasipima pravljen put. Dakle, mi koji živimo u Vojvodini, koja je nekada bila sređena po pitanju nasipa, znamo da tu postoje određene rampe, da se nikakav saobraćaj ne može vršiti po nasipima, a ovde je jednostavno nasip bio zarezan na odgovarajuću visinu, da bi se napravio što širi put i naravno da se saobraćajem oštećivala takva vrsta nasipa i da u te nasipe nije godinama uložen nijedan dinar. Recimo i to da su milionske sume izdvajane za zaštitu hrastova lužnjaka, pet ili šest hrastova koji se nalaze u blizini nasipa, pa su čuvari koji su čuvali te hrastove kod Jozića kolibe dolazili kolima, saobraćajući po nasipu koji je bio zarezan, po kome je napravljen put, što je svakako prekršaj i što je neodrživo. Dakle, po tome su saobraćali i upravo je jedno pucanje nasipa bilo baš upravo na tom mestu, slučajno ili nije slučajno. Uglavnom, da se taj nasip nije zarezivao, da se nije pravio put, da se nije vršio saobraćaj, da se nije više vodilo računa o hrastovima lužnjacima a manje o nasipima, možda bi šteta po Obrenovac danas bila manja, možda bi čak i broj žrtava bio manji, ali, svakako bi materijalna šteta bila manja.
Kad smo već kod tih hrastova lužnjaka, neodrživo je da neko samo za lečenje jednog hrasta izdvoji 1,4 miliona dinara, a da pri tome u toj godini ne odvoji ni jedan beli dinar za održavanje nasipa, vodotokova, itd.
Takođe, na određeni način meni smeta i bode oči to što niko neće da spominje korita reka. Neko iz opozicije je to pominjao, ali niko ne želi da kaže da ta zapuštenost traje godina i zašto niko ne govori o ovim splavovima koji se protežu duž Save od Beograda do Obrenovca? Ja kao laik pitam da li je moguće da ti splavovi i ti objekti na određeni način usporavaju tokove Save? Ukoliko usporavaju takav tok, onda vodostaj raste. Ukoliko vodostaj raste, onda i Kolubara zbog povećanog vodostaja Save ne može da se uliva. Dakle, da li su ti splavovi nastali od 16. aprila do danas, ili su oni možda u poslednjih 10-15 godina permanentno podizani? Da li na određen način učestvuju u sporijem toku Save i zajedno sa neodržavanjem korita i kanalske mreže učestvuju da nam rezultati ovakvih nesreća, odnosno posledice, budu daleko veće nego što bi bile da takvih sitnica i krupnica nije bilo?
Što se tiče daljih zamerki, jedino što bih preporučio Vladi da dopuni u izveštaju jeste da povede računa o Zakonu o vodama. Tvrdim da taj zakon nije dobar. Mi smo na odboru o tome govorili, da je zakon pocepao jedinstveno vodoprivredno preduzeće u tri vodoprivredna preduzeća. Umesto „Srbijavoda“ sada imamo „Srbijavode“, „Vojvodina vode“ i „Beogradvode“, što možda ne bi bilo loše da su im data ovlašćenja isključivo kao nekog lokalnog tipa. Međutim, ukoliko podelite glavna ovlašćenja od odbrane od poplava, izgradnje nasipa itd, onda zahvaljujući tome što imate tri vodoprivredna preduzeća, što imate, na primer, tri inspekcije i tri budžeta ili sam možda pogrešio, ima dva, ali uglavnom taj jedinstveni Zakon o vodama je pocepao jedinstveni način odbrane i održavanje naših vodotokova, reka i kanalske mreže.
Jednostavno se može desiti, a u Obrenovcu se prepliću „Srbijavode“, „Beogradvode“ i „Vojvodinavode“, možemo da ako se ubuduće budemo branili od poplava doći u sledeću situaciju da dođe do nekog rivalstva i da recimo „Vojvodinavode“ igrade malo veći nasip nego sa druge strane „Srbijavode“ i da pokušamo da potapamo jedni druge.
U svetu je poznat primer da u odbrani od poplavi i izgradnji nasipa se više država udružuju da bi rešili određeni problem. Gotovo mi je neverovatno da u jednoj državi pocepate sistem na tri dela i da je on pocepan i po pitanju odbrane od poplave i izgradnji nasipa, pa i u ovim glavnim vodotokovima, a ne samo u manjim rekama i potocima.
Dakle, poplave i suše se stvarno ne mogu izbeći. Takođe želim da zahvalim vojsci, ali takođe moram vojnicima, posebno onim profesionalnim da kažem da kad god dođe nevolja mi se onda Bogu i vojniku klanjamo. Kada nevolje prođu Boga zaboravljamo, vojnika zapostavljamo, ali to nije razlog da se na određen način zahvalimo posebno vojnicima, naravno i svima onima koji su učestvovali u spašavanju i odbrani od poplava.
Naravno da ću ja glasati za ove zakone, jer to je jedini način da u što kraćem roku obnovimo neki život onima koji su u velikoj nevolji, koji su pogođeni ovom poplavom. Uopšte, situacija sa vodotokovima je zapuštena, a nasleđena je kao takva, naravno i 16. aprila zapuštena kao što je zapuštena i napuštena naša država, nedovršena i ja često imam običaj da kažem da u ovoj državi nema države, da paralelno sa državom moramo da pravimo sve pa i odbranu od poplava.
Dakle, država je jednostavno samlevena u prašinu, a da bi od prašine nešto napravili morate prvo da zamesite glinu, ispečete crep, ciglu pa tek onda možete da praviti građevinu. Dakle, i država je tako složen proizvod koji dugo treba praviti.
Na kraju da zaključim, ukoliko želimo nešto više i mi moramo biti nešto više nego što smo bili do sada. Hvala vam.