Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o amandmanu koliko i moji prethodnici.

Onda ćete da narušite pravo Ustavom zagarantovano, pravo na jednakost. Meni je inače ovde osporeno da imam pravo da tumačim amandmane po više zakona, i to je uradio upravo onaj koji je predložio ovaj amandman.
Naime, ovde se govori o određivanju osnovne plate.

Ne znam o čemu su govorili prethodnici, ukoliko ja nemam pravo da govorim na isti način o osnovicama plate na koji su to govorili oni, s obzirom da su predložili da se član 6. briše, i član 7, i član 4, i član 3, i član 2, i član 1, izbrisali su pravo zaposlenih na platu i ukoliko dozvolite, ja pretpostavljam da su oni to pravo izbrisali zato jer imaju određene namere.
Ja verujem da je kandidat za veselog premijera trulog DOS-a, kako je sam rekao, ovo predložio sa istom idejom sa kojom su lustrirali radnike iz fabrika. Zašto danas imamo u javnom sektoru male plate? Zašto su penzije male? Zašto oni predlažu da se te plate ne primaju? Zašto predlažu da svako pravo što se plate tiče bude izbrisano? To proizilazi najverovatnije iz njihove želje da se domognu tog novca na sličan način kao što su to radili i ranije.
Ja neću govoriti o „Sablji“, jer pretpostavljam da je moj kolega, uvaženi poljoprivrednik, mislio na onu kafansku sablju, to je specijalitet kuhinje u mnogim restoranima i kafanama, koje on rado posećuje i umesto na sednice, on dođe pravo sa tog specijaliteta iz kafane i to zalije dobrim vinom i onda imamo problem sledeće vrste, koji kaže – da se plate ne mogu isplatiti. Na osnovu uvida u registar poljoprivrednih gazdinstava, utvrđeno da je registracija poljoprivrednog gazdinstva tog i tog izvršena tek u sedmom mesecu 2007. godine. Prema gore navedenom, proizilazi da ovo gazdinstvo nije imalo osnova za sticanje prava na podsticajna sredstva u 2007. godini, tj, da nije ispunjavalo osnovni uslov za podnošenje zahteva, obzirom na to da se zahtev odnosi na površinu zemlje, koja u trenutku podnošenja zahteva nije u posedu ovog pravnog lica.
Dakle, ovo je ono zbog čega određeni službenik više ne prima platu, jer je ovo pravo potpisao uvaženom kolegi poljoprivredniku, kandidatu, kako je sam rekao, za posvećeno zlo trule stranke bivšeg režima i trulog DOS-a, kako je to sam noćas nazvao više puta.
Ono što smo ovde čuli je pokušaj nastavka čišćenja i lustracije radnika ne samo iz fabrika, već onih koji su nam ostavili 781 hiljadu zaposlenih u javnom sektoru, zaboravili su da su to učinili oni i žele sada da mi koji vadimo kestenje iz vatre, da sada nemamo pravo da javnim službenicima isplatimo platu jer svi njihovi amandmani glase briše se. Što se inteligencije tiče, kada bi se ona utvrđivala, ja mislim da bi moj kolega bio negativan. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam dirnut - moj kolega poljoprivrednik priča o smanjenju subvencija u poljoprivredi. Konačno da se vrati u struku i to treba da raduje. Ali, zašto su smanjeni podsticaji u poljoprivredi? Tačno je. Ali - zašto? Zato što su u ranijem periodu prekomernim korišćenjem napravljeni dugovi, pa su uzimane subvencije koje su uzimali milioneri, a milioni nisu dobijali ništa, milioneri jesu i on sam je dokaz za to. Iz toga se izrodio stan koji je, čini mi se, pripadao poznatom sportisti, od 500 hiljada evra, na Vračaru, sa tri garaže. Malo je jedna - tri.
Ostali su dugovi od 10,2 milijarde, od četiri milijarde i od četiri i po, što je već isplaćeno. Ova Vlada je isplatila oko 18,5 milijardi dugova za podsticaje, jer MMF ne dozvoljava da se podsticaji isplate u potpunosti onoliko koliko bi mi želeli jer nam od toga oduzimaju dugove za one milionere koji su navodno podizali vinove zasade i zbog koga je proisteklo određeno hapšenje činovnika, koji je takvu vrstu podsticaja dozvolio.
Najviše prigovora i na član 9. i na sve druge članove, gde oni traže da se briše - plate, koeficijenti itd, imamo upravo od onih koji su brisali sve redom pred sobom, ustanovljavajući predatorski kapitalizam, gde su u korist svojih prijatelja, dobitnika tranzicije, počistili stotine i stotine hiljada radnih mesta, gotovo celu privredu, gde su, i uprkos tome što se država smanjivala, što su 165.000 otpustili samo iz privatnih preduzetničkih radnji, 400.000 radnih mesta ukupno, gde su 400.000 ljudi sa koeficijentima u privredi prebacili sa prihodovne na rashodovanu stranu i često ih čujem kako traže da se smanje porezi, a povećaju penzije i plate, gotovo neverovatna alhemija, jer su oni to radili zaduživanjem, pa misle da svi to treba da rade. Često slušam prigovore baš upravo tih koji su najzaslužniji što danas poljoprivrednici nemaju podsticaje u onom obimu u kome je Vlada predvidela, jer minus od te predviđene sume od 200 miliona evra mora da se oduzme još četiri milijarde, prošle godine deset milijardi, za dugove koji su nastali u vreme kada je plaćano sve i svašta, kada su radnici ostajali praznih stomaka, praznih džepova, da tumaraju po radničkim predgrađima, a da su dobitnici tranzicije otišli na Karakorum i Maldive, da grickaju jastoge.
Nisam video radnika i seljaka posle 2000. godine, od kada su došli oni na vlast, da ima čamac na Dunavu i da se popeo na Frušku Goru, samo da se popeo, a ne da je dobio subvenciju zato što se dva puta popeo na Frušku Goru, jer se moj kolega poljoprivrednik, koji se žali na podsticaje i koeficijente, govorim o koeficijentima i korekciji koeficijenata o kojima on nije govorio, on je tu korekciju tih koeficijenata dobio tako što se dva puta popeo na Frušku Goru - i to je koštalo 525.000 evra. Ispada da je svako penjanje na Frušku Goru bilo skuplje od onog Čedinog i da je državu koštalo 262.500 evra. Zato danas radnici ne mogu da odu na odmor i na Frušku Goru, da imaju čamac na Dunavu, dok se dobitnici tranzicije, prijatelji trulog DOS-a, kako je sam rekao, prijatelji mog veselog kandidata, kolege poljoprivrednika, kandidata za premijera, želim mu da u tome uspe, a i to će biti vlada u senci, vanparlamentarna, dok se oni brčkaju na Maldivima u jahtama, narod je ostao bez hleba, a u ovom poslu treba koeficijentima i korekcijom poboljšati stanje sirotinje, njihovo siromaštvo je neizdrživo za gledanje, kao što je neizdrživo za gledanje da neko na kvaran način, kroz podsticaje, uzme 525.000 evra, samo zato što se dva puta popeo na Frušku Goru. Hvala.

Član 103. i član 107. smatram da su prekršeni.
Naime, kolega docent je često meni osporavao pravo na ravnopravno tumačenje zakona i ispravki zakona koje zovemo amandmanima. Ja sam se držao onoliko dnevnog reda koliko i moj kolega poljoprivrednik. Ja nisam potegao pitanje podsticaja u poljoprivredi, već moj kolega poljoprivrednik. Ja sam samo govorio o koeficijentima, iskoristio priliku da kažem kakva je to kolekcija na Fruškoj Gori bila. To je bilo moje pravo, koliko pravo mog kolege poljoprivrednika da se obrati ovoj Narodnoj skupštini.
Inače, kad smo već oko pismenosti, koja se meni često spočitava, po principu da sam nepismen, nekulturan itd, pre svega želeći da me diskvalifikuju, moram reći kolegi poslaniku Pavićeviću, koji ljubi ravnopravnost demokratiji, ovo svetilište demokratije, kako sam to naziva, moram mu reći sledeće – kada upotrebljava barem on, kao predavač, kao docent na Fakultetu političkih nauka, mislim da je ispravniji izraz da kaže „prekršen je član“, a ne „povređen“. Mogu da budu povređena samo dva člana, a to su dva člana Nove stranke, posebno onaj koji u pet sati ujutru izađe u Skupštinu u nekom čudnom stanju, kada mu neko ispred Skupštine stane na ruku. Hvala.

Dame i gospodo narodni  poslanici, ko o čemu baba o uštipcima, i rešili su da se ovo oko plate funkcionera izbriše, obriše ili briše se, koliko sam ja razumeo. Mislim da sam dobro razumeo da se radi o članu 16, platama funkcionera.

Sada ću vam reći zašto dobacuju. Oni vrlo dobro znaju šta ću ja reći.
(Marko Đurišić, s mesta: Kakvu glupost, ne mogu ni da zamislim)
Vrlo dobro znaju, nemojte samo vi o gluposti, molim vas.
Njihovi funkcioneri ovih dana, potpredsednik stranke bivšeg režima, priča o mlekari. Funkcioner koji je primao platu 12 godina u opštini Inđija, dve godine u Pokrajini kao potpredsednik vojvođanskog vlastelina, kao potpredsednik te partije koju sami zovu prosvećnim zlom, ja ne, sami kažu da je to trulo, ja ne, ali mogu da se složim. Toliko je bilo trulo da su eto skidanjem kajmaka za vreme vršenja funkcije otvorili je mlekaru. Zamislite, skinu kajmak pre nego što otvore mlekaru.
Mogu oni dobacivati, ne mogu me zbuniti. To skidanje kajmaka je trajalo dok je trajala muža naroda, a posle ostalo i za mlekaru. Bilo je i za Dubai, skijanje u julu na plus 45 stepeni, naravno vaš funkcioner ne zna kolike su to plate bile…

Koliko ja znam osnovna plata funkcionera. Ja govorim o funkcionerima.
Plate su bile tolike da se moglo letovati u Dubaiju 10.000 evra na dan. Skijanje, kaže malo truba, miriše freon, a onda skijanje u Sloveniji. Toliko se skijao da misli da smo ga poslali na olimpijadu, Goran Ješić bi doneo medalju. Onda je ostalo i za zatvoreni bazen. Sve od plate funkcionera. Ne ja tvrdim, ovo je istina. Sve od plate funkcionera zatvoreni bazen u selu Putinci, opština Ruma. Evo gospodin Martinović zna. Takve je uslove imao da smo ga poslali na letnju olimpijadu i tamo bi osvojio, Felpsu bi bio glavni konkurent, prestigao bi Čavića, u isto vreme Čavić nije imao gde da pliva. Nije imao gde da trenira. E, tako su to oni radili i sada oni traže da se briše član 16. – plata funkcionera, znam i zašto, namučilo se to, Maldivi, ovo, ono. Bogatstvo tih funkcionera ne potiče od plata, to bogatstvo potiče od nesreća miliona ljudi da bi oni od sebe i svojih bližnjih stvorili milionere. Ja ne tvrdim da su oni prosvećeno zlo i da su truli, kako oni sami sebe međusobno nazivaju.
Lako bi mi nahranili siromašne, ali nismo mogli da nahranimo te koje sam naveo funkcionere bogate, alave. Njima nikada nije bilo dosta. Ne treba siromašni da se stide svog siromaštva. Do njega su došli napornim radom, ovi bogati funkcioneri i njihovi prijatelji treba da se stide svog bogatstva, jer su došli do njega napornim radom, ali tuđim, ogromnim radom miliona ljudi koji su ostali bez posla. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću po amandmanu na član 25. Iz iste partije dolaze dva predloga. Jedna grupa raspale partije predlaže da se član 25. briše, a drugi deo traži da se menja stav 1. Sad ne znam za koji su. Ako mi usvojimo njihovo prvo rešenje i izbrišemo član 25, kako ćemo onda da promenimo stav 1? Meni to nikako nije jasno. Ja bih voleo da se oni u vili Moše Pijade dogovore šta hoće, da li da brišemo član 25. ili da ga promenimo, kao što drugi deo hoće?
Što se tiče te njihove socijalno odgovorne Vlade, bojim se da je to bila Vlada opštenarodne propasti, a ne socijalno odgovorna Vlada. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo je isti problem amandman 91. jedan deo raspalog, kako to moj kolega poljoprivrednik kaže raspalog, trulog društva ili saveza partija, je tražio da se član 26. briše, a onda drugi deo iste te partije traži da se stav 1. menja. Sad opet ne znam kako ćemo ako izbrišemo član 26. kako ćemo promeniti stav 1. Meni to izgleda nemoguće, ja bih voleo da moj kolega okrene te fruškogorske gromade, da ih pita za čega su, prvo ili drugo rešenje i uzgred da upozore da ne izgaze Živkovićev vinograd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, hoćete li smiriti ovog? Gospodine Markoviću mogu li da nastavim ili da očekujem neki napad izbliza?

Meni nije dovoljno jasno, niti oni pokušavaju da objasne ovakve akrobacije.
Član 28. jedna grupa traži da se član izbriše predvođena Balšom od Maldiva. Ta grupa koji predvodi Balša od Maldiva pod uticajem tog žarkog maldivskog sunca traži da se ovaj član izbriše. Druga grupa traži da se promeni. Kako da promenimo član koji su prethodno izbrisali? Voleo bih da nam tu pravnu akrobaciju objasne oni koji su sada odjednom bili zabrinuti za plate zaposlenih u javnom upravi, u službama, a trebali su da budu zabrinuti onda kada su čistili radna mesta, kada su zemlju zaduživali, tako da obaveze ove godine po osnovu dugova i kamata, koje su naravno oni zadužili, je 707 milijardi dinara, što je tri puta više, gotovo, nego što iznose sve plate koje isplaćujemo iz budžeta službenicima.
Tako da ne volim kada nam sole pamet oni koji ne znaju kako se novac zarađuje, već samo kako se troši. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, nemojte stajati tu kao ukočen paradajz i da me ometate.

  Ne može on mene omesti.
Potvrđujem da kada neko uđe u pogrešan voz da će mu svaka stanica biti pogrešna. Moj prethodni govornik je svakako u pogrešnom vozu. Taj voz nije na Šarganskim osmicama, koje su ga malo zanele. On vrlo dobro zna. U Šarganske osmice uđeš, pa vidiš iz vagona šta se dešava oko tebe, u ostalim delovima voza. Voz o kome on priča je na Fruškoj Gori, u Mošinoj vili. Tamo će se odrediti ko je u pogrešnom vagonu, ko je u pogrešnim stanicama, a voz i svi ti prikačeni vagoni su debelo pogrešni, ja očekujem i veselog premijera.
Kad govorimo o otpremninama, a to je suština amandmana, prvo da kažem da su na isti član predložili tri amandmana. Toliko se raspadaju, takvom brzinom da ni ja ne mogu da pratim.
Predlagali su prvo po dva amandmana, iz iste partije, na isti član. U jednom članu se briše, a u onda u naredna dva se menja, odnosno u drugom se menja, a sad imaju jedno brišu, vojvoda od Maldiva, Balša od Maldiva, briše član, a onda ovaj drugi traži da se promeni stav taj i taj. Kako da promenimo stav zakona u članu koji je izbrisan? Meni to nikako nije jasno, kao što mi nije jasno kada o otpremninama govore oni koji su bili majstori za otpremanje radnika sa njihovih radnih mesta.
Država se smanjila, odvojila se Crna Gora, martovski pogrom su posmatrali onako, predlagali su neke dekoracije u UN da ne možemo da intervenišemo po pitanju Kosova i Metohije itd, ali broj je u javnom sektoru porastao za 200.000.
Država se smanjila, broj zaposlenih u realnom sektoru njih su otpremili. Recimo, samo 2003. godine 295.000, a od 2008. do početka 2012. godine još dodatnih 276.827 radnih mesta dakle, toliko su ljudi otpremili ovi koji su sad tobož zabrinuti za otpremnine radnika. Pri tome su uvećali javni sektor za 2.000 samo za vreme vladavine onog sedog bledog koji je vladao sms porukama, i nije uopšte držao sednice Vlade. Da li ste zato otpremi jedno 100.000 radnika da se tako zadužimo jer nismo zaradili, pa će to neka druga pokolenja, buduća da vraćaju, uključujući i nas sada. Kao da li ste za to i oni sms porukama kažu – da, za to smo i nastave u Mošinu vilu, nastave na Maldive, nastave na Brione, nastave na Devičanska ostrva, isplate se subvencije koje su nemoguće i danas su oni koji su zaslužni za onu poslovicu „obilazi kao kiša oko Kragujevca“, oni koji su zaslužni da ta poslovica sada glasi „obilazi ko radnik oko samoposluge“.
Sad oni nama drže predavanje o javnom sektoru, o otpremninama, a pri tome su na stotine hiljada ljudi lišili, ne samo radnih mesta, ne samo plata, već i dostojanstva da ne mogu svakog prvog ili 10 da svojim porodicama isporuče lične dohotke, time su oštetili fondove, jer nema toliko doprinosa jer su ljudi sa prihodovne strane prebačeni na rashodovnu i postali socijalni slučajevi i takvi ne služe na ponos svoje porodice, stidom dolaze i ne mogu da utiču na svoju decu, moral je totalno u porodicama srozan, jer kako roditelj koga ste otpremili tako lako iz proizvodnje i sa posla možda sa nekim dostojanstvom dođe svakog prvog, svakog desetog da svojoj porodici isporuči lični dohodak i odvede ih makar na ćevape, ako ne na Maldive, Brione, Dubai, kao što rade vaši funkcioneri. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, oni nama neće oprostiti ni sve svoje greške, čak ni pojedine. Dakle, to ograničenje je iz nekoliko razloga. Jedan od tih je što se rasipalo, što se u vreme dok su oni vladali nije živelo od zarađenog, već od zaduženog. Pa, kada u javnom sektoru nije bilo dovoljno u proizvodnji da se zaradi, oni kažu – ko vas šiša, mi ćemo vas zadužiti. Proizvod te države dok su oni vladali je bio dug. Sada je došlo vreme da se živi od zarađenog i mi imamo državu koja živi od prihoda koje ubira, ali mora da vraća ono u vreme kada se trošilo ono što nije bilo zarađeno.
Došlo je vreme – vrati koko što si pozobala. Ali, sada je problem što je koka koja je to pozobala to odnela na Maldive, na Brione, letovališta, potrošila na jahte itd, pa se, recimo, u Kovačici iselilo 5000 ljudi posle privatizacije, one slavne privatizacije tri šećerane po tri evra. Ona je pripala tadašnjem poslovnom ili finansijskom direktoru stranke bivšeg režima. Gle čuda, baš njemu! Ne znam šta su obećali ovom Beslimiju, ukoliko ne daj bože dođu na vlast, ali ja mislim da u tom slučaju, ne samo u Kovačici, već u Vojvodini, u Srbiji neće ostati, možda sem Beograda, nijedan stanovnik, s obzirom na ponašanje koje njima doliči.
I onaj jedan moj savet prijateljski – niko se nije kajao kada je umereno jeo i umereno govorio. Zato predlažem mojim kolegama iz opozicije da pokušaju da to dovedu u skladu sa tom poslovicom, jer u tom slučaju onaj voz koji je pogrešan i sve stanice koje su pogrešne, koji je trenutno parkiran na Fruškoj Gori, u Mošinoj vili, mogu vrlo lako da ispadnu iz tog voza, jer tamo mogu da izdogovaraju nešto, a da njih u tom vozu ne bude. Hvala.