Dakle, ja vas molim da zaštite dostojanstvo Narodne skupštine i da zaustavite hajku koja se vodi protiv Marjana Rističevića i protiv Maje Gojković i protiv svih poslanika SNS, a ja se nadam da građani Srbije gledaju kako se poslanici DS, poslanici Saše Radulovića izruguju svim građanima Srbije.
Ovo su oni koji su opljačkali Srbiju, to su ljudi koji tuku žene. To su ljudi koji su sprovodili nasilje. To su ljudi koji su sprovodili nasilje i 5. oktobra 2000. godine i 2003. godine i kada su tukli ljude na pijaci i kad su vređali Marjana Rističevića i kada su vređali Maju Gojković. Evo, to su ti isti koji nam drže lekcije o ne nasilju, o demokratiji, o ljudskim pravima.
Molim vas, gospodine Arsiću da preduzmete mere da se zaustavi hajka protiv narodnih poslanika iz poslaničke grupe SNS, pre svega protiv Marjana Rističevića i protiv gospođe Maje Gojković.

Gospodine Arsiću, ukazujem na povredu člana 27, zato što se nastavlja hajka protiv narodnih poslanika iz SNS i protiv gospodina Marijana Rističevića.
(Balša Božović, s mesta: Zato što je sraman!)
Gospodin Marijan Rističević je dva dana… Samo ti, Balša, pokazuj, to si naučio na Maldivima, verovatno.
Dakle, Marijan Rističević je, dame i gospodo i poštovani građani Srbije, dva dana stavljen na stub srama od strane onih koji su opljačkali Srbiju, koji su je upropastili i koji su vršili i dan danas vrše nasilje nad ženama, zato što je objavio egzaktne podatke kao član Upravnog odbora RFZO. Ja ću sad te podatke da ponovim, da bi građani Srbije znali za šta se vodi hajka protiv Marijana Rističevića.
(Balša Božović, s mesta: Sram te bilo!)
Samo neka oni viču. Balša je veliki heroj, on tuče ljude koji prodaju jabuke na Đeram pijaci zajedno sa Šuletom.
Molim vas, gospodine Arsiću, da iznesemo ove podatke.
Dakle, Marijan Rističević je najveći zlikovac u Srbiji zato što je izneo podatke da je u 2015. godini RFZO obezbedio lečenje u inostranstvu za 485 osiguranih lica, od čega 306 dece i 179 odraslih, što je ukupno plaćeno 505 miliona dinara. U periodu od 1. januara do 30. septembra 2016. godine, to je takođe rekao gospodin Marijan Rističević, i objavio na svom tviter nalogu, 472 osiguranih lica je lečeno u inostranstvu o trošku RFZO.
Potrošeno je 285 miliona dinara i u ovom periodu, dakle, za prvih devet meseci 2016. godine, RFZO je angažovao inostrane stručnjake koji su lečili osigurana lica u Srbiji u zdravstvenim ustanovama u Srbiji i tu uslugu je iskoristilo 11 osiguranih lica.
U njihovo vreme, kada su oni vladali, deca nisu mogla da se leče u inostranstvu. Sada mogu. Samo zato što je Marijan Rističević to javno izneo dva dana se vodi hajka protiv Marijana Rističevića i protiv SNS. Srpska napredna stranka to neće da dozvoli, pa neka viču koliko god hoće i Balša i Šule i ovaj lopov Saša Radulović i svi ostali.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107.
Ovde se postavilo pitanje od strane čoveka, koji je izgleda kompetentan za sve, da je jedan kandidat za Komisiju za hartije od vrednosti iz jedne privatne kompanije konkurisao za Komisiju za hartije od vrednosti i da je sa veće plate prešao na manju.
Mene sada zanima kako je moguće da je Jasmina Vujić, sa Berkli univerziteta, koja je bila zadužena za nuklearni program vojske SAD, dakle, pretpostavljam sa visoke plate, došla u Srbiju da bude savetnik Boška Obradovića, velikog Srbina, najvećeg Srbina u istoriji koga je srpska majka rodila, i zanima me kojeg je to investitora Boško Obradović doveo u Srbiju?
Aleksandar Vučić je doveo mnogo investitora, i sa zapada i sa istoka. Smanjili smo nezaposlenost, imamo investicija više nego što smo ih imali za sve vreme od 5. oktobra do danas. Ali, me zanima kog je investitora doveo Boško Obradović? Kome su Boško Obradović i Jasmina Vujić dali hleb u Srbiji? Čiju su porodicu oni usrećili?
Ovde se priča o tome da je Veroljub Arsić, zamislite gospođo Gojković, 30 godina državni funkcioner. Pa, to je ista ona laž, da li se sećate onog Srbina sa Kosova koji kaže da je glasao za Vučića, a imao je 115 godina. E, tako kao što je taj Srbina sa Kosova imao 115 godina i glasao za Vučića, tako je i Veroljub Arsić državni funkcioner 30 godina. Pa, Veroljub Arsić je, Veroljube koje si godište, 1968. godište? Pa, nije mogao da postane državni funkcioner sa 10 godina. Možda je to Bošku Obradoviću moguće, ali Veroljub Arsić nije državni funkcioner toliko dugo.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.
Povređen je član 107. Aleksandar Vučić se kandidovao 2016. godine i lista se zvala Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje i ta lista je dobila ubedljivo najveću podršku građana Srbije i zahvaljujući podršci građana Srbije Aleksandar Vučić je predsednik Vlade Republike Srbije. Tačno je da je Aleksandar Vučić danas u Ćupriji otvorio novu fabriku, kao što ćemo sa tim poslom da nastavimo i dalje. Vi nastavite dalje da mrzite, da obmanjujete građane, da iznosite neistine, da vređate, to je vaš posao. Naš posao je da unapređujemo Srbiju, da građanima Srbije omogućimo nova radna mesta, da omogućimo da Srbija ide napred u svakom pogledu, pa i u političkom, u ekonomskom i u kulturnom.
Što se tiče onoga što je govorio gospodin iz Dveri, to je laž koju je plasirao gospodin Boško Obradović. U Gračanici nije glasalo 200, kako on kaže, Šiptara ili Albanaca za Aleksandra Vučića, nego je glasalo 200 Roma, koji su za nas građani Srbije, kao što su i svi građani koji žive na Kosovu i Metohiji građani Srbije. Dakle, nisu u pitanju Albanci, nego su u pitanju Romi koji su zajedno sa nama Srbima bili žrtve progona i genocida na Kosovu i Metohiji i 1988. i 1999. godine, a na žalost i kasnije.
Vas, gospodine Milićeviću, molim da sednicu vratite u tokove kako je to predviđeno Poslovnikom, jer se nastavlja ona politička igra koja je počela juče, malo ću ja da prozovem tebe, malo ti mene, pa u nedostatku vremena svi zajedno ćemo da udarimo po SNS.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.
Povređen je član 107. Evo, ja vam nisam ukrao ništa. Do pre nekoliko godina sa istom strašću sam govorio negativno o Tomislavu Nikoliću, pa dobro vi se smejte, ali ono što mogu da kažem jeste sledeće.
Tomislav Nikolić je tu famoznu fakultetsku diplomu stekao 2007. godine. Godine 2008. bio je kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Republike Srbije. U maju 2008. godine bili su i parlamentarni i pokrajinski i lokalni izbori. Znate vi, gospodine Mirčiću, isto kao i ja kako se zvala lokalna lista „Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolić“. To je taj isti Tomislav Nikolić o čijoj diplomi govorite.
Govorite o „Telekomu“. Vi kažete Marko Đurić je izdao srpske interese na Kosovu i Metohiji kada je u pitanju „Telekom“, a ovi iz albanskog pokreta Samoopredeljenje kažu – njihove vlasti su izdale albanske nacionalne interese zato što je Marko Đurić ispregovarao dobru stvar za Srbiju. Biće osnovana ćerka firma „Telekoma“ na Kosovu i Metohiji u stoprocentnom vlasništvu „Telekoma“ Srbije.
Sada mi nije jasno kako je to Marko Đurić izdao interes Srba na Kosovu i Metohiji, kada je u pitanju srpska firma u stoprocentnom vlasništvu „Telekoma“ Srbije, državnog preduzeća Republike Srbije. Nije tačno da će pozivni broj biti sa stranom državom, nego sa teritorijom.

Ovo moram da kažem, gospođo Gojković, da ne bi ostalo u vazduhu da je bilo ko na Kosovu i Metohiji izdao bilo šta. Dakle, sačuvali smo ono što je moglo da se sačuva. „Telekom“ će i dalje da funkcioniše i srpski narod na Kosovu i Metohiji će…
(Poslanici Srpske radikalne stranke dobacuju.)

Slobodno neka dobacuju.
(Miljan Damjanović dobacuje.)

Javljam se zbog povrede člana 107, gospodine Arsiću. Mislim da je kršenje dostojanstva Narodne skupštine kada kažete da je Srbija, koja je valjda zajednička otadžbina svih nas, u stečaju. Srbija nije u stečaju. Srbija ide u dobrom pravcu, a dokaz za to vam je ono o čemu je govorio ovlašćeni predstavnik SNS, ono što je govorio moj uvaženi kolega Srba Filipović. Da Srbija ide u dobrom pravcu govori vam i današnji događaj u Ćupriji, gde je otvorena nova fabrika. U pitanju je kineska investicija. Kao što vidite, svakoga dana se u Srbiji otvaraju nove fabrike i nama ne smeta da li su investitori sa zapada ili istoka. Bitno je da dolaze u Srbiju, da u Srbiji vide perspektivu i da, ono što je najvažnije, u Srbiji otvaraju nova radna mesta.
Što se tiče spominjanja imena Aleksandra Vučića, pa vi ga više pominjete nego mi koji smo članovi SNS. Ja mislim kada bi se izvršio neki statistički…
(Srđan Nogo dobacuje.)
Nemojte da vičete, gospodine Nogo. Možda ne vidim dobro, ali još uvek dobro čujem.
Vi ga više puta spominjete, nego mi koji smo članovi SNS. Ja bih molio, ako je moguće, gospodine Arsiću, da nam napravite neku statistiku, koliko puta su poslanici, koji sede preko puta nas, spomenuli ime Aleksandra Vučića. Videćete da će ta statistika da pokaže da su njegovo ime spomenuli bar tri puta više nego mi koji smo iz SNS.
Ja razumem zašto oni to rade. Oni nikakvu drugu politiku nemaju…

… nego da svakoga dana po 100 puta kažu kako je Aleksandar Vučić najgori čovek na svetu.
Samo još jednu rečenicu.
Jeste li čuli da je neko od njih rekao da je Aleksandar Vučić nešto ukrao, da je neko preduzeće zatvorio, da je napravio neku mahinaciju. Ne, Aleksandar Vučić je neprijatelj zato što ne dozvoljava da se Srbijom upravlja onako kao što se upravljalo do 2012. godine.

Član 27, gospodine Arsiću.
Ja razumem da je zadatak poslanika…
(Poslanici DJB, s mesta: Koji član?)
Član 27. za one koji bi da iščupaju grkljan Marijanu Rističeviću, ali da Marko Atlagić gleda. To su juče objavili. To je vrhunac demokratije u Srbiji.
(Vladimir Đurić, s mesta: Ko je to objavio?)
Znate vi vrlo dobro ko je to rekao. Vidim da ste vrlo hrabri, ali samo na distanci. Morate malo glasnije da vičete.

Dakle, gospodine Arsiću, ovi što dobacuju juče su napisali da Marijanu Rističeviću treba iščupati grkljan, ali tako da Marko Atlagić gleda, a Marka Atlagića ne vole zato što uvek citira ekspoze premijera Vučića.
Ono što sam hteo da kažem, ja razumem zadatak onih koje savetuje Jasmina Vujić da napadaju Aleksandra Vučića, i to je politički legitiman, ali dozvolite da je politički legitimno…
(Tatjana Macura, s mesta: Povreda Poslovnika. Ovo nije povreda Poslovnika.)
Vidite kako su glasni ovi što se zalažu za demokratiju i za ljudska prava, ne može čovek od njih da dođe do reči.
Dakle, ja razumem da je njihov zadatak da napadaju Aleksandra Vučića, i to je politički legitimno, ali naš zadatak je da branimo politiku koja donosi dobro građanima Srbije. Dobro je da imamo političku stabilnost u Srbiji. Dobro je da sarađujemo sa EU, sa Ruskom Federacijom i Kinom. Šta smeta što je došao kineski investitor u Ćupriju? Kog investitora ste vi doveli…

… sa bilo koje strane sveta?
(Branka Stamenković, s mesta: Vreme.)
Dakle, voleo bih da mi kažu ovi što dobacuju vreme, što bi da čupaju grkljane, što bi da ne znam ni ja šta rade, sem što su opljačkali sva moguća preduzeća u Srbiji, kao stečajni upravnici, kog su to oni investitora u Srbiju doveli? Kome su u Srbiji dali hleb u ruke? Koga su to oni zaposlili?

Kršenje dostojanstva, gospodine Arsiću, Narodne skupštine i člana 107.
Kada nam o nepotizmu i sukobu interesa govori Saša Radulović, koji je sam sa sobom i svojom suprugom, kao stečajni upravnik, zaključio ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga kada je bio stečajni upravnik u društvenom preduzeću prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović“ 18989 Beograd, kada je bio stečajni upravnik u društvenom preduzeću Fabrika obuće „Moda“ Kovačica, kada je bio stečajni upravnik u „DPP Lune Milovanović“ Bavanište, kada je bio stečajni upravnik u društvenom preduzeću Fabrika obuće „Moda“ Debeljača. To je čovek koji nam drži lekcije o tome kako ne treba da bude nepotizma i kako institucija treba da funkcioniše.
Evo vam još jednog dokaza zašto Saša Radulović ne treba da nam drži lekcije o nepotizmu. Naime, kada je Saša Radulović bio ministar privrede, 2013. godine, tih nekoliko meseci, dok nije pobegao iz tog ministarstva, njegov savetnik je bio sadašnji poslanik, ne vidim dobro odavde da li je ovde, Aleksandar Stevanović. Taj Aleksandar Stevanović ima suprugu koja ima firmu „Pro net“, a bio je i u Nadzornom odboru inače 2013. godine Beogradske industrije piva „BIP“.
Evo, završavam gospodine Arsiću.
Onda je Beogradska industrija piva „BIP“ zaključila ugovor sa firmom „Pronet“ čiji je vlasnik Sandra Savanović Stevanović.
Molim vas, gospodine Arsiću.

Član 27, gospodine Arsiću.
Bio sam ometan dok sam diskutovao zato što je u toku bio performans Saše Radulovića.
Dakle, da završim. Lekcije o nepotizmu nam drži Saša Radulović čiji je savetnik bio Aleksandar Stevanović, član Nadzornog odbora BIP, a onda u vreme kada je muž član Nadzornog odbora BIP, onda BIP zaključuje ugovor o pružanju konsultantskih usluga sa firmom „Pro net“, čiji je vlasnik Sandra Savanović Stevanović, pa u dva navrata dobijaju, gospodine Arsiću, 690 hiljada dinara, evo vam ovde ugovora, evo vam faktura, evo vam analitičkih kartica. Od BIP-a su dobili samo u 2014. godini 1.380.000 dinara. Evo, ovo vam je udžbenički primer kako se upropaštavala, kako se uništavala srpska privreda i kako bi se sa takvim upropaštavanjem nastavilo i dalje da je nekim slučajem, ne daj Bože, Saša Radulović ostao ministar privrede.

Ukazujem na povredu člana 107, gospodine Arsiću.
Naravno, da postoji dogovor, to vide svi građani Srbije koji prate ovaj prenos, ja ću malo da prozovem tebe, pa ti posle prozovi mene pošto više vremena nemamo, a imamo malo poslanika. Da bismo dobili na vremenu malo će jedan da proziva drugog, malo drugi ovog prvog i to je politička igra koja je vrlo jasna. Naravno da mogu da se dogovore.
Jedan je u izbornoj noći tukao ženu.
(Boško Obradović, s mesta: Ovo je replika.)
A drugi ima predsednika koji je ženi, dakle, koji je ženi stavljao novac u grudi, u martu 2012. godine u hotelu „Đerdap“. Naravno, da takva dvojica mogu da se dogovore zato što su i jedan i drugi suštinski su protiv koncepcije da se zakonom spreči nasilje u porodici i nasilje nad ženama. Jedan je vršio nasilje, direktno, fizički, a drugi ima predsednika koji je ponižavao ženu, koji je sa nagog ženskog tela, on i njegove partijske kolege jeli šunku, sir, grožđe i lubenice i to vam je danas pokazao na fotografijama Marijan Rističević.