Zahvaljujem se, gospođo Raguš.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja kao član Vlade ne mogu da se složim sa jednom konstatacijom koja je pre nekih pola sata izneta ovde u Narodnoj skupštini, da je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine bio, kako je rekao narodni poslanik, okidač za proteste i za nasilje koje se konstantno dešava u svim delovima Srbije od novembra meseca pa do današnjeg dana.
Ja mislim da je jedan drugi događaj, ako već govorimo o događajima kao, uslovno rečeno, okidačima za određene političke pojave, da jedan drugi događaj zapravo predstavlja okidač koji je legitimisao nasilje i teror kao sredstvo političke borbe, a to je nešto o čemu sam već više puta govorio ovde u Narodnoj Skupštini, pokušaj ubistva predsednika, tada predsednika Vlade Aleksandra Vučića u Srebrenici u julu 2015. godine. Posle toga na ovim našim prostorima izgleda da je sve postalo dozvoljeno.
Zašto to kažem? Godine 2015. neko je pokušao da ubije u Srebrenici Aleksandra Vučića. U to nema nikakve sumnje. Dakle, kada pogledate one snimke, ono je pokušaj ubistva i hvala dragom Bogu i hvala onim policajcima i hrabrosti samog Aleksandra Vučića što se to nije desilo, ali namera da se ubije predsednik Vlade je nesumnjivo postojala.
Šta se posle toga dešava? Godine 2016. mnogi od vas se sećaju tog saziva, pre nego što je konstituisan novi saziv Narodne skupštine, Boško Obradović upada u zgradu Narodne skupštine u Kralja Milana u sedište RIK-a i traži da ga RIK proglasi, odnosno njegovu listu da je ušla u parlament, iako nije – ali, nema veze što nije, ja ultimativno tražim da proglasite da sam prešao cenzus u to vreme od 5% i hoću da uđem u parlament.
Posle toga imate intervenciju tadašnjeg američkog ambasadora, pa posle toga imate skup tamo ispred stare zgrade Narodne skupštine u Kralja Milana, sećate se, svi lideri opozicije su bili, bez obzira da li su levi ili desni, tamo je bio i Boško Obradović, tamo je bio i Bojan Pajtić, tamo su bili svi, apsolutno svi i posle toga Boško Obradović je ušao u Narodnu skupštinu. Taj isti Boško Obradović, koji je tada bio u savezu sa Draganom Đilasom, za koga danas narodni poslanik kaže da ne sprovode nikakvo nasilje, da ne poziva na nasilje, a ne da samo poziva nego je akter nasilja, učestvuje u nasilju ovde u Narodnoj skupštini i van Narodne skupštine.
Dakle, 2020. godine Marijan Rističević biva napadnut ovde ispred ulaza u Narodnu skupštinu. Dakle, bilo je mnogo događaja koji su pripremali teren za ono što nam se danas dešava i nije tačno da je pad nadstrešnice u Novom Sadu okidač za bilo šta.
Teren za ono što se danas dešava u Srbiji i ono što se dešava unazad nekoliko meseci pripreman je mnogo, mnogo ranije.
I ako izuzmemo 5. oktobar koji je bio klasičan primer obojene revolucije i sprovođenje nasilja i terora u politici kao legitimnog sredstva političke borbe mi zapravo od leta 2015. godine, kada se desio pokušaj ubistva predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, u Srebrenici, imamo stvaranje atmosfere da je nasilje, da je teror, da je sila legitimno sredstvo političke borbe.
To da Dragan Đilas, Goran Ješić, Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, Borko Stefanović i njima slični ne stoje iza nasilnih protesta i blokada to je apsolutna neistina. Ne samo da stoje, ne samo da ih iniciraju, nego, kao što sam rekao, u njima vrlo aktivno i učestvuju.
Mnogi su se pitali gde je viđeno sve ono što se dešavalo pre nekoliko dana ovde u Narodnoj skupštini kada su nas gađali suzavcem, šok bombama, kada su nas gađali jajima, kada su nas posipali prahom iz protivpožarnih aparata i mnogi ljudi su rekli to se nikada nigde nije desilo. Nažalost, desilo se. Desilo se u Ukrajini, u njihovom parlamentu, njihovoj Vladi, pa se posle toga desio Majdan, pa je posle toga na vlast došao neko ko je nekome u tom trenutku bio simpatičan, ko baš nije bio klasičan političar i onda su neki rekli – baš super što je došao takav jedan na čelo Ukrajine, pa je Ukrajina gurnuta u rat sa Rusijom. Pri tome, uopšte ne želim da pravdam ni na koji način ono što Rusi nazivaju specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini.
Ali, hoću da vam kažem tako se priprema teren da se uništi jedna država. Kada predsednik Republike Aleksandar Vučić opominje sve nas, posebno mlade ljude, posebno studente da se ne povode za onima koji bi da Srbiju vrate u 2000-e godine, mnogi misle da je to jedna prazna floskula i da to nije moguće da se desi. Nažalost, i te kako je moguće.
Da je neko rekao 2014. godine da će na istoku Evrope da bukti praktično bratoubilački rat između dva skoro identična naroda, vi biste rekli da je to nemoguće. Kao što, da se malo dalje vratimo u prošlost, da nam je neko rekao da je moguće u 20. veku bombardovati jednu suverenu i nezavisnu zemlju, kao što je bila Savezna Republika Jugoslavija, mnogi bi rekli tamo negde 1996. 1997. 1998. da je nemoguće. Međutim, i te kako je moguće.
Dakle, i ono što govori danas predsednik Republike je i te kako moguće. Lako je moguće da ako poverite vlast ovima poput Đilasa, Marinike, Borka, Miroslava Aleksića itd. da Srbiju vratite u 2000-e godine.
Gde imate primer takvih zemalja? Ja ću navesti samo dva. Siriju i Libiju. Dve zemlje koje su bile među najrazvijenijima u svetu, gde je zaista postojalo u pravom smislu te reči jedno ekonomsko i socijalnoj blagostanje, gde se imali visok životni standard, gde ste imali visoko razvijenu privredu, sjajne univerzitete, sjajan zdravstveni sistem, odlične puteve. Onda se desilo što su neki, zamislite tog licemerja, nazvali Arapskim prolećem i pogledajte na šta posle tog proleća liči jedna Sirija ili jedna Libija?
Na to bi nam ličila Srbija kada bi razni Đilasi, razne Marinike, Borko Stefanovići, Aleksići ponovo preuzeli vlast i zbog toga je važno, ja mislim, da i sa ovoga mesta i mi ministri i vi narodni poslanici, koji ste odgovorni, koji ste požrtvovani, koji ste odani Ustavu, zakonu i pravnom poretku ove države, da svi zajedno pošaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku studentima, studentima koji su blokirali svoje fakultete i koji misle da time čine nešto dobro za ovu državu, da im kažemo još jedanput da ne dozvole da budu izmanipulisani, politički iskorišćeni od strane onih koji hoće da unište državu Srbiju.
Nemojte da se povedete za onima koji su na delu pokazali šta mogu, nažalost mnogo toga lošeg da urade za državu Srbiju. Dvanaesti je čas da se vratite nastavi, da se vratite učenju, da se vratite polaganju ispita. Lako može da se desi da zbog Đilasa, da zbog Marinike Tepić, da zbog Borka Stefanovića, Miroslava Aleksića, da zbog ovih medijskih trovača sa N1, Nove S, iz „Danas“ izgubite školsku godinu. Kao neko ko ima decu koja će ove godine, nadam se upisati fakultet, kažem vam kao roditelj, nije isto kada izgubite godinu u trenutku kada imate 20 ili 21 godinu i kada ste u mojim godinama. Kada imate skoro 50 godina, kao ja onda nema neke velike razlike, da li imate 50, 52 ili 55, ali kada imate 20 godina, pa izgubite godinu dana lako može da vam se desi da vam se upropasti buduća karijera, da stanete sa učenjem, da stanete sa svojim redovnim obavezama, obuzmu vas emocije, neko vas proglasi za heroja, kao što su vidite zloupotrebili onu Milu Pajić, danas je nema nigde, jedno vreme je bila maltene nova Jovanka Orleanka, žena, devojka koja je nosila baklju slobode, Đilas ju je odbacio kao staru krupu, više je nema nigde. Nemojte da se to desi i vama.
Dakle, vreme je da se vratite nastavi, da se vratite učenju, da postanete dobri pravnici, dobri inženjeri, dobri lekari, vi ste budućnost Srbije. Najmoćnije oružje koje jedna država ima jeste obrazovana, normalna i pristojna mladost i zbog toga je važno da se vratite svojim obavezama, da se vratite u svoje fakultete, da budete na ponos i svojim roditeljima i svojoj otadžbini.
Što se tiče, i time ću da završim, nadovezao bih se samo na ono što je rekao prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali. Mi smo juče na sednici Vlade, ovo želim da kažem pre svega zbog narodnih poslanika koji su se dotakli tema iz oblasti poljoprivrede, mi smo juče na sednici Vlade, pored ove važne odluke o kojoj je govorio gospodin Siniša Mali, a koja se odnosi na školarine studenata, doneli još jedan važan propis, doneli su Uredbu kojom smo izvršili izmenu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Opredelili smo ukupno milijardu dinara za dva važna programa u našoj poljoprivredi 500 miliona dinara je namenjeno za kupovinu novih traktora, a 500 miliona dinara za izgradnju, odnosno rekonstrukciju farmi, ja mislim da je to jedna dobra poruka našim poljoprivrednim proizvođačima da država i na taj način pokazuje svoju brigu o njima, a mi smo inače juče donoseći tu uredbu u stvari ispunili ono što je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao prilikom obilaska Srednje-banatskog i Severno-banatskog upravnog okruga pre nekoliko nedelja da ćemo uložiti dodatna sredstva u našu poljoprivredu i mi smo to juče i učinili. Sledeći korak je da usvojimo odgovarajući zaključak na Vladi i posle toga i molim vas da prenesete svi vi koji imate kontakte sa našim poljoprivrednim proizvođačima ili se sami bavite poljoprivredom da će uskoro biti raspisana dva javna poziva. Jedan javni poziv u vrednosti od 500 miliona dinara ide za nabavku novih traktora, gde ćemo značajno subvencionisati nabavku novih traktora i 500 miliona dinara će biti drugi javni poziv za izgradnju, odnosno rekonstrukciju farmi, što je naročito važno za naše stočare.
Samo želim da demantujem nešto što se pojavilo u ovim trovačkim medijima pre nekoliko dana na N1 televiziji, a posle toga se pojavilo i na društvenim mrežama. Radi se o tome, izvinite što ću da koristim mobilni telefon, ali pročitaću vam ono što se pojavilo na društvenim mrežama, a što je u stvari prepričano sa N1 televizije. Kaže – od ranog jutra Vučić dovlačio traktore koje je poklonio SNS lažnim poljoprivrednicima. Dakle, nikakve traktore Aleksandar Vučić, Ministarstvo poljoprivrede, niti bilo ko iz SNS ne dovlači u Beograd. Mi ne želimo bilo kakve sukobe, mi ne želimo nasilje. Dakle, ovo je laž, koju kao ministar poljoprivrede želim da demantujem. Jedini traktori o kojima mi govorimo su novi traktori koji će vrlo brzo biti dodeljeni našim poljoprivrednim proizvođačima.
Mi smo u toku 2024. godine imali mnogo razgovora sa našim poljoprivrednicima, mislim da smo iznašli mnogo dobrih rešenje za njihove zahteve, da smo rešili mnoge njihove probleme. U subotu mislim da će pobedi slobodna i slobodarska Srbija. Znam da je sada svima nama pomalo teško da osećamo neizvesnost, ali kao što je rekao i predsednik Republike Aleksadar Vučić mrak je pred zoru najgušći, ja mislim da će u subotu i u nedelju svima nama većinskoj, ubedljivo većinskoj Srbiji zaista da svane sunce slobode i da se od ponedeljka svi vratimo svojim redovnim aktivnostima, da unapređujemo, da razvijamo, da guramo napred jednu normalnu i pristojnu Srbiju. Živela Srbija!

Ja se izvinjavam, gospođo predsedavajuća. Izvinjavam se i kolegama narodnim poslanicima i kolegama iz Vlade. Znam da je važno da se danas glasa i jasno mi je, takođe, da ovim javljanjem za reč kršim Poslovnik, ali mislim da je važno da kažem samo nekoliko rečenica. Neću vam oduzimati mnogo vremena.
Vezano za Predlog zakona o dopuni Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju…

Dame i gospodo narodni poslanici, sećam se pre dosta godina je Tomislav Nikolić u Narodnoj skupštini rekao da veterinari ovakvima nešto urade da bi se malo smirili i mislim da je čovek bio potpuno u pravu.
U kontekstu onoga što se juče dešavalo u Narodnoj skupštini, u kontekstu činjenice da je pre nekoliko dana izrečena prvostepena presuda protiv Milorada Dodika predsednika Republike Srpske zbog...
Mogu da ponovim?

Da, da mogu da ponovim, pa Toma Nikolić je pre dosta godina, ja sam tad bio mlad poslanik rekao da u ovakvim situacijama veterinari nešto čine da bi se taj neko malo smirio. I sada shvatam da je čovek bio potpuno u pravu.

Ja sam citirao sam, citirao sam ...

Citirao sam gospođo Paunović, a nekako je znate, veterina u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede tako da mislim da imam pravo da o tome govorim.
E, sada u kontekstu činjenice tu sam stao, dakle, u kontekstu činjenice da je pre nekoliko dana izrečena presuda Miloradu Dodiku, u stvari presuda srpskom narodu i presuda Republici Srpskoj.
39/2 MO/JG
Želim da pitam političko Sarajevo, želim da pitam njihove sponzore, kosponzore kako ih sve zovu, pošto se 2025. godine dakle u ovoj godini navršava deset godina od pokušaja ubistva predsednika Republike Aleksandra Vučića u Srebrenici, dokle se stiglo sa istragom protiv onih koji su pokušali da ubiju u to vreme predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića u Srebrenici? Neka ne misle da smo mi to zaboravili.
Kao što smo ponosni na činjenicu da je Aleksandar Vučić te 2015. godine izašao iz Srebrenice podignute glave, nije hteo da je spusti ni u trenutku kada su na njega bacali kamenice i kada su pokušali da ga ubiju. Dakle, imamo presudu protiv Milorada Dodika zbog navodnog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika Međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, pitamo šta je sa presudom protiv onih koji su hteli da nam ubiju predsednika države, koji su hteli da ubiju čoveka u kome svi Srbi vide svog predsednika?
Gospodin koji je maločas govorio kaže Aleksandar Vučić da kaže narodnim poslanicima, da kaže ministrima, da kaže državnim funkcionerima da sede 400 sati, 400 dana, oni bi sedeli. Pa da, sedeli bi. On ne može da nađe nijednog kome da kaže sedi minut, a Vučić može da nađe na stotinu i na hiljade. Mislim da i to govori o tome koliko ko vredi u političkom smislu.
Hteo sam nešto da kažem juče, ali sam zaboravio, pa ću na to da se osvrnem danas. Đilas je, ako ste primetili juče skinuo sako, znači to je takva stipsa da je nagovorio ljude da bacaju bojne otrove, suzavac, farbu, da nas prskaju prahom iz PP aparata, ali je ako ste primetili juče skinuo sako da slučajno njegovo skupoceno odelo ne bude oštećeno pa je ostao samo u košulji, ali to je jedan detalj. Juče su najekstremniji bili ljudi Miloša Jovanovića iz poslaničke grupe NDSS i POKS. Dakle, ljudi koji se zalažu, makar verbalno se zalažu za obnovu kraljevine. Oni kažu da ne valja republika, da ne valja Aleksandar Vučić, da je diktator, da ugrožava prava, pa je zbog toga Srbija ustala, pa su eto i oni ustali i treba kažu da se obnovi Kraljevina Srbija. Juče su tu koliko sam uspeo da vidim razvili onu monarhističku zastavu i time takođe poslali poruku građanima Srbije da su oni za kraljevinu. Nemam ništa protiv, to je legitiman politički stav.
Međutim, setio sam se jednog zakona koji je donet u vreme kada je naša država bila kraljevina. Sada samo da uporedite kakva prava ima opozicija u vreme tog velikog diktatora Aleksandra Vučića, a kako je bilo u vreme kada je državom vladao kralj, za šta se oni navodno zalažu.
U julu 1921. godine komunista Alija Alijagić ubio je u Delnicama ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića. Kralj, žao mi je što nije tu gospodin Vojislav Mihajlović, on je unuk Draže Mihajlovića, čoveka koji je do kraja svog života bio veran kralju i otadžbini, kralj je u to vreme još uvek bio živ, Petar Prvi Karađorđević, preko ministarskog saveta je izdejstvovao da se u Narodnoj skupštini donese zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Imam taj zakon i sada ću da vam pročitam nekoliko članova, pa vi dame i gospodo narodni poslanici i vi građani Srbije razmislite da li bi vam bilo bolje pod režimom Aleksandra Vučića, tim velikim diktatorom koji tlači narod, koji ugnjetava, koji ne da plate, koji ne da penzije, ispira mozgove itd. koji nas tretira kao robobe ili bi vam bilo bolje pod ovima koji su nas juče gađali bojnim otrovima, suzavcem, šok bombama i koji kažu da su za kralja. Evo kako je bilo za vreme kralja.
39/3 MO/JG
Član 1. Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi – kao zločinstvo u smislu kaznenog zakona smatraće se i ova dela: pisanje, izdavanje, štampanje, rasturanje knjiga, novina, plakata ili objava kojima se ide na to da se ko podstrekne na nasilje prema državnim vlastima, predviđenim Ustavom ili uopšte da se ugrozi javni mir ili dovede u opasnost javni poredak.
40/1 MZ/IR 17.40 – 17.50
Ovo važi i za svaku pismenu ili usmenu, komunističku ili anarhističku propagandu, a ovde je ima koliko hoćete, od novembra meseca prošle godine, ili ubeđivanje drugih da treba promeniti politički ili ekonomski poredak u državi zločinom, nasiljem ili ma kojom vrstom terorizma. Svaka, da kažem, slučajnost sa onim što se juče desilo je, naravno, namerna.
Tačka 2. Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi donetog u vreme Kraljevine: „Organizovanje, potpomaganje ili postajanje članom kakvog udruženja koje bi imalo za svrhu propagandu komunizma, anarhizma, terorizma ili udruženja za nelegalno ili neparlamentarno prigrabljivanje vlasti, kao uopšte ono što se sadrži u prednjoj tački“. Dakle, ljudi nacrtali ono što se dešava od novembra meseca, neparlamentarno preuzimanje vlasti. Da ne čitam sve.
Član 3. Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi donetog u vreme kada smo bili Kraljevina: „Državna politička vlast tražiće od najbližeg komandanta vojsku radi održavanja javne bezbednosti kad god se pokaže da u kojem konkretnom težem slučaju nisu za to dovoljni njeni organi lične ili imovne bezbednosti“.
I jedan član, videćete, kao da je napisan za ono što se juče desilo. Član 7: „Ko rasprskavajuće materije ili sprave ili oruđa potrebna za njihovo spravljanje gradi ili drugoga upućuje kako da ih načini, nabavi, čuva ili ih drugome prodaje, mada zna ili mora držati da su sve one određene da se upotrebe za izvršenje kakvog zločinstva, pored onih pobrojanih u članu 1, kazniće se robijom“.
Član 8: „Ko je ovlašćen da drži rasprskavajuće materije, pa ovim rukuje protivno postojećim pravilima i naredbama nadležnih vlasti i s tim prouzrokuje kakvu štetu ili opasnost po imovinu, život ili zdravlje drugih, kazniće se robijom, a u osobito ovakvim slučajevima zatvorom“. Dakle, postojala je razlika između robije i zatvora, u vreme kada je državom vladao kralj, za šta se oni, navodno, zalažu.
Član 12, i tu ću da završim sa citiranjem ovog zakona: „Ko na javnim zborovima, u otvorenim ili zatvorenim prostorima, ili inače ma gde, nosi ili iznosi“, pazite, nacrtano za ono što se dešava od novembra meseca i za ono što se dešavalo juče u Narodnoj skupštini, krvave šake, „nosi ili iznosi ma kakve znake, zastave ili natpise, kao znak pozivanja ili podstrekavanja da se stvori javno mišljenje da postojeći pravni poredak treba zameniti drugim putem prevrata, rušenjem privatne svojine ili uništavanjem javnoga mira, kazniće se zatvorom najmanje godinu dana ili novčano do 50.000 dinara, ili obema kaznama“.
E sada, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nisu tu ljudi poput Miloša Jovanovića, Voje Mihajlovića i drugih, da ih pitam da li bi im bilo bolje da se primeni zakon donet u vreme Kraljevine, za koju se oni navodno zalažu. Vidim, juče su nam bacali suzavac pod monarhističkom zastavom, ili im je ipak, čini mi se, malo bolje pod tim navodno diktatorskim režimom Aleksandra Vučića. Niti ih ko tera na robiju, ni u zatvor, niti ih novčano kažnjava, niti ih zabranjuje, nego je prema njima veoma, veoma tolerantan i poziva sve nas da stoički istrpimo sve ono što ste svi vi zajedno sa nama iz Vlade juče zaista stoički i junački istrpeli.
Šta hoću da vam kažem? Da poručim njima, koji ovo možda prate, ma, molite Boga da Vučić još dugo, dugo vlada Srbijom, jer prema vama, takvima kakvi ste, rušiteljima države, niko ne bi bio toliko tolerantan kao taj čovek. I ja mu skidam kapu na tome koliko srce ima, koliku dušu ima i koji je prag njegove tolerancije da istrpi sve ono što svi građani Srbije, ogromna većina građana Srbije trpi od novembra meseca prošle godine, teror jedne ubedljive političke i intelektualne manjine u Srbiji.
40/2 MZ/IR
Dakle, pokazao sam vam koliki su to licemeri. Kažu – mi smo za kralja. Onda morate da budete i za kraljeve zakone. Onda nema suzavca u Narodnoj skupštini, onda nema šok bombi, onda nema praha iz protivpožarnih aparata, onda nema zastava sa krvavim rukama i krvavim šakama u Narodnoj skupštini. Nego ima robije, ima zatvora, ima novčanih kazni, ima zabrane onoga što zapravo jeste i što su juče demonstrirali – politički terorizam. Ali upravo zbog toga što smo tolerantni, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, prema njima, mi pokazujemo kakva je razlika između te većinske, normalne, pristojne Srbije i njih koji nikakve ideje nemaju, sem nasilja, terora i pokušaja protivpravnog, protivustavnog preuzimanja vlasti.
Inače, jedva čekam da se oni vrate u Narodnu skupštinu. Mi smo juče pokazali da ih se apsolutno ne plašimo, da nije uspeo pokušaj da se prekine sednica Narodne skupštine, a mogli ste i danas da čujete da su, u stvari, priznali da im je to juče bio cilj, jer oni danas jadikuju zašto Ana Brnabić juče nije prekinula sednicu. Kažu – nije bilo uslova. Ne, nego je to bio njihov plan, odnosno plan njihovih mentora, da se pokaže na delu da je Srbija stala, a Srbija nije stala. Pokazali smo juče svi zajedno, i vi narodni poslanici i mi članovi Vlade, da Srbija nije stala i da Srbija ne sme da stane i da ćemo Srbiju snažno, na čelu sa našim predsednikom, da poguramo napred.
Još jedanput na kraju, pitanje za političko Sarajevo, pitanje za njihove sponzore i kosponzore, pitanje za visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, ako su oni to zaboravili, mi nismo – ko je hteo da nam ubije predsednika Vlade, sadašnjeg šefa države u Srebrenici, u julu 2015. godine? To pitanje ćemo postavljati svaki put, dok na to pitanje ne dobijemo odgovor. Jer ne može biti da su Srbi za sve krivi, a da niko ni za šta nije kriv kada su u pitanju srpske žrtve. Nama su hteli da ubiju predsednika Vlade. Kao što su komunisti ubili u Delnicama Milorada Draškovića, ministra unutrašnjih poslova Kraljevine SHS, takva ista sudbina trebalo je da zadesi i Aleksandra Vučića.
Na desetogodišnjicu pokušaja njegovog ubistva, ja ću stalno, dok god budem imao mogućnosti ovde u Narodnoj skupštini, baš zato što je 2025. godina, zato što se navršava 10 godina od pokušaja ubistva predsednika Vlade, koji nije sagnuo glavu pred ruljom, kao što je juče bila ovde u Narodnoj skupštini, i kao što vi niste sagnuli glavu, dakle, u ime svih nas, u ime većinske Srbije, postavljaću pitanje ko je hteo da nam ubije predsednika Vlade u Srebrenici, u julu 2015. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, uprkos svim naporima koje su uložili, uprkos primeni svih saveta koji su im dali njihovi mentori, neprijatelji Srbije ni danas nisu uspeli da je zaustave.
Onako kako se oni danas ponašaju, odnosno njihovo ponašanje danas opisao je u svojoj knjizi Jovan Dučić „verujem u Boga i u srpstvo“. Ovako su se ponašali poslanici hrvatske seljačke stranke u parlamentu Kraljevine Jugoslavije, zato što tu državu nisu doživljavali kao svoju. I, ovi koji danas rade, državu Srbiju ne doživljavaju kao svoju državu. Gađali su barjak Republike Srbije i kao što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, zastava Republike Srbije biće simbol otpora svih slobodoljubivih naroda sveta jer je Srbija takva bila i pre nekoliko godina kada niko nije smeo da podigne glas, kada je Srbija bila jedina zemlja u Evropi koja je bila slobodna, nezavisna, koja je vodila slobodarsku politiku. Zbog toga će ova zastava koju su danas pokušali da unize, da unište, da bude simbol otpora, simbol slobode svih naroda Evrope i sveta.
Kaže gospođa Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine da će se radovati Aljbin Kurti, radovaće se Ana, da ti kažem, kao tvoj prijatelj, radovaće im se i Severina, radovaće im se i Tompson, radovaće im se i Milo Đukanović, radovaće se svi oni njihovi politički mentori i finansijeri, možda vam Severina napiše i pesmu, možda organizujete i neki koncert. Sledeći put, ja vam preporučujem dovedite i Tompsona, neka vam peva, jer vi za bolje i niste, to su vaši idoli, Severina, Tompson, samo napred.
Mi ćemo, kao što vidite uprkos svim našim naporima, ma samo vi dobacujte, da guramo Srbiju napred i da ne dozvolimo da nikada više Srbija ne dođe u vaše ruke, jer kao što danas izgleda Narodna skupština, tako bi izgledala i Srbija kada biste vi ponovo preuzeli vlast. Kao što ste uništavali od 2000. godine do 2012. godine danas ste pokazali na najbolji mogući način šta biste radili sa našom državom ako bi nekim slučajem vaše nasilje uspelo i ako biste vi preuzeli vlast.
Pošto vas narod neće, pošto vas studenti neće, pošto vas takve kakvi ste niko neće, sem Severine i Tompsona, šta vam drugo preostaje, da pravite nasilje, da unižavate Narodnu skupštinu i da pokušavate na sve moguće načine da zaustavite Srbiju. Srbiju ne možete da zaustavite i slobodno trubite u te trube, samo ste pogrešili zastavu koju ste stavili na te vuvuzele, trebala je da bude albanska zastava, trebala je da bude hrvatska zastava, stavite simbol slobodne Bosne, to su vaši idoli, za te vrednosti se vi zalažete. Mi se borimo za jaku, snažnu, slobodnu i naprednu Srbiju na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Vama dame i gospodo narodni poslanici svaka čast na junačkom držanju, guramo napred. Živela Srbija.

Gospođo Brnabić, molim vas, proverite da li su ih podržali Severina, Marko Perković Tompson i Milo Đukanović, jer ako ih nije podržala Severina, Tompson i Milo Đukanović ništa danas nisu uradili.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Jasenovcu je bio lekar Nedeljko Zec, koji je preživeo ustaški logor Jasenovac i posle Drugog svetskog rata svedočio o starcu Vukašinu iz sela Klepac u Hercegovini. Starac Vukašin je bio odveden na klanje. Prišao mu je ustaša koji se zvao Žile Triganović i rekao mu - vikni živeo Ante Pavelić ili ću da ti odsečem uvo. Stari Vukašin nije rekao ništa. Ustaša mu je odsekao uvo, pa mu je rekao po drugi put - vikni živeo Ante Pavelić ili ću da ti odsečem i drugo uvo i stari Vukašin je ćutao i Žile Triganović je po treći put rekao - vikni živeo Ante Pavelić ili ću da te zakoljem i da ti iščupam srce i stari Vukašin je samo rekao - samo ti djete radi svoj posao.
Samo vi gospodo radite vaš posao. Nego, ne vidim gde vam je gazda Đilas. Gde vam je gazda Đilas. Mnogo je tužan. Nije mu uspeo plan da zaustavi Narodnu skupštinu, da prekine sednicu Narodne skupštine, nego se sednica nastavila. Kao što je rekla predsednica Narodne skupštine – usvojićemo sve zakone koji su na dnevnom redu, sve zakone koji su važni za naše mlade, za naše studente, za naše radnike, za naše poljoprivrednike.
Danas je na dnevnom redu, između ostalog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Kolega Dragan Jovanović je nešto govorio o tome. Ovim Predlogom zakona omogućavamo poljoprivrednicima koji faktički obrađuju zemljište, a nemaju zaključen ugovor o zakupu da mogu da dobiju podsticaje države Srbije, da mogu da ostvare osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji od 18 hiljada dinara po hektaru. To je bio njihov zahtev.
Gospodine Jovanoviću, molim vas da obratite pažnju na ovo što govorim. Poljoprivredna udruženja sa kojima smo pregovarali, a koja sva listom podržavaju njih, tražila su da se izmeni Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i da omogućimo kroz izmene zakona da oni koji faktički obrađuju zemljište, a nisu vlasnici zemljišta i nemaju ugovor o zakupu, mogu da ostvare podsticaje u biljnoj proizvodnji i mi smo im to omogućili predlaganjem Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Šta su uradili oni koji danas ceo dan trube? Podneli su amandman da se član 1. Predloga zakona briše. Znači, nagovorili su poljoprivrednike – tražite od Vlade Srbije da vam omogući da dobijete podsticaje iako niste vlasnici zemljišta, a onda kada smo mi to predložili, kada se zakon našao u skupštinskoj proceduri, ti isti su predložili amandman da se to briše i sada, dragi poljoprivrednici, vidite ko je vaš iskreni prijatelj, a ko sa vama manipuliše.
Iskren prijatelj vam je Vlada Republike Srbije. Mi smo ti koji smo izašli u susret, gospodine Jovanoviću, i poljoprivrednicima iz Šumadije, i poljoprivrednicima iz Pomoravlja, i poljoprivrednicima iz istoka Srbije, i poljoprivrednicima iz Vojvodine, i svima koji su tražili da im Vlada Srbije omogući da mogu da ostvare podsticaje iako nisu vlasnici poljoprivrednog zemljišta.
Ovi koji im danas trube pokazuju da nisu prijatelji srpske poljoprivrede. Ali, nema veze. Neka oni, kao što je rekao stari Vukašin rade njihov posao, mi ćemo da radimo naš posao, da guramo Srbiju napred, da budemo uz našeg predsednika Aleksandra Vučića, da ne dozvolimo da Srbija stane, da naša deca imaju budućnost i da nikada više naša deca ne žive u onim uslovima u kojima smo mi živeli.
Moram da vam kažem nešto, dame i gospodo narodni poslanici, evo gledam Natašu Jovanović, bila je sa mnom na mitingu, bio je i Veroljub Arsić, bio je i Darko Glišić, 29. jula, jel tako Arsiću, 2008. godine, ponašali su se na isti način na koji se danas ponašaju. Nas koji smo mirno održavali miting, nismo razbili nijedan izlog, nismo nikoga popreko pogledali, poslali su na nas žandarmeriju, ubili su Ranka Panića, tako što su mu policijskim čizmama izgazili glavu. To isto bi uradili i danas samo da mogu. Danas primenjuju slične metode, teror, nasilje, nasilje nad ženama. Oni koji govore o ljudskim pravima, o pravima žena, o vladavini prava, o demokratiji, danas su pokazali kakvi su. Nasilje, teror, biber sprej u oči ženi. Jedna žena je završila kao žrtva moždanog udara, druga je otišla da spasava dete i svoj sopstveni život, treća je napustila Narodnu skupštinu zato što ima hematom na glavi. To je njihova politika.
Ništa se nisu promenili od 2000. godine. Iz godine u godinu su sve gori i gori i zato nemojte da dozvolite ni vi, ni mi, ni građani Srbije da se ovakve bitange i ovakve lopuže, ovakvi nasilnici i fašisti ikada više vrate na vlast. Srbija mora da ide napred. Nema više Dragana Đilasa. Nema više politike Miloša Jovanovića i DSS. Guramo napred. Idemo napred na čelu sa našim predsednikom pod ovim barjakom koga su danas pokušali da oskrnave. Ovo je bio i ostao barjak slobode. Ovo je bio i ostao ponos svih slobodoljubivih naroda sveta, a vi samo radite vaš posao. Trubite jače, trubite bolje. Imam velike uši, ali vas nešto jako slabo čujem. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, za gospodina Milivojevića je Zakon o poljoprivrednom zemljištu, ali ne samo taj zakon, nego i mnogi drugi zakoni, švedski sto.
On sa tog švedskog stola uzima samo ono što mu odgovara, ono što mu prija. Ono što mu ne odgovara, to nekako gura sa strane. Mali prilog onome što je govorio moj kolega i prijatelj Milenko Jovanov. Dakle, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, objavljen je u „Službenom glasniku“ RS br.62/2006. To je Milenko taj zakon o kome ti govoriš, kada su četiri poslanika DS koji su tada navodno bili u opoziciji glasali za ovaj zakon. Pa je zakon menjan 2008. godine, pa 2009. godine.
Šta je važno kod tog zakona. gospodin Milivojević kaže – zabranjeno je na poljoprivrednom zemljištu, to je zakon za koji su oni glasali, zabranjeno je na poljoprivrednom zemljištu da se između ostalog vrše bilo kakve druge delatnosti koje nemaju veze sa poljoprivredom, ali neće da kaže da su između ostalog ta četiri poslanika DS glasala za Zakon o poljoprivrednom zemljištu o kome mi sada govorimo, koji sadrži i član 23.
E sad, dame i gospodo narodni poslanici, pogledajte odnosno poslušajte kako tačno glasi član 23, citiram: "Obradivo poljoprivredno zemljište može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe u sledećim slučajevima: 1. za podizanje veštačkih livada i pašnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu 4. i 5. katastarske klase, kao i za podizanje šuma, bez obzira na klasu zemljišta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva".
Onda dolazimo do ključne tačke, gospodine Jovanov, dame i gospodo narodni poslanici, zašto su, između ostalog, četiri poslanika Demokratske stranke 2006. godine glasala za ovaj zakon. Tačka 2. glasi: "Obradivo poljoprivredno zemljište može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe za eksploataciju mineralnih sirovina odnosno izvođenje radova na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija na obradivom poljoprivrednom zemljištu na određeno vreme po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva i priloženom dokazu o plaćenoj naknadi za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta koju je rešenjem utvrdila opštinska odnosno gradska uprava". E, za to ste glasali. Dakle, glasali ste za to, ali nećete to da kažete.
Ali, dobro, tu smo mi da vas na to podsetimo, da ste glasali, između ostalog, i za član 23, da na obradivom poljoprivrednom zemljištu, ovo u stvari kad se prevede na jezik običnih ljudi koji ne moraju da budu eksperti ni za poljoprivredu, ni za rudarstvo, znači da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se otvori rudnik. Za to su glasali.
Godine 2006. to je sve bilo u redu i nije bilo nikakvih problema, ali u 2024. godini to je problem. Naravno da nije problem. Problem je u tome što se zakon selektivno čita, odnosno iz zakona se vadi samo ono što nam u datom momentu odgovara, a ne ono što nam ne odgovara.
Ali, ono što mene čudi, to je da gospodin Milivojević, koji ipak ima jedno značajno političko iskustvo, ne mogu da shvatim jednu stvar. Ljudi, zakoni u Republici Srbiji su javno dostupni. Dakle, imate ih na internetu. Može svako da pogleda šta piše u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Nije to neka tajna u koju uvid ima samo gospodin Milivojević. Dakle, svaki građanin Republike Srbije može da proveri da li sam ja u pravu ili je u pravu gospodin Milivojević.
Dakle, glasali ste 2006. godine da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da bude, između ostalog, i rudnik i da pored rudnika može da bude jalovina, da se ostavlja pepeo, šljaka, i kaže - druge opasne i štetne materije. I, šta je sad problem?
Problem je u tome, odnosno nije problem nego je činjenica da su ta četiri poslanika Demokratske stranke to uradila za novac. Jer, Bojan Pajtić, između ostalog, sve što je uradio u politici, radio je za pare, malo po zakonu, malo mimo zakona, ali dobro, da sad ne ulazimo u detalje, novac je bio taj, to vezivno tkivo, ako se pitate, gospodine Jovanov, šta je tad uvezivalo stranke koje su imale vlast a bila je manjinska Vlada i nisu imali dovoljno svojih poslanika da izglasaju, između ostalog, i ovaj zakon, šta je bilo vezivno tkivo, uvek je vezivno tkivo novac. Kad je DOS u pitanju, samo pare, ništa drugo. Kakva životna sredina, kakva poljoprivreda, kakvi eksperti u poljoprivredi.
Gospodin koji je malo čas govorio iz DS kaže - ja sam pravnik, otkud to da se ja nalazim na čelu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a on poslanik DS kada je ministar poljoprivrede bio Dušan Petrović. To tad nije bio problem za srpsku poljoprivredu a danas jeste.
Što se tiče kadrova u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, apsolutno su svi kompetentni. Nenad Katanić, koga sam neki dan spominjao, je doktor poljoprivrednih nauka; direktor Uprave za veterinu, čovek završio Veterinarski fakultet; direktor Uprave za šume, Šumarski fakultet; direktor Uprave za zaštitu bilja, Poljoprivredni fakultet. Evo ga Slobodan Nikolovski, direktor Uprave za agrarna plaćanja, Poljoprivredni fakultet. Ali, šta to vas briga, važno je da se nešto kaže, važno je da se iznese neistina, važno je da se bacite blatom na Ministarstvo, na Vladu Srbije, na predsednika Republike Aleksandra Vučića. Da li je nešto istina ili nije istina, šta to vas briga. Činjenice, dokazi, koga to zanima?
Uzmite taj Zakon o poljoprivrednom zemljištu za koga su vaše kolege uzele novac da bi za njega glasali, pa ćete videti kako vam glasi član 23. Godine 2006. je za vas bilo potpuno legitimno da se na obradivom poljoprivrednom zemljištu otvori rudnik. Šta se u međuvremenu desilo i kakve ste vi ideološke transformacije doživeli između 2006. i 2024. godine, ja to zaista ne znam. Ali, evo, pitajte Bojana Pajtića što je glasao 2006. godine da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može između ostalog da se otvori i rudnik?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Milivojević je pomešao dva zakona i dve godine.
Dakle, gospodin Jovanov i ja smo govorili o 2006. godini kao godini za koju su četiri poslanika tada opoziciona, DS, glasala za Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Znači, četiri poslanika DS koji su tada bili u opoziciji su glasali za Zakon o poljoprivrednom zemljištu u kome u članu 23. stav 1. tačka 2. između ostalog piše da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se otvori rudnik, da može da bude jalovine, da može da bude pepela i, kaže, drugih štetnih i otpadnih materija. Za to su glasala četiri poslanika DS.
Zakon o kome govori gospodin Jovanov je iz 2011. godine i odnosni se na Zakon o rudarsko-geološkim istraživanjima. Tad ste bili na vlasti, tad ste imali predsednika Vlade, tad ste imali ministre u Vladi, tad ste imali skupštinsku većinu, ali kad ste bili opozicija i kad ste bili većina vi ste bili za rudnik. Dakle, vi ste u tome dosledni i ja to poštujem. Ja skidam kapu vašoj doslednosti. Dakle, DS i kada je u opoziciji i kad je na vlasti ona je za rudnik i svaka vam čast na tome.
Pošto znate, gospodine Milivojeviću, da sam ja onako jedan prilično otvoren čovek, a znate i da se ne plašim da javno izgovorim svoje mišljenje. Kažete – koji normalan ministar bi dao saglasnost da se na obradivom poljoprivrednom zemljištu otvori rudnik? Evo, ja bih dao.
(Srđan Milivojević: Vi niste normalni.)
Dobro, možda nisam normalan, ali bih dao.
Ako sve relevantne institucije ove države kažu da eksploatacija jadarita, pa onda ekstrahovanje litijuma, pa onda posle toga prerada litijuma u litijumske baterije neće biti opasna pre svega po život i zdravlje ljudi i po zaštitu životne sredine, evo ja, nenormalni Aleksandar Martinović, ako budem u tom trenutku ministar, daću saglasnost da se to zemljište koristi za otvaranje rudnika.
Zašto? Zato što će otvaranje rudnika litijuma obezbediti više para u budžetu i, da se skoncentrišem samo na to, za naše poljoprivredne proizvođače. To treba da kažete ovima vašima koje huškate na proteste protiv Vlade Srbije, koja im je dala nikad veći agrarni budžet od preko sto milijardi dinara.
Juče je vaš Mileta Slankamenac, koji se bavi poljoprivredom tako što ima tri saksije cveća u stanu, a inače je portir u javnom preduzeću Zavod za izgradnju Grada Novog Sada… Portir ili kurir, šta li je, Miloše? Pa šta? Evo, sad ću vam reći pa šta. Juče čovek zakopava ispred zgrade Pokrajinske Vlade, pazite, pravoslavni krst u zemlju, kaže za pokoj duše srpskoj poljoprivredi. On koji u stanu ima tri saksije cveća, koji nema nikakve veze sa poljoprivredom. Nema apsolutno nikakve veze.
Ali, sada da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, šta je pozadina tih protesta. Znaju oni jako dobro, zna Mileta Slankamenac jako dobro i njemu slični koliko je Vlada Srbije, pre svega Vlada Miloša Vučevića izašla u susret poljoprivrednim proizvođačima. Prihvatili smo sve njihove zahteve.
Pa dobro, Marijane, ti kažeš nažalost, a ja ti kažem da smo mi Vlada kontinuiteta. Ono što je obećala Ana Brnabić u novembru 2023. godine, žena je obećala kao predsednik Vlade. To moraš da razumeš. Ne moraš ti da voliš mene, ne moraš da podržavaš zakon koji će uskoro ući u skupštinsku proceduru, ali hoću da ti kažem da ono što predsednik Vlade obeća, to ima težinu i mi smo to prihvatili kao našu obavezu.
Dakle, Mileta Slankamenac treba da zna, i on to zna, da će Vlada Srbije da ispuni ta dva suštinska obećanja koja su data u novembru 2023. godine. Do 17.000 dinara za sertifikovano seme i daćemo više od 100.000 dinara po junici. Dakle, daćemo više, to sam vam neki dan dao računicu. Podižemo sa 40 na 55 i 100.000 dinara, to vam je 155.000 dinara za kvalitetno priplodno grlo, bez obzira da li su u pitanju mlečne ili tovne krave.
Ali, šta je ovde pozadina, dame i gospodo narodni poslanici? Zna Mileta Slankamenac i znaju ovi njegovi koji huškaju na proteste da je Vlada Srbije spremna da učini sve što je potrebno da ojača domaću poljoprivredu. Ali, šta je suština? Suština je da se pojedina poljoprivredna udruženja udruže sa takozvanim ekološkim udruženjima i da se napravi jedinstveni front, pre svega protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića i protiv Vlade Srbije, u interesu nekih stranih država koje ne žele da se Republika Srbija razvija.
Evo vama dokaza za to, 3. avgusta ove godine, čitam - na apel ekoloških organizacija za saradnju, ekoloških organizacija, čitaj, Zlatka Kokanovića. Dakle, na apel ekoloških organizacija za saradnju, podršku i zajedničko delovanje Skupština inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, većinom glasova donosi odluku o saradnji i zajedničkoj koordinaciji i delovanju sa ekološkim organizacijama, zadužuje se Upravni odbor na dalje sprovođenje ove odluke, predsednik skupštine Slankamenac Mileta. Dakle, to je suština.
Ne zanimaju njih hektari, ne zanima njih broj grla, ne zanima njih domaća poljoprivreda, njih zanima da se povežu tzv. poljoprivredna udruženja, kažem takozvana, jer postoje i prava, ali Mileta Slankamenac, nije pravi poljoprivrednik, nego je portir ili kurir, u Javnom preduzeću „Zavod za izgradnju grada“, sa tzv. ekološkim organizacijama. Taj Zlatko Kokanović, kada je došao u Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, došao je sa majicom na kojoj je pisalo „Ne damo Jadar“. Nije čovek progovorio jednu jedinu reč o poljoprivredi. Meni kao ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je objašnjavao i to pretećim tonom, lupajući šakom po stolu, da neće biti, kaže, kopanja u Jadru, isto kao ovaj sada prethodnik dok je on živ.
Ne radi se ovde o zaštiti poljoprivrednih proizvođača, ovde se radi o jednom hibridnom ratu protiv države Srbije, da se ona spreči u svom ekonomskom razvoju, zato njima smeta ta razvojna šansa Srbije, zato se uvezuju lažni poljoprivrednici sa lažnim ekolozima, ne bi li zaustavili ekonomski razvoj Srbije. Dakle, ovde je sve jasno, ko ume da sabere dva i dva, nema nikakvih nepoznanica.
Mi ćemo o srpskoj poljoprivredni nastaviti da se brinemo zajedno sa Odborom za poljoprivredu koji vodi moj drug Marijan Rističević, koji je ponekad na mene ljut, ali nema veze, on je i dalje moj prijatelj i moj drug. Ali, hoću da vam kažem, ma relevantno je sve, za vas ništa nije relevantno jer se ni u šta ne razumete, ni u poljoprivredu, ni u ekologiju, ali se jako dobro razumete u rastakanje države Srbije i to ste pokazali dok ste bili na vlasti. Sada je vaš problem u tome što vam mi to ne dozvoljavamo.
Da se vratim na pitanje gospodina Milivojevića da li ću dati saglasnost. Daću, jer hoću da se država Srbija razvija i hoću da moja deca i svačija deca i vaša deca žive bolje nego što sam živeo ja u njihovim godinama. Ja sam to rekao na jednoj konferenciji za štampu i ponoviću i sada – gospodine Milivojeviću, ja sam član Vlade, srpske Vlade, Vlade Republike Srbije, ja nemam drugi pasoš, nemam ni hrvatski pasoš, nemam ni francuski pasoš, nemam nekretnine u inostranstvu, ja nemam gde da odem. Dakle, ja sam član Vlade Republike Srbije, ja nisam člane vlade Ante Pavelića, pa da bežim u Argentinu, da bežim u Španiju, da bežim u Australiju, Kanadu. Ja ostajem ovde i moja deca ostaju ovde i hoću da žive kvalitetnim životom, svačija deca i vaša i moja, ali moramo da iskoristimo sve razvojne potencijale koji nam stoje na raspolaganju, o tome se radi. Da, ako me bude neko pitao da dam saglasnost, daću saglasnost za napredak Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja zaista nisam pominjao nikakve pse, nikakav lov, niti sam imao nameru bilo koga lično da uvredim, ali građani Srbije treba da znaju da ljudi koji se predstavljaju tog pompeznog naziva „ Inicijativa za opstanak srpske poljoprivrede“, u najmanju ruku čovek treba da je vlasnik hiljadu hektara zemlje. On čovek radi kao portir ili kurir u JP Zavod za izgradnju grada Novog Sada, i zabija krst ispred Pokrajinske vlade juče i daje opelo srpskoj poljoprivedi, on koji sa srpskom poljoprivedom nema nikakve veze. To sam rekao i ja iza toga stojim. To može vrlo lako da se proveri.
Imate na e-agraru registar poljopriverdnih gazdinstava, ako nađete Miletu Slankamenca, evo ja više neću biti ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Znači, čovek nema registrovano poljoprivredno gazdinstvo, o tome se radi.
Što se tiče, toga da nismo ispunili nijedno obećanje, ispunili smo sva obećanja, apsolutno sva, uključio se na kraju i lično predsednik Vlade Miloš Vučević koji je primio sve ijedno poljoprivredno udruženje koje je tražilo razgovor i ispunili smo sve i evo za nekoliko dana u proceduru Narodne Skupštine ulazi zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i tu će građani Srbije da vide pa i naši poljoprivredni proizvođači, da li smo ispunili ili nismo ispunili obećanja koja smo dali.
Dakle, ispunili smo apsolustno sva, a to što neko i dalje pokušava da podriva državu Srbiju i da vodi hibridni rat protiv nje, to je sad jedna druga stvar, to nema veze sa poljoprivredom i to ima veze sa čistom politikom, da se Srbija zaustavi u svom ekonomskom razvoju, da Srbija ne sme da bude lider zapadnog Balkana, kada je u pitanju ekonomija da mora da se zaustavi rast srpskog BDP, da mora da se Srbija sabije u crnu zemlju, zato što nosi stalno taj oreol, večitog krivca za nešto što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije ili na prostoru Balkana u 20. veku, u 19. veku i pitaj Boga kada.
Dakle, te dve stvari morate da razlikujete, za poljoprivrednike smo učinili sve što su tražili, sve jedno obećanje smo ispunili, i to ćete videti za nekoliko dana kada budete imali prilike da raspravljate i da glasate o izmenama i dopunama zakona o podsticajima i onda će se videti ko govori istinu a ko ne, ali što se tiče ovog hibridnog rata i specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije, pre svega protiv predsednika Aleksandra Vučića, to je nešto drugo. To pojedinci i grupe, koji se nekad maskiraju kao poljoprivredna udruženja nekad kao ekološka udruženja itd, oni to rade po nečijem stranom nalogu, kao što su to oduvek radili i tu su stvari potpuno jasne i nemam nikakvih dilema.
U pitanju je hibridni rat protiv države Srbije, pošto ne smeju da krenu u otvoreni rat, onda su našli Miletu Slankamenca, onda su našli Zlatka Kokanovića, onda su našli pojedine narodne poslanike, koji ustvari rade protiv sopstvene države, što Srbija da iskopava litijum i što da se razvija ona kada ona treba da bude balkanska parija, kad su oni započeli sve ratove, kada Aleksandar Vučić namerava da napadne danas Hrvatsku, sutra Bosnu, prekosutra Crnu Goru, i o tome se radi i to građani Srbije treba da znaju, treba da im se kaže, ljudi, mi smo svedoci otvorenog hibridnog specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije, prošle godine se vodio na temu tragično ubijene dece u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, danas se vodi na temu litijuma.
Dakle, kao što je Aleksandar Vučić bio kriv za pogibiju dece, danas je kriv navodno zato što hoće potruje sve živo po Srbiji, da zagadi Drinu, Savu, da nema više života u Srbiji i to ste pričali prošle godine, to pričate ove godine, samo se teme menjaju i tu su stvari za mene potpuno jasne.

Zahvaljujem se, gospođo Brnabić.
Samo da ne ostane nedorečeno da Vlada ili Ministarstvo poljoprivrede nisu nešto uradili.
Gospodine Marseniću, stvari stoje ovako. Dakle, mi smo poslali na mišljenje nadležnim ministarstvima dva nova pravilnika. Jedan pravilnik se zove Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme, za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura. Drugi pravilnik je Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu.
Zašto je bitno da se ovo kaže? Vi kažete – zašto do sada nismo isplatili? Zato što menjamo, nismo ništa smanjili, čak naprotiv, sada ću da vam objasnim. Dakle, ova dva pravilnika menjamo zato što povećavamo iznos sa 800.000 na 1.500.000 dinara po korisniku. Dakle, sa 800.000 na 1.500.000. Kada dobijemo mišljenje nadležnih ministarstava, gospodine Marseniću, postoje neke procedure, vi ste sad isto kao gospodin Šulkić, što ne isplatite. Pa da biste nešto isplatili, mora da bude propisano zakonom, pa se onda donosi pravilnik, to su procedure koje su postojale i u vaše vreme, niko ne može iz budžeta da isplati bilo šta, a da za to ne postoji pravni osnov. Toliko valjda znate.
Ali zbog građana Srbije i zbog naših poljoprivrednih proizvođača ovo želim da kažem. Dakle, nismo do sada raspisali ova dva javna poziva, ne zbog toga što nemamo novca, nego naprotiv, zato što planiramo da povećamo iznose za kupovinu novih mašina i u oblasti ratarstva i u oblasti stočarske proizvodnje sa 800.000 na 1.500.000 dinara po korisniku. Dakle, čim dobijemo mišljenje nadležnih ministarstava na ova dva pravilnika raspisujemo javne pozive, idu dva javna poziva, jedan je za nabavku novih mašina i opreme u oblasti biljne proizvodnje, drugi pravilnik je za nabavku novih mašina i opreme u oblasti stočarske proizvodnje i ljudi koji se budu javili na ove javne pozive dobiće umesto 800.000 – 1.500.000 dinara.
Dajemo dodatna sredstva za ove dve mere. Da biste raspisali javni poziv, to mora da bude regulisano pravilnikom, a budući da je naša namera da podignemo iznose, tražili smo mišljenje nadležnih ministarstava, između ostalog i mišljenje Ministarstva finansija. Čim ta mišljenja stignu mi raspisujemo ova dva javna poziva i ljudi će dobiti svoj novac, ali uvećan.

Koliko vi ništa ne znate, gospodine Nikeziću, onda nije ni čudo što nam je ekonomija propala, skoro pa propala, od 2000. do 2012. godine.
Ove podatke koje ste sad čitali, čitali ste podatke iz vremena SFRJ.
(Dušan Nikezić: Popis 2001. godine.)
Koji popis 2011. godine? Ljudi, 2011. godine poljoprivreda je bila pred kolapsom. Sve ste živo upropastili. Koji popis? U vreme Dušana Petrovića? Ko je to popisivao?
Dakle, iznosili ste podatke iz vremena SFRJ. A onda ste se 2000. godine desili vi, DOS, za koji sam rekao da ste vi sad posle 24 godine reciklirani DOS. Svi vi, zeleno-levi frontovi, ekološki ustanci, stranke slobode i nepravde, narodni pokreti, nastali ste suštinski iz dve stranke - jedna je bila Demokratska stranka, koja se raspala na sastavne delove, a druga je bila G17-plus. Sad se vi prebrojte ko je bio u DS-u a ko je bio u G17-plus. Srđan Milivojević je bio u Otporu. On je ušao u Demokratsku stranku posle 5. oktobra, a držao nam je predavanje neki dan ko je sve bio osnivač Demokratske stranke 1990. godine. On je tad imao veze sa Demokratskom strankom ko Isus Hrist sa inkvizicijom. Dakle, nikakve.
Što se tiče ovih podsticaja za sertifikovano seme, ja sam sad objasnio gospodinu Marseniću i čovek je shvatio. Ali, vi niste shvatili, pa evo, da objasnim i vama.
Da biste nešto isplatili iz budžeta, taj podsticaj mora da bude predviđen zakonom. Ponavljam još jedanput. Da biste nešto isplatili iz budžeta, to mora da bude propisano zakonom, a prethodno za to morate da obezbedite sredstva, što mi i činimo kroz rebalans budžeta. Dakle, redosled koraka je za gospodina Nikezića koji se jako loše razume u ekonomiju, da mu objasnim, sledeći.
Najpre donosimo rebalans budžeta i predviđamo novac, između ostalog, i za isplatu regresa za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara. Posle toga u Narodnu skupštinu, u proceduru Narodne skupštine, ulazi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Nacrt zakona je završen, javna rasprava je završena i ja mislim već sledeće nedelje Predlog zakona ulazi u skupštinsku proceduru i taj zakon će biti donet do 15. oktobra.
Nakon toga, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donosi Pravilnik kojim će biti bliže uređena materija koja je propisana zakonom, biće bliže propisani uslovi, procedure, itd. i nakon toga ide javni poziv, a posle toga ide isplata do 17.000 dinara za sertifikovano seme, kao jedna nova mera pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima. Ja ne znam šta tu sad nije jasno?

Dame i gospodo narodni poslanici, srpska privreda, pa i srpska poljoprivreda počeli su da propadaju, evo sad će ovo biti moja jedna lična ispovest, počeli su da propadaju 2001. godine, to vi jako dobro znate, kada smo moj otac i ja imali firmu koja se zvala „Ces Mekon“. Dakle, moj otac i ja smo imali firmu koja se zvala „Ces Mekon“ i, dame i gospodo, tu smo se mi dobro obogatili, uzeli smo milione evra.
Dakle, moj otac i ja kad god je trebalo da se sprovede neka privatizacija u Srbiji, po Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine, a pre nego što se raspiše tender za prodaju neke firme, firma mog oca i moja je davala tzv. konsultantske usluge. Pa, kod jedne, pa kod druge, kod pete, kod desete, kod stote, kod hiljadite privatizacije. I, tu smo mi nakupili za nekoliko godina oko šest, sedam miliona evra. Za to vreme, dakle firma mog oca i moja, zvala se „Ces Mekon“, je učestvovala, između ostalog, i u razgradnji svih velikih kombinata u oblasti poljoprivrede.
Tako da 2012. godine, zahvaljujući tome što smo moj otac i ja pružali konsultantske usluge, 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, nismo zatekli ni jedno jedino preduzeće koje se na ozbiljan način bavilo poljoprivrednom proizvodnjom u oblasti ratarstva, stočarstva ili bilo koje druge grane poljoprivrede, a pogotovo neko preduzeće koje je moglo da izvozi naše poljoprivredne proizvode na evropsko i na svetsko tržište.
Tako da se ja apsolutno slažem sa svim onim što je rekao prethodni govornik. Dakle, ja sam zaista odgovoran, i moj otac, zato što smo od 2001. godine, pa do 2012. godine, zajedno sa Mirkom Cvetkovićem, to sam zaboravio da kažem, učestvovali u privatizacijama više hiljada preduzeća u Republici Srbiji, koliko tačno to vam je juče rekla gospođa Adrijana Mesarović, ministarka privrede, dala je vrlo tačne podatke.
Tako da, evo, što bi rekli oni koji pripadaju katoličkoj veroispovesti – „mea kulpa, mea kulpa, mea maksima kulpa“. To je moj veliki greh. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, da ove neistine ne bi ostale bez odgovora, dužan sam da vas upoznam sa nekoliko informacija. Pre svega, jedna važna vest za naše poljoprivredne proizvođače. Juče je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo javni poziv na nabavku opreme za navodnjavanje. Minimalni iznos je 40.000 dinara po korisniku, a maksimalni iznos po korisniku je tri miliona dinara. Dakle, juče smo objavili javni poziv za nabavku opreme za navodnjavanje. Minimalni iznos 40.000, maksimalni iznos tri miliona dinara.
Što se tiče strategije, izvinite što ću da čitam sa telefona zato što nemam tehnički mogućnosti da sada odštampam, ali ovo što smo sada čuli da nam strategiju pišu Slovenci i Bosanci. Za slovenačku naciju sam čuo, za bosansku nisam, ali dobro, Tito je izmislio razne nacije, pa evo jedan narodni poslanik je izmislio bosansku naciju.
Sada ću da vam pročitam se Slovence i Bosance koji nam pišu strategiju. Ja sam kao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 4. jula 2024. godine doneo Rešenje o obrazovanju Radne grupe za izradu predloga strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2032. godina. Ovo kažem zbog građana Srbije i zbog naših poljoprivrednih proizvođača da ne bi nasedali na neistine koje se iz dana u dan mogu čuti od pojedinih predstavnika opozicionih stranaka.
Tačka 1. – Osniva se Radna grupa za izradu predloga strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2032. godina, u sledećem sastavu. Izvinite gospođo predsednice Narodne skupštine što ću da pročitam nekoliko imena i da oduzmem koji minut više nego što sam planirao, ali sada ćete da čujete koji su to naši Slovenci i Bosanci koji nam pišu strategiju. Nenad Katanić, pomoćnik ministra u Sektoru za poljoprivrednu politiku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – predsednik Radne grupe, Jelena Blagojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. kao što vidite sve sami Slovenci i Bosanci. Boban Kostić, državni sekretar u Ministarstvo poljoprivrede. Predrag Rojević, takođe jedan, ne znam da li je Slovenac ili Bosanac, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. Milica Neđić, evo žena sedi ovde, nisam čuo pravo da vam kažem da se neka Slovenka ili Bosanka zove Milica Neđić, ali dobro. dakle, Milica Neđić, pomoćnik ministra u Sektoru za pravne i normativne poslove. Zatim, Anja Javor, pomoćnik ministra u Sektoru za međunarodnu saradnju i evropske integracije.
Evo ga još jedan Slovenac Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra. Nebojša Milosavljević, još jedan Slovenac, direktor Uprave za zaštitu bilja. Siniša Adamović, još jedan Slovenac, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište, Slobodan Nikolovski, evo ga, sedi čovek pored mene, Slobo, jel si Slovenac ili Bosanac? Kaže čovek nije ni Slovenac, ni Bosanac. Direktor Uprave za agrarna plaćanja.
Živko Amatijević, opet jedan Slovenac, direktor Uprave za veterinu, Saša Stamatović, direktor Uprave za šume, Maja Grbić, isto neka Slovenka, Bosanka, boga pitaj šta je, direktor Republičke direkcije za vode, Darinka Radojević iz Republičkog sekretarijata za javne politike i Marijana Batak iz Republičkog sekretarijata za javne politike.
Kao što vidite dame i gospodo narodni poslanici, sve sami Slovenci i Bosanci nam pišu strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2032. godine. Ovo sam pročitao samo da bi građani Srbije znali sa kakvim diletantima, sa kakvim neznalicama, da ne upotrebim neku težu reč, ipak se nalazimo u Narodnoj skupštini, raspravljamo o jednoj tako važnoj temi kao što je rebalans budžeta, uključujući i onaj deo budžeta Republike Srbije koji ide za naše poljoprivredne proizvođače. hvala vam gospođo Brnabić što ste imali strpljenja da me saslušate i izvinite još jednom što sam oduzeo koji minut vremena više.