… čovek je očigledno dobio napad jakih duševnih bolova i ja za to, gospodine Arsiću, imam potpuno razumevanje.
Ono što biste vi trebali da uradite kao predsedavajući to je da primenite ovaj Poslovnik u punoj meri i da ne dozvolite jednom notornom kriminalcu da teroriše Narodnu skupštinu i da urušava njeno dostojanstvo.
(Poslanik dobacuje: Poslovnik.)

Nemanja Šarović je najbolje rešenje, kao što vidite, dakle, bolje rešenje Vojislav Šešelj nije mogao da nađe, ali me čudi da to najbolje rešenje ne zna Ustav i ne zna Zakon o Vladi. Dakle, ne predlaže potpredsednik Vlade ministre u Vladi, nego to čini predsednik Vlade.
Da je Saša Radulović bio loš ministar govori činjenica da je već u decembru 2013. godine morao da napusti Ministarstvo, zato što je katastrofalno vodio taj resor i apsolutno ništa nije uradio da se reše nagomilani problemi u svim onim državnim preduzećima u kojima nam on, iz dana u dan, drži lekcije. To je što se tiče Saše Radulovića.
Sad, ono što mene zanima, koja je tajna veza između Nemanje Šarovića, Saše Radulovića, Ješića, Kene, šta je to što spaja sve ove ljude i šta je to što gospodina Šarovića, skot, jel tako, Savin grad, šta ih spaja? Šta je to što spaja sve ove ljude, koji navodno pripadaju različitim ideološkim pravcima, jedni su nacionalisti, drugi su za Ruse, peti su za Amerikance? Ja jedino što vidim, to je da su oni protiv SNS i protiv Aleksandra Vučića. To je jedina tačka spajanja. Kakva crna Rusija, kakva Amerika, kakvi ODKB, NATO Pakti, itd. NJih to apsolutno ljude ne zanima. Niti se oni u to razumeju, niti njih zapad, niti istok, ozbiljno doživljavaju.
NJih jedino što zanima, to je da gledaju na svaki mogući način ako negde mogu da udare po SNS, da udare po Aleksandru Vučiću. Kakva crna ideologija, kakvi politički programi, kakva doslednost ili bilo šta drugo.
Dakle, voleo bih da mi Nemanja Šarović objasni tajnu vezu Saše Radulovića, Ješića, njega, Zorana Živkovića i svih ostalih koji pripadaju toj koaliciji protiv Aleksandra Vučića.

Nikako da dobijem odgovor na to kakva je tajna veza između Nemanje Šarovića, Saše Radulovića, poslanika DS. Očigledno da gospodin Šarović želi da nastavi da se bavi političkom advokaturom, kao što je to radio i na sednici Administrativnog odbora, jer su oni, dame i gospodo narodni poslanici, imali očigledno neki dogovor, da li koalicioni ili prećutni, da jedni druge brane.
Bio sam u jednoj situaciji da protiv sebe imam ljude koji su za NATO i ljude koji su protiv NATO, ljude koji su za Rusiju i ljude koji su protiv Rusije, ali svi su ujedinjeni oko toga da ih veže politička mržnja prema SNS i prema Aleksandru Vučiću.
Na toj sednici Administrativnog odbora jedna koleginica, koju je gospodin Šarović zdušno branio, je bar 50 puta rekla da ja lažem, da sam lažov, da se na sednici Narodne skupštine iznose laži, a da samo oni, iz te Poslaničke grupe Dosta je bilo, govore istinu i da u Narodnoj skupštini ne može da se govori istina, a onaj ko govori istinu, dobije opomenu. Mogu da dođem samo do jednog zaključka, da to u stvari nije politička partija, nego sekta, jer sekta misli da ima monopol na istinu i da niko drugi nema pravo da govori i da niko drugi nema pravo da iznese svoje mišljenje sem člana sekte koji kaže da je samo istina na njegovoj strani. To je problem.
(Tatjana Macura, s mesta: Kako vas samo nije sramota?)
Ne znam zašto se nerviraju, gospodine Arsiću, ovoliko, ima ih sasvim dovoljno. Evo, vidite, nadiru sa svih strana, malo rusofili, malo ovih što su za NATO, malo ovi, malo oni, ali, kao što vidite, svi udaraju na poslaničku grupu SNS. Tako da ne mora Nemanja Šarović da nam otkriva kakva je tajna veza. Veza je vrlo jednostavna. Mrzimo Aleksandra Vučića, mrzimo SNS, to je naša jedina politika. Druge politike nemamo.
(Tatjana Macura, s mesta: Sram vas bilo.)

Ukazujem na povredu člana 27. gospodine Arsiću. Ovde mi nije jasno samo da li ste i član 111. trebali da primenite, pa da me udaljite sa sednice ili član 113, pa da mi izreknete opomenu, ali nije bitno. Ja sam i to doživeo svojevremeno, tako da ne bi mi bilo prvi put.
Hoću da kažem nešto drugo što je mnogo važnije, vezano za ono što je rekla uvažena koleginica iz Pokreta dosta je bilo. Da ne bi bilo da mi iz Srpske napredne stranke samo izmišljamo nešto o Saši Raduloviću. Septembra 23. 2011. godine, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, dakle, to je bilo 2011. godine, niti je Aleksandar Vučić bio na vlasti, niti je Srpska napredna stranka bila na vlasti, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je kaznila Sašu Radulovića iz Beograda, broj licence 155-0469, merom javne opomene i novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara, zbog toga što je obavljajući dužnost stečajnog upravnika počinio težu povredu dužnosti.
Između ostalog, gospodin koji aplaudira je bio suosnivač privrednog društva d.o.o. „E-biznis servis“ i sa tom firmom je zaključio ugovor kao stečajni upravnik u nekih 14, 15 firmi. Zaključio je ugovor sa svojom sopstvenom firmom gde je bio suosnivač, da bi izvlačio dobit iz preduzeća koja su bila u stečaju.
On sada može da maše rukama, može da nam dobacuje, može sad ovde da prođe pored mene kao što je to uradio neki dan, da kaže – stoko, đubre, majmune, sve je to u redu, ali ja u rukama držim rešenja Agencije za licenciranje stečajnih upravnika i po tom rešenju je gospodin koji ovde aplaudira, izvodi performans i ja mu na tome čestitam, ide mu dobro to od ruke, kažnjen izricanjem javne opomene i novčanom kaznom od 100.000 dinara, jer je između ostalog sam sa sobom, dakle, sam sa sobom zaključivao ugovore. Svaka firma koja je bila u stečaju, a gde je on bio stečajni upravnik, morala je sa njegovom sopstvenom firmom da zaključi ugovor.

Reklamiram član 107, gospodine Arsiću. Svako ima pravo na advokata i gospodin Saša Radulović boljeg advokata od Nemanje Šarovića verovatno nije mogao da nađe.
Što se tiče toga ko se bori protiv kriminala, ko se ne bori itd, nadam se da je gospodin Šarović obavešten da je presuda Miroslavu Miškoviću izrečena, a to niko do sada u Srbiji nije smeo da uradi. Uradila je vlast koju predvodi SNS i mi smo na delu pokazali kako se bori protiv tajkuna i protiv kriminala.
Što se tiče branjenika, sada smo advokata čuli, sada malo da vidimo šta je sa branjenikom. Branjenik kaže kako je sud poništio rešenje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Evo, sada ću vam pročitati kako je sve to bilo.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je 2011. godine kaznila gospodina Radulovića, odnosno izrekla mu javnu opomenu i izrekla mu novčanu kaznu od 100.000 dinara, pa je onda Upravni sud, gospodine Raduloviću imam ja sve papire ništa se vi nemojte nervirati, Upravni sud je doneo presudu 12U11801/12 od 24. septembra 2012. godine, a onda je ponovo Agencija za licenciranje stečajnih upravnika 13. novembra 2012. godine donela sledeća rešenja: stečajnom upravniku Saši Raduloviću iz Beograda broj licence ta i ta izriču se mere javna opomena i novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara zbog toga što je obavljajući dužnost stečajnog upravnika počinio težu povredu dužnosti. Novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara koju je stečajni upravnik Saša Radulović platio 26. oktobra 2011. godine postupajući po rešenju disciplinskog veća Agencije za licenciranje stečajnih upravnika…
(Zoran Krasić, s mesta: U kojoj luci? Na kom brodu?)
Polako, gospodine Krasiću, nemojte ni vi da se nervirate, od 23. septembra 2011. godine smatra se izmirenjem novčane kazne. Kakve? Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je dva puta postupajući po presudi Upravnog suda, izrekla javnu opomenu i novčanu kaznu Saši Raduloviću, između ostalog, ovo je dugačko rešenje ne mogu sve da čitam, između ostalog, zato što je suosnivač firme „E-biznis servis“ sam sa sobom kao stečajni upravnik zaključivao sporazume, odnosno ugovore o pružanju knjigovodstvenih usluga.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana.
Pojedine poslaničke grupe imaju očigledno averziju prema gospođi Zorani Mihajlović i kad god se ona pojavi u Narodnoj skupštini oni imaju potrebu da su svoju političku žuč iskale na njoj. No, to je njihovo legitimno pravo. Ja doduše ne znam ko je kome nosio torbu, ko je u kom momentu bio u nekoj političkoj partiji, ali to za ovu raspravu nije ni bitno. Na kraju krajeva, to su insinuacije sa kojima se SNS manje više suočava svaki dan.
Pre nekoliko dana takođe je ovde bila gospođa Zorana Mihajlović. Poslanici koji danas pokušavaju da svoj politički bes iskale na njoj tvrdili su da ne valjaju tuneli na deonici puta LJig-Preljina, da tu kamioni ne mogu da prođu, pa da je tu isto bilo nekih nameštanja, nekih, kako oni kažu, muljanja, grebanja asfalta, da bi neko uzeo pare. Juče je premijer seo u jedan od tih kamiona, prošao tim tunelom, ništa strašno se nije desilo, sem što smo omogućili građanima tog dela Srbije da imaju novih 40 kilometara autoputa.
Sada kada bi hteli da odgovaramo na svaku insinuaciju, na svaku laž, na svaku uvredu i svaku klevetu koja dođe na račun Aleksandra Vučića ili nekog ministra u Vladi Republike Srbije, mi po ceo dan ništa drugo ne bismo trebali da radimo sem da na to odgovaramo – ko je šta objavio na svom Tviter profilu, na Fejsbuku, šta je izjavio u novinama, šta je objavio ovaj ili onaj medij. Prosto, za to SNS nema vremena.
Što se tiče samog amandmana, nekoliko stvari. Prvo, obrazloženje amandmana je napisano tako da je jasno i onima koji su pravnici i onima koji nisu pravnici. Dakle, u obrazloženju zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman, a inače to obrazloženje je identično sa obrazloženjem zašto ne treba prihvatiti amandman gospodina Branislava Mihajlovića, navedeni su upravo oni argumenti na kojima insistira i Vlada, a na kojima insistira i poslanička grupa SNS.
Naime, u obrazloženju zašto ne treba prihvatiti ova dva amandmana koja su suštinski istovetna između ostalog stoji – izgubila bi se pravna mogućnost ostvarivanja dodatnog nivoa transparentnosti u navedenom postupku. Brisanjem ovlašćenja za propisivanjem uslova koje moraju da ispunjavaju privredna društva za obavljanje poslova izvođenja radova u okviru obavljanja poslova tehničkog održavanja vodnih puteva postojala bi mogućnost da se prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki prijavljuju kompanije koje uopšte nemaju flotu ili nemaju odgovarajuću flotu za obavljanje poslova tehničkog održavanja, što bi bilo suprotno cilju koji se želi postići Predlogom zakona.
Dakle, Vlada Republike Srbije ovim Predlogom zakona upravo želi da otkloni bilo kakvu mogućnost sumnje u transparentnost javnih nabavki. Smeta vam zašto je to ovlašćenje po Predlogu zakona pripalo ministru. Prvo da rasčistimo jednu stvar. Sa stanovišta Zakona o državnoj upravi potpuno je svejedno reći – ministar ili ministarstvo zato što su sva ovlašćenja ministarstva skoncentrisana u rukama ministra i kada donosi pojedinačne pravne akte i kada donosi opšte pravne akte. I jedne i druge donosi i potpisuje ministar, eventualno, po njegovom ovlašćenju državni sekretar ili pomoćnik ministra. Ali, ministarstvo i ministar u srpskoj pravnoj terminologiji imaju potpuno identično značenje. Niko sem ministra ne može da donese upravni akt. Niko sem ministra ne može da naloži inspekcijski nadzor. Niko sem ministra ne može da donese opšti pravni akt.
Sada, mi smo kod ovog amandmana, u stvari na terenu prava ministra da donosi opšte pravne akte. Nekima to smeta. Ne znam zašto im to smeta, zato što po Zakonu o državnoj upravi ministar može da donosi na osnovu zakona, dakle ne po svojoj sopstvenoj inicijativi, ne po svojoj želji, ne po kriterijumima koje on sam određuje, nego na osnovu zakona, tri vrste opštih pravnih akata - pravilnike, naredbe i uputstva. Zamislite situaciju da takve norme nema u Zakonu o državnoj upravi, naši zakoni bi imali po 1000, 2000, 3000 članova. Niko živi se u toj šumi članova jednog zakona ne bi mogao da snađe. Zakon reguliše..
(Nataša Jovanović, s mesta: Zašto mešate to?)
Ne mešam, ja vam samo kažem, Ministarstvo i ministar to vam je jedno te isto, zato što su sva ovlašćenja ministarstva skoncentrisana u rukama ministra, naša ministarstva, pa čitali ste valjda Lazu Kostića, osnovni princip o uređenju državne uprave je monokratski princip, da li je tako?
Da, čitao sam ga i ja. Dakle, administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije.
(Nemanja Šarović, s mesta: Kada si čitao?)
Vi ga izgleda niste čitali, vi izgleda to mešate.
Dakle, monokratski princip o uređenju ministarstava znači da je na čelu ministarstva jedan čovek i sva ovlašćenja ministarstva su skoncentrisana u njegovim rukama, i da donosi pojedinačne pravne akte i da donosi opšte pravne akte.
Ovi opšti pravni akti na koje se odnosi ovaj član Predloga zakona su pravilnici, naredbe i uputstva i sasvim je logično da se ministru, ma ko to bio, ne znam zašto ste vi opterećeni ličnošću Zorane Mihajlović, Zorana Mihajlović je danas ministar, sutra možda neće biti ministar, mi smo danas narodni poslanici, možda sutra nećemo biti. Ovde se ne radi o ličnostima, ovde se ne radi o pojedincima, ovde se radi o institucijama. Institucije su trajnog karaktera, ličnosti su prolazne, u tome se, nadam se, slažemo, ali ne vidim šta je sporno da se ministru na osnovu zakona da ovlašćenje da shodno Zakonu o državnoj upravi bliže propisuje uslove u postupku javnih nabavki, da nam se upravo ne bi dešavale zloupotrebe.
Pravilnici, naredbe i uputstvo, nisu nikakvi tajni akti. Oni se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije“ na isti način na koji se objavljuju i zakoni. Dakle, ne radi se o tome da mi sada izbegavamo da nešto regulišemo zakonom, pa dajemo ovlašćenje ministru da on to sam nešto propiše, a to što on propiše niko živi neće znati osim njega. To nije tačno. Ovo govorim zbog građana. Dakle, svi opšti akti koje donosi ministar, ne samo gospođa Zorana Mihajlović, bilo koji ministar u Vladi Republike Srbije, objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i svako ko bude hteo da pročita koji su to bliži uslovi da u postupku javnih nabavki u ovom domenu, rečnog, odnosno vodnog saobraćaja, moći će na vrlo jednostavan način da se upozna. Uzme „Službeni glasnik“, pročita taj pravilnik i stvar je potpuno identična, pri čemu pravilnici, naredbe i uputstva takođe podležu oceni ustavnosti isto kao i zakoni.
Ne razumem konstataciju da ćemo mi doći u situaciju da nećemo imati Ustavni sud. U svakom kolektivnom organu se dešava da nekome istekne mandat. Ističe i mandat narodnim poslanicima. Svi se mi biramo na neki mandatni period, neko na četiri, neko na pet godina, neko na duži vremenski period, ali se svi biramo na neki vremenski period. To što nekome ističe mandat ne znači da neće postojati institucija kojoj će neko ko smatra da je zakon ili Ustav povređen moći da se obrati. U tom smislu, nema potrebe da plašimo građane Srbije da neće postojati Ustavni sud u Republici Srbiji zato što određenom broju sudija ističe mandat. Oni koji su nadležni da sprovedu i pokrenu postupak izbora novih sudija Ustavnog suda, to će da urade i ničije pravo neće biti dovedeno u pitanje.
Samo želim da kažem da nema potrebe da mistifikujemo stvari koje su, ja mislim, poznate svakome iole, iole solidnom obrazovanom pravniku. Dakle, ovde je stvar sa pravnog aspekta potpuno jasna. Sve je transparentno, sve je dostupno javnosti i izbegava se mogućnost bilo kakvih zloupotreba. Više bi zloupotreba bilo kada ova mogućnost ne bi postojala, kada biste imali neku opštu normu u zakonu, pa da vam onda tamo neki direktor propisuje uslove kakve on želi. Ne, pored zakona mi smo, ne samo ovlastili, nego i obavezali ministra da donese opšti pravni akt kojim će da propiše bliže uslove. Dakle, imate i zakonom propisane uslove i bliže definisane uslove opštim aktom ministra, odnosno ministarstva, koji se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ne vidim gde je tu mogućnost bilo kakve zloupotrebe ili ukidanje principa transparentnosti u sprovođenju postupka javnih nabavki u ovoj oblasti, vodnog, odnosno rečnog saobraćaja.

Koristiću šest minuta, pošto me je troje poslanika napalo, rekli su da sam rekao nešto što nisam rekao, a u dve minute ne znam da li ću uspeti da sve to sažmem.
Prvo, mislio sam da je gospodin Šarović malo napredovao, on je bio i ostao baba tračara i on dalje od toga izgleda ne može da ode.

Što se tiče samog amandmana, ne znam što ste dali reč gospodinu Branislavu Mihajloviću, zato što ja čoveka nisam pomenuo apsolutno u bilo kakvom negativnom kontekstu, sem što sam rekao da je amandman gospodina Mihajlovića identičan suštinski sa amandmanom gospođe Vjerice Radete. Ništa ružno čoveku nisam rekao, poštujem i njegove godine i njegovo zvanje, ali imam pravo da imam drugačije mišljenje od njega.
Ovde je bilo reči o tome da li sam ja ovakav ili onakav pravnik. Loš sam pravnik, priznajem, i slabo se razumem u ovu oblast, ali sam ipak toliko dobar pravnik da znam da na primer Vladu Republike Srbije ne čine ministarstva, nego ministri. Ako Vladu čine ministri, kažite mi – koja je logika da ovlašćen za donošenje podzakonskih akata ne bude ministar nego da bude ministarstvo? Ja sam vam lepo rekao, ne znam što ste se tu našli prozvani i uvređeni, znači, samo da ste uzeli knjigu Laze Kostića „Administrativno pravo Kraljevnine Jugoslavije“, pa da pročitate da je osnovni princip u uređenju državne uprave birokratsko-monokratski princip, koji kaže da na čelu svakog organa državne uprave, pa i ministarstva stoji jedan čovek i da su sva ovlašćenja tog organa u stvari skoncentrisana u rukama tog ministra, i kada donosi pojedinačne pravne akte i kada donosi opšte pravne akte.

Završavam, gospodine Arsiću.
Mi propisivanjem i davanjem obaveze ministru da bliže propiše uslove za sprovođenje javne nabavke, uslove koji mogu da se pročitaju u „Službenom glasniku Republike Srbije“, otklanjamo bilo kakvu mogućnost zloupotrebe i bilo kakvu mogućnost korupcije.

Kad se Saša Radulović zamori, onda nastupa Nemanja Šarović. Sada je izgleda njegovo vreme. Sada nas malo on zabavlja i pravi performanse u Narodnoj skupštini.
Ja vas molim, gospodine Arsiću, dajte vi reč kome hoćete, ali nemojte da dozvolite da ministri u Vladi Republike Srbije budu vreća za udaranje kad kome padne napamet i da se ministri u Vladi Srbije, nazivaju stranim špijunima, da se ovde licitira sa predsedničkim izborima ko će da pobedi. Neka pobedi Vojislav Šešelj, gospođo Radeta, hiljadu puta, ako narod za to glasa, ali narod je glasao za Aleksandra Vučića i glasao je za SNS.
Ja koliko vidim, a to su već primetili građani Srbije i o tome je i Aleksandar Vučić, više puta govorio. Vi ste izgleda svi pobedili na predsedničkim izborima. Vojislav Šešelj je pobedio, Šutanovac je već pobedio, Saša Janković je pobedio, Radulović je pobedio, Tadić je pobedio, svi ste pobedili. Super. Ja vam svima čestitam, hajde sačekajte samo da RIK prebroji glasove i da vam kaže da ste vi svi pobedili i da ponovo uvedemo institut kolektivnog predsedništva, jer ste vi svi pobedili, a može da bude samo jedan predsednik, pa ćemo imati predsedništvo kao u SFRJ, pa se menjajte na svakih godinu dana. Godinu dana neka bude Šešelj, drugu godinu Šutanovac, treću godinu Saša Radulović, sve je to moguće.
Nemam ništa protiv toga, samo vas molim, gospodine Arsiću, da sednicu vodite onako kako je to propisano Poslovnikom, inače će se svi poslanici SNS javiti za reč, jer ovo što se sada radi je nedopustivo. To je kršenje dostojanstva Narodne skupštine. To da se vređa ministar u Vladi Republike Srbije, da se iznose insinuacije. Da li ćemo sada da pričamo ko je šta rekao oko tunela, te ne možete da prođete, ne može da prođe. Šta ćemo sada kada je prošao? Da li će neko da se izvini gospođi Zorani Mihajlović…

… za sve one uvrede kako je bilo nameštanje tendera sa ovom, onom firmom, dovlačene mašine iz Rusije, ne znam ni ja šta. Šta je sada, prošao kamion i sad svi ćutite o tome?
(Vjerica Radeta, s mesta: Ko je pominjao da ne može?)
Ko je pominjao? Pominjali ste vi iz vaše poslaničke grupe.

Te ne može da prođe šleper, te Zorana namestila ovo, te Zorana namestila ono. Svi smo mi čuli šta je ko rekao i šta sad? Šta sada kada je kamion prošao? Sad puj pike ne važi.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Pre svega, ako bismo ovaj posao dodelili Vladi, onda zamislite sve moguće oblasti društvenog života u kojima bi Vlada morala putem uredbi ili putem drugih podzakonskih akata da interveniše u pravnom sistemu Republike Srbije. Praktično, Vlada ništa drugo ne bi mogla da radi, sem da donosi različite vrste podzakonskih akata. Mi hoćemo da rasteretimo Vladu, a istovremeno hoćemo da, primenjujući Zakon o državnoj upravi, omogućimo ministrima, i to kao što se kaže „ministru resornom uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine i ministra nadležnog za poslove vodoprivrede“ da donose ovaj pravilnik. To je potpuno u skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi.
Uporno pokušavam da skrenem pažnju kolegama koji kritikuju i koji su nezadovoljni radom gospođe Zorane Mihajlović da tema dnevnog reda nije Zorana Mihajlović i da tema dnevnog reda nije aktuelna ministarka. U pitanju su institucije. Mi govorimo o normativnom uređivanju institucija. Za mene je, a verujem i za moje kolege druge iz poslaničke grupe SNS, prilično neuverljiv argument da nije dobro da stoji reč „ministar“, pa „ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine“, pa „ministar nadležan za poslove vodoprivrede“, zato što navodno može da se promeni naziv ministarstva. Može da se promeni naziv ministarstva, uopšte nije sporno, ali kako god da se ministarstvo zove, dakle, kakav god da je naziv ministarstva, u svakoj pravnoj, demokratskoj i civilizovanoj zemlji imate ministarstvo koje je nadležno za poslove zaštite životne sredine, tako i stoji u tekstu Predloga zakona. U svakoj zemlji, demokratskoj, pravnoj i civilizovanoj, imate ministra koji je nadležan za poslove vodoprivrede.
Ne mora ministarstvo da se zove Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ne mora u nazivu ministarstva da stoji uopšte termin vodoprivreda, ali postoji organ državne uprave koji se zove ministarstvo u čijem delokrugu rada je oblast zaštite životne sredine, odnosno oblast vodoprivrede.
A pro po toga, moram da kažem kolegama koji se bave ne suštinom nego terminološkim nedoumicama, pa ne mora ni Vlada da se zove Vlada, nekada se Vlada u Srbiji zvala Ministarski savet. Šta to sad znači? Hoćemo li onda da izbrišemo reč Vlada zato što eventualno nekim zakonom može da se propiše da se organ izvršne vlasti ne zove Vlada nego se zove Ministarski savet.
Ali, to nas ne bi nigde odvelo, ovde se radi o suštini. Ovde se radi o pravilnicima. Pravilnici se donose, gotovo mislim na dnevnom nivou, na nivou svakog ministarstva. Imate, na kraju krajeva, u pravnom sistemu Republike Srbije i svakom pravnom sistemu daleko više podzakonskih akata, nego zakona. Zakoni su najopštiji posle Ustava pravni akt i oni samo treba načelno da regulišu određena pitanja. Sva druga tehnička pitanja, pitanja koja olakšavaju primenu zakona u praksi se rešavaju podzakonskim aktima koje donose nadležni ministri. Tu apsolutno nije sporno. Uđite u bilo koji registar propisa. U Republici Srbiji ili u bilo kojoj drugoj zemlji videćete da pretežu podzakonski propisi u odnosu na zakonske.
Inače biste imali kao u doba Hamurabija, kada je donošen Hamurabijev zakon, tada je Hamurabijev zakon bio sadržan u hiljadama i hiljadama članova. Mi danas smo savladali nomotehniku mnogo više nego pravnici iz tog doba. Mi danas putem opštih pravnih normi uređujemo vrlo precizno i na opšti način određene situacije koje u životu mogu da se dese, a ne kao u vreme Hamurabija. Ko ukrade kokošku kazniće se tom i tom kaznom. Ko ukrade kravu, ko ukrade tele, ko ukrade jaje, ko ukrade ovo ili ono. Zamislite kada bismo mi tako postupali onda bi ovi naši zakoni koji uređuju nadaleko, koji uređuju jednu mnogo delikatniju materiju, ove zakone ne samo pravnici nego ja mislim da pravni fakulteti, trust pravničkih mozgova ne bi mogao da protumači jer bismo imali zakone od hiljadu članova. Takvi zakoni bi bili nepraktični. Neprimenjivi u praksi. Zbog toga svaki zakon prati odgovarajući broj podzakonskih akata.
Ako bismo ovo u nadležnost poverili Vladi, onda bi Vlada praktično svaki dan imala sednice, ne bi mogla da bude motor pre svega ekonomskog razvoja države, ne bi mogla da radi onaj posao koji je definisan Ustavom, a to je da vodi unutrašnju i spoljnu politiku Republike Srbije nego bi Vlada po ceo božiji dan morala da sedi i da donosi pravilnike iz najrazličitijih mogućih oblasti društvenog života.
Onda se postavlja jedno drugo pitanje, ako to radi Vlada šta će nam ministarstvo? Šta će nam ministri? Šta će nam državni sekretari, šta će nam pomoćnici ministara i šta će nam kompletna organizaciona struktura državne uprave? Onda lepo da izaberemo Vladu i Vladi da poverimo sve poslove državne uprave. Da li je to moguće? Teorijski možda i jeste, ali u praksi nemoguće. U praksi ni jedna država tako ne funkcioniše i svi ovi amandmani uz svo dužno poštovanje njihovih podnosilaca, mislim da imaju samo jednu svrhu, a to je da se amandman podnese, uvek u istovetnom tekstu i da se dobije pravo da se diskutuje. Malo o temi dnevnog reda, malo van teme dnevnog reda, ali u svakom slučaju suština ovih amandmana je da oni i kad bi bili prihvaćeni, kada bi ih ministarka Mihajlović prihvatila …
(Radoslav Milojičić, s mesta: Vreme.)
Ko kaže vreme? Kena? Gde mi je onaj citat?
Dakle, kada bi ovaj amandman bio prihvaćen on ne bi bio praktično moguć da se sprovede.
A onaj što kaže vreme, gospodine Arsiću, evo da vam malo ulepšam dan, znam da vam nije bilo jednostavno, teško je izaći na kraj sa ljudima koji žele da vam zagorčaju život i da opstruišu rad parlamenta, ovaj što dobacuje vreme i što misli da je jako pametan i koji je sad maločas komentarisao nekakve brakorazvodne parnice, e taj genije je rekao sledeće. Ako mi kažete šta ovo znači, častiću vas ne pivom ali kafom.
Kaže, genije ovako – ja sam dao predlog da se posete određene službe, ne bih sada ovde da istačinjem koje ali kaže SNS može da odbije, prosto, imaju većinu i da kažu da nema potrebe da se te službe posećuju. Drugo, odgovor na koji u vremenskom periodu za koji treba da dobijemo taj odgovor je 30 dana. Ko razume shvatiće i završava – to je izuzetno dug vremenski period što ostavlja prostor za raznim mahinacijama.
Evo, to su genijalci koji su do juče vodili Srbiju.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine. Ne znam da li je prethodnom govorniku ovaj istorijski govor pisao Krešimir Macan svojevremeno Tuđmanov savetnik za medije, a u 2016. godini kreator kampanje DS, ali moram da ukažem da jedno brutalno kršenje dostojanstva Narodne skupštine.
Ovde je rečeno da je SNS odgovorna za nekakve zločine, za ratna dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije, pa samo želim da podsetim prethodnog govornika da je 1992. godine njegova stranka usvojila tzv. sokobanjsku deklaraciju u kojoj se DS navodno zalaže za ujedinjenje svih srpskih zemalja, a u toku ratnih dešavanja u BiH DS je imala svoju paravojnu formaciju koju je vodio čuveni Ljubiša Savić Mauzer, a koliko su se brinuli o bezbednosti građana Srbije najbolje govori činjenica da 2003. godine nisu uspeli da spreče ubistvo ni premijera, odnosno predsednika Vlade Republike Srbije.
Što se tiče stanja u Ministarstvu odbrane, da su manje krali bilo bi više para i za vojnike i za oficire i za podoficije i za sve građane Republike Srbije.
Ovde je bilo reči i o bivšem ministru odbrane, gospodinu Gašiću. Ne znam kako prethodnog govornika, poznatog pivopiju nije sramota dok je krao sopstvenu opštinu, ministar odbrane Bratislav Gašić je 2014. godine sve vreme bio na terenu u Smederevskoj Palanci i iz Smederevske Palanke nije izašao dok nije završena do kraja asanacija terena koji je bio izložen poplavama.

Ne tražim da se glasa, ali nećemo dozvoliti da kriminalci koji su upropastili Srbiju, koji su inače doveli do teškog stanja u Vojsci Srbije pljuju po SNS i po ministru odbrane.