Dobro, bar smo sada razumeli, dobili smo objašnjenja koja je bila logika kod pisanja amandmana. Dakle, može da ide, kao kod Šojića, samo vezano. Šta ako se nama baš svidi prvi, a drugi nam se ne svidi itd.

Dakle, niste se vodili logikom kad ste pisali amandmane, niste razmišljali o tome šta možete da napravite ukoliko bi se amandmani usvojili. Ne znam šta je problem to da priznate, nego vređate ljude koji su išli na Akademiju mladih lidera itd. Nisam išao da pohađam Akademiju mladih lidera, mada bih išao da sam u njihovim godinama.

Iskreno rečeno, morate da vodite računa o tome da pametan čovek svugde može nešto da nauči i od svakoga može nešto da nauči. Dakle, nema nikoga od koga ništa baš ne možete da naučite, takav još ne postoji. Ali, jednostavno morate da, sa druge strane, razumete da su ti ljudi slušali od predavača kao što je, recimo, Žarko Korać. Nećete mi reći da Žarko Korać nije čovek koji, to što se on posle kajao, pa rekao da nije znao gde je bio itd, pustite vi to.

Tako da, ta deca su išla nešto da čuju, nešto da nauče, a ono čega se ja sećam, to je da je prvo upravo vaša stranka imala taj centar za edukaciju i radila te omladinske škole, kako se to već zove, letnje škole itd. i nikada vas niko zbog toga nije prozivao i nikada niko od toga nije pravio sprdnju, jer se od učenja i od bilo čega drugog ne može praviti sprdnja.

Evo, vidite kako izgledaju ovi koji nigde nisu učili, kako izgleda onaj ko nikad nigde ništa nije naučio, ko je naučio samo da se dernja na ulici i ko misli da svojim uličarskim ponašanjem nekoga može da fascinira.

(Aleksandar Jovanović: Srce moje malo.)

Pa, nisi baš srce malo, ali si mi dragocen ko rubin. Dragocen si kao rubin.

Prema tome, niste dobro pisali amandmane, niste razmislili o njima. Više sreće sledeći put. Hvala.

Pokojna se zvala Stanika Gligorijević, ne Stanka, ali dobro, važno da se nešto kaže, važno da se još jedna tema koja je sažvakana milion puta, ponovi milion prvi put, ali nemam ništa protiv, ako vi mislite da će vam to nešto pomoći neka vam bude.

Ono što je bitno zbog građana da znaju, to je da je osoba koja je vozila automobil prihvatila odgovornost za to, da je osuđena i da li je otišao na izdržavanje kazne, ili nije, to je sad još informacija koju ne znam da kažem, ali treba da izdržava kaznu u zatvoru.

Sada oni kažu, znate, on je preuzeo odgovornost za nekog drugog, jer neko drugi, a on nije, pa, ne znam ni šta. Samo vam postavljam pitanje, pred građanima, samo neka razmisle, da li bi bilo ko od vas prihvatio zbog bilo koga, za bilo kakvu uslugu, ili kontra uslugu sa druge strane da umesto nekoga ide u zatvor i da sedi u zatvoru godinu, šest meseci, godinu i po, dve, koliko god, jedan dan, bilo ko od vas dragi građani, prihvatio da za bilo koga ode u zatvor. Ako je odgovor da, onda možda ima istine u onome što govore ljudi iz opozicije. Ako sami smatrate da to nikada ne biste uradili, ko god da je u pitanju, eventualno dete, onda vam je jasno koliko se manipuliše ovom temom i koliko se manipuliše ponovo jednom osobom koja nije među živima, a čije čak ni ime ne znaju. Sami procenite koliko je to časno i koliko je to politički mudro, kao i koliko to efekta zaista ima. Hvala.

Prvo, što se Leskovca tiče, zabrinjavajuće loše smo prošli, od 139 mesnih zajednica, pobedili smo u 138 i zaista treba da stavimo prst na čelo i da se dobro zamislimo.

Što se tiče ove jedne mesne zajednice, u kojoj nismo pobedili, pobedila je grupa građana „ Dr Aleksandar Rangelov – Dubočica u srcu“ koja nema nikakve veze sa pomenutim poslanikom, ali nema veze.

(Srđan Milivojević: On tamo živi.)

A on tamo živi, aha, a to što se nije kandidovao i to što nije njegova lista pobedila, nema veze, on nas je pobedio, zato što tamo živi. Drago mi je, ovo je ista logika kako ste pisali amandmane, istom logikom ste pisali amandmane, sve vas razumem. Odlični ste, ja vama i ubuduće, evo odmah da znate potpisujem da na narednim izborima isto da prođemo, ista podela, isto kao…

Šta vam je, što ste nervozni?

(Srđan Milivojević: Nisam nervozan, radostan sam, slavim pobedu.)

Dakle, odmah da se dogovorimo, od osam i po hiljada biračkih mesta koliko ima mi da pobedimo na tih 8499, a vi pobedite na tom jednom i slavite pobedu. U tome i jeste vaš problem, što vi jedno biračko mesto slavite kao ne znam ni ja kakvu pobedu, a ne shvatate da vam treba mnogo više.

Što se samih amandmana tiče, dakle, poslanik nije amandmanom predložio ukidanje TV pretplate nego da se plaća do jula sledeće godine. Tako da nije predložio ukidanje, nego produženje za šest meseci, samo da građani znaju da ono što je rečeno, da je predloženo ukidanje, apsolutno nije tačno. Hvala vam.

(Nebojša Cakić: Replika.)

Zbog građana Srbije, želim da kažem da SNS od 2012. godine nije promenila ni direktora, ni jednog jedinog urednika, ni jednog novinara na RTS, dakle, sve je isto kao što je bilo i u periodu kada smo bili u opoziciji, tako da očigledno da su isti ljudi u jednom slučaju simboli nezavisnosti, slobode i demokratije, a u drugom postaju odjednom neslobodni, itd.

Jedna od tih neslobodnih režimskih ljudi sedi upravo u istoj poslaničkoj grupi sa one tamo druge strane sale, pa kako to može da funkcioniše i kako to urednica na RTS-u istovremeno bude i opoziciona poslanica, a RTS pripada Aleksandru Vučiću, to sami bog zna da objasni, ja stvarno ne mogu ni da zamislim kako bih to uspeo da dovedem u neku logičku ravan, mada mi logiku spočitavaju.

Ne mogu, stvarno, već 16. put da ponavljam istu priču vezano za to da ljudi na RTS-u upravo u ovom momentu govore kako ne mogu da dođu do RTS-a, da gostuju u emisijama, gostuju u emisijama sa mnom, iz nekih pobegnu, u nekima ostanu, ali gostuju i onda opet kažu – nema nas. Pa, ne možemo mi biti krivi za to što ste nemušti, što ne umete da prenesete političku poruku i što vam ljudi ne veruju.

Na samom kraju, da završimo i tu priču oko kulta ličnosti koji gradimo, da vam razjasnim odmah u startu. Kult nemamo, ali zato imamo i te kako istorijsku ličnost na našoj strani, a vi se tome možete smejati, ja nemam nikakav problem sa tim. Ali, da sam vam našao mesto, ja bih se malo zapitao kada su ove reči u pitanju.

Da li se sećate ko je bio najveći kritičar Nikole Pašića u Skupštini, kako mu je ime i prezime? Jel znate kako se zvao onaj prvi do njega, kao ime tog poslanika? Ali, istorija pamti Nikolu Pašića, kao što će pamtiti i Aleksandra Vučića. Vas se neće sećati niko. Hvala.

Pa, prosto nije bilo osnova za repliku, ali moram neke stvari prosto da kažem. Na početku rasprave je kolega Rističević rekao kako će da se odigrava ovo danas i tačno se tako odigrava. Dakle, na početku rasprave su poslanici neki opozicioni tražili da ovde u salu dođu ministri i da ministri odgovaraju i šta rade ministri i tako dalje. Posle toga je ovaj vredan kao rubin, vikao iz sveg glasa urlao - gde je ministarka Vujović, šta ona radi i tako dalje. Sada se kaže - ministri su na terenu ne valja što su na terenu. Znači, šta god da se uradi, oni će da kažu da to ne valja. Šta god da se desilo, oni će da kažu da to ne valja i to je poenta. Najbolje bi bilo da ministri sede i da režu elektronske ribizle i kače na svoje Instagram profile, to bi rešilo sve probleme, tako rešava probleme onome ko najviše problema ovde ima.

Ono što jeste suština, to je da mi jednostavno prisustvujemo nečemu što je negacija bilo čega, šta god da se uradi, e nije tako trebalo, trebalo je nešto suprotno. Dakle, a šta bi drugo trebalo da rade ministri nego da budu na terenu. Šta bi drugo trebalo da rade ministri nego da rade ono što im je u nadležnosti i sada im neko odavde drži lekciju da im kaže, e to nije trebalo, nego treba ovako kako vam ja pročitam. To jednostavno je toliko neozbiljno, da ja stvarno ne znam ni šta bih rekao.

Najzad, pošto je svima toliko stalo, nisam video da je neko odavde ustao, pa otišao dole da se priključi, da vidi da li treba nešto da pomogne ili ne znam ni ja šta. Zašto? Zato što tamo nema kamera RTS-a da to snime, nego će ovde u holu ili ovde u prenosu da pričaju kako im je jako teško, kako im je jako žao, kako je vlast kriva itd.

Sada rade isto ono… Samo ću vas podsetiti, poštovani građani, na one priče - plutaju leševi po Obrenovcu. Sećate li se te priče? "Desetine hiljada mrtvih u poplavama u Obrenovcu". "Spaljuju leševe u visokim pećima". To su isti oni koji danas ovde od ove nesreće pokušavaju da naprave nekakav politički kapital.

Dakle, država Srbija radi ono što joj je na raspolaganju, ministri rade ono što im je nadležnost. Trenutno se vrše od strane MUP-a i od strane nadležnih službi istraživanja kako je došlo do ovoga, a onda će biti najzad i rečeno da li je u pitanju ljudski faktor ili nešto drugo, pa ćemo onda moći o tome i da govorimo.

Najzad, ovaj što uspe u stomaku da unese flašu "Rubina" svaki dan kada dođe ovde… Dakle, nije još delirijum, ali skoro će. Nije još delirijum…

Što se ljutiš sada? Što vičeš? Što vičeš?

(Aleksandar Jovanović: Da me bolje čuješ.)

Da te bolje čujem? Pa, ja tebe čujem odlično. Malo zaplićeš jezikom, ali te čujem i je sve u redu.

Rekao sam ti i prošli put - čuješ se. Čim uđeš, čuješ se.

Pošto si rekao Atlagiću da je otrovniji od sumpora, ti se osećaš više od sumpora. Verujem da ti je to prihvatljiv način razgovaranja?

Rekao sam ti jednom i govorim ti ponovo - svojim uličarskim forama me apsolutno ne impresioniraš. Nemam nikakav problem da ti odgovorim onako uličarski, da me razumeš.

Vidi, ne postoji poslanik u ovom, ni u prethodnom sazivu koji se hvalio time da je predmet požude Marijana Rističević i Marka Atlagića. To si radio samo ti, a onda, kada ti nisu odgovorili, si Rističeviću slao poruke i zakazivao mu sastanak sa sve srcem.

Pa, pohvali se. Okači i ti na "Instagram", kao što ovaj kači. Pokaži ljudima kako šalješ čoveku poruke sa srcem i kako mu tražiš sastanak.

Ja razumem tugu predmeta požude Marijana Rističevića i Marka Atlagića, po sopstvenom priznanju. Verujem da si ti počastvovan time što si predmet požude Marijana Rističevića i Marka Atlagića. Verujem da zbog toga što nemaš pozitivan odgovor još više koristiš taj "Rubin" i sipaš ga u sebe, samo molim da prestaneš da urlaš, da prestaneš da dobacuješ.

Imao si prilike da govoriš, ništa pametno nisi rekao. Ništa pametno nećeš dobaciti ni iz klupa. To što zabavljaš okolinu, to je u redu, to su uvek radili đaci u magarećim klupama, u kojima sediš i ti. Tome služiš. Oni se raduju, malo se smeju, malo se ne smeju, malo prevrću očima, malo zapuše nos, ali to radiš.

Evo je i poruka - šta radiš večeras, pa srce. Pa kaže – nedostaješ. Takve poruke šalješ čoveku? Pa, šta radiš ti? Pa, ovo je… Kaže – ljubim te, pa pet "m" u poruci. Šta znači to mmmmm?

Kako to? Kako to? Čoveče, pa ti si seksualni predator. Ti sa agresivan, ti nasrćeš na čoveka, bre. Ostavi čoveka na miru. Prestani da proganjaš i da seksualno uznemiravaš čoveka. Prestani to da radiš. Prestani to da radiš.

Sada slobodno nastavi da dobacuješ. Ja ću ponovo nastaviti da ti se obraćam.

Nećeš više? Dosta ti je za danas? U redu. Ako ti je dosta za danas, onda je u redu.

(Aleksandar Jovanović: Koja si ti paljevina.)

Ja paljevina? Možda sam i paljevina, ali nemoj da se pališ na mene, molim te. Preklinjem te, nemoj.

To što te je Marijan odbio, to ne znači da ću ja da te prihvatim. Znači, prestani to da radiš.

E, sada smo završili sa ovim što dobacuje.

Da li ima još? Da li treba još?

Dakle, poenta jeste u sledećem. Ovu sednicu treba da završimo u skladu sa dnevnim redom, a ne sa onim o čemu niko od nas u ovom trenutku nema dovoljno informacija. Dakle, svi državni organi su usmerili svoju pažnju na događaj koji se desio. Kada budemo imali informacija, onda možemo o njima i da raspravljamo. Do tada, da nagađamo, da pričamo ponovo o leševima koji plutaju, koji se spaljuju i tako dalje, nema ni smisla, a nije ni na dnevnom redu.

Hvala.

(Ivana Parlić: Povreda Poslovnika!)

(Đorđe Miketić: Povreda Poslovnika!)

Prvo, građanima koji ovo prate i koji su bili svedoci ovog patetičnog ispada i prenemaganja, da kažem da je gospođa došla u 17.00 časova u ovu Skupštinu. Do 17.00 časova patrijarh je mogao da čeka da ode u svoju, kako beše, crkvu i svoju bogomolju, da se tamo pomoli, a od 17.00 časova to je postao strašan problem kad su se uključile kamere, kad je gledanost najveća, e tad je problem najveći. Možda bismo i pričali o Kosovu i Metohiji, ali nam bilo žao u 10 sati da počinjemo bez vas, pa smo čekali da dođete, pa sad kad ste došli, možemo i da pričamo.

Izmišljate, znači, izmišlja na licu mesta šta joj padne na pamet i onda polemiše sa izmišljenom tezom. Zakleli ste se u crkvi. Pitam u kojoj crkvi, kaže nije bitno u kojoj crkvi. Neki su se zaklinjali u crkvi, da im ne spominjem ime i prezime, gospođo Đurđević Stamenkovski, da neće uzeti mandat SNS, pa su ga uzeli za stan u Beogradu. Da li vam pada na pamet ko bi to mogao biti, od SPO?

Da vi meni držite predavanje o tome, nađite mi izjavu gde sam to rekao što ste citirali. Nađite mi izjavu koju ste citirali. Izmišljate izjave. Sto puta sam rekao da nemam problem, da jesam bio član DSS, ali u toj DSS ste i vi radili u kol centru u Vojvode Milenka. Jeste li i to zaboravili? A jeste zaboravili i da ste bili u SRS? Jeste zaboravili da su vas iz te stranke izbacili zato što ste se tukli u mesnom odboru Kaluđerica sa drugom članicom, pa vas najurili? Bolesnu ženu ste tukli. Ali mi pričate o pristojnosti. Vi nekome držite predavanje o pristojnosti.

Patetišete o Kosovu i Metohiji, čisto da vas podsetim i na taj deo teritorije Srbije, pošto stalno o Kosovu pričate. Poredite Kosovo i Metohiju sa supom iz kesice. Pa niste na nekoj od vaših zabavnih emisija u kojoj gostujete ovih dana, gde pričate o ne znam ni ja čemu i da, da je rijaliti prve klase, verovatno biste bili od početka, bili biste ovde od 10, pošto vidim da tamo želite da učestvujete najviše, ali vas ne zovu, verovatno niste dovoljno interesantni, mada se trudite da vas pozovu.

A onda dalje nam držite predavanje, pa kažete – ne može Aleksandar Vučić da preda Kosovo, a gde je to Aleksandar Vučić rekao da hoće da preda Kosovo? Gde je to ikada rekao? Gde je to ikada pokušao da uradi? Izmislite tezu, a onda sa njom polemišete. Ja sad kažem - Milica Đurđević Stamenkovski nikada ne sme da prizna nezavisnost Kosova, Milica Đurđević Stamenkovski taj pokušaj mora da osujeti odmah i Milica Đurđević Stamenkovski bolje svoju ruku da odseče pre nego što potpiše nezavisnost Kosova. Ja znam da to vama odgovara. Tako je. I mora Milica Đurđević Stamenkovski da shvati da ne postoji kontra usluga koju treba da prihvati da bi priznala nezavisnost Kosova, čak ni dva stana u centru Beograda.

Idemo dalje, pa kaže - ova politika ne valja ništa, Briselski sporazum ne valja ništa. Briselski sporazum do dolaska jednog psihopate na čelo prištinskih institucija je doneo 10 godina mira na Kosovu i Metohiji. Deset godina su Srbi na KiM mogli mirno da žive, deset godina se ova zemlja oporavljala od vlasti vaših novih koalicionih partnera sa kojima ste seli sutradan posle beogradskih izbora da pravite vlast u Beogradu. Šta mislite da smo mi blesavi što niste otišli lično, nego ste poslali nekog anonimnog člana? Bili ste prisutni sa svim onim žutima koji su vladali ovom zemljom, izmestili pitanje Kosova i Metohije iz UN prebacili ga ne EU i sada nama kažete – šta pričate sa Briselom, a s kim da pričamo? Kao vi, sami sa sobom?

Kad pitate, dobro, ako ova politika ne valja, a koja je to dobra politika, pa ne znam nije to supa iz kesice.

(Ivana Parlić: Zašto se rugate? Sram vas bilo.)

Gospođo sa sobom pričajte u sebi, molim vas…

(Ivana Parlić: Treba neko da vam kaže – sram vas bilo!)

Molim vas da svoje dijaloge sa sobom vodite u sebi, sa mnom ne razgovarate.

Prema tome, kada se pita koja je… Nisam ni sumnjao da će sa ove strane da stigne odbrana, jer to je to. Dakle, kada se postavi pitanje – dobro, šta je alternativa u ovoj politici? Alternative nema. Supa iz kesice, šlag instant, nego moramo da sednemo i da razmišljamo ne znam ni ja o čemu. Nama treba politika za odmah, a ne da se vi smislite šta će biti ta politika.

(Tatjana Manojlović: Deset godina ste imali.)

Da, i 10 godina smo čuvali mir na Kosovu i Metohiji i, dok nije došao ovaj ludak koga niko živi ne može da iskontroliše u Prištini, koji zvecka oružjem uz obilatu podršku nekih stranih centara moći, a boga mi jednog dela naših poslanika i naše javnosti, nikakvih problema nije bilo. Nikakvih problema nije bilo.

(Ivana Parlić: Osim što je ubijen Oliver Ivanović.)

Da, osim što je ubijen Oliver Ivanović, i to je strašno, i to je strašno.

To vam je, dame i gospodo i dragi prijatelji, poštovani gledaoci, ta jadna patetična politika – hajde da uzmem neki lak politički poen na temi koja je svakom od nas u srcu, hajde da pričamo lepo o Kosovu i Metohiji bez obzira što nemamo plan, bez obzira što nemamo program, bez obzira što nemamo ideju, bez obzira što nemamo politiku, bez obzira što nemamo ništa, bez obzira što nas mrzi da dođemo u Skupštinu pre 17.00 sati jer znamo da nećemo na red da govorimo, a što bismo sedeli ovde, što bismo se borili ujutru od deset za Kosovo i Metohiju kad možemo da dođemo u 17 časova, kad je prenos u piku, kad je najzanimljivije biti na televiziji. I to je politika koja će da pobedi. Ljudi koji nisu u stanju da sede u toploj sali od 10.00 časova do pet časova će da se izbore za Kosovo i Metohiju, umesto onog ko se danonoćno za Kosovo i Metohiju bori, koji je noćas u 03.00 sata završio sastanke sa Vladom i Vojskom na temu Kosova i Metohije. Baš njih briga. Važno je da lepo zvuči i važno je da se oni predstave kao ne znam ni ja šta.

I najzad, to ko će da dođe i kad će da dođe će odlučiti narod na izborima. Da biste na izbore izašli, za početak potpise treba da skupite, samostalno. Za početak to, a da nam lekcije drži neko sa 4%... Oni su prešli cenzus i od te sreće i veselja što su videli Skupštinu iznutra, a nisu turisti, oni su misli da su dobili mandat da vode zemlju, sa 3%, 4%, kako je kome zapalo.

Kada narod bude odlučio da vam da podršku, tada ćete upravljati zemljom, ali za ovakvo patetičnu, praznu politiku bez politike, parole bez ikakve suštine, nabiflane pa izdeklamovane u kameru zato što je to interesantno, narod neće glasati.

Želim da kažem ljudima koji podržavaju predsednika Vučića – ovo je najveća podvala na našoj političkoj sceni koja pokušava patriotskim govorima da se približi ljudima koji glasaju, inače, za predsednika Aleksandra Vučića. Ona nije alternativa predsedniku Vučiću. Ona je zajedno sa svim ostalim žutim strankama deo istog projekta samo sa druge strane. Ista medalja, samo druga strana. Zato su i seli istog dana svi zajedno u Beogradu da naprave vlast kada su mislili da imaju većinu. Jedni drugima nemaju šta da zamere, ni žute stranke, ni žuta stranka Zavetnici. Sve je to isto.

Ova isprazna politika, demagogija i patetike nije zamena za ozbiljnu i odgovornu politiku. Onaj ko zaista podržava predsednika Vučića glasa za sve liste koje nose njegovo ime, a ne za isprazne, patetične govore koji ne nose nikakvu težinu i nikakvu odgovornost, jer je predsednik Vučić izabrao najtežu politiku, politiku danonoćne borbe za Srbiju, bez parola, nego radom i rezultatima. Zato ovo nije isto i ovo nije alternativa. Glas za ove je glas za bivši režim samo u drugačijem pakovanju, i to je ono što je suština koju ste i danas mogli da vidite ako te pravilno gledali. Zato vam kažem – ne bori se za Kosovo i Metohiju u pet sati popodne kad nema šta drugo da se radi kod kuće, ne bori se za Kosovo i Metohiju tako što pola sednice prespavate, nego tako što uradite svoj posao za početak, a ne da dođete onda kada su tu kamere, da se pojavite, da se naslikate…

(Srđan Milivojević: Jutros nisu bile kamere.)

Da, ali je sada gledanost veća, i to je suština i zato je došla, pa kako bih rekao, ako ste očekivali da ćete da govorite bez mog odgovora, to sam vam rekao u startu da se grdno varate. To se neće desiti.

Rubin, ti se opet vratio. Jel još koje unuče stradalo? Jel još koje unuče očišćeno? Jeste, dobro.

Ne borite se za Kosovo i Metohiju tako što kradete glasove u Narodnoj skupštini, pa onda izmislite da ste nešto uradili, nekoga smenili i, konačno, da pitamo šta je alternativa i kako mislite da sprovedete svoje genijalne ideje? Hajde objasnite nam, prosvetlite nas, pa možda vas podržimo, pošto smo nedovoljno inteligentni za razliku od vas da…

(Narodni poslanik Miloš Jovanović dobacuje sa mesta.)

Da, to je tačno, znam da je tačno, zato vam to i kažem. Vi odišete tolikom pameću da je to prosto nedostižno za sve nas. Čim progovorite, to nam je jasno. Drhtavog glasa, suznih očiju nam ispričate šta je ono kako vi vidite strašnu situaciju, samo nam ne kažete kako da se ona reši. Skupite hrabrost, pa recite. Jel to znači vojska u tenkove i odmah dole, policija u tenkove i dole? Jel to znači to? Kažite, to je legitimna politika. Ali, konačno presecite i recite, a ne da nam držite predavanje o tome kako ništa ne valja, a šta treba da se radi - Nemam pojma, nije to supa iz kesice, a nije ni šlag.

(Ivana Parlić: Hajde, dosta.)

Nikoliću, teško ćete me zbuniti, još teže izbaciti iz koncentracije, ali nećete me dovesti u situaciju da dam nekome, kako ste rekli, nalog da u moje ime glasa ovde u Skupštini. Jel tako, gospodine veliki pravniče? Dati ovlašćenje nekom drugom poslaniku da u moje ime glasa, jel tako?

(Dragan Nikolić: Reci ime.)

Neću. Ali, svi znaju ko je.

(Dragan Nikolić: Daću vam i svoj JMBG.)

Ne interesuje me vaš matični broj, ali me zanima odakle vam je palo na pamet da kradete na glasanju? To mi je interesantno i da dajete nalog osobi koju ste posle izbacili iz Skupštine da uradi nešto za vas, a vi ostali. Svaka vam čast.

(Dragan Nikolić: Tako je.)

Dakle, iza isprazne politike, politike bez politike, politike fraza i parola, može da ostane samo pustoš. I zato su i našli svoje saveznike u svim onim žutima koji su tu pustoš iza sebe i ostavili. To je, kao što sam rekao i ponavljam još jednom – druga strana iste medalje. Sutra će zajedno sa njima da naprave koaliciju. Neće oni bilo kakvu saradnju, niti nude saradnju, niti je to iskrena priča, ni Srpskoj naprednoj stranci, ni bilo kojoj drugoj državotvornoj, pravoj državotvornoj stranci, nego onima sa kojima misle da mogu da prave kombinacije o kojima su slušali a koje, eto, do sada nisu imali prilike da rade. I zato su našli svoje uhlebljenje sa njima, za istim stolom, u istom danu, pričali o tome kako da naprave vlast u Beogradu. U čemu bi bila razlika da imaju samo jednog poslanika više ovde da naprave i vlast u Srbiji? Pa, ni u čemu.

Sutra bi sedeli svi zajedno, bez ikakvih razlika i mrzeli Aleksandra Vučića, baš ovako podlo i pokvareno kako ga mrze i možete čuti i iz ovog govora. Hvala.

(Boško Obradović: Poslovnik.)

(Ivana Parlić: Poslovnik.)

(Dragan Nikolić: Poslovnik.)

Kako nemam pravo na repliku? Direktno pomenut i to uvredljivo, najuvredljivije moguće.

Sa druge strane, moram prvo da kažem nešto drugo, da je …

(Narodni poslanici dobacuju.)

Da je ispod svakog nivoa pozivati i prozivati ovde nekoga kako nije tu da brani Srbiju i slično i to dobacuje Veroljubu Arsiću učesniku rata, koji se dva puta odazvao pozivu ove zemlje da je brani i onda pitate zašto postoje reakcije. Zato što ljudi ne mogu da slušaju ove podle i pokvarene udarce ispod pojasa.

Niste ušli u politiku fascinirani Aleksandrom Vučićem. Ušli ste u politiku fascinirani Vojislavom Šešeljem i zato ste se učlanili valjda u SRS. Dok se tamo niste potukli sa onom ženom pa su vas izbacili iz stranke. Šešelj lično je izbacio. Prema tome, to je što se tiče toga.

Drugo, moje izjave ili citirajte kako sam ih rekao ili ih nemojte izmišljate. Znači, nemojte da izmišljate, nemojte da dodajete, nemojte da mešate stvari. Uostalom, radite šta hoćete. To je vaša stvar i vaše ogledalo.

Najzad, naravno da imam potrebu da naglasim da niste nikakva alternativa, da ste jednaka pošast kao i žuti. Žuta stranka Zavetnici i bivši žuti režim je jedno te isto i rezultat vlasti žute stranke Zavetnici i žutog režima bi bio potpuno isti za ovu zemlju. To što se vi deklarativno zaklinjete u ljubav prema Srbiji i slične stvari, kako bih vam rekao, ni njima nije manjkalo takvih zakletvi. Problem su dela. Njih nema ni na jednoj ni na drugoj strani, a ono što ima bolje da se nije ni desilo.

Prema tome, naš strah, ne znam zašto svi vi sa te žute strane, bilo da je u pitanju žuta stranka Zavetnici ili ostali žuti, imate potrebu da vas se neko plaši.

Neko je stalno u strahu od vas. Mi zapravo ne želimo da nas se neko plaši, a to da ćete da zavrćete uši, pa u čemu je tu tačno razlika između vašeg kolege iz žute stranke koji bi da lupa šamare? Dakle, on će da lupa šamare, vi ćete da zavrćete uši, i onda kažete postoji razlika između vas. Ne, postoji razlika deklarativna u tome što je vaša demagogija otrovnija, podlija, a njihove teme su neke druge, ali bi vam rezultati bili isti. I, najzad isto ste, istom korpusu pripadate, za istim stolom sedite, da smenite vlast SNS i predsednika Vučića u Beogradu. Isti, vi i oni i svi vi zajedno.

„Pajtić zaposlio 2.000 tetaka, strina i šurnjaja“. Kaže: „Boško Perošević ostavio 670 zaposlenih, a sada je Pajtić povećao administraciju na 2.700“. kaže Goran Ješić, ne ja, Goran Ješić. Tako se pravi kasta, tako se pravi vojska, ali ni ta vojska nije dovoljna kada nema politike, jer to što je taj napravio sa 670 na 2.700 nije dovoljno, jer je sam stranku u kojoj je bio nazvao „brodom ludaka“, tako da očigledno znate kako se pravi kasta zaposlenih itd, znate da to pripišete drugima jer polazite od svoje psihologije, ali ne znate da kažete šta je ono što je suština koju ste napisali u amandmanu, nego pokušavate tu opet da vratite stvari na pretnje. Samo, ovoga puta, šta kažete, neće biti amnestije?

Kome vi pretite više?

(Srđan Milivojević: Što je to za vas pretnja?)

A šta je, kaže: „Što je to za mene pretnja?“ A šta je „neće biti amnestije“? Šta je to? Kako vi to tumačite?

(Srđan Milivojević: Pa nećemo da vam pustimo Belivuka iz zatvora?)

Jedini problem što nećete da ga pustite, jer ga niste vi ni uhapsili, nego mi, tako da nema vi šta nikoga ni da puštate.

(Srđan Milivojević: Niste ga uhapsili vi, nego policija.)

Nemojte vikati, pobogu čoveče.

Imate vrlo istančan smisao za pristojne poruke koje upućujete „neće biti amnestije“, „završiće Danilo i Andrej u šahtu kao Gadafi“. Imate li još neku lepu poruku da nam uputite? Nemojte te poruke preteće, stalno pretite nekom, čoveče.

Prvo, mi se vas ne plašimo, to pod jedan. Ne plašimo vas se.

(Srđan Milivojević: Nemate ni razloga.)

Niti ima razloga da vas se plašimo, niti vas se plašimo, a to što se vi, ponovo vam kažem, dodvoravate ekstremnom delu vašeg biračkog tela, to je vaša stvar. Vi budite njihova maskota, to je vaša stvar. Ne interesuje me to, ali prestanite da pretite više ljudima.

Vi nama pretite, pazite vi sada ljudi ovaj paradoks, oni nama prete šta će da nam rade kad mi više ne budemo vlast, a oni budu vlast. Mi smo sada vlast. Šta to treba da znači, da mi sada vama treba da radimo to što vi nama obećavate?

(Srđan Milivojević: Već ste radili.)

Ne pada nam na pamet. Ne pada nam na pamet, jer da to radimo ne bi ste vi sedeli tu. Mi bi smo udarili na onoga ko je najinteligentniji, najsposobniji, najelokventniji predstavnik te vlasti, vaše bivše, žute. Mi bi smo prvo vas na neki način gledali da isključimo iz političkog života.

Vi nama pretite lustracijama, vi nama pretite da ćete da nas jurite po ulicama, vi nama pretite šahtovima, vi nama pretite da neće biti amnestije kad vi dođete na vlast. Mi smo sada vlast, našta bi ova zemlja ličila da mi sada vama to radimo, pobogu ljudi, dajte malo razmišljajte o tome?

(Srđan Milivojević: Sad i nikad više.)

O tome opet nećete vi odlučivati da li sada ili nikad više, odlučiće građani. Kad građani budu procenili da treba da glasaju za stranku koju njen predsednik nazove „brodom ludaka“, oni će da glasaju i ja nemam problem sa tim, ali dok ne budu građani odlučili za stranku koja sama sebe zove „brodom ludaka“, sedite tu gde, nosite žuto džemperče i uživajte.

U svakom slučaju, ono što jeste suština, to je da vi odlično znate kako se prave kaste zaposlenih sa 670 koliko je pokojni Boško Perošević ostavio, na 2.700 pa vi gledajte, i to po rečima Gorana Ješića – tetke, strine, svaje i šurnjaje. Hvala.

Nekoliko puta sam već govorio o tome kakvim se sve kriminalnim radnjama koristio Bora Novaković kada je bio na vlasti u Novom Sadu.

Na kraju krajeva, vi ste, gospodine Novakoviću, za razliku od svih onih čije slike pokazujete, osuđeni zbog lopovluka. To što ste osuđeni prekršajno, ne krivično, to je druga stvar. To je stvar upravo tog lošeg pravosuđa o kome govorite.

Ja želim da kažem nešto drugo, što je vest od pre nekoliko minuta. Na jednom drugom mestu jedan drugi poslanik radi isto ono što je radio Bora Novaković, ovde u ovom parlamentu. Kurtijev poslanik Samoopredeljenja Armend Muja, ako se to tako akcentuje, objavio je spisak sa nazivima srpskih organizacija i njihovih rukovodilaca, tražeći njihovo hapšenje, jer su organizatori srpskog protesta u severnim opštinama i isto traži hapšenje Zvonka Veselinovića i Andreja Vučića.

Isto ono što rade Kurtijevi poslanici u Prištini, rade poslanici Vuka Jeremića u našoj Skupštini. Očigledna je tu sinhronizacija.

Da li podržavate, Novakoviću, velikog intelektualca? Da li je tako? Našli ste se na tome da ste obojica marksisti. Da li je to? Ili ste se našli u tome da obojica mrzite one koji mogu da organizuju protest Srba? Jeste se tu našli? Još da vam se pridruži onaj koji kaže da ćete da ih trpate u šaht kao Gadafija, prvo da ih silujete, a onda da ih ubijete? Jel to politika koju vodite?

Mlatite ovde papirima, izmišljate priče. Bavite se istraživačkim novinarstvom? Šta vi glumite? Vi ćete da vodite narod? Vi ćete da budete predvodnik? Vi? Pa, vi ste, bre, karikatura jedna. Politička karikatura ste vi.

Time što izigravate Muslolinija ovde uzdignutom bradom i podignutom pesnicom možete samo da izazovete smeh i ništa više. Shvatite to.

Vi da budete lider u Novom Sadu? Pa, Novi Sad je gospodski grad. Vas da izabere? Pa, vi možete da budete samo politička greška Demokratske stranke, kao što ste i bili, ali ste bar imali Dragoslava Petrovića koji vam nije dao ovakve gluposti da lupetate u Skupštini Vojvodine, nego kada dignete ruku da se javite, on vam kaže – sedi, Boro i tako je bilo osam godina.

Osuđeni ste za kriminal, prekršajno, ali ste osuđeni za ono što ste radili. Osuđeni. I niste slučajno čuli „škljoc“ sa one druge strane.

(Borislav Novaković: Replika!)

Tužno je.

Ukazao je i ministar Martinović, ukazao sam i ja i ponoviću još jednom, da je zaista tužno da imamo apsolutno sinhronizovano delovanje u parlamentu privremenih institucija u Prištini, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se apsolutno iste optužbe iznose i sa jedne i sa druge strane, da se apsolutno ista imena spominju i sa jedne i sa druge strane, da isti ljudi faktički povlače konce i daju ceduljice sa imenima koja treba da se pročitaju i da mi danas imamo na delu jedno vrlo sinhronizovano i jedan ozbiljan pokušaj napada na porodicu predsednika Vučića…

(Srđan Milivojević: Kako vas nije sramota. Sram vas bilo.)

…da jedini koji nije spomenut u celoj toj gunguli, koju prave danas, kako poslanici u Prištini, tako i poslanici u Beogradu, jeste Vukan Vučić, ali verujem da će već nekome od ovih primeraka i to da padne na um.

(Slavica Radovanović: Nemojte ničije dete da spominjete.)

Prema tome, mislim da je građanima danas jasno i iskreno, ovo jeste žalosna slika u šta su pretvorili parlament Srbije. Najpre su u parlament uveli Veljka Belivuka, a sada nastavljaju sa tezama Aljbina Kurtija.

Gospođa koja dobacuje, koja je jako uzrujana zbog pominjanja dece predsednika Vučića, neka reaguje kada lik iz njene poslaničke grupe ili jedne od vaših poslaničkih grupa, traži da to dete završi u šahtu, kao Gadafi. E, tada reagujete, a nemojte da čuvate mene, odnosno Vukana Vučića od mene.

Prema tome, jadno i tužno, ali nažalost i to smo videli u srpskom parlamentu, da se ponavljaju teze Kurtijevih poslanika u Prištini. Hvala.