Ja sam, gospodine predsedniče, zaista zahvalan na ovom govoru, prvo zato što je koleginica prihvatila apel koji sam maločas uputio, a to je da se pokriju po ušima i da ne pričaju o pravosuđu. Kao što čujete, nijedna reč nije rečena ni o jednom zakonu, ni o čemu, zato što oni nemaju o tome šta da kažu. Umesto toga, imali smo pres kliping Milovana Brkića šta je pisalo u „Tabloidu“ u proteklih godinu dana. Uz malo histerije, malo vike, malo patetisanja, malo čitanja, ali u principu to je to. I sad ko nama drži lekcije ovde?

Pazite ovo sad, slušajte ovo, gospođo Popović, kaže – pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, još jedan takav primerak, znači sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS, odbacivao sve krivične prijave protiv funkcionera Opštinskog odbora DS Vlasotince, sin mu član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika apelacionog tužioca ili starešinu višeg tužilaštva. Potpis i pečat.

I vi nama držite lekcije i histerišete ovde o tome šta je pravna država, zašto se ne procesuira ovaj, zašto se ne procesuira onaj. Pa kako vas, bre, nije sramota? Ali stvarno, kako vas nije sramota, kako imate obraza da se uopšte bavite ovim, da vi nekom nešto spočitavate? Vi da pričate o Vučićevim sudijama? Pa ovo ste sve vi postavili, sve vi postavili. Niko nije smenjen, zato što ne može da bude smenjen. Zato što kada bismo to radili, ovde biste histerisali kako narušavamo nezavisnost pravosuđa.

Sa druge strane, laž o dvoje dece. Osamdesetoro dece nije upisano u vrtić. A znate šta je diskriminacija? Kada umesto 80 dece vi spominjete samo dvoje koja su deca članova DS, jer ova druga nisu deca. E to je diskriminacija. I najzad, razumeli smo vašu poruku koju ste nam poslali, da kada letimo avionom naši životi i životi naših porodica nalaze se u rukama vašeg muža. Primili smo poruku, shvatili smo. Samo nam objasnite šta time hoćete da nam kažete.

Ovo je sad već stvarno šala, komika, ali odlična.

Za sve ovo vreme, a nije prvi put da čitamo ovaj dokument, niste se setili da je taj čovek član SNS. Znači, za svo ovo vreme, to se nije setio, izvolite gospodine Milivojeviću, slušam vas. Ja znam da ste vi nervozni, Zološki vrt neće biti u centru nego na Adi, Ada safari i znam da ste zbog toga nervozni, nećete više da boravite u centru Beograda nego mi recite samo šta hoćete još da kažete…

(Srđan Milivojević: Na pušku.)

Na pušku? Nemojte vi o puškama i šahtama, kao boga vas molim. Nemojte o puškama i šahtama, smrt tiraninu i slične gluposti, hajde odustanite više od toga. Manite se nasilja, stvarno izgledate komično.

(Srđan Milivojević: Na pušku.)

Evo opet, ja ne znam šta vam je. Dobro, na pušku, odlično.

Znam da ste nervozni, znam da vam se seli Zološko vrt, ali šta da vam radim nije to moja odluka, moraćete da se priviknete, a kako će vas seliti to ćemo tek da gledamo.

U svakom slučaju, sad ste se setili da je član SNS, a znate u čemu je razlika? Što sad kao i član SNS ne predlaže sudije, nije nijednog sudiju predložio, to je radio kao vaš član, kao član DS. Kao član DS je predlagao sudije i pisao ove kvalifikacije.

Još jedna druga stvar, i da jeste i da nije ovo je potpisao predsednik opštinskog odbora vaše stranke. Pitajte ovog do vas, sa vaše leve strane da vam priča o važnosti institucija. Pa, o instituciji predsednika opštinskog odbora vaše stranke, nije on potpisao kao fizičko lice, nego kao predstavnik vaše političke organizacije. Ovo ste vi radili, a vaš ovlašćeni predstavnik priznao da ste posle tumačili na glavnom odboru stranke. I, sada vi meni pričate bajke o tome kako smo sad još mi krivi za to, jer smo mi odgovorni za ono što ste vi radili, za vašu reformu pravosuđa. Za to što su se ljudi ubijali posle te reforme pravosuđa, umirali od stresa i od posledica, za vreme dok je ovaj što mu sele Zološki vrt išao po svadbama, sa tužiocima. To smo sve mi krivi.

Držite se vi citiranja Milovana Brkića, to vam odlično ide, nastavite i razumeli smo kad letimo u rukama smo vašim.

Dostojanstvo Narodne skupštine. Nisam mogao ranije da reagujem, jer nisam dobio informaciju.

Pošto smo ovde prozvani kako dr Slavoljub Mitov, koji je ovo potpisao, je član Srpske napredne stranke. Evo, zbog javnosti, mada rekao sam da to nije bitno. Dr Slavoljub Mitov, nekadašnji predsednik opštinskog odbora Demokratske stranke Vlasotince, danas opozicioni odbornik u SO Vlasotince ispred Grupe građana Pokret za Vlasotince i nema veze sa SNS-om.

Pa, vi lažete čim zinete, bre, ljudi. Čim zinete… Vi kada ne znate šta da kažete, vi izmislite. Pa, ovo je fascinantno. Pa, vi ste fascinantni.

Molim vas, nastavite da se bavite politikom i da rušite ovaj režim. Ne bismo vas menjali ni za šta na svetu.

Poštovani gospodine predsedniče Republike, poštovani gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju cele ove rasprave može da se kaže da…

(Srđan Milivojević: … govor Sime Spasića. On će da buši noževima opoziciju.)

Mislim da stvarno gospodina Simu Spasića ne treba da uzimate u usta. On je za vas akademik. Sa dužnim poštovanjem da mu se obraćate.

Sa dužnim poštovanjem da mu se obraćate.

No, nismo dobili ni u jednom momentu alternativnu politiku. Nismo čuli ni u jednom momentu bilo kakav ozbiljan, osmišljen i sveobuhvatan predlog. Nismo dobili odgovore na pitanja – šta to oni koji upućuju kritiku svakoga dana državnoj politici misle da bi bolje trebalo i drugačije trebalo da se uradi? Nismo dobili jedinstvo koje u ovom trenutku našoj državi i našem narodu je preko potrebno.

Poslata je juče katastrofalna slika iz ovog parlamenta. Poslata je slika sukoba. Poslata je slika nesloge srpske i u tom smislu mislim da se pokazalo koliko je bio dobar i odgovoran poziv predsednika Vučića da se obave konsultacije, da se na jedan drugačiji način više porazgovara o svim temama, ali upravo oni koji su sve to odbijali na kraju su doveli ovde do toga da se jučerašnjeg dana svi zajedno stidimo, a najviše treba da se stide oni koji su sve i izazvali praveći haos ovde na podijumu.

Ipak verujem da smo dobili nešto na kraju svega ovoga. Dobili smo od strane građana i verujem da će se to vrlo brzo pokazati apsolutno jedinstven stav da treba da stoje uz našeg predsednika, kao što stoje, i da nema ozbiljne i drugačije politike osim one koju predstavlja predsednik Vučić.

Dva dana je odgovarao na sva moguća pitanja, dva dana je odgovarao nažalost najmanje na pitanja koja su bila upućena o suštini onoga što je tema sednice, a to je KiM. Trpeo najstrašnije uvrede, klevete i laži, ali za dva dana ni on nije mogao da čuje nijedan predlog kako da poboljša ono za šta kažu da ne valja. Zapravo takve politike i nema i ta dva proglasa su te dve jalove alternative. Jedna koja kaže – prihvatite sve što vam traže, samo se onda postavlja pitanje – a šta će nam država i institucije i predsednik ako nećemo da se borimo za bolje od onoga što nam nameću. A druga kaže da se izolujemo, odvojimo od sveta, oslabimo, a onda ćemo tako oslabljeni valjda bolje moći da odbranimo sopstvene interese. Nijedna ni druga ova politika nisu dobre i zato verujem da će politika predsednika Vučića u narednom periodu imati još veću podršku.

Najzad, predsedniče, niti je ono o čemu ste govorili nažalost poslužilo onima koji su došli sa predstavom da vas saslušaju i čuju šta je ono što radimo i radite. Oni su imali gotove govore, napisane. Deset puta ste ponavljali jedne iste stvari i 11 put bi bilo verovatno da imaju prava da govore isto pitanje postavljeno i koliko god puta ponavljali oni će ostati na svojim pozicijama iz prostog razloga što bilo kakva vaša potvrda i vaše davanje reči ruši ceo njihov svet.

Kada vi kažete – ne, ne dam Kosovo, hoću celovitu Srbiju i ne dam Kosovo u UN i boriću se protiv toga, smisao njihovog postojanja prestaje, jer su sve zasnovali na tome da su oni kao borci protiv vas koji ste kao izdajnik pa će oni kao da se bore da vi ne uradite ono što svakako nećete da uradite i tu se cela priča završava.

Nažalost, kažem, nismo iskoristili priliku da našem narodu pre svega na KiM pošaljemo jednu drugačiju sliku, ali tu sliku će poslati građani Srbije, tu sliku će poslati narod sa još čvršćom podrškom i još jačom podrškom jer znamo da idu teška vremena, znamo da idu teške bitke, naravno diplomatske i imate punu podršku da u tim bitkama istrajete.

Borba za Srbiju ne trpi alternativu. Pobeda je jedina opcija i zato ponovo da pobedimo. Živela Srbija.

Poštovani gospodine predsedniče Republike, poštovani gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo poslanici, nije ovo danas, naravno, bio slučajan i tek tako nastao incident.

Atmosfera koja je danas kulminirala se pravi u medijima već danima. Isti ovi ljudi danima obmanjuju građane Srbije. Podižu političku atmosferu i bilo je potpuno jasno da ovako nešto sledi.

Imali su sastanak povodom skupa koji su održali pod prozorom predsednika Republike i na tom sastanku su se posvađali, ali ne o tome ko će prvi da ide na Kosovo i Metohiju, nego ko će prvi da govori.

Onda, ako govorim ja, neće da govori onaj drugi, a onaj ako govori, e on ne može jer je par puta podržao Vučića, onda neću ja da dođem. Tako je trajao sastanak i tako je izgledala odbrana Kosova.

Mi nismo čuli danas nikakvu ozbiljnu, razrađenu i konkretnu alternativu državnoj politici, ni u jednom segmentu. Ni kada je u pitanju Kosovo i Metohija i razgovori koji se vode, ni kada su u pitanju posledice odluke koja može biti i ovakva i onakva, ne o pitanju Kosova i Metohije, i to naglašavam, nego o pitanju da li da razgovaramo ili da ne razgovaramo. To je tema danas. Mi imamo ljude koji nas ubeđuju da je najbolje da zabijemo glavu u pesak kao noj ili da, ono, kao deca stavimo ruke preko ušiju i vičemo – la, la, la i sve će da prođe.

Isto tako su nas ubeđivali da će se promeniti geo-politička situacija, samo nisu nikad rekli kada, nema ni procene da daju kada konkretno će to da se desi, da će se promeniti okolnosti u našu korist, pa će mi onda ovo, pa ćemo mi onda ono. Onda pobedi Tramp na izbori i promeni se tačno šta? Ništa.

Onda su slavili pobedu Đorđa Meloni u Italiji za koju, evo, čujemo da je potpuno nebitna zemlja u Evropi i opet ništa.

(Srđan Milivojević: Prestanite više da gnjavite.)

Gospodin Milivojević upravo dobacuje – prestanite više da gnjavite o tom Kosovu. Ja ću nastaviti da govorim o Kosovu i Metohiji, a vi nastavite da dobacujete, slobodno. Bilo bi dobro da kamera i snimi koliko poslanika sedi u klupama opozicije trenutno u sali.

Dakle, tema je da li da razgovaramo ili da ne razgovaramo. Pa, i u prošlosti smo razgovarali. Razgovaralo se i u Rambujeu. Razgovaralo se i pre toga u Dejtonu. Razgovaralo se i posle 2000. godine u pomenutom Beču. E, a sad, Aleksandre Vučiću, ne možeš da razgovaraš, jer razgovor je izdaja. To je poruka. I možeš da ponoviš milion puta – neću Kosovo u UN, lažnu državu „Kosovo“ u UN, i neću potpisati nezavisnost Kosova. Ne, samim tim što razgovaraš ti si izdajnik.

Poruka naše poslaničke grupe, gospodine predsedniče, pored toga što vam dajemo apsolutnu podršku za politiku koju vodite, verujem da vam se neće dopasti ovo što ću vam reći, ali morate da razgovarate.

Verujem da vam se neće dopasti zato što znam kakav unutrašnji osećaj sama pomisao na te razgovore može da vam rodi, ali morate da razgovarate. Ako vi, gospodine predsedniče, odustanete od razgovora i odete od toga stola, ko za tim stolom ostaje? Ostaju predstavnici posrednika koji jesu posrednici, ali nisu neutralni i ostaje Priština. Šta, zaboga, iz takvog razgovora i za takvim stolom dobro za Srbiju može da proizađe?

Zato Srbija mora da bude prisutna, zato vi morate da budete prisutni i zato ćemo uvek podržati da razgovarate, a kada dođe momenat da odlučujemo o onome što je proizvod razgovora, onda ćemo jasno reći šta je stav.

Predviđaju, kažu – biće ovakvih posledica, neće biti onakvih posledica, neće biti sankcija, to je formalno nemoguće. A ko govori o formalnim sankcijama? Čemu formalne sankcije? Dovoljno je samo da kažu – nećemo više da kupujemo obveznice Republike Srbije i nastaje problem. To ne kažem ja, to na vašim medijama, na vašim podkastima kaže čovek koji nema veze sa ovom vlašću i uvek je kritikuje, Nebojša Katić. Vi olako kažete – e, neće to da se desi. Neće to.

Nije Aleksandar Vučić privatizovao bankarski sektor u Srbiji, pa su vam sve ili gotovo sve, ne računajući dve banke, strane. Jel nemoguće da neko kaže, ne samo da napravi nešto veće, nego samo da kaže – evo, danas više ne možete da podignete više od 10.000 dinara sa vaših računa? Jel to nemoguće?

Sada nas pozivaju na junački otpor i na strašno trpljenje, oni isti koji su protestvovali zato što nismo uključili grejanje na plus 20 i oni koji su kukali zato što u prodavnicama dva dana nije bilo, ne mleka, nego mleka sa 2,8% mlečne masti, jer ono sa 3,2% goji, a ovo ispod je previše mekano, pa valjda nije dovoljno, ali će da izdrže sve što treba, bar na rečima.

Mora da se posmatra celina kada se vodi država i mora da se posmatra svaki njen deo, kako Kosovo i Metohija, tako i sve druge oblasti naše zemlje, a, Boga mi, i sve druge oblasti u kojima srpski narod živi.

Ako oslabimo svoju zemlju, ako je ekonomski uništimo, postavlja se pitanje šta ta slaba zemlja može da vrati? Šta slaba zemlja može da odbrani? Odgovor je ništa. Ali, nema veze, važno je doći i ispaliti nekoliko junačkih parola, reći nekome da je izdajnik, reći konkretno predsedniku Vučiću da je izdajnik, jer to je, valjda, nešto što je najvažnije. Sada šta?

Mi po prvi put smo napravili prednost u ovim razgovorima zahvaljujući politici koja je vođena ovde i zahvaljujući tome što imamo nekoga ko se u Prištini ponaša onako kako se od nas traži da se ponašamo ovde.

U situaciji da imate Kurtija koji odbija da razgovara o zajednici srpskih opština i faktički neće da prihvati ovu platformu za razgovore i Srbije koja neće da prihvati platformu za razgovore, hajde razmislite ko bi bio kriv u očima Zapada? Znam, biće – baš nas briga za Zapad. Šta nas briga šta oni misle? To bi sve imalo smisla da se geografski ne nalazimo tu gde se nalazimo. Za politiku koju hoćete da vodite, mi se nalazimo u geopolitičkom ofsajdu. Ta priča izmišljena i pripisana Svetom Savi, Zapadu Istoku, Istok Zapadu, mi smo Zapad i Rumuniji i Bugarskoj koje su istočno od nas. I jedni i drugi su u EU i u NATO i u tom kontekstu smo još u goroj situaciji, gospodine predsedniče, nego što smo bili devedesetih. U slučaju nečega, sve će da bude hermetički zatvoreno ako tako neko odluči.

Tada su bar ove zemlje bile u nekom drugom statusu, pa je moglo nešto i da se provuče, da se prošvercuje i ovako i onako i da zemlja živi. A sada? Nema veze. Da li je pobeda, makar mala to što smo za deset godina došli dotle da nam se ne postavlja kao ključni uslov ono što je bilo 2012. godine, a to je samo da se dogovori ko će da izvrši međusobno priznanje, ko će da ga potpiše. Bar smo došli dotle da o tome niko ne govori. To nam više niko i ne traži. Kako smo došli dotle?

Spomenu neko malopre, kaže – eto, UNESKO. Pa ko je sprečio da lažna država „Kosovo“ uđe u UNESKO? Ko je sprečio? Ko se za to borio? Ko je lobirao? Koliko zemalja je povuklo priznanje? Ko se za to borio? Zar vam nije logično i zar vam nije nelogično da onaj ko to sve radi i onaj ko sve to vuče na svojim leđima neće da izda, kako kažete, Kosovo? Što bi sve to radio? Najjednostavnije bi mu bilo 2012. godine da slegne ramenima i kaže – to su ovi pre mene sve završili, nema potrebe da se bavim time. Najjednostavnije. Izvukao povlačenje priznanja, izvlačio šta može, izvlačio Srbe iz zatvora u Prištini, a ne Albance iz zatvora u Beogradu i gde već, Nišu.

Ali, ne jer sujeta je velika i sujetu ne mogu da progutaju, jer 10 godina kao dodole pevaju - izdaće, izdaće, evo sada će izdati, evo, sutra će izdati, evo, sledeće godine će izdati, evo, gotov je, moraće da izda, a izdaje nema, a izdaje nema i ne veruju svojim očima da izdaje nema i ne mogu da shvate da je neće ni biti, nego će i sutra da nastave tamo gde su danas stali.

Dva glasa su u jednom trenutku odlučila da ne uđu u UNESKO. Dva glasa. Neko se za to borio.

Propustili smo priliku i to mi je žao, i poslaničkoj grupi koju predstavljam, da pošaljemo ozbiljnu poruku kada je predsednik Vučić tražio jedinstvo nije tražio jedinstvo za sebe. Nije tražio da se okupimo oko njega, nego je tražio da jedinstveno nastupimo prema spolja. Vi ste svoj odgovor dali. Građani će o tome da sude. Neka kažu šta misle i o tome i o onome šta misle da radimo, pa da vidimo gde ćemo da budemo.

Žao mi je iskreno zbog toga. Žao mi je što nismo na konsultacijama obavili jedan deo, ako ništa drugo pripreme za ovakvu sednicu, ali nije se htela suština kao što nikada neće suštinu, nego predstavu, igrokaz.

Međutim, evo da završim onako kako je počeo jedan poslanik u prošloj raspravi o Kosovu i Metohiji citatom, ali ja neću citirati Maju Berović, nego Neleta Karajlića, koji kaže – ko igra za raju, a zanemaruje taktiku završiće karijeru u nižerazrednom vratniku. Nije Srbiji mesto u niže razrednom vratniku i ne treba da igramo za raju, nego strateški, mudro, pametno i racionalno.

Srbija i Srbi su izgubili 20. vek, izgubili nepovratno i kada je u pitanju demografija, i kada je u pitanju ekonomija i kada je u pitanju sve ostalo. Proveli smo ga u ratovima, u stradanjima, u izbeglištvu, u rasejavanjima, u proterivanjima, u Jasenovcu, u jamama.

Dajte da ovaj vek krenemo drugačije i zato vam je sveti zadatak, i izvinite što sam patetičan, ali zaista tako mislim, gospodine predsedniče, da kako god znamo i umemo izbegnemo da budemo deo bilo kakvog sukoba i da kako god znamo i umemo i kako god znate i umete sačuvate mir. Nema više ova zemlja koga ni da strada. Dovoljno se stradalo i dovoljno su nam preci stradali i za buduća pokoljenja.

Zato nema šta drugo, gospodine predsedniče. Mi ne znamo za Aleksandra Vučića koji se ne bori. Mi ne znamo za Aleksandra Vučića koji ne odustaje i zato nema ni odustajanja, nema predaje. Kada je Srbija u pitanju predaja nije opcija. Zato da razgovaramo i da se tamo gde se danas odlučuje o Srbiji borimo za Srbiju i tamo nam je mesto i tamo vam je mesto, a ne da uradite baš ono za šta vas prozivaju, jer neodlazak na razgovore bi bio ono što oni kažu da vi radite, to bi bila kapitulacija. E to bi bila kapitulacija.

Na samom kraju, pričali ste i o mitovima, hajde da uporedimo taj mit sa današnjicom. Srbija je tada imala glavu, ta glava se zvala Lazar. Danas ima glavu, zove se Aleksandar. Pred nevoljom koja se nadvila nad Srbijom Lazar je prozvao sve da mu se priključe da se odbrane. Šta je najviše zamerio narodni pesnik i kome je najviše zamerio? Onome koga je nepravedno, nije istorijski tačno, ali mit je u pitanju, optužio da je pustio Lazara da gine da bi on preuzeo vlast. Jel vam liči poznato? A vi sada razmislite i u tom mitu koje ime ste za sebe izabrali.

Predsedniče, da se borimo i živela Srbija.

U onome što nam je maločas pročitano, pročitano je nekoliko stvari na koje prosto moram da reagujem.

Prvo, pročitano je da postoje neki kriminalci koji su radili za vlast itd, misleći na Belivuka i Miljkovića. Ono što je interesantno, to je da se sa te strane političke scene i te kako toleriše, pa se čak i podstrekava uplitanje u jedan proces koji je u toku.

Dakle, podsetiću, gospodine predsedniče, na situaciju iz prošlog mandata kada smo neke presude iz ko zna kog perioda komentarisali, da je ustala jala i vrana da osudi pritisak na pravosuđe itd. Samo zarad javnosti želim da kažem da je svedok, nekada svedok saradnik, sada je to svedok optuženi Lalić rekao da su Belivuk i Miljković više puta pominjali ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, te da su rekli da ga treba „olindrati“, kao i da je pet miliona evra koje je Lalić ranije pominjao da je Radoje Zvicer poslao bila samo prva tranša novca. Toliko o tome ko za koga radi. Čiji je interes da se ti ljude brane i da im se odbrana iznosi ovde u Skupštini, to neka građani sami prosude.

I postoji još jedna stvar koja je pročitana i na koju želim da reagujem. Nekoliko puta je pročitano da Aleksandar Vučić uređuje Javni servis, on određuje ko će da bude, ko neće itd. Tako da, kada sledeći put vidite u emisiji mene i onoga ko je čitao maločas, znajte da nas je obojicu u emisiju poslao Aleksandar Vučić. Mene kao predstavnika SNS, a njega kao predstavnika opozicije, jer valjda smatra da mu upravo on predstavlja najbolju opoziciju koja mu neće škoditi, ili je baš njega izabrao da predstavlja opoziciju. Tako da, obojica smo predstavnici Aleksandra Vučića i kad nas god vidite u studiju obojca predstavljamo predsednika Srbije. Hvala vam.

Vrlo kratko, meni je zaista dirljivo kada predstavnici režima koji je za predsednika programskog saveta RTV stavio Dragoslava Petrovića. Znate ko je Dragoslav Petrović, jeste li čuli za tu personu? Znači, u vreme vaše vlasti na čelu programskog saveta RTV bio je Dragoslav Petrović. Dragoslav Petrović je bio ne siva eminencija pokrajinske vlasti, nego izvor i utoka svega što postoji, kad je pokrajina u pitanju u periodu od 2000-2016. godine. Tada to nije smetalo, to nije bio uticaj politike na medije. Jako interesantno, pri tom, niko iz SNS nije ni na kakvoj poziciji u RTV-u, ali ste nas optužili da to kontrolišemo, ali Dragoslav Petrović, kao predsednik programskog saveta RTV, e, to je bogougodno, onda je to u redu, tu nema sukoba interesa.

Pokažite nam principijelnost time što ćete da tražite da koleginica koja sedi dva mesta od vas podnese ostavku, jer je istovremeno poslanik jedne opozicione stranke i urednik na RTV-u, odnosno RTS, izvinjavam se. Da li to može po kodeksu novinara? Ne može. Jel, može po bilo čemu od ovog što se malopre pričali? Ne može. Prozivate SVM i SNS, tu kod vas dva mesta, rešite tu, na istoj ste listi bili. To što ste se posle podelili, to je već drugi par rukava.

Taj isti Dragoslav Petrović, kome su našili tajni račun u Švajcarskoj sa dva miliona švajcarskih franaka, je bio predsednik programskog saveta RTV u vreme vaše vlasti kada ste vedrili i oblačili pokrajinom. To je politički uticaj na RTV, a da vam ne pričam događaje koje su doživljavali novinari koje jedan lider pokrajinske koalicije tuče štapom, izbacuje sa intervjua, drugi lider koalicije pravi cirkus zato što su mu postavili ne znam, kakva pitanja u emisiji, itd. Tako se uticalo na RTV. Kada se već RTV-om bavite, bavite se činjenicama, a ne onim što se dojmi, ili ono što se čuli kroz različite priče. Hvala vam.

Meni je drago što smo konačno imali prilike da vidimo kako neki ljudi zamišljaju, kako kažu, slobodno novinarstvo, dakle, izdiktiraju teme koji novinari treba da obrade, a na novinarima je samo da pročitaju onako baš kao što čitaju neki poslanici ovde u sali.

Nema ništa novinarski da rade, nema ništa da razmišljaju, ima ko će za njih da misli. Nekad se išlo u komitet, sada će da pročita neko iz nekog drugog komiteta i tu se priča završava.

Ja bih lično voleo da su javna preduzeća, pa ne mogu da budu formalno-pravno struktuirana kao ortačka društva, ali da postoji odgovornost u javnim preduzećima kao u ortačkim društvima, a to je da direktor javnog preduzeća odgovara svom svojom imovinom za sve svinjarije koje eventualno napravi kao direktor.

Tada bi bivši direktor toplane u Novom Sadu imao obavezu da odgovara za 9,2 miliona evra koje je ostavio toj toplani. Pazite, i to ne kažem ja, nego su tog direktora toplane u Novom Sadu najurili njegovi koalicioni partneri, javno ga preko medija pozivali da podnese ostavku. Šezdeset zgrada u sred zime je ostavio bez grejanja, taj direktor toplane. Firmi „Iso Plus“, ako sam dobro rekao, ne znam kako se ovo prvo akcentuje, sve moguće javne nabavke od dva miliona do 25 miliona dinara.

Tako da, bilo bi jako dobro da postoji takva odgovornost kao u ortačkom društvu, a onda neke od poslanika ne bismo videli ovde ili bi radili za platu, ali bi ta plata odlazila na namirenje dugova koje su iza sebe ostavili.

U svakom slučaju, RTV ne gori, pa ne treba ni da se gasi, Bogu hvala, nego je dobio novu zgradu, novu zgradu koja ne samo da je novi simbol Novog Sada i RTV-a, nego je i simbol prkosa NATO agresorima koji su srušili prethodnu zgradu RTV-a. I to je simbol koji želimo da pokažemo da ćemo se svaki put, ma koliko nas udarali, ma koliko nas rušili, podići i biti i jači i ponosniji nego što smo bili. Hvala.

(Janko Veselinović: Replika.)

Ja zaista mislim da čovek treba da bude potpuno očajan kada se tako sramno koristi mrtvim ljudima, mrtvim ljudima od čijih porodica nije dobio dozvolu da ih spominje, mrtvim ljudima čije porodice ne traže da ih on brani, mrtvim ljudima čijom smrću manipuliše ne bi li sebi zaradio neki lajk, tvit, mesto u njihovim tabloidima, stolicu u nekoj od njihovih emisija kako je on, eto, rekao nešto što niko ne sme. Ne da niko ne sme, nego niko neće. Niko ovde, uključujući i poslanike opozicije, neće da radi to što radi ovaj poslanik. Niko neće mrtve ljude da koristi u svakom svom govoru. U bukvalno svakom svom govoru bar jedan pokojnik zato što on voli njih više nego što ih porodice vole. On zna o njihovim stradanjima više nego što znaju mediji, policija i tužilaštvo i svi u ovoj zemlji. Rešite, idite i dajte izjavu, rešite to.

Pričate o ubistvu Ćuruvije, pa to ubistvo je rešeno baš u vreme Vlade Aleksandra Vučića i presuđeno, ne u vaše vreme.

(Srđan Milivojević: Nije presuđeno.)

Prvostepeno je presuđeno. Nije konačna presuda doneta, prvostepeno je presuđeno, nije pravosnažno.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Ćuto, ja nikakvu repliku niti raspravu sa tobom neću, dok mi ne objasniš, kako ga uneseš? Kako uneseš taj vinjak u Skupštinu i kada ga pre omlatiš, bre 11,00 je sati? Samo mi reci kako ga uneseš? Onolika bezbednost, onolika policija, onolika oprema kroz koju se prolazi i ti svaki put uneseš flašu vinjaka i dođeš ovde da praviš gluposti, osim ako ga ne uneseš u stomaku kao što kažu kolege. Samo ne znam, smanji malo, brate. Smanji malo. Mnogo ti je. Jedno „unuče“, dosta da se zagreješ malo ujutru, za cirkulaciju.

(Aleksandar Jovanović: Što si ti tako duhovit?)

Dakle, dok nam ne date dokaz i papir od porodica da imate pravo da zastupate njihove preminule članove, bolje ćutite. Seckajte slike sa RTS-a, gajite elektronske ribizle, pecite elektronske kotlete, brinite o elektronskim pticama, radite ono što inače radite, pokušajte na drugi način da skrenete pažnju na sebe.

Manite se mrtvih ljudi, ostavite ih da počivaju u miru. A, onda proganjate njihove porodice, kada neće da vam se priključe u napadima na Aleksandra Vučića. Pa proganjate Milenu Ivanović. Sutra ćete da proganjate Cvijanovu porodicu. Porodice ne rade ono što vi radite, vi i Brkić iz „Tabloida“, niko više u ovoj zemlji. I niko drugi od poslanika koji sede sa te strane, nikom ne pada na pamet da radi ovo što vi radite.

To je vaša slika i to od prilike daje odgovor na pitanje zašto vas ni rođena stranka nije kandidovala, nego ste se prošvercovali na tuđoj kvoti, a i zašto više niste ono što ste bili kada ste ušli ovde u Skupštinu. Verovatno su i oni shvatili koliku im štetu pravite. Hvala.

(Ivana Parlić: Poslovnik.)

Toliko ste branili predsednika SNS od nas da ste poželeli da mu brat i sin završe u šahtu kao Gadafi. To je vaša odbrana predsednika SNS i to je vaš odnos prema svemu što ste maločas govorili.

Vi bili saborac? Pa ti ljudi nisu znali da postojite. Opet vam kažem, nemojte to da radite. Seckate slike da bi ste privukli pažnju na sebe, da bi ste bili u centru pažnje, a koleginici koja je dobacivala da sam ja saučesnik u ubistvima ovim koje ovaj navodi, ja je pozivam samo, ja vas samo pozivam, nemam ja nameru da se sa vama objašnjavam, to je nemoguće.

(Ivana Parlić: Zato što ste u kriminalnom klanu.)

Tako je, sve ste u pravu. Dakle, ja nisam kvalifikovan da sa vama razgovaram.

(Ivana Parlić: Niste.)

Nisam, ja sam polagao dva ispita koja bi mogla da pomognu, ali ostali ne pomažu uopšte.

Znači, sve što ste rekli, recite javno na konferenciji za novinare, molim vas, da je Milenko Jovanov, imenom i prezimenom, saučesnik u ubistvima kriminalnog klana itd. Sve to recite na konferenciji za novinare, omogućite mi, ja mislim da je to korektno, molim vas, omogućite mi da to na sudu dokazujemo.

(Ivana Parlić: Tužilac vas sluša.)

Pa molim vas, ne možete da odgovarate za ono što kažete u ovoj sali zato što imate imunitet, imunitet za ono što govorite u sali. Šta god kažete, ne mogu da vas tužim.

(Ivana Parlić: Kao i ti.)

Kao i ja, kao i svako od poslanika, naravno. Zato izađite na konferenciju za štampu, recite da sam saučesnik u ubistvima, umesto što dobacujete ovde. Kažite da sam saučesnik u ubistvima i saučesnik u kriminalu. Dajte mi priliku da sudski to, završite sa mnom jednom za svagda, sud dokaže da ste u pravu, ja sam završio karijeru.

(Ivana Parlić: Koji sud, vaš?)

Ja vam lepo kažem da ja nisam kvalifikovan.

U svakom slučaju, nemojte vi braniti nikoga, nemojte braniti nikoga. Ostavite se toga, a to što se mrtvim ljudima koristite u želji da steknete nekakav politički poen, najviše govori o vama.

Ponovo kažem, u svakom govoru, evo da uzmemo stenograme, ako niste spomenuli ni jednog pokojnika, niste ni govorili…

(Ivana Parlić: Kome se obraćate?)

Ko sad sa vama razgovara, šta je sa vama, pobogu, ženo? Ja molim, gospodine Orliću, ja molim da kažete poslanicima da, to nije dobacivanje, ali ne moraju naglas da razgovaraju sami sa sobom. Neka razgovaraju sami sa sobom u sebi, mislim da bi to bilo, kao i inače što rade. Dakle, to bi bilo u redu. Kad rasprave sami sa sobom, onda ćemo valjda i čuti šta su raspravili.

Dakle, u svakom govoru po nekog mrtvog spomenete. Nemojte to da radite. Niti je to nivo parlamenta, niti je to nivo rasprave. Nemamo problem ni sa čim, nemamo grižu savesti koju nam namećete. Rešavamo svako ubistvo koje je navedeno, a to što vi zloupotrebljavate stradanje određenih ljudi na način na koji to neće ni njihove porodice da rade, NIN koji je odustao da piše o tome što vi govorite za Cvijana, jer je rekao da nema apsolutno ničega da se desilo sporno i urednik NIN-a o tome priča u medijima, vašim medijima.

Ako vam ja nisam autoritet, a nisam, valjda vam je Miša Majić autoritet koji kaže da Lalić ne sme da laže. Pročitajte šta taj svedoči. Pet miliona evra za ubistvo Vučića iz mesnog odbora, kako ste rekli iz SNS. Ništa vam se ne slaže u tome. Ako vam se to slaže, onda tu mnogo veći problem postoji nego što ja mogu i da zamislim. Hvala.

Ja sam uvek zadovoljan kada su politički protivnici nezadovoljni mnome, zabrinuo bih se da je obrnuto. Tako da, u tom nekom smislu sve je baš onako kako treba da bude.

Međutim, kaže – sreda, 18. maj, u 11.41 časova ujutru, mejl poslat sa naslovom „Dokumentacija za mini hidroelektranu Temska, Stara Planina“: Poštovana, pa zatamljeno, javljam se po preporuci tog i tog, a u vezi sa projektom „Mini hidroelektrane Temska“. Pozdrav, Aleksandar Jovanović. Broj telefona 064, pa sad dalje da ne čitam.

Onda mu odgovaraju. Kaže – poštovani Aleksandre, prema evidenciji izdatih saglasnosti energetskih dozvola, lokacija je slobodna. Neka stranka podnese zahtev. Sve informacije o proceduri za izdavanje energetske dozvole, kao i dokazima na osnovu kojih se ocenjuje ispunjenost uslova za izdavanje dozvole nalaze se na sajtu. Onda idu linkovi, itd.

Tako se borac protiv trpanja reke u cevi, protiv mini hidrocentrala borio da dobije mini hidrocentralu. To je ono vreme kad je imao dužu kosu, pa terao, zalizao se kao da ga je krava liznula, stavio neke široke naočare, a predsedniku Vučiću se obratio sa – predsedniče najlepše zemlje na svetu, vidite kako moji prijatelji i ja imamo dobar projekat, ajde nam pogurajte da napravimo mini hidrocentralu.

Kako se od toga postaje uličar koji vodi demonstracije?

Još jedna stvar, kada pričate o tome šta je birao Aleksandar Vučić, a šta su birali ovi vaši. Pre nego što ste ušli u Skupštinu imali ste ovde ispred ove Skupštine nekoliko hiljada ljudi, od kad ste ušli u Skupštinu, 15 ljudi. Trotoar ne možete da blokirate, a ne Gazelu, kao što pretite.

Najzad, ovo je pokazatelj. Ovo je pokazatelj kako je gospodin Aleksandar Jovanović Ćuta ima poslednji kontakt sa vodom.

Hvala.

Prvo da utvrdimo. Dakle, Martinović sedi tamo, ovde sedi Jovanov. Dakle, to da iznivelišemo, za početak. Da to utvrdimo.

Drugo, što se tiče papira, itd, znači pa Boldrik se ne bi setio ovakvog plana. Znači, zasuću ministarstvo zahtevima, da bi video šta se u stvari radi, pa da ja onda idem da blokiram to što oni rade. Pa, vi ste genije. Vi ste potpuni genije.

Da vas pitam – ona fascikla što ste je gurali Vučiću u ruke, kako ono beše – predsedniče najlepše zemlje na svetu. To kad ste bili zalizani i nosili naočare, itd. Predsedniče najlepše zemlje na svetu, vidite šta moji prijatelji i ja radimo. Jel i to bilo ili je i to Milenko izmislio? Jel to Milenko izmislio mejl?

Kakav je to projekat bio? Pa, hteli ste da gradite mini hidrocentralu, bre, a niste dobili podršku od Vučića za to i džaba vam bilo što ste osnivali SNS u svom kraju. Nema protekcije kod Vučića. Sad se ljutite na SNS i sad mrzite ljude koji su u SNS-u dobili priliku da nešto pokažu i rade, a vi kao osnivač niste dobili priliku ni za šta. Čak vam nije uspelo ni preko veze da dobijete mini hidrocentralu, nego ste morali ovako da se dovijate i šaljete na stotine mejlova. Zatrpavali mejl i server Ministarstva energetike da biste utvrdili gde se sve radi.

Jel vi stvarno mislite da vam neko veruje u to? Pa, vi stvarno mislite da neko veruje u to što pričate. Čoveče, kako ste ono rekli, pa nije sramota. Reci – jeste, hteo sam da pravim hidrocentralu. Nisam dobio dozvolu, pa sam krenuo da ih rušim. Nije to sramota. Kažite to. Nikakav problem. Možda će vam neko doći, možda će vas neko odavde više poštovati, jer otkad ste ušli u Skupštini sve vas manje poštuju.

Taj kraj koji najavljujete, on će da dođe, ali ne od strane vas. Kad narod kaže, ne vi. Vi možete da dokrajčite ono što ste dokrajčili pre nego što ste ušli ovde u Skupštinu, pa brkate i mene i Martinovića. Ne znate ni gde da gledate, ni kako se ko zove.

Hvala.

Izlila se cisterna sa uljem na Fruškoj Gori, Beograd 11. decembar 2009. godine. Prevrnula se cisterna kod Novog Sada, oktobar 2012. godine, izlila se cisterna NIS Petrola 14. maj 2010. godine. I, šta s tim?

Pazite vi, a ovo zbog građana pre svega želim da kažem, prosto da znaju kako izgleda poslovnički da ne nasednu na ove jeftine obmane sa malo patetike u glasu, stavom razrednog starešine ili učiteljice gde treba da valja disciplinuje poslanike, pa ćete vi da nam odredite kako ćemo da se ponašamo i da li nam je nešto smešno ili nije. U sred Beograda vam se okrenula cisterna kada ste bili na vlasti. Da li je neko od toga pravio kampanju? Nije niko. Nije niko, ali onda nam da pouku kako mi ništa ne čitamo i ta pouka dođe od osobe koja je otišla međunarodni skup, potpisala da se zalaže za ulazak Kosova u EU, a onda u Beogradu shvatila šta je potpisala, pa objašnjavala na konferenciji za štampu da to nije potpisala, nego su im poturila. I, vama nama govorite da mi ne znamo šta čitamo. Pa, vi ne znate ni šta čitate, ni šta potpisujete, ali vam to ne smeta da drugima držite lekcije. Potpisala rezoluciju da se Srbi proglase genocidnim kada im to kažu – e, nije to pisalo nego to od 2010. godine, pa vi to poništite. Ma, kakve to veze ima sa tim, jel i tad niste znali šta potpisujete?

Na Skupštini se, poštovani građani, raspravlja o onome što je tema dnevnog reda. Postoji dnevni red i ne može se ustajati, pričati šta kome padne na pamet ma koliko predsednik Skupštine bio tolerantan, pa im da da povežu nešto što nema nikakve veze sa dnevnim redom i da govore o tome. Dakle, nemoguće je poslovnički da mi sad raspravljamo o tome šta se desilo u Pirotu ili se nije desilo u Pirotu, jer su nam tema amandmani koje su podnele kolege, upravo oni sa one druge strane. Svi amandmani su njihovi. Toliko im je stalo do tih amandmana, da niti su u sali, niti o amandmanima pričaju, toliko im je bitno šta je na dnevnom redu.

Na kraju ostaje pitanje, pošto evo izađe koleginica, ona je svoje rekla, uslikala se, biće na N1, to je valjda bila poenta i sada dalje nije bitno. Koliko puta su sirene zavijale u Pančevu kada ste bili na vlasti? Kako ste vodili „Petrohemiju“? Koliko puta? Ko je od toga pravio politiku? Niko. Evo, kaže Pavićević 220, ja mu verujem. Ja mu verujem da je 220 puta.

Pa, svi smo bili ovde na vlasti, samo pitanje kad u koje vreme. Jeste, jeste i vi ste i vi ste. Vidite, meni je jako simpatična ta vaša igra odricanja, znači prvo ste se međusobno odricali i prošlu nedelju ste završili time što ste se odricali nosioca liste. Znači, pa jeste, kako niste se odricali, kažete niste se odricali, pa znači oči da izvadi poslanica jedna Vladi Orliću što je rekao - vi iz Đilasove stranke. Kaže, mi sa Đilasom nemamo ništa samo smo bili na njegovoj listi. Znači, sad se odričete i vremena provedenog u vlasti, jel to džaba kad narod pamti?

U svakom slučaju i neka ovo ide od vremena neovlašćenog nema nikakvih problema. Dakle, ne možete na taj način voditi diskusiju u Skupštini, ovo govorim zbog građana, oni ako to žele da nastave neka nastave ali poslovnički ne postoji mogućnost da se sada raspravlja o bilo čemu drugom osim o onome što je na dnevnom redu, a na dnevnom redu su njihovi amandmani do kojih im je uvek stalo kao do lanskog snega, to podnesu da bi pričali sve one priče koje ste imali prilike da vidite. To je cela poenta i da na RTS-u govore o tome kako u prenosu direktnom RTS-a koji su oni kad su bili na vlasti ukinuli, jer su smatrali da je to nepotrebno. Dakle, u prenosu RTS-a pričali o tome kako ih nema na RTS-u. To je cela logika, to je cela priča.

Već je rečeno i šta je država preduzela i šta će država preduzeti. Što se konkretno ove pruge tiče, od 1. juna počinju radovi, planira se rekonstrukcija ove pruge u vrednosti od 230 miliona evra, kada će biti dozvoljena brzina kretanja od 120 kilometara na čas.

Malo čas rečeno, onako paušalno, vi ne ulažete i to priča osoba koja živi u Novom Sadu, iz kojeg do Beograda dolazite vozom koji ide 180 kilometara na sat i kaže ništa se ne ulaže u pruge. Pa, ja stvarno ne znam kojim bih rečima opisao taj nivo, pa nije to više ni do bezobrazluka, nego političko šibicarenje, valjda građani ne znaju i onda se pitate zašto vam je rejting tu koliki je i zašto ste tu gde jeste i krv vam je Vučić, kriva vam je televizija. Lepo vam je rekao, Veroljub Arsić u petak, pogledajte sami sebe pred ogledalom i tu ćete naći odgovor za sva pitanja koja imate, za sve rejtinge koje imate, za sve brojeve glasova koje imate, tu vam se nalazi odgovor za sve.

Vi nudite manipulaciju ljudima i nudite mržnju. Onaj preti kako samo što nije gotovo, ova preti da će nas juri po ulicama, ovaj hoće da šamara, oni prete kako će, ne znam ni ja šta, samo da se završi vlast, pa će da se revanširaju i tako dalje. Onda valjda računate da će naroda da glasa za to, jer kad nekog išamara mene, njemu će zbog toga da bude bolje. Pa, neće i zato i ne glasaju za vas, baš njih briga da li ćete vi mene da šamarate ili nećete, što se njih tiče njima je svejedno, meni nije svejedno, ali njima jeste.

Prema tome, ili ćete da gajite elektronske ribizle. Dakle, možete i to, da pečete elektronske kotlete, da gajite elektronske ptice. Dakle, sve to može. Da gazite elektronskim poljem, na Maljenu beše, tako da je sve to moguće, ali to ne privlači ljude zato što ne nudite rešenje za njihove probleme. Da pričate, odnosno da zloupotrebljavate svaku nesreću koja se desila. Pedeset ljudi umrlo u Americi zbog ovog što su sada okovani snegom, niko zbog toga nije pravio tamo cirkus, ovde kod nas, ne znam šta bi bilo. Za svaku kišu ovde ste pravili cirkus, za svaku elementarnu nepogodu ste pravili cirkus. Mislite, to je odgovor na pitanje građana, pa nije.

Pa, zato jeste tu gde jeste i ja vam želim da nastavite tim pravcem, jer što vi dalje nastavljate, to smo mi sigurniji u tome da ćemo i dalje dobijati podršku građana, ali mislim, iskreno rečeno i to kažem kao političar i kao neko ko zna nešto malo i o političkoj teoriji i tako dalje, loše je za državu da ima ovakvu opoziciju. Tužno i jadno da država Srbija ima ovakvu opoziciju i porede se sa 90-im, pričaju o 90-im, a kada pogledate koji su likovi danas na pozicijama gde su nekada sedele, zaista, bez obzira na političke razlike, veličine 90-ih, onda zaista samo možete da plačete. Ljudi, koji su imali određeni program politički, ljudi koji su imali ideju šta žele da rade sa Srbijom i za narod, zamenili su ljudi koji imaju potrebu da se svete, da proganjaju, da jure po ulicama i misle da će neko za to da ih podrži. Podržaće vas oni isti kao što razmišljaju kao i vi i takvih je u tom procentu u kome dobijate glasove. Dodvoravate se svojim diskusijama i svojom politikom najekstremnijem delu biračkog tela koje glasa za opoziciju. Sami ste sebe ograničili na taj mali procenat, a da biste taj mali procenat gađali morate da propustite sve ostalo, jer gađati ekstremiste i gađate normalne i pristojne ljude, nemoguće je istovremeno.

Toliko od mene što se tiče političke teorije koju nisam dužan da vam i političke prakse koju nisam dužan da vam prenosim, radite vi po svome, radite kako mislite da je najbolje. Lično, nemam ništa protiv ovoga što radite, jer je odlično za nas, a vama kako će biti, valjda sami vodite računa.

U svakom slučaju, amandmane koji su podneti nećemo podržati, među njima ima mnogo i kontradiktornih amandmana, amandmana koji su faktički neostvarivi, ali o tome ćemo pričati u drugom delu kada dođemo do tih amandmana. Kada će građani imati priliku da vide ko laže kada kaže da poslanici ne čitaju Poslovnik. Ko laže kada kaže, da nisu u stanju da napišu pismen amandman. Ko laže kada kaže, da ne razumeju ono što u Poslovniku piše i ne znaju da primene.

Prošli put sam bio optužen da lažem, a sada ćemo imati prilike da vidimo, dakle, posle sedam dana, dodatnih mogućnosti da se pročita Poslovnik i da se nauče kako se amandmani podnose isti cirkus kao i prethodni put, u nijansi drugačiji, ali u suštini isti. Jedan podnosi amandmane na međunarodne sporazume, drugi podnosi amandmane koji na jedan drugačiji način potpuno derogiraju zakone i tako dalje. Ali, to nema veze, važno da je amandmana podnet, da on ide u plenum, a vi onda kada se javite po amandmanu o čemu ćete pričati, to sam Bog zna.

U svakom slučaju, država Srbija radi na tome da se otklone posledice nesreće u Pirotu i ja sam uveren da ćemo uskoro imati punu informaciju o tome šta se stvarno desilo i šta je ono što je urađeno da se posledice otklone. Hvala.

Mislim da su zaista reči ljubavi kada kažete da predsednikov sin i brat treba da završe u šahtu kao Gadafi. To je iskazano poštovanje, ljubav, naklonost ili kako god. Tako da, zaista na tu temu govoriti više nema se šta.

Još jednom pozivam građane da u kontekstu ovoga što dolazi od predstavnika opozicije znaju da svaki put kada vide predstavnika opozicije na RTS-u znaju da je tog predstavnika opozicije tamo poslao Aleksandar Vučić, pošto to, kažu, on uređuje. Dakle, bilo koga da vidite, njega je poslao Vučić.

Ali, želim da kažem nešto, jeste replika, ali ću reći nešto i oko par amandmana koji su podneti, između ostalog i ovaj. Pogledajte vi koja je to kontradikcija. Oni traži amandmanima, nekoliko amandmana ima takvih, da se 31. decembar 2022. godine zamenjuje rečima – 15. jul, pa 1. jul 2023. godine itd. Međutim, šta je problem? Što u sledećem članu traže da zakon stupi na snagu za osam dana ili 14 dana, kao u jednom slučaju.

To znači, ako hipotetički uzmemo da ćemo danas da glasamo i, recimo, usvojimo neki od amandmana, to znači da će zakon da stupi na snagu 4. januara. To znači da od 1. do 4. januara nema nikakvog finansiranja, zato što nijedan zakon ne važi. Stari rok je promenjen, a još novi nije počeo da važi. To onda znači da posle tog vakuma imamo još šest meseci finansiranja.

Eto, tako ste pisali amandmane. Toliko ste obraćali pažnju na logiku, toliko ste pažnje obraćali na smisao. Pisali ste da biste pisali. Podnosili ste da biste podnosili, da biste dobili dva minuta da kažete nešto, što uostalom sa tačkom dnevnog reda apsolutno nikakve veze nema. Onda, ponovo kažem, uvrede koje su nam bile upućene, da lažem da poslanici nisu čitali Poslovnik i da znaju kako se pišu amandmani, još jednom padaju na testu.

Hvala.