Dakle, meni je čast što će u Vladi Srbije biti i Demo Beriša i Bela Balint i Usame Zukorlić, svi ti ljudi. Drži se ti čegrtaljke, to ti ide od ruke, ovo ti je sve drugo previše komplikovano.

Zanimljivo je da o represiji govori onaj, i to nas proziva za represiju, iako policija apsolutno nije reagovala ni u jednoj situaciji, dakle, ni u jednoj situaciji, onaj čija je stranka organizovala linč ljudi koji su samo došli na stranačku trbinu u Nišu. Znači, čovek koji je lider stranke, koja je danima pozivala i organizovala linč na ulicama Niša, a završilo se tako što je njegov funkcioner iz tog grada slao poruke izvinjenja gradonačelniku Niša, što pokazuje i ko je onda u tome i učestvovao.

Kaže – Srbija gori. Srbija ne gori, ali ne sumnjam da biste je rado zapalili.

Ubeđujete nas u svoje stavove i pričate kako nas je, kako kaže, narod sit i dosta im je. Ono što se da videti, to je da je vas narod sit, jer vi više ne govorite ni u čije ime, osim u sopstveno i eventualno svih članova vaše stranke. Dakle, vi ne govorite u ime ovih studenata koje pokušavate da predstavljate, vi ne govorite u ime tih ljudi, vi ne govorite u ime tih ljudi na ulicama, ti ljudi se od vas ograđuju. Ti ljudi od vas ne žele ništa. Ti ljudi od vas ne žele podršku, oni svakako nisu za nas, ali bogami nisu ni za vas. A to što vi pokušavate sada na jedan perfidniji način da uradite ono što je uradio Albijanić pre vas, pa da se onako prišljamčite kao krpelj, kao nekakav parazit i da parazitirate na tome, pa to gledamo već godinama, to ste radili pre dve godine, to ste radili i pre toga, na svakoj nesreći pokušavate nešto da ućarite za sebe.

I najzad, toliko ste uverljivi u toj vašoj politici da je vas i vašu poslaničku grupu napustila poslanica. Pa vama ni oni koji su vam do juče sedeli iza leđa ne veruju. Hvala.

Dobro, naučili smo nešto interesantno, da naziv parlament potiče od glagola „parlare“, a oni koji su uneli čegrtaljku u parlament verovatno su se vodili latinskim glagolom čegrtare, a jaja su doneli da bi bili jajare.

Uglavnom, ono što je bitno, gospodine Macut, to je da se vrlo malo njih ili gotovo niko politički nije osvrnuo na vaš ekspoze. Ovo je bila poslednja poslanička grupa opozicije. Suštinski, nikakvu drugu politiku, osim one koju ste vi ponudili, oni nisu prikazali građanima, tako da je politika koju ste ponudili očigledno jedina politika u Srbiji koja trenutno može da se vodi, jer da znaju nešto bolje i da mogu da smisle nešto bolje, valjda bi rekli ne treba ovako, nego ovako.

Dakle, oni su se bavili likom i delom kandidata, što je donekle u redu, ali ne može da bude jedino. Bavili su se klevetama i lažima i evo sada poslednja laž, kaže - Dejan Vuk Stanković uzima 600 evra od svake emisije.

Taj čovek bi bio ja ne znam koliko plaćen na mesečnom nivou da uzima 600 evra od svake emisije, ali hajde samo jednu stvar molim vas da uočite i da vodite računa o tome u periodu koji dolazi ispred vas, a to je da nizašta od tih stvari koje su izneli, nisu izneli ni jedan jedini dokaz.

Za Dejan Vuka Stankovića ovo je druga brutalna laž koju smo danas čuli. Prvo je bila brutalna laž da ima nekakvih prestupa koji se tiču seksualnog uznemiravanja. Nema prijava. Sada je brutalna laž da uzima 600 evra. Dajte nam dokaz gde je uzeo 600 evra i da vidimo gde to… Što kaže Biljana Pantić Pilja, da vidimo i mi koji idemo po emisijama, da se dogovorimo onda oko cenovnika, pa da idemo i mi.

Ovo stvarno nema više nikakvog smisla i u tom kontekstu sve je ovo manje-više dobro prošlo, dobra rasprava, a onaj koji im je danas zvezda, a to je Miloljub Albijanić, upravo izdato saopštenje stranke „Zdrava Srbija“, koja se apsolutno ograđuje od njegovog istupa, tako da to što ste aplaudirali, dobili ste još jednu pticu selicu u svoje jato. Neka vam je srećno sa njim.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani kandidati za predsednika i članove Vlade, na osnovu ekspozea koji je sadržan jasno je da je Vlada svesna svih izazova sa kojima će se suočiti i ja ću govoriti o nekoliko stvari u vezi sa tim i reći šta je ono što je mišljenje naše poslaničke grupe.

Pre svega, želim još jednom da iskoristim priliku da se zahvalim Milošu Vučeviću na svemu što je uradio u prethodnom periodu i da izrazim zaista žaljenje, pre svega liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", ali i svih članova SNS zbog toga što je, pre svega zbog okolnosti koje su bile takve kakve su bile, povukao potez jednog časnog i odgovornog čoveka i otišao sa čela Vlade. Nadam se da će biti prilike da Srbiji služi u drugačijim okolnostima i da će sigurno dati svoj doprinos za dalji razvoj naše zemlje.

Ovo će ponovo biti Vlada kontinuiteta i to je "kondicio sine kva non" koji se tiče naše poslaničke grupe i mi tražimo taj kontinuitet i tražili smo ga i od prethodnih Vlada i samo ukoliko taj kontinuitet bude postojao kroz politiku koju budete vodili, imaćete podršku naše poslaničke grupe. To znači da očekujemo da Vlada u narednom periodu vodi onu politiku koju je definisao, kojoj je prokrčio put i koja je dala rezultate, odnosno onu politiku koju je definisao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. To je ono što očekujemo od vas i bilo kakvo odstupanje od te politike neće imati podršku naše poslaničke grupe.

Ono što će biti težak zadatak ove Vlade to je da različite poslove koji su pred vama, a veliki su izazovi pred vama i u veoma izazovnom vremenu živimo, dakle, da sve te poslove radite istovremeno. Mlađi bi rekli - multitasking.

Kada pogledamo našu zemlju, tu imamo dva problema u ovom trenutku, jedan se tiče pitanja Kosova i Metohije i onoga što se tamo dešava i drugi je pokušaj obojene revolucije koja je u toku prethodnih nekoliko meseci.

Što se Kosova i Metohije tiče, zahvaljujući izbornoj krađi Aljbina Kurtija koji vidim da je danas podneo ostavku na nešto i verovatno je zato izazvao i nervozu u Beogradu, Srpskoj listi je ukraden jedan mandat i pokušano je da se radi ono što ste imali prilike, gospodine Macut, da čujete i ovde u ovoj sali, nažalost, a to je da se obračuna sa Srpskom listom, kako bi našao one Srbe po rođenju koji će gledati u njega a ne ka Beogradu, one koji će svoje političko delovanje dogovarati sa njim a ne sa Vladom Srbije i predsednikom Republike, one Srbe koji će za porciju čvaraka da urade sve ono što Aljbin Kurti smisli i što je po pravilu ili gotovo uvek na štetu srpskog naroda i države Srbije.

Sa druge strane, mi ne vidimo da u ovom trenutku postoji nekakvo razumevanje za problem Srbije sa KiM, iako kucamo na mnoga vrata, iako smo mnoge male pobede u vezi sa tim ostvarili. Suština je da veliki ne odustaju od onoga što je njihova ideja a da sa druge strane mi moramo, i u ovom slučaju, da vodimo računa o Srbima, da vodimo računa o našoj zemlji, ali i da čuvamo stabilnost naše zemlje, da čuvamo ekonomiju, itd. To su veoma teški zadaci koji su pred vama i to je veoma težak okvir u kome ćete morati da delujete.

Dodatno taj okvir otežava obojena revolucija koja je, uveren sam, završena u Srbiji i koja nije uspela, a rekao bih da smo izbegli ono što je bio plan od samog početka i nije to nešto što mislim samo ja, nego je nešto čemu je svedočio i profesor Čedomira Antić, koji svakako nije neko ko podržava našu politiku, a to je da je nekakva delegacija Beogradskog univerziteta bila u poseti nekom zagrebačkom univerzitetu, gde im je jedan predstavnik sa tog fakulteta, koji je inače poznat kao saradnik hrvatske obaveštajne službe, rekao da u to vreme, pošto su pričali o nekim budućim projektima, da u to vreme po njihovim podacima u Srbiji će trajati građanski rat.

Isključivo, i to sa punom, potpunom odgovornošću tvrdim, isključivo zahvaljujući tome što se na čelu Srbije nalazi Aleksandar Vučić mi danas taj građanski rat nemamo, jer ja ne znam nikog drugog ko bi uspeo da izdrži i da istrpi i lične i svake druge napade i da mirno pusti da se stvari koliko toliko utišaju, a onda očekujemo i neki naredni korak, a to je da kroz razgovor vidimo kako ćemo ubuduće da funkcionišemo, jer ono sa čim ćete se vi suočavati kada je više puta pomenuto obrazovanje u pitanju, nije ono o čemu kolege iz opozicije govore. Niko ovde ne priziva nasilje, niko ovde ne želi nasilje. Pet meseci je bilo dovoljno da se ljudi u to uvere. Svako ko želi objektivno da sagleda stvari to će i da potvrdi.

Ali, kako će da nam funkcionišu škole i kako će da funkcionišu fakulteti ako ste autoritet predali đacima? Delom su to uradili profesori svojom voljom. Otišli smo u apsurd da maloletna deca odlučuju o tome da li će da idu u školu ili neće da idu u školu. Mi već sada, gospodine Macut, imamo situaciju da se na formalnim ili neformalnim plenumima odlučuje da li će deca imati kontrolni zadatak iz hemije ili neće imati kontrolni zadatak iz hemije. To se desilo zaista i to je nešto sa čim ćemo morati da se suočimo kako i na koji način vratiti disciplinu u škole, vratiti autoritet nastavnicima i vratiti znanje učenicima. To su veoma važni zadaci i biće veoma teško posle svih ovih meseci potpuno anarhije u obrazovanju da do tih ciljeva i dođemo.

Sa druge strane, imamo nešto što je region, koji takođe utiče na to kako će stvari funkcionisati u našoj zemlji. U Republici Hrvatskoj, u njihovom Saboru, nedavno je donet zakon kojim će faktički da ruše sve spomenike na ćirilici, oni kažu da će biti rušeni samo oni koji vređaju hrvatsku državu, ali znamo svi kako to ide.

Dakle, kada su završili sa živim Srbima, sada će da se obračunavaju sa mrtvim Srbima. Da podsetim, celu tu agendu promoviše politička stranka koja se zove Domovinski pokret i koja je kao svoj uslov za ulazak u Vladu tražila da u toj Vladi ne bude Srba. I zato kažem da smo mi ponosni zbog činjenice da smo u prethodnoj Vladi imali predstavnika Hrvata u Srbiji, a da danas imamo predstavnike više nacionalnih manjina u Vladi, odnosno kandidati su, a uveren sam da će biti i izabrani za ministre.

Imamo ogromnu krizu u Bosni i Hercegovini, gde je kompletno rukovodstvo Republike Srpske na poternicama. Srbija je garant Dejtonskog sporazuma, ali problem je u tome što je kroz prethodnih trideset godina Dejtonski sporazum stavljan u stranu i više niko ne govori o slovu Dejtonskog sporazuma, nego o duhu Dejtonskog sporazuma, a duh tumači svako ko kako želi, onako kako misli, ali ta seča knezova koja se priprema u Bosni i Hercegovini, jer to je bukvalno to, samo nadam se da neće biti baš onako sprovedeno kako su to sprovodile dahije u Beogradskom pašaluku, kada su sve viđenije Srbe skratili za glavu, ovde sve viđenije Srbe žele da izbace iz politike. Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma to prosto ne može mirno da gleda i važno je nastaviti politiku koja je jasno postavljena od strane predsednika Republike, a to je da nikada neće biti granica između Srba i Srba, u tom smislu da je hermetički zatvaramo, kao što je bilo u ranijem periodu, da prihvatamo i priznajemo apsolutno i celovitost i integritet Bosne i Hercegovine, ali isto tako prihvatamo i priznajemo ono što je dejtonska tvorevina, a to jeste Republika Srpska, dakle, nešto što je prepoznato kao entitet u okviru Bosne i Hercegovine.

Sa treće strane, ceo svet se nalazi u jednom globalnom gibanju. Nakon pobede Donalda Trampa dešavaju se tektonske promene u svetu i tu govorim o političkim promenama. Dakle, jedna ne samo politička administracija je otišla sa scene, nego se ovde dešava promena mejnstrim politike koja je bila vođena u svetu. Neke stvari zbog kojih su izazivane krize vlada, građanski ratovi, zbog kojih su vođeni ratovi, danas nisu ono za šta se najmoćnija sila sveta zalaže. Danas postoji multipolarni svet, i to je očigledno, osim onima koji to ne žele da priznaju i očigledno je da Srbija u tom kontekstu mora da nastavi i svoj put u Evropsku uniju i da sarađuje sa Evropskom unijom, ali isto tako da sarađuje i sa Ruskom Federacijom, da sarađuje sa Kinom i zaista, ono što je u poslednjih nekoliko godina zaista odličan rezultat, to je približavanje i saradnja sa SAD-om i veće razumevanje koje imamo sa SAD-om. Da smo to razumevanje imali tridesetak godina unazad ili četrdeset godina unazad, pitanje je kako bi neke stvari na Balkanu izgledale.

Nijedan svetski poredak nije otišao sa scene mirno. Nijedan svetski poredak nije otišao sa scene tek tako, jer je shvatio da mu je isteklo vreme ili da su došli neki drugi ljudi, nego se grčevito borio za svaki dan i svaki sat ostanka na tom mestu.

I zato mi danas imamo situaciju da se, baš ovako kao u Srbiji, vidite da to nekako ista ta „krvava šaka“ odnekud rukovodi, protestuje ispred privatnih fabrika. Pazite, u Americi protestovati ispred privatne imovine, to je do juče potpuno bilo nadrealno i zamisliti, a danas prete kako će da spaljuju „Teslu“ zato što je na njenom čelu Ilon Mask, jer im se ne sviđa ono što radi i ono što govori ili ono što misli. Tako da, ta promena neće proći tek tako.

Sa druge strane, postoje neki drugi centri koji žele da prenesu tu baklju i da budu lučonoša te politike koja se više očigledno u SAD ne vodi, te ekstremno liberalne politike. Da li će to uspeti ili neće, videćemo. U kom će to pravcu ići, videćemo. Ali naš zadatak je, vaš zadatak je, ono o čemu smo govorili u nekom prethodnom periodu, da Srbija kozjom stazom, kako god zna i ume, kroz sva ta gibanja mora da prođe bez bilo kakvog sukoba. Mi nemamo više ljudi, niti imamo bilo kakav demografski potencijal da učestvujemo u sukobima velikih. Učestvovali smo u Prvom svetskom ratu, stravično smo stradali. Stravično smo stradali u Drugom svetskom ratu, u koji smo svojevoljno ušli, potpuno ostavljajući sada po strani plemenite ideje i ciljeve za koje smo se zalagali, ali smo sami 27. marta izabrali grob, a ne rob, kako smo govorili, i to smo i dobili. I dobili smo milione srpskih grobova, od Timoka do Alpa, na svakom mogućem mestu. E sada moramo da budemo pametni i da se sačuvamo.

A drugi krak onoga što se u svetu dešava je nešto što ja, moram da priznam, ne razumem dovoljno dobro, moram da priznam da me delimično i plaši, a to je ono što donosi veštačka inteligencija i ubrzani razvoj sveta u tom pravcu. Mi danas pričamo o obrazovanju, a niko od nas ovde ne zna koji pozivi, koja struka za pet ili deset godina više apsolutno neće biti potrebna, jer će to raditi mašine, radiće roboti, radiće nešto treće. Koliko god to nama delovalo nadrealno, to je sadašnjost. Vi već danas u Kini imate gradove koji su potpuno u tom smislu formulisani i definisani itd. I tu je ono što predstavlja naš problem. Jer suštinski, u toj tehnologiji se takmiče sa jedne strane SAD, a sa druge Kina. Rusija ima nešto drugo, Rusija ima resurse, ima moćnu armiju itd. Evropa je u tom kontekstu u velikom problemu, i demografski i sve ostalo, ali želi, sa druge strane, da bude važan takmac i sa treće strane, ne vidim kako i na koji način to misli da postigne. Ono što je naš problem je što smo mi deo Evrope. I kada vidite geografsku kartu, jasno vam je da ne može da se desi da nemačka industrija propadne, zbog čega neki u Srbiji aplaudiraju, a da to ne ostavi katastrofalne posledice na našu zemlju. Da ne može da se desi da francuska privreda pretrpi probleme, a da to ne ostavi posledice na našu zemlju. Ali ja ne vidim u ovom trenutku šta je ono i kako će Evropa da se suoči i pobedi one koji su globalni igrači.

Neko je napisao, i to je jako lepo rečeno, kada prebacite Evropu na nivo kompanija, to je kompanija koja je zaratila, kada kažem zaratila, ne bukvalno, sa svojim osnovnim dobavljačem sirovina i sa osnovnim tržištem i to je to. Dakle, oni sa jedne strane nemaju više Rusiju kao dobavljača sirovina i nemaju Kinu kao tržište. E, u tim okolnostima vi preuzimate Vladu da Srbiju nekako u takvim vremenima i u takvim okolnostima provedete kroz sva iskušenja koja će biti pred nama.

I kao što vidite, nemam nameru da držim bilo kakav motivacioni ili borbeni ili ovakav ili onakav govor, pokušavam da analiziram situaciju i da u skladu sa onim što ste rekli pokušam da predstavim šta je ono što vas očekuje. Što se nas tiče, kao što sam rekao, našu podršku ćete imati apsolutno za politiku predsednika Vučića, koji je postavio temelj svih onih rezultata koji su postizani u prethodnom periodu. Posledice te politike su nove škole, bolnice, pruge i sve ostalo. To su posledice.

Temelj te politike je slobodna i samostalna Srbija. To je ključ i to je ono što očekujemo da branite svuda i na svakom mestu, slobodu i samostalnost, da sami donosimo svoje odluke, da sami ako i pogrešimo, ali da to bude zato što smo mi tako odlučili, a ne zato što smo to radili u korist nekoga drugog ili trećeg, da narod u ovoj zemlji, a ne ambasade, tajkuni i ostali odlučuju ko će biti, a ko neće biti na vlasti, da ova zemlja funkcioniše onako kako funkcionišu sve normalne zemlje u svetu.

Ta samostalnost i ta sloboda se nama svaki put osporava, jer kad je Srbija slobodna i samostalna onda je opasnost, bilo da je u pitanju Kraljevina Srbija s početkom 20. veka, bilo da je Srbija u SFRJ, pa su izmislili pokrajine i kovanicu slaba Srbija - jaka Jugoslavija i tako dalje, pa i posle 90–ih, krajem prošlog veka ista priča.

Dakle, slobodna i samostalna Srbija je temelj za sve one rezultate koje želite da postignete, sve ove sektorske politike, bilo da je u pitanju ekologija, ovo ili ono, će dolaziti ukoliko budemo samostalno donosili odluke. U svakom drugom slučaju sve odluke koje budu donesene neće biti naše i neće biti za našu korist, nego će biti u korist onoga ko je te odluke isporučio, a onda ni Vlada nam ne treba, niti nam treba bilo šta, treba nam jedan računar sa jednim imejlom da nam pošalju otprilike šta je ono što treba da radimo i da tu završimo. Ima Vlada u Evropi koja tako funkcionišu. Ja se nadam i verujem, siguran sam dok je bar predsednik Vučić tu, ali nadam se i u dalekoj budućnosti da Srbija nikad neće postati takva Vlada.

U svakom slučaju na našu podršku računajte, mi ćemo svakako glasati za vaš izbor, mi ćemo svakako glasati za zakone koje budete predlagali ukoliko budu u skladu sa politikom koju sam već naveo, a kroz ta iskušenja da probamo da prođemo zajedno i da sačuvamo ono što nam je svima na srcu, a to je Srbija i da za budućnost generacija obezbedimo dalji razvoj, dalje popravljanjem situacije u zemlji, da im omogućimo da u svojoj zemlji nađu odgovore na sva ona pitanja koja sebi postavljaju.

U svakom slučaju, želim vam puno uspeha u radu i nadam se da ćete sve ciljeve koje ste postavili pred sobom uspeti da postignete. Hvala vam.

Hvala najlepše.

Draga koleginice, mislim da sam za tu dinamiku sasvim suvišan, vi tu dinamiku možete i sami unutar poslaničke grupe da imate, tako da nema potrebe da je pravite.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane predložila je Nevenu Đurić za potpredsednicu Narodne skupštine Republike Srbije. Ja ću pročitati kratko biografiju koleginice Đurić. Nevena je rođena 1993. godine u Kruševcu gde je završila osnovnu i srednju medicinsku školu, smer farmaceutski tehničar. Nakon toga diplomirala je na Prirodno matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu gde je stekla zvanje master profesora matematike. Tokom svoje karijere radila je kao nastavnik u osnovnim i srednjim školama u Kruševcu, a zatim obavljala dužnost stručnog saradnika za projekte u Privrednoj komori Srbije, regionalnoj Privrednoj komori Kruševac.

Od 2020. godine je narodni poslanik u tri poslednja saziva. Trenutno je na funkciji zamenika šefa poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane i predsednika Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije. U 2021. godini izabrana je za potpredsednicu glavnog odbora SNS, od 2023. godine obavlja funkciju predsednice gradskog odbora SNS u Kruševcu. Ja sam uveren da će Nevena biti izabrana i mislim da dolazi na jednu vrlo odgovornu funkciju u jednom vrlo delikatnom trenutku za našu zemlju.

Želim da građanima kažem da nisam na samom početku sednice bio u sali kao i jedan deo poslanika naše poslaničke grupe jer smo imali neke dogovore i konsultacije povodom onoga što će da se desi u ovoj Skupštini u 13.00 časova. Naime, u 13.00 časova održavaju se dva odbora Narodne skupštine Republike Srbije. To su Odbor za kontrolu službi bezbednosti i Odbor za odbranu i bezbednost. Oba odbora su zakazana na zahtev opozicije i oba odbora se tiču onoga o čemu je bilo reči maločas, a o čemu su govorili, kao što čujem, predstavnici opozicionih stranaka, a tiče se tog čudnovatog nepoznatog oružja, oruđa ili čuda nekoga koje upotrebljeno u subotu protiv mirnih demonstranata koji su samo želeli da odaju počast stradalima u Novom Sadu.

Oba odbora su zakazana na zahtev opozicije. Sada želim, pre svega, javnosti da kažem i da javnosti obećam da im nećemo dati da se izvuku iz ove laži koliko god budemo mogli. Ne da ćemo da bežimo od njihovih zahteva za sednice odbora, nego ćemo mi zakazivati sednice odbora periodično sada u budućnosti, gde ćemo tražiti izveštaje dokle se stiglo sa istragama i šta je novo što se saznalo u istraživanju ove nove, najbrutalnije laži koje su poslednje lansirali.

Dakle, to što su se nadali da će tražiti sednice skupštinskih radnih tela Marinika Tepić i Miroslav Aleksić, a onda će neko da im kaže – pa, znate, ne znam hoćemo li stići, ne znam hoćemo li moći ili nešto treće, pa da oni to predstave kao evo ih, vidite kako kriju kako smo ih… Ne, ne, sad ćete lepo na skupštinskim odborima da kažete šta znate od činjenica i dokaza, ne to šta ste čuli, šta ste pričali, a o tome šta ste čuli i šta ste pričali ću kasnije, nego od činjenica i dokaza, da se suočite sa stručnjacima iz BIA, iz VBA, iz VOA, i stručnjacima iz MUP, iz Vojske Srbije, pa ćete njima da objasnite te čudnovate pojave koje ovih dana prepričavate da se dešavaju u ovoj zemlji, a onda ćete da dobijete stručne odgovore, a od naših poslanika ćete dobiti političke odgovore.

Da ćemo da bežimo od te teme, grdno se varate. Ne da nećemo da bežimo, ponavljam, nego ćemo tom temom da vas proganjamo dokle god budemo mogli. Nećete se odbraniti od ovoga dok nam ne pokažete i dokažete ko je doneo, uneo, koristio, kad, kako, na koji način, gde je bilo postavljeno i sve ostalo. Znači, ova laž vam neće proći, jer mnogo ste lagali i dosta je bilo sa vašim laganjem.

Ja ću, građani, da vam pročitam neke stvari koje su oni govorili u prethodnoj nedelji. Ne mogu da čitam šta su sve lagali u pravcu pumpanja, kako oni to vole da kažu u prethodna četiri meseca, jer bih govorio verovatno do prekosutra, a pošto nema smisla da govorim do prekosutra, a i optužili bi nas da prolongiramo konstatovanje ostavke predsednika Vlade Miloša Vučevića, ja ću vam pročitati samo ovo što je bilo prošle nedelje – SAJ otkazuje poslušnost predsedniku Republike, komandant SAJ sasuo u lice Vučiću da mu ne pada na pamet da reaguje itd.

Naravno, nikome nije palo na pamet da to proverava. Naravno, nikom nije palo na pamet iz te vlasti, te zločinačke strašne vlasti da kaže – e, hajde da smenimo ovog što neće da reaguje i što neće da radi svoj posao, hajde da ga hapsimo zato što je učestvovao u pobuni ili ne znam čemu, ne, nego to je tako primljeno k znanju itd.

Intervju u nedeljniku „Nedeljnik“ sa neimenovanim pukovnikom policije čija deca studiraju, pa kaže – neću ja valjda na svoju decu. I to i ne bi bilo toliko možda ni čudno da se ista priča nije pojavljivala pred svake moguće demonstracije koje su označavali kao dan d, od toga da policija u Majke Jevrosime neće da reaguje, do toga kako policija uzima masovno godišnje odmore, pa sve ostalo. Hajde, ne smem ni da pričam o tome. Ali, po svim informacijama koje imamo, ne da je bilo manjka, nego je bio povećan odziv svih koji su bili pozvani da brane Srbiju tog dana. Ali, objavi se, nema veze, neimenovani izvor, ne znamo ko je, kakve veze ima.

Onda - uvodi se vanredno stanje u petak. Ne uvede se. Ali - uvešće se vanredno stanje u subotu, pa se ne uvede. Prvi prsten, to je već bilo krajem nedelje, funkcionera SNS napustio Srbiju. Ja sad ne znam koji smo prsten mi poslanici, ali prvi prsten je otišao. To što ste vi videli tih dana, to su verovatno hologrami bili, to nisu ljudi, prvi prsten je ko zna gde.

U četvrtak smo hapsili Mariniku, Đilasa, Ponoša i Miloša Jovanovića. Dakle, na tajnoj sednici, o tome smo već pričali, telefonska sednica skupštinskog Administrativnog odbora, skinuti su im imuniteti i oni su svi pohapšeni. Ja sad ceo dan čekam taj trenutak da vidim da li će da ih puste iz zatvora da dođu na sednicu odbora. Vidim da je Aleksić juče pušten iz zatvora da drži konferenciju za štampu, nadam se da će da puste i Mariniku itd.

Kažu - Dačića teraju u SPS-u da noćas podnese ostavku. To vam je petak. Koliko vidimo, nisu ga naterali, ne da se Dačić, jer ga niko nije ni terao.

Dalje - tenkovi se izvode na ulice, kolone su već krenule ka Beogradu. Tenk je jedna kutija šibica, to retko ko može da primeti, prilično tiha naprava, nit se čuje, nit se vidi, tako da su oni to primetili a niko drugi nije primetio. Pošto, naravno, vojska neće da reaguje i štiti vrhovnog komandanta koga će da bacaju sa balkona, ubiju, kolju, vešaju itd, general Mojsilović, načelnik Generalštaba je najavio da stavlja šlem i staje pred vojnike, pred ono malo vojnika što mu je ostalo.

Sledeće - traktori se postavljaju na prilazu gradu i prosipa se šljunak po prugama i putevima da ne mogu da prođu. Kad se to sve počistilo, ja ne znam, ali vidim da nema zastoja u saobraćaju, šljunak sklonjen, traktori sklonjeni, itd.

Kažu - ukidaju se vozovi do Beograda, gase se signali na društvenim mrežama, neće biti interneta. Kao što znate, nije bilo interneta, evo i danas nešto štuca, baguje. Ništa ne funkcioniše. Naravno, niko nije ništa primetio, ali, bože moj, kakve veze ima.

Onda kažu - batinaši iz Pionirskog parka će da naprave incident da bi policija reagovala. Odatle sada krećem u analizu svega što se dešavalo. Dakle, tim batinašima iz Pionirskog parka je sredinom prošle nedelje, ili početkom, više i ne znam, prišao jedan čovek koji im je rekao da dolazi 15. ne da ih bije nego da ih ubije, da dolazi sa tri sina i dva belgijska ovčara. Naravno, on je priveden i onda je taj junak kada je imao prilike da vidi kako izgleda jedinica UKP koja privodi takve kao on, toliko je bio hrabar da je prvo lagao da to nije on, pa onda ne zna da nađe ličnu kartu, pa nije on ni izlazio iz kuće, a onda kada je shvatio da su ovi došli da ga vode pošto znaju ko je, onda je ovlažio veš i pantalone jer je toliko hrabar da se suoči sa odgovornošću za ono što je radio.

Međutim, taj čovek je žrtva i koliko god poštovani građani vama delovalo čudno ovo što vam govorim, taj čovek je žrtva N1, Nove S, Danasa, Vremena, Nedeljnika, taj čovek je žrtva ovih poslanika koji danas nisu u sali, taj čovek je žrtva plenuma, rektora, prosvetnih radnika i svih onih koji su pumpali prethodna četiri meseca. Taj čovek je napumpan da pomisli da je moguće i nekažnjivo da dođeš i pretiš deci kako ćeš da ih ubijaš i da to tako može da prođe.

Kakvo je nasilje viđeno iz Pionirskog parka, oko Pionirskog parka, jasno je svima. Jedino nasilje su sprovodili oni koji su maltretirali tu decu sedam dana uzastopno, dolazili im u dva ujutru, u tri ujutru, svirali u vuvuzele, gađali topovskim udarima, topovski udar je nešto što može ozbiljno da povredi čoveka, da ne spavaju, da ih maltretiraju, a onda je kulminacija nastala u petak uveče kada su sišli sa crvenog tepiha oni koji su pešačili do Beograda, produžili neki od njih ka traktorima i vandalizovali traktore srpskih domaćina koji su tu bili postavljeni.

Za one koji ne znaju, nije lako probušiti gumu na traktoru. To nije guma od bicikla, za to morate da budete ozbiljno pripremljeni i ozbiljno opremljeni. Znači, neko je došao sa namerom to da radi. Čisto da ih obavestim da se vrši prepoznavanje na osnovu onoga što su kamere zabeležile i svi će biti privedeni i svi će odgovarati. A kad budu odgovarali krivično, onda će u građanskim parnicama da nadoknade štetu za ono što su pravili, jer ovo je država. A to što ih je neko napumpao da pomisle da nije, to je njihov problem.

Sada dolazimo na sam dan 15. mart, dan "D", dan kada će vlast biti promenjena, dan kada će se sve promeniti u Srbiji, dan posle koga više ništa neće biti isto. Na jedan potpuno idiotski plan kakav su napravili okupljaju ljude na tri, četiri različite lokacije po Beogradu. Između ostalog, i 20 i nešto hiljada ljudi na Novom Beogradu koji, naravno, ne mogu da stignu na vreme, jer moraju da pređu most, pa valjda niko nije razmišljao o tome da ne može hiljadu ljudi istovremeno da prelazi most, pošto most može da padne, pa su onda prelazili u grupama od par stotina ljudi i to je tako trajalo ceo dan dok nisu shvatili da, kako se ono kaže, je prošla baka sa kolačićima pa su krenuli istovremeno, pa su imali cirkularno kretanje po mostu, dođu, pa se vrate, a onda su zauzeli Ušće, jer je to strateška tačka, jer to valjda ni policiji nije palo na pamet da brani tržne centre i da je to najvažniji simbol državne vlasti i onda pošto nisu mogli da upadnu u Skupštinu, u predsedništvo ili Vladu, upali u tržne centre, ali dobro. Vikali tamo, svirali u trube, maltretirali prodavce, izvikali se, otišli, sve okej.

Kažu da ih se skupilo, to se istražuje, od onoga što je zvanična procena policije i što se zaista i desilo 107.000 ljudi, što je ogroman broj, međutim, njima to malo, kao i uvek što im je malo, pa su te procene išle od 275.000 do dva miliona i 800. Tu je negde, između.

Ono što je meni fascinantno to je da neko kaže da je dva miliona i 800 hiljada ljudi ili 275.000 ljudi se okupilo i da su otišli neobavljena posla. To mu dođe slika i prilika one narodne mudrosti koja kaže da će uspešnije biti stado ovaca koje predvodi lav, nego čopor lavova koje predvode ovde. Tako da očigledno nije u pitanju broj, nego soj i džaba im to.

Dešava se i to da dva sata pre kraja programa, u stvari, pre toga oni menjaju destinaciju skupa. Umesto da se skupe ovde pred Skupštinom, a neki su došli pred Skupštinu, oni menjaju i odlaze na Slaviju, pa idu na Slaviju, ne idu na Slaviju, idu na Slaviju, ne idu na Slaviju. Govorio sam ovde već u Skupštinu da su celu noć u četvrtak većali da skup održe na Novom Beogradu, pa su od toga odustali, jer su hteli konflikt, a onda su neki otišli na Slaviju, neki nisu otišli na Slaviju, neki su otišli kućama, neki su pokisnuli, pa su se sklonili, kud koji, mili moji, što bi rekao naš narod. Na Slaviji su se onda otimali za mikrofon i dva sata pre nego što se skup završio svirali su kraj. Obećali su da će počistiti grad, nisu počistili ništa.

Onda su počeli incidenti. Prvi incident koji smo imali prilike da vidimo i najgori incident, a ne i jedini, kako čujem, se desio ovde, nedaleko od Skupštine, gde su se pripadnici opozicionih stranaka obračunavali sa nekim od studenata, bar su takve informacije, ne mogu da tvrdim da je to sve tako, to će istraga da pokaže, ali su se definitivno tukli među sobom oko toga ko radi za vlast i ko radi za Vučića.

Poštovani građani, to su vam ponovo žrtve N1, „Nove S“, ove opozicije, itd., jer oni 12 godina istražuju ko radi za vlast i ko radi za Vučića. Oni se 12 godina bave time da optuže svakoga ko je iole normalan da radi za vlast i radi za Vučića i vrlo moguće da je neki prolaznik rekao – jeste li normalni, nemojte da, ne znam, bacate topovske udare na one u Pionirskom parku, a oni rekli – a, ti radiš za vlast, ti radiš za Vučića, udri. To vam je tako.

Međutim, danas čujem od kolege Mirkovića da tu nije bio kraj, da su do kasnih jutarnjih sati, ili večernjih sati, kako hoćete, a vala su rani jutarnji, nisam se dobro izrazio, tu oko „Londona“ i po gradu ono grupe od pet, šest, deset ljudi batinale koga god su naišle, pijani, kakvi već, ne znam ni ja šta.

Dakle, jedino nasilje koje je primenjeno je ono koji su primeni sami prema sebi, otimali sami sebi mikrofone, sami sebe tukli, dovodili u situaciju da sada budu predmet istrage, nasilje nad ovima u Pionirskom parku. To je cela nasilje.

Naravno, simbol svega ovoga, i tu završavamo sa tim danom, jeste i poruka svega je, dakle, najavljivan je dan D, prokrstarili su celu Srbiju da bi odradili akciju „podižemo Srbiju“, od Novog Sada, preko Kragujevca, do Niša, podigli su sve što su mogli da bi došli u Beograd i onda je kao simbol svega jedan od tih studenata se popeo na traktor i skinuo gaće. I, to je slika i prilika njihove ideje, njihovog protesta, njihove politike i svega ostalog.

Naravno, u jednom momentu je prošla informacija kako, eto, studenti skidaju prsluke i ovo više nije njihov skup, oni idu kući, odnosno kućama, kao da to tako može.

Ponavljam ono što sam već govorio – krajnje je vreme da predstavnici plenuma studenata univerziteta, profesori, dekani, rektor i rektori preuzmu odgovornost za ono što rade. Ne možete vi da skinete prsluk, da dovedete 100.000 ljudi u Beograd, da skinete prsluk i kažete – sad nas baš briga šta će da bude, ovo više nema veze sa nama. Pa, vi ste organizatori ovog skupa, što bi rekao onaj. Vi ste organizatori tog skupa. Vi ste pozvali ljude da dođu. Na vaš poziv su oni došli, nisu oni došli na poziv onih od kojih se vi ograđujete, od kojih se još jedino roditelji nisu ogradili. Oni su došli na vaš poziv. Onda, kao, skinuli smo prsluke, pa sad šta se desi, mi više nismo odgovorni. Ne, odgovorni ste.

Odgovorni ste i za tog što se pentrao po traktoru, odgovorni ste za bacanje topovskih udara, odgovorni ste za demoliranje traktora, odgovorni ste za to što su se tukli međusobno, odgovorni ste za sve što se desilo tog dana u Beogradu. Odgovorni ste vi, plenumi, rektori, dekani, studenti, zovite to kako god hoćete. Vi ste odgovorni. Pošto je sve propalo i pošto treba objasniti ljudima kako je propala šesta ili sedma obojena revolucija evo od kad je to pratim u poslednjih… Od 2017. godine, faktički od izbora predsednika Republike Aleksandra Vučića na tu poziciju svake godine je bio jedan od pokušaja. Krenulo se sa novom laži koja je na nivou „Trećeg oka“, „Zone sumraka“ i sličnih naučno-istraživačkih časopisa.

Dakle, pokazan je snimak na kome se jedna grupa ljudi udaljava iz jedne poprečne ulice, beži, a onda se grupa koja je stajala na putu sklanja sa strane, i to je dokaz da je upotrebljeno nekakvo zvučno oružje, kako su rekli zvučni top.

Pre nego što pređem na to neidentifikovano oružje i oruđe želim da skrenem pažnju na činjenicu da su se svi oni koji su stajali na kolovozu i zauzeli četiri trake bez ikakvih problema smestili na pešački deo ulice. Obratite pažnju još jednom. Oni u momentu kada se sklanjaju sve četiri trake ostaju slobodne. Možda ove poslednje, ove na ivici delimično zauzete, ali suština je tamo mogao da prođe, ne znam ni ja šta, Titanik, ono da ga staviš na točkove mogao je prođe onuda, što vam pokazuje da oni imaju, a to je ono što smo i mi imali, neki od nas bar, prilike da vidimo, i te kako organizovanu organizaciju, ali imaju dobro organizovane skupove gde se tačno zna ko gde stoji i zašto tu stoji, da je potrebno raspršiti to da bi moglo da se zapljune, da se kolokvijalno izrazim, u što više ulica, da bi onda Arhiv javnih skupova nabrojao sve te ulice i izračunao kvadrate, pomnožio sa H i rekao – bilo je između 275.000 i 325.000 ljudi.

Međutim, kada se nešto desi, kao što oni kažu da desilo, oni se lako sklone i onda vidite da ta ulica ni blizu nije popunjena u svakom kvadratu i da ni blizu ne stoji pet ljudi na kvadratu kao sardine, nego ima prostora. Na kraju krajeva, pokazao se snimak sa Slavije gde u sred govora oni igraju kolo. Pa, kako igrate kolo ako je tolika gužva, ali dobro.

Šta je ono što mi u ovom trenutku znamo iz onoga što su nam saopštili predstavnici opozicionih stranaka, Šolakovih medija, itd.? Pojavilo se nešto što je u početku nazvano zvučni top, što niko nije video, malo ko je čuo, ili niko nije ni čuo, ali je delovalo. Posle toga se pojavilo, pošto je rečeno, u stvari tog dana oko 13.00 časova jedan ozbiljan prevarant i manipulator medijski koji sam sebe naziva eko straža, ima ime i prezime, da ga ne reklamiram ovde, nije bitan, je objavio kako se spremaju vozila sa zvučnim topovima. Naravno, da ne bi odgovarao, posle je sam sebe demantovao i rekao – nije baš to, to je vodeni top. Nije zvučni nego vodeni, ali to je to. Šta sad, da se tu sad ne pravi pitanje. Top je top.

Onda je ta priča krenula kasnije. Naravno, vrsni poznavalac oruđa i oružja, a ko bi drugi to mogao da bude nego načelnik Generalštaba Vojske Srbije, znači bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, Zdravko Ponoš, je uočio taj zvučni top. Jedini problem je to što je to bila antidron puška i onda kada vidite ko nam je bio na čelu Generalštaba, dobro smo mi prošli. Ko zna čime bi oni sve nas gađali, a šta bi on prijavljivao da se dešava, da je do nečega došlo. Srećom, za vreme njegovog mandata je bilo samo pripreme Vojske za ulazak u NATO i demoliranje Vojske i ničega više.

On bi verovatno, jer on je čovek koji je išao u tom smeru, lako prepoznao luk i strelu, jer je to otprilike oružje i oruđe koje bi koristila naša vojska da je još malo potrajao na mestu načelnika Generalštaba.

Ali, onda se nastavlja ta priča, zvučni top, zvučni top, zvučni top itd. da bi se reklo – pa zašto ga niko nije video, pa zato što je leteo. Znači, to više nije zvučni top, to je leteći zvučni top. To je leteći zvučni top. Leteo je na visini između 300 i 500 metara iza Beograđanske i zato ga niko nije primetio.

Znači, leteći nevidljivi zvučni top. Ne „Stelt“. „Stelt“ tehnologiju ne beleži radar. Ovaj je nevidljiv. Ne beleži ga ljudsko oko.

Međutim, taj sa 300 do 500 metara pušta zvuk naniže i taj zvuk naniže pod uglom skreće i ide ka demonstrantima, ali ide samo do određenog nivoa. Tamo one na Slaviji, njih ništa nije zakačilo, samo ove u toj ulici, ovi ostali su svi netaknuti.

Dakle, ja verujem da onaj ko je poverovao u sve to, iako ovo prkosi i zakonima fizike i zakonima zdrave pameti, ako je neko poverovao, verovatno će da zove našu namensku industriju da pita – šta je ljudi, šta ste vi to napravili, pošto ovo na svetu ne postoji. Znači, nevidljivo leti i pušta zvuk pod uglom. Dakle, ovo je neverovatno.

Što se Trampa tiče, Donald Tramp Junior je doneo, to sam zaboravio da kažem, to je takođe bila jedna informacija, Donald Tramp Junior je doneo neke mašine i opremu koja pušta kišu, ali naši ne umeju da koriste to pa je kiša pala u nedelju, a ne u subotu. U subotu je tek rominjala. Nisu znali koje dugme da pritisnu i onda uključili rominjanje, a ne pljusak. Sad valjda znaju.

Dakle, kao što smo konstatovali nevidljivi leteći, zvučni top koji pod uglom pušta zvuke i deluje na masu. Sada dolazimo do delovanja na masu. Koja je poenta zvučnog topa, ili vodenog topa, ili bilo kakvog drugog oruđa koje se koristi za rasterivanje demonstracija? Pa, ukoliko su demonstracije nasilne da se njime deluje i da se oni koji primenjuje nasilje na demonstracijama razbeže, to je valjda takva poenta. E, ovaj ima odloženo dejstvo, ništa se ne dešava 36 sati, tek posle 36 sati se osete tegobe. Znači, mi imao nevidljivi, leteći zvučni top koji pod uglom pušta zvuk i nakon 36 sati rasteruje demonstrante, što znači da su ovi koji su bili na ulici su mogli mirne duše da sprovedu revoluciju da nas sve jašu, pobiju, ili šta već rade, a posle toga, dan, dva kasnije da se leče od posledica onoga što su doživeli od strane neidentifikovanog letećeg, nevidljivog zvučnog topa koji baca pod uglom zvuk.

Posledice su različite od osipa i crvenila do mučnine, jedan kaže imao sedam srčanih udara, da je živ i zdrav, jedan je umro, ali niko nije primetio, to su takođe slagali kako je jedan umro, tako da, svega imamo od najrazličitijih ideja. Prosto neverovatno.

Šta se nije desilo, sada da uozbiljim, ako je uopšte moguće ozbiljno razgovarati na ovu temu, pa, nije se desilo to da su posle uticaja tog zvučnog topa, ili čega već, letećeg nevidljivog zvučnog topa, koji baca zrake pod uglom koji imaju određeno dejstvo, pa, nije se desilo ništa. Dakle, niko nije osetio tegobe tog trenutka, niko tog trenutka nije povraćao, niko tog trenutka nije pao na zemlju, niko tog trenutka nije pobegao sa tog mesta, nego se vratili, kao da ništa nije bilo. Imate priliku da vidite to, niko se za uši nije uhvatio, što kaže Marko. Mi barem ovde koji sedimo smo imali prilike da slušamo cijukanje, pištanje i vrištanje i čegrtaljku Marinike Tepić, danima ovde u Skupštini pa znate kako je to odvratno i koliko vam smeta u ušima, pa, zamislite zvučni top.

Zvučni top, koji eto, tako je, odjednom prestao da bude tema, jer su valjda shvatili da je glupo i onda na scenu stupa tanana CRTA, ko drugi valjda da nam saopšti istinu, naravno CRTA, jer su oni stručni za izborne rezultate, za organizaciju izbora za građevinu i nadstrešnice, a naravno i za oruđa i oružja koja se koriste za razbijanje demonstracija. I, pošto su oni angažovali neke svoje stručnjake da za zdravstvo, za obrazovanje u vreme Ribnikara, za nasilje u društvu itd. Ta multipraktik organizacija kaže nije to zvučni top to je Vorteks. Šta je sada Vorteks? Odeš na gugl vidiš Vorteks ima na Jutjubu ima. Majko mila, pa to ne bi stalo u ovu salu, ali to niko nije video. Znači, Vorteks koji niko nije video, izgleda kao lansirna rampa za rakete, pa, nije baš za nuklearne, ali za ove malo ozbiljnije, i čovek pravi eksperiment sa ovim Voreteksom. Poređao kutije uz zid, kartonske kutije postavio uz zid, uključio taj Vorteks, popadale kartonske kutije, a kod nas zastava stoji mirno. Srbija, nema pomeranja pred Vorteksom, može Vorteks da duva koliko hoće Srbija stoji postojano.

I zašto sve ovo? Da se ne bi pričalo o tome kako su ponovo napravili blesavim i preveli žedne preko vode ljude koji su pumpali četiri meseca, da ne bi ponovo odgovarali za to što su nesposobni i neorganizovani, da ne bi odgovarali za to što su premeštali mesto na kome se skup održava, da ne bi odgovarali na sve to. Da ne bi odgovarali šta im je sledeći korak pošto su oni rekli da će tri dana da blokiraju Beograd, moj komšija iz Žandarmerije dobio slobodan dan, tako im je revolucija bila nastavljena. Dakle, umesto toga, ajde da izmislimo novu laž i ajde da se bavimo time. Zašto? Pa da bismo sada pumpali dalje.

Šta je ovde poenta, ovo je sada jako ozbiljno. Jel vi stvarno mislite da svi ljudi u Srbiji znaju šta je zvučni top, vodeni top, ovaj, onaj top? Ne, poenta je da se pošalje poruke da je Aleksandar Vučić upotrebio top na našu decu, a svi znaju šta je top i to je ta gnusna laž koju oni pokušavaju sada da plasiraju i ta im laž neće proći. Videćete danas kako će da prođu na odborima kada ćemo malo da pričamo o činjenicama i o istini. Dakle, u ovakvim okolnostima konstantnih laži, obmana mi ćemo birati potpredsednicu Skupštine. Nadam se i verujem da će ona umeti da izbori sa okolnostima u kojima se nalazimo i da će braniti dostojanstvo ove Skupštine i naše države na svakom mestu kao što je to radila i do sada, a mi ćemo se svakako boriti protiv ove obojene revolucije. Pokazali smo da nas ne plaše, pokazali smo da im se nećemo sklanjati, pokazali smo da znamo šta branimo. Ako žele izbore, izbore mogu da imaju, ako žele referendum, referendum mogu da imaju, ako kažu da ih je bilo dva miliona i 800 čisto da ih obavestim da je to mnogo više nego što je naša koalicija dobila na izborima, samo to prebacite u kutije, rešili ste, ne treba vam onda prelazna Vlada, imaćete Vladu punog kapaciteta. Rešili ste sve svoje probleme, ali van institucionalno, ulicom i pritiskom, pretnjama koje ponovo upućuje Miloš Jovanović da ističe vreme za nešto, ne znam ni ja šta, ističe vreme da on krene sa lečenjem. Za to ističe vreme, jer ako ne krene uskoro biće kasno.

Znači, pretnje, prelazne Vlade i sve ostalo zaboravite. Rekao sam na jednoj konferenciji za štampu i time da zaključim, sve ste probali. Ovde u Skupštini konkretno ste sve probali, i da nas bijete, i da nas zapalite, i da nas otrujete, i da nas izbacite, i da nas ogluvite, sve ste probali, jedino niste probali da nas bukvalno pobijete i niste probali da budete normalni. Ajde probajte ovo drugo. Pokušajte. Znam da će vam biti teško da se vratite u normalu, ali da uradimo nešto, da i vi na kraju krajeva uradite nešto za našu zemlju.

Još jednu poruku da pošaljem i time da završim izlaganje. Nije u subotu pobedio ni ovaj, ni onaj, ni mi, ni oni. U subotu je pobedila Srbija, u subotu je pobedila Srbija jer nije bio podignut pendrek, nije pala kap srpske krvi i nije udario brat na brata. To je pobeda Srbije. Jednog dana će i oni to da shvate. Živela Srbija.

Imao sam želju da nešto sasvim drugo govorim, međutim želim da obavestim građane Srbije, evo i koleginicu koja je govorila o tome da je potreban mir i razumevanje i tako dalje da je jedna osoba upala u Pionirski park, ušla u šator Miloša Pavlovića da ga je udario laktom i da ga je prskao biber sprejom. I, to vam je rezultat kampanje – pumpaj.

Mržnju i zlo koje pumpaju Šolakovi mediji, „N1“, „Nova S“, „Danas“, nedeljnici, „Nedeljnik“, „Vreme“, NIN i ostali, vidimo na ulicama i vidimo od strane onih koji svakako nisu. Miloš Pavlović nikoga nije napao. Miloš Pavlović je dečko koji ima prosek 10 na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Miloš Pavlović nije sa privatnog fakulteta koji ne radi, nego sa državnog Medicinskog fakulteta, gde ima prosek 10. Miloš Pavlović je meta napada proteklih 40 i nešto dana, intenzivno, od kada se pojavio. Jel 40, više i ne znam 20, 30 dana od kada se pojavio na onom skupu u Jagodini. Dakle, ovo je posledica tog pumpanja i svega toga. Vi vidite u kom pravcu oni vode Srbiju, šta oni žele od zemlje. Oni žele sukob, oni žele građanski rat.

Pa, nisam ja govorio o građanskom ratu, nego Marinika Tepić kod Olje Bećković. I, niko joj nije rekao – jesi li ti normalna, koji građanski rat. Da li ti znaš šta je građanski rat? Jel možeš da pojmiš šta je građanski rat? Ne, nego se igraju time kao da je to dečija igra.

Vi vidite prosto u kom pravcu oni rade i kako se ponašaju, ali ja sam siguran da će ovaj nasilnik biti pronađen i priveden pravdi kao što su juče oni u Obrenovcu. Pa, nisu ti ljudi iz Obrenovca, iz lokalne samouprave nikoga tukli na ulici, nego su njihovi napadali i maltretirali. Ovo je sramota šta Šolakovi mediji rade. Ovo je sramota u čemu opozicija učestvuje. Ovo je sramota što rade plenumi, rektor, dekani i neki profesori univerziteta. Ovo je sramota, dame i gospodo šta radite od ove zemlje.

Napad na Miloša Pavlovića ste organizovali vi, svi zajedno, plenumi, rektor, opozicija i Šolakovi mediji. Vi proizvodite situaciju u zemlji i stanje u zemlji i atmosferu u zemlji u kojoj je normalno ući u šator detetu i napasti ga biber sprejom i udarati ga u glavu. Vi pravite takvu atmosferu i odgovaraćete kad, tad za tu atmosferu, kad, tad, ćete odgovarati za tu atmosferu, kad tad ćete odgovarati za to. Zbog toga su odložene obe sednice Odbora skupštinskih za sat vremena i ove za kontrolu službi i ove za odbranu i bezbednost. I sada treba da nešto odgovaram i nešto da pričam na te lepe priče, kao eto ajde da svi pevamo, ne znam "Give Peace a Chance".

Hoću da kažem da nije sporno i da smo mi svesni toga da je ogroman broj ljudi bio u Beogradu toga dana i da postoji određeno nezadovoljstvo i da je taj broj ljudi koji je bio toga dana u Beogradu devet puta manji od broja glasova koje je opozicija dobila na izborima i da je to nezadovoljstvo, znači devet puta veće od onoga što ste videli na ulici. Nije u tome stvar, normalno je da postoji nezadovoljstvo. Neko će biti nezadovoljan zato što imam plavu košulju danas, a ne belu. Problem je u tome što se ovde traži sve suprotno od ovoga čime ste vi zaključili izlaganje. Ne izbori i izborna pobeda, nego obojena revolucija i promena vlasti na ulici. Pa, nismo mi govorili o tome da je 15. dan D, da će da se sudi, da će da se veša, da će da bude ovoga, da će da bude onoga. To su govorili predstavnici opozicionih stranaka, predstavnici plenuma, ovih njihovih terorističkih grupa itd.

Sad se ograđuju od Mile Pajić, molim vas, ograđivanje od Mile Pajić? Pa, ko je pokrenuo blokade univerziteta? Pa, Mila Pajić. Pa, ko je prvi napao rektora? Pa, Mila Pajić sa tom svojom organizovanom bandom.

E, sada kada smo videli šta Mila Pajić planira, e, mi se ograđujemo od Mile Pajić. Skidamo prsluke, to nema veze sa nama. Ma, nemoj. Pa, vi se stvarno ponašate kao deca, a hoćete da ste odrasli. Pa, ne može to tako, kada nešto pokreneš, moraš da odgovaraš za to što si pokrenuo i ne može Mila Pajić da valja kada pokreće pobune i proteste, a onda Mila Pajić ne valja kada se objavi javnosti ono što Mila Pajić inače priča, jer nije Mila Pajić to prvi put govorila, govorila je to ko zna koliko puta.

Vi sada vidite, evo i na ovom primeru, upada u Pionirski park, da jednostavno psihopate i ludaci bivaju motivisani od strane Šolakovih medija, od strane opozicionih političara, od strane plenuma i društvenih mreža koje oni vode, da ovo rade. Neću nikome, što kaže, predsednik, da se dodvoravam, ne pada mi na pamet da tražim izuzetke, znate, nisu svi, ne možemo generalizovati. Pa, to se podrazumeva, ali kolovođe učestvuju u ovome i vrlo svesno znaju šta rade. Učestvuju u stvaranju atmosfere koja nije normalna. Vi ste bre ljudi, organizovali skup, plenumi, rektori, dekani i svi ostali, organizovali skup na kome je razvijana zastava UČK, dva dana pred 17. mart. Pa, ko će za to da odgovara. Da li je to opet skidanje prsluka, nemamo mi veze sa tim.

Što se korupcije tiče, apsolutno nemam ništa protiv, ovo sve što ste rekli, to po mom mišljenju je dovoljno da tužilac pokrene istragu. Neka pokrene protiv svakoga bre, niti koga štitimo niti nam pada na pamet da ikoga štitimo. Kao neko ko je radio u policiji vi znate da policija, kao i tužilaštvo funkcioniše na osnovu dokaza, materijalnih dokaza i činjenica, a ne na osnovu priča rekla-kazala. E, ja sam čuo za ovo ili ono, pa, oni sada to što traže, to je odgovornost za zvučni top, kako sam rekao, nevidljivi, leteći zvučni top koji pušta zvuk pod određenim uglom sa odloženim dejstvom od 36 sati.

Dakle, oni traže da neko odgovara za nešto za šta ne postoji činjenica, ne postoji fotografija, ne postoji dokaz, ne postoji ništa. E, ajde da se odgovara. Za šta? Zato što smo mi tako rekli.

Urušili smo institucije. Pa, ja ne znam šta smo uradili da sačuvamo ovu instituciju u kojoj sedimo. Šta smo sve podneli da bismo sačuvali instituciju u kojoj sedimo. Tu se sada ne obraćam vama, bar ne u ovom sazivu. Ne prihvatam tu priču, za mene je ta priča, taj narativ, kako vole da kažu, znate vlast ima 150 poslanika, kod vas je najveća odgovornost. Pa, koja je moja odgovornost što me neko gađa dimnim bombama. Šta je moja odgovornost? Što sam bio tu tog dana? Što nisam izašao napolje? Pa, neću da izađem napolje i nećete me izbaciti nikada napolje. Kada narod kaže da izađem napolje, ja ću da izađem napolje, a ne kada kaže Miloš Jovanović, Marinika, Ponoš i ekipa zato što su doneli, ne znam, dimne bombe, suzavce, topovske udare, šok bombe, jaja i ne znam ni ja šta. Znao sam ja i ranije da su jajare, nije trebalo da nam to pokazuju na delu.

Znači, ne postoji stvar koju nismo uradili i onda, znate obe strane i te varijante. Mislim, da budemo načisto, niste vi govorili o tome, neki iz naše koalicije su govorili o tome, da li ste bili u sali taj dan ili niste. Da se smiri, da se ne znam ni ja šta. Pa, ja ne znam šta više da radim, jedino da legnem ovako, pa da nas oni gaze, eto to još nismo prošli i kao što rekoh, da nas pobiju. Ne znam stvarno više šta, sedimo u klupama, oni nas gađaju. I, onda kažu, poslanici su ne znam šta, pa nisu se poslanici nego su nas.

Mi smo bili objekat, a ne subjekat u toj aktivnosti.

Umesto što pričamo o drugim institucijama i kako da ih čuvamo, hajde da sačuvamo ovu instituciju.

Hvala vama na opozicionoj diskusiji koja je bila pristojna, koja je iznela svoje viđenje, kroz koju je izneto vaše viđenje, viđenje vaše organizacije. Rekli ste šta zamerate. Niko vam dobacivao nije. Kamo sreće da tako diskutujemo.

Ja bih voleo više takvih diskusija, jer bi onda naši argumenti došli do izražaja gde bismo vama objašnjavali ekonomiju, sport, privredu, ovo, ono, sve grane života u ovom društvu, poljoprivredu, kako su menjale i koliko su stvari promenjene na bolje. Mi ne dolazimo u priliku da o tome govorimo zato što onaj trubi u vuvuzelu, onaj svira u pištaljku, onaj baca dimnu bombu, itd.

Mi smo u najvećem minusu zbog takvog ponašanja opozicije, a ne opozicija. Njih baš briga. Oni su otpisani, pa su otpisani. Na njih više niko ne računa. Ni oni sami na sebe više ne računaju. Oni nemaju šta da izgube. Oni imaju ovaj mandat i ćao.

Mi smo uskraćeni za to da govorimo argumentovano o tome šta sve radimo u ovoj zemlji i koliko stvari popravljamo. Da li su ljudi zadovoljni? Da, ima ljudi koji nisu zadovoljni. Iz mora razloga nisu zadovoljni.

A da pričamo o tome kako je članska karta ovo ili ono, pa to možemo da se vraćamo nazad do 1945. godine pošto moj deda nije mogao da se zaposli nigde, nije bio član partije, nego bio sin kulaka, pa je zbog toga trpeo ne znam ni ja šta i šta sada s tim, da sada mrzim sve žive sebe zbog toga što se to dešavalo?

S druge strane, ništa tu nije novo. Reagovanje policije, da li će policija da radi svoj posao ili ne, ja vas samo molim da kao neko ko ima iskustvo sa tim budete oprezni. Ta policija ne štiti vlast, nego štiti institucije i štiti državu i sutra kada mi budemo bili u opoziciji ponašaće se isto prema nama.

Da vas ne vraćam nazad na skup koji je organizovala opozicija, pa je stradao Ranko Panić. To je neka policija bila koja je mislila da na taj način treba da štiti poredak.

Neka ljudi rade svoj posao, da ne tražimo stalno nešto, eto, u pravu su i studenti, a u pravu je i policija. Pa, ne mogu da budu u pravu i jedni i drugi, jer ako je policija reagovala, znači da je imala razloga da reaguje.

Ja se divim tim ljudima i kapa dole do poda. Ja ne znam koja je bila, da li je bila samo novosadska jedinica ili je bilo i drugih jedinica žandarmerije u Novom Sadu onaj dan. Ono izdržati? Ja se tim ljudima divim. Ja se tim ljudima iskreno divim. Da ne dođeš u situaciju da reaguješ, a zna da kada bi ga pomilovao po glavi da bi se ovaj strovalio, jer smo videli kako izgledaju svi ti revolucionari. Pa, to bilo oslobođeno fizičkog, ali kada su u grupi, kada su u čoporu, onda su mnogo jaki.

Vama mogu da kažem samo veliko hvala na tome što ste opozicija kakva treba da bude. Da li se ja slažem sa onim što ste govorili, kao što vidite, većim delom ne, kao što se ni vi verovatno ne slažete sa onim što govorim ja ili većim delom ne, ali moramo da razgovaramo i da argumentovano otvaramo temu, a ne zato što se meni sada ne sviđa to što ste vi govorili, da ja sada uzmem pištaljku ili ne znam ni ja šta, dođem tu do vas, kao što je bila situacija dok je govorio Dušan Bajatović na sednici i da dođem ovde sa još pet poslanika i pištim vam u glavu ili u uši. Jedan iza vas, jedan ispred vas, jedan sa strane i kažemo – to je naše pravo, mi protestujemo zbog toga što je ne znam ni ja šta.

Znači da razgovaramo ozbiljno, da razgovaramo odgovorno, da svako iznese svoj stav, a narod posle neka bira na izborima čije stavove želi da podrži, ali da bismo došli do toga mi moramo da razgovaramo u ovakvoj atmosferi, a opet nismo mi ti koji takvu atmosferu prave, jer nas su optužili da smo krivi za onaj dan u Skupštini zato što nismo napustili salu. Znači, nije kriv Miloš Jovanović koji je ovde… Evo, imate i dalje fleku ovde od toga kako je bio zapaljen tepih.

Evo, opet vam se obraćam kao nekome ko je radio u sistemu bezbednosti. Vi vidite kako izgleda ova sala? Ovo je sve drva koje je sušeno, presušeno, lakirano i ne znam ni ja šta. To su etisoni. To je planulo, da zapale i Skupštinu i poslanike. Da li je to bila ideja? Do toga je moglo da dođe.

Dakle, nazovimo stvari onakvim kave jesu. Nemam nikakav problem. Kada me argumentovano ubedite u nešto da smo mi pogrešili ili ovo ili ono, nemam nikakav problem da kažem da, to je bila naša greška, mogu da se izvinim ili da kažem – evo, neka reaguju državni organi, a mi smo pokazali delom da nemamo nikakve…

Vi kažete da niste zadovoljni, to je boranija i ne znam ni ja, hapse se ovi, hapse se oni. Pa, kako sada boranija, kada ste o Mići Grčiću pričali kao da mu je Bog ujak u prethodnom mandatu. Non-stop je bila tema on, a sada je boranija.

Dakle, da li će i gde će da se završi, videćemo. Ja se samo nadam da, vidim da će u tom pravcu ići, ako ta istraga i ako ta korupcija, jer neće biti da korupcija postoji od 2012. godine i dolaska Srpske napredne stranke na vlast, a do pre toga bili sve pošteni milioneri, od Nikezića i Đilasa, pa na dalje, nego kada ta borba protiv korupcije dođe i do nekih ljudi u opoziciji, da ćete biti jednako tako zainteresovani da se istraži sve, a ne da je to politički progon i eto jadna opozicija je valjda oslobođena odgovornosti za bilo šta, pa i za korupciju.

U svakom slučaju, sednice Odbora su odložene zato što se desio napad na studenta Miloša Pavlovića i to je još jedna posledica delovanja Šolakovih medija, delovanja plenuma, delovanja rektora, delovanja dekana, delovanja nekih profesora fakulteta, delovanja nekih nastavnika u nastavi, delovanja društvenih mreža i klime i atmosfere koju su oni napravili u društvu, a videće da je država država i da će ovaj bestidni nasilnik odgovarati, kao i svi drugi koji primenjuju nasilje.

Nije Aca Jokić to radio, ali džabe, ne vredi. Napravi se fama, napravi se priča i hajmo svi u glas.

Prvo, meni je drago da vi podržavate ovakav vid komunikacije. Ali, ja vam sad kažem krajnje dobronamerno, videćete na svojoj koži posledice toga, ne od nas, videćete sami kroz šta ćete da prođete zbog toga što razgovarate i zbog toga što civilizovano pričate.

(Slavica Radovanović: Da se bojim, ne bih sedela sama ovde.)

Ne kažem da treba, pošto koleginica kaže da se boji ne bi sedela sama tu, ne kažem ja da vi treba da se bojite, nema ni razloga da se bojite, to su uglavnom kukavice. Problem je u tome što ćete imati prilike da se uverite kakvo društvo se stvara i šta znači pumpanje. O tome vam govorim.

Ja vas ponovo molim da ne ulazimo u to - moramo svi. Ne moramo svi, mora konkretno.

Ostao sam dužan da odgovorim, ako ste u bilo kom kontekstu razumeli da sam se vama obraćao, ne, nisam primetio, niti ste učestvovali u onom nasilju koje je bilo. Ja sam vrlo konkretno govorio o Milošu Jovanoviću, Voji Mihajlović i njihovoj grupaciji, o Đilasovoj grupaciji, o Zelenovićevoj, čak ni ova Aleksićeva, Bora Novaković je čak bio nešto krajnje neprirodno miran tih dana. Ćuta nije ušao u salu, Milivojević nije bio tu. Dakle, ti ljudi nisu učestvovali, ovi ostali pobrojani jesu. Prosto ne mogu da prihvatim to - hajmo svi.

Evo, kako sad nema nikakvih problema? Jel vi govorite nešto što se meni sviđa kad napadate Acu Jokića? Ne sviđa mi se, ali vaše je pravo da kažete a moje pravo je da kažem da to nije tačno. Na kraju krajeva, taj Aca Jokić je, pošto su to stavili kao zahtev, podneo ostavku, čovek se sklonio. A onda su rekli u svojoj oceni - e, to što je on sad podneo ostavku, to nije dovoljno, on je trebao da bude smenjen. Znači, nije više bitan rezultat, nego je sad bitno kako ćemo do toga doći. Kažu - ne može Vučić kao predsednik države da im da aboliciju, nego mora tužilac da odustane od gonjenja. Vi ćete tužiocu da kažete kako će da postupa i to zovete borbom za pravnu državu? Alal vam vera! Plenumi, svaka vam čast kako ste to smislili, samo to tako ne može da funkcioniše.

Što se tiče svega ostalog, o tome možemo da pričamo kada bude bila tema izborna kampanja i sve ostalo. Ja stvarno nemam problem da pričam o tome iz prostog razloga što mi ni tu nemamo šta da krijemo, nego je problem što se pravi fama od nekih stvari koje mi radimo, koje su radili i pre nas, doduše bezuspešno. Ja sam govorio o tome da je prvi put kampanja "od vrata do vrata", pravljenje liste sigurnih glasova itd. rađena u Srbiji još 1996. godine. E, sad, to što mi to radimo uspešnije od svih drugih, što neki misle da je dovoljno da sednu na Tviter, napišu nešto, dobiju 200 hiljada ljudi koji su videli šta je napisao.

Vi imate političare, dokazano, poput Borka Stefanovića, koga više ljudi prati na Tviteru nego što je dobio glasova na izborima kada je izašao imenom i prezimenom, njega na Tviteru prati nekoliko desetina hiljada ljudi, trebalo je da skupi 10 hiljada potpisa da izađe na izbore a dobio je manje od toga glasova. To ne znači ništa. Ali, oni misle da je Tviter sve. Nije.

Vama takođe niko ne brani, evo, sad ću vam reći što možda ne bi ni trebalo da vam kažem, jer to je tehnika rada u kampanji, ko vama brani da vi napravite svoju listu sigurnih kapilarnih glasova, da kažete - ovo je moja komšinica, ovo mi je prijateljica, ovo mi je kum, ovo mi je kuma, ovo mi je sestra, ovo mi je brat, ovo mi je rođak, pa onda dalje, on ima ćerku, ovaj ima sina, ovaj ima dvoje dece, ovaj troje, napravite celu jednu bazu, napravite svoj spisak i na dan izbora iz izvedete da glasaju. Ko vam brani to da radite? Niko.

Vi branite nama to da radimo. Kažete da imamo "kol centar". A kako ćemo da zovemo ljude da izađu na izboru, da ih podsetimo da se taj dan glasa? Vuvuzelom? Normalno je da imamo "kol centar". Zašto niste rekli da hoćete da dođete da vidite, da vam pokažemo kako to funkcioniše. Napravite vi svoj. Ali, džaba vama "kol centar", kad kažem "vama" ne mislim na vas lično nego govorim o opoziciji generalno, džaba opoziciji "kol centar" kada nemaju koga da zovu. Oni ljudi ne znaju ko glasa za njih po imenu i prezimenu. Znači, jedino što na dan izbora treba, pošto je nama dan izbora dan "D", kako ga neki nazivaju, to je dan kada mi moramo da realizujemo sve ono što smo radili u kampanji u prethodnim mesecima, jeste da te ljude izvedemo da oni ubace listić u glasačku kutiju. Samo to se računa. A to što tebe neko podržava na Fejsbuku, Tviteru i lupa te po ramenu, džabe je ako on nije glasao tog dana.

Da vam sad ne objašnjavam četiri faze kampanje i da vam pričam o tome. Prva faza kampanje - identifikacija birača, pa komunikacija, pa motivacija i izvođenje na izbore. To su četiri faze kampanje. Ta poslednja faza treba da bude kruna svega onoga što ste radili pre toga. Ali, morate da identifikujete ko su ti ljudi sa kojima komunicirate. Ali, oni to ne znaju.

Evo, ja ću da platim 10 autobusa opoziciji iz Kikinde da idu gde god hoće, ja ću da im platim, ali oni da ih napune. Džabe, brate mili, kad nema nikog. Šta im vredi autobus kad ne mogu da ga napune? Ne mogu kombi, a ne autobus.

Kažem vam, ozbiljna i argumentovana rasprava je u redu. Ja razumem da vi kao opoziciona poslanica nećete iz opozicione kolegijalnosti da kažete nešto o vašim kolegama koji su pravili ovde rusvaj, ali nismo pravili i nećemo morati da se smirujemo u narednom periodu, a šta će oni da rade, videćemo. Najavljuju radikalizaciju, šta god to značilo.

U svakom slučaju, još jednom kažem, ničim nije izazvan napad na Miloša Pavlovića, studenta koji ima prosek 10 na Medicinskom fakultetu, osim brutalnom kampanjom koja se protiv njega i svih onih koji se nalaze, sve te dece koja se nalaze u Pionirskom parku vodi nedeljama od strane N1, Nova S, ostalih Šolakovih medija, „Nedeljnika“, plenuma, rektora, dekana, profesora univerziteta nekih i svih onih koji na društvenim mrežama vode tu kampanju. I to je jasno kao dan svakome ko želi da mu bude jasno. Onaj ko neće, tu pomoći nema.

Samo hoću da obavestim javnost da je uhapšen Željko Latas, 1970. godište, što znači 55 godina, što znači da može da bude otac onome koga je napao u Pionirskom parku. Predstavnik je Udruženja građana Zajednička akcija Bloka 70 i 70a, odbornik u Skupštini Novi Beograd Pokreta „Kreni – promeni“, bivši službenik kontrole leta SMATSA. Otišao je iz SMATSA tako što je naplatio osiguranje od 300.000 evra na osnovu, navodno, oštećenog sluha. Supruga mu je Tatjana Grujičić Latas, službenica ekonomskog odeljenja Ambasade Kanade u Beogradu.

Taj koji je po tom osnovu 300.000 evra odneo kući je napao dete koje hoće da uči, sa prosekom 10.00, jer valjda treba i on da bude lopina kao i on. Ne treba da uči, nego treba da vidi kako će da naplati osiguranje od SMATSA. Nije suština u tome da uči, nego da se snađe.

Savo Manojlović i ta banda će da nam drži lekcije o tome kako će oni ovo i ono. Pa, evo, sad smo pokazali. Dakle, svi ste vi Mila Pajić, svi ste vi teroristi i svi ste vi skloni nasilju i to je sada više nego jasno.

Nekoliko stvari samo, a da ne ulazim sada u kompletnu analizu, jer nema ni smisla i imali biste svega dva minuta da odgovorite, a dosta tema ste otvorili.

Ono gde bih voleo da ste u pravu, iskreno bih voleo da ste u pravu, a nisam siguran da ste u pravu, to je taj konsenzus koji ste spomenuli i saglasje između studenata, nekih političkih struktura itd. Šta mi govori da tu treba biti oprezan? Onaj snimak iz Novog Sada gde vi vidite da postoji struktura, a ne pričam o bilo kome, ja pričam o strukturi koja je pokrenula sve ovo.

Dakle, Mila Pajić i ti ljudi koje smo imali prilike da slušamo su prvi krenuli u blokade fakulteta, jer Novi Sad je krenuo, a Beograd se priključio, a onda i ostali. Ti ljudi su sami govorili o tome da su, pod jedan, na plenume, već gurali priču o prelaznoj Vladi i, pod dva, da su hteli na samom skupu da krenu sa pričom prelazna Vlada itd.

Sad, to meni govori dve stvari. Prvo da jedan deo njih u najblažem, u najmanju ruku, nije iskreno apolitičan, kako želi da se predstavi, nego je vrlo političan, a drugo, da postoji među njima veliki broj ljudi koji su podložni različitim uticajima i faktički su amorfni što se tiče tih nekih stavova i lako nekim pritiskom itd. ti stavovi mogu da im se nametnu.

Zato je i izabran sistem plenuma, kao sistem organizovanja celih tih ćelija, kako već da ih zovemo, celog tog protesta, zato što tu više nema nikakvog uvida ko ima pravo da prisustvuje plenumu, a ko nema pravo da prisustvuje plenumu. Dođe sa jednog fakulteta na drugi fakultet, njih 20 preglasa 10 sa onog fakulteta itd.

Ja tu ne pričam o onome što nisam se nešto i susretao, nego pričam o onome što je pričao Čedomir Antić. To nije čovek koji podržava ovu vlast, nema razloga da govori bilo šta što nije istina da bi im rekao u prilog vlasti. On je sam pričao o tome da je sa njegovih vežbi ili predavanja bukvalno neka nepoznata grupa izbacila njegove studente. E, sada to znači da oni imaju mehanizme uticaja na to da jednog dana i prelazna Vlada postane tema.

Ono što u ovom trenutku i u budućnosti je brana prelaznoj Vladi, to je predsednik Republike, jer vi kad vidite i stavove Proglasa, gde se oni zalažu za narodnu ili kako se više i zove, suština da je prelazna Vlada, kako je krste nije ni važno, gde i oni sami kažu - mandat mora da da predsednik Republike. Predsednik Republike je rekao da za to mandat neće dati, tačka i tu se ta priča završava.

Što se tiče ovog drugog dela, što se tiče nas kao organizacije, mi smo apsolutno svesni činjenice da neke stvari i kod nas moramo da menjamo, da moramo da menjamo i neke ljude i neka ponašanja.

Ali, na kraju krajeva, mi smo politička organizacija, koja je u prošlosti pokazala i to u bliskoj prošlosti pokazala da je vrlo otvorena i sklona takvim izmenama i takvim promenama i menjali smo i u poslaničkom klubu i u Vladi i na raznim drugim nivoima i lično, ako mogu da budem krajnje ličan u ovom trenutku, moje neko mišljenje i ne bežim od toga i smatram da apsolutno ne treba bežati od ozbiljnih promena, dakle, kada govorimo o kadrovskim promenama i po dubini i po širini, dakle, i dubinski i vodoravno da se što šire zahvati, da se sve preispita i ne vidim da bilo ko od nas treba nekakvo svoje mesto i svoju poziciju da doživljava takvom da iz nekog razloga ima problem da mu se kaže - slušaj ideš malo u drugi plan.

Na kraju krajeva, to su sve normalni politički procesi i to je nešto što je potpuno uobičajeno.

Sada stepen korupcije je jedno percepcija, korupcije je drugo. Ta priča, opet kažem, ja nemam problem sa tim da se bilo šta ispita, istraži, još pre par godina ili 2020. godini, u tom mandatu u ovoj Skupštini govorio da je za mene najveća hulja i najveća bitanga onaj ko se sakrije iza imena Aleksandra Vučića i onda to zloupotrebljava tako da se bogati, da otima od naroda, ali vi jednostavno za sve to moraju da postoje dokazi znate i sami. Pravnik ste, vrlo dobar pravnik, dakle, znate kako stvari tu funkcionišu. Da bi se te stvari dokazale tu mora mnogo ozbiljnije da se dokazuje od onoga što je percepcija i od onoga što se priča i od onoga što se da čuti.

Tako da, sve u svemu, nadam se da ste za ovo u pravu. Kažem, voleo bih da ste u pravu. Plašim se da niste, ali ajde da neka Bog da da bude da ja grešim, a da vi budete u pravu. Bilo bi dobro za ovu zemlju pre svega, a za ovo ostalo, to je naša interna stvar i mi ćemo se time ozbiljno pozabaviti. Ali, opet kažem, svesni smo mi da postoje građani koji su protiv nas, koji su protiv ove vlasti, koji smatraju da mi sve što radimo radimo naopako i to nije sporno. To je demokratija, na kraju krajeva.

Ono što je problem i gde ja vidim problem, na kraju krajeva i vi ste protiv ove vlasti, ali vi niste sebi dozvolili da vas N1, „Nova S“ ili neko treći radikalizuje dotle da nas ovde gađate dimnim bombama. Neki drugi ljudi su tome podlegli i mi se sa tim suočavamo.

Sad, šta se tu dalje iza brda valja i šta je tu dalje iza kulisa i ko to želi i zašto želi, tu sam apsolutno saglasan sa ovim što ste rekli. Malo je to širi plan, malo je to šira priča, ali da ne ulazim u to. Hvala.

Ja se načelno sa većim delom onoga što je rečeno slažem, samo sam uvek protiv toga da guramo kao noj glavu u pesak i da ne posmatramo stvari onakve kakve jesu. Znate, ako imate četiri meseca kampanje "Pumpaj" i ako četiri meseca obećavate ljudima kroz izjave, upravo te impotentne, politički impotentne opozicije, da će doći jedan trenutak i jedan dan kada će cela Srbija doći u Beograd i tada će sve biti rešeno, onda morate da imate u vidu da će razni ludaci da prihvate to kao poziv da sprovedu tu ideju. E, to je neodgovornost koju gledamo četiri meseca. Ja o tome govorim.

Ne znam kako niko nije primetio da je ovoj deci u parku prišao čovek i niko od poslanika nije to govorio, pa čak ni ovi iz vladajuće koalicije, neki su bili na N1 a neki su ovde u sali govorili o tome šta se događa u Pionirskom parku, ali niko nije primetio da je toj deci prišao čovek i rekao - ja dolazim 15. ne da vas bijem nego da vas ubijem sa tri sina i dva belgijska ovčara. To nije uradio niko iz vlasti.

Taj čovek je priveden. Ali, koliko je još takvih koji još nisu skupili hrabrost da dođu dan ili dva ranije, a za to nema odgovornosti.

Danas imate pumpanje od strane Đilasove stranke koja kaže - na tajnoj sednici Administrativnog odbora, koja će se održati telefonskim putem, njima će biti skinuti mandati. Svako ko je prošao pored Narodne skupštine zna da Narodna skupština nema telefonske sednice i da je nemoguće, ali oni to namerno rade da bi pumpali.

Pa nismo svi podjednako krivi. Ja ne mogu da prihvatim da se kaže - gađali su se poslanici. Nisu se gađali poslanici, nego su nas gađali. Ja nisam pogodio nikog dimnom bombom, a mne su pogodili dva puta.

Prekoračio sam vreme. Izvinjavam se.

Molim vas samo da stvari postavimo onakvim kakve jesu, da ono što je za osudu osudimo, ma sa koje strane dolazi.

Apsolutno ne pozivamo na nasilje. Država se maksimalno suzdržavala, a to da li je neko doživeo kao slabost, nažalost, u jednom trenutku će država morati da reaguje, a ko će da odgovara za one ludake koji su poziv da dođu 15. u Beograd shvatili kao poziv na revoluciju, to ćemo da vidimo u narednom periodu, jer neko mora biti odgovoran.

Hvala.

Replika, naravno prvo pošto je tražio odgovor na pitanje. Nema nikakve veze sa SNS i nisu nikakva Vučićeva opozicija ne znam.

Što se tiče ovog svega ostalog, to je kada pokušavate da se dodvorite svima i pokušavate da vodite politiku „dobro jutro čaršijo“ na sve četiri strane. Nemoj slučajno da kažem nešto jer bi možda neko nešto da zameri na društvenim mrežama, nemoj slučajno da nešto kažem pa će da izvuku, pa će neko da mi kaže nešto, napisaće mi neki komentar, a kako ja da živim sa tim kad sam navikao da živim na lovorikama zahvaljujući „Hepi“ televiziji.

Ko doliva ulje na vatru? Ko doliva benzin na vatru? Koja vlast doliva benzin na vatru? Povlačimo se četiri meseca. Četiri meseca vagamo ne reč, nego slovo koje ćemo da izgovorimo. Četiri meseca policija stoji mirno. Ta policija koju je na početku govora napao zato što se usudila da proveri da li unosi u sali nešto što je možda bilo u sali pre nedelju dana.

Čekaj, prošle nedelje kad je bio haos svi su postavljali pitanje – pa, ako je to policija dozvolila, pa kako je to uneto? Sad policija radi svoj posao, ne dozvoljava da se unosi, a što me diraju? Šta hoćete, bre, vi, ljudi? Šta hoćete vi na kraju? Ni sami valjda ne znaju šta hoće.

Dakle, kako smo mi to dolivali benzin na vatru? Nego ćemo da odlijemo, ugasićemo vatru tako što ćemo da kažemo – ajde da se sklonimo ponovo?

Evo jedne informacije za koju možda zna, možda ne zna, pošto se hvali kako ima razne kontakte i razne informacije. Celu noć su plenumi većali da li da imaju skup na Novom Beogradu pred Palatom Federacije i izvećali da idu tamo, negde posle ponoći, a onda jutros se pojavljuju plenumi i kažu – ne dolazi u obzir. Drugi plenumi – ne dolazi u obzir, idemo pred Skupštinu. Šta sad? Jel ima osude? Nema.

Muka mi je da mi neko drži lekcije o nekakvoj, sa neke ne znam ni ja kakve visine, a da pritom se ni jednom nije odvažio da osudi nasilje, golo nasilje, nasilje nad policijom, nasilje nad državom, nasilje nad prolaznicima, nasilje nad radnicima, nasilje nad svima koji žele da žive normalno u ovoj zemlji, nasilje nad ovom decom, jer ova deca nikome nisu pretila.

Ova deca nisu odlazila pred fakultete na kojima spavaju blokaderi da im trube i bude celu noć, nego su njima dolazili da im trube i da ih bude celu noć, da im bacaju topovske udare.

Jel to neko osudio? Nije. Nego, opet ono najlicemernije, najodvratnije, najogavnije – molimo obe strane da se prizovu pameti jer obe strane moraju, vlast mora. Šta vlast još može da uradi? Jedino još da legnemo da nas gaze.

Jedino još da legnemo da nas gaze. E, pa to je malo mnogo.

Hvala.

Prvo, dok je tu kolega iz ove poslaničke grupe, želim da se zahvalim i njemu i Milošu Parandiloviću na tome što su učestvovali u raspravi, što su dokazali da će opozicija učestvovati u raspravi, iako je rekla da neće, da im se zahvalim na tome što su učestvovali u raspravi o tačkama dnevnog reda za koje su rekli da ne treba ni da se nađu na dnevnom redu. Da im se zahvalim što su pokazali da nikakvom principa nemaju, da se nikakvog principa ne drže. Da im se zahvalim što su pokazali da nisu u stanju da odbrane svojih, koliko je još ostalo, tridesetak amandmana, koliko je ostalo, 40 amandmana, dakle, da govore ovde naizmenično svaki još po dvadesetak minuta.

Da im se zahvalim na tome što su pokazali kako zaista izgleda kada te neko pozove da izađeš napolje iz sale i onda ti saopšti da nemaš šta da tražiš u sali, pa se vratiš u salu, pa završiš govor i kažeš – ja sada odoh jer nema šta sa vama da pričam, a pre toga si došao da pričaš, jer Miloš Parandilović nikada u ovu zgradu nije ušao pre 12.00 časova, a danas je došao, poranio, pa u 10.00 časova stigao.

Tako da, hvala im na svemu onome što su pokazali ovih dana. Hvala im na prostoti i primitivizmu koje su pokazivali, bar jedan od njih, ovaj drugi nije. Dakle, hvala im na svemu. Pokazali su i potvrdili su sve ono što smo o njima znali i što su govorili i hvala im i na tome što su nam ukazivali na tom kako Poslovnik treba da se primenjuje isti oni ljudi koji su ovde gađali jajima, bacali dimne bombe, gurali se, tukli i radili sve ostalo. To još do sada nismo imali prilike da vidimo da neko ko je ovu Skupštinu pretvorio umalo u prah i pepeo i umalo je zapalio pre dva dana danas nama govori da li je trebalo iskoristiti ovaj ili onaj izraz u obraćanju njima. To je stvarno neverovatno.

U svakom slučaju, hvala im, jer, evo, da nije bilo njih ova bi rasprava bila još juče završena, ovako smo dobili još jedan radni dan i još jedan dan da pokažemo i dokažemo da Skupština radi i da je oni neće zaustaviti. Hvala.

Ja sam zaista ovo slušao.

Sad moram da se obraćam ovako u kameru pošto onaj ko je govorio je izašao iz sale.

Ja sam ovo slušao sa namerom da čujem i da razumem, a ne sa namerom samo da glumim da slušam. Međutim, ono što sam čuo kao argumente, iskreno rečeno, ništa drugo ne mogu da kažem nego da je strašno na koji način ovi ljudi razmišljaju i kako oni zamišljaju da država treba da funkcioniše.

11/3 GD/JG

Neću se osvrtati tačku po tačku od onoga što je rečeno. Ima tu mnogo kontradiktornost. Krenuću od ove poslednje. Predsednica Skupštine je kriva zato što nije prekinula sednicu, a nisu krivi oni koji su sednicu prekidali.

Dakle, oni su nas juče optužili, lider njene stranke Miroslav Aleksić nas je juče optužio da držimo sednice na silu i to je veliki greh predsednice Skupštine, ali zato nije greh njihovih kolega poslanika koji prekidaju sednice na silu.

Jako zanimljiv ugao gledanja stvari. To pokazuje koliko je ta logika potpuno iščašena.

S druge strane, traži nagrađivanje nastavnika koji ne rade, jer, kaže, oni drže časove života toj deci, životne časove i životne lekcije. Ja nisam dozvolio ni jednom nastavniku i ni jednom profesoru koji uči moju decu da im drži životne lekcije. To je moj posao kao oca i posao moje supruge, njihove majke. Njihov posao je da ih nauče biologiju, geografiju, hemiju, fiziku, matematiku ili šta već predaju.

12/1 BN/IR 11.55 – 12.05

Ko njima daje pravo i ko je njima dao pravo da oni moju decu uče o životu? Ko je njima dao pravo da targetiraju decu roditelja koji se ne slažu sa onim što oni rade? Ko je njima dao pravo da maltretiraju decu roditelja, pa i roditelje koji se ne slažu sa onim što rade? Kao čopor besnih pasa nasrću na svakoga ko se usudi da im kaže - ljudi šta radite ovo. Ali, treba za to da dobiju duplu platu, zašto, po kom osnovu? Zato što ne rade svoj posao? Jel će oni bolje od mene, krezubog, neškolovanog naprednjaka da vaspitaju moju decu, jel tako, jer mi nismo sposobni ni decu da vaspitavamo, pa će oni da nam vaspitaju?

Ja sam mislio da je greška i mislio sam da je skandal kada je Žaklina Tatalović sa „N1“ na skupu u Novom Sadu, kada je onaj Bačulov doterao cisternu sa fekalijama, pa ih sve redom polivao, nekima se primetilo, a nekima se nije primetilo na licu, dakle, kada je na tom skupu intervjuisala dete, ja sam mislio da je to skandal epskih razmera, nikad viđen na ovim prostorima, a zapravo smo imali tada samo najavu i to od onog za koga se posle ispostavilo da on rukovodi svim ovim procesom. Dakle, Šolakovi mediji rukovode svim ovim. I nije slučajno Žaklina Tatalović intervjuisala dete, jer je posle usledilo to da se deca guraju u pravi plan, ne studenti, deca i ne govori potpuno koleginica iz Narodnog pokreta Srbije, ne srednjoškolci i studenti, nego i đaci prvog razreda i njih izvodite na ulicu. I nije vas sramota to da radite? Po kom osnovu nekoga ko je maloletan izvodite na ulicu? Koga ste pitali? Kako to može?

Napali ste nas pre nekoliko godina zato što je hor jedne srednje škole u Novom Sadu trebalo da peva na stranačkoj konvenciji u Novom Sadu. Rekli ste da je to zloupotreba dece u političke svrhe. A, šta je ovo? Dakle, mi ćemo da pravimo svinjarije i onda ćemo te svinjarije da proglasimo da su ispravne. To je otprilike njihova politika i to je otprilike njihovo gledište. Kad mi kažemo da je ispravno da deca idu na ulicu, to je ispravno, nema veze šta kažu konvencije, nema veze šta kaže Ustav, nema veze šta kažu zakoni, mi smo rekli da to tako treba.

Bori se koleginica protiv lažnih diploma i kupljenih fakulteta itd, pa neka krene od svog šefa, neka krene od svog šefa stranke. Pa, taj ne zna da pokaže zgradu u kojoj je stekao diplomu, ne znam da li zna da potrefi grad iz koga mu je stigla diploma. Pa ako već to hoće da radi, neka pokaže na svom primeru, nemoj na nama da pokazuju svoju principijelnost. Znate, ne mogu ja pokazati svoju principijelnost tako što ću vama da ukazujem šta treba da radite, nego svojim primerom da pokažem da se držim principa.

Prema tome, lepo Mikiju Aleksiću prvo diplomu na sunce, da vidimo ko je izdao, kada je izdao, kada je studirao, šta je imao. Za srednju smo videli. On ne da nije išao u školu, kao što oni sada propagiraju, on je išao u školu i kada niko nije išao u školu, u avgustu, on je produženo trajao u školovanju.

Prema tome, ajmo malo principijelnosti. Mi smo bivša vlast, mi smo ovo, mi smo ono, vaš je početak, kraj itd. Početak našeg kraja je prvog dana posle 2012. godine, to je početak kraja i on traje, i naravno da svakog novog dana, kao što se svaki čovek novim danom približava času svoje smrti, tako se jedna vlast svakim novim danom približava danu svog odlaska sa vlasti, to je normalan proces. Ali, to se neće desiti na način na koji oni to žele, to je ono što oni ne mogu da shvate. Jel imaju većinu? Pa, evo izračunala je, doduše, nije izračunala koliko onda izgleda ta njena brojka u biračkom telu, jer ako je polovina polovine četvrtina, šta je onda 3% ili 2% od te polovine? Dakle, hajde da vidimo ko je to onda promil koga oni predstavljaju?

Prema tome, nikakva problem nije. Jel imate većinu? Pa, ajmo na izbore, ljudi. Vi pokradete izbore, pa kako možeš, ljudi moji, ja ne mogu da shvatim, znači, oni sada imaju devet poslaničkih grupa u ovoj Skupštini, svi imaju predstavnika u stalnom

12/2 BN/IR

sastavu biračkih odbora, svi imaju po dva člana u proširenom sastavu biračkih odbora, doduše, kada naprave te svoje koalicije, boga pitaj ko s kim i kako. Pa, koliko je to ljudi na biračkim mestima? Pa, kako, pa koga birate na biračka mesta kad mi pokrademo svake izbore, aman?

Od 2012. godine pričate kako su svi izbori pokradeni. Pa, jeste li vi idioti, jeste li nesposobni, jeste li slepi, jeste li glupi, šta ste, kad vas neko krade 12 godina konstantno i vi niste u stanju to više da sprečite? Kako je moguće to?

Apsolutno nenormalne stvari pričaju. Oni su sebe ubedili u to da to stvarno tako funkcioniše. Na kraju krajeva, evo, ako je to polovina polovine i četvrtina ukupnog biračkog tela, prihvatam, evo, znači 75% ljudi je protiv nas, pa ajmo na izbore. Pa, što nisu prihvatili referendum? Jel im nudio predsednik referendum? Jednostavna, vrlo jednostavna kampanja, da li si za ili si protiv. Nema stranaka, nema politika, nema ničega, jesi li za Vučića ili si protiv Vučića, da se izjasni narod. Onog momenta kad se kaže da je protiv, on podnosi ostavku. Vi kažete - nećemo. Pa, kako sa 75% ljudi odbijate tako nešto, 75% podrške odbijate tako nešto?

Hajde, dajte mi logiku, samo mi dajte logiku. Ja ne mogu da pronađem tu logiku i ne mogu da shvatim da neko smatra da ima 75% podrške u biračkom, u ukupnom biračkom telu Srbije, ne onome što izađe na izbore, nego u ukupnom biračkom telu Srbije i kaže – mi ne možemo na izbore, ne možemo na referendum, vi ćete da nas pokradete. Kako, bre, da pokradeš 75%, kako da spustiš 75%, ljudi moji? Na koliko možeš da spustiš, na 60, na 50, na 30, ne znam na koliko možeš da spustiš. Pa kako god okreneš, spustićeš opet na ono da vi budete većina. Vi kažete – ne. Zašto? Zato što znate koliko neistina govorite. Zato što znaju šta pričaju, znaju kako su slabi, kako su jadni, šta rade na tim svojim opštinskim odborima, gde ih imaju. Mrzi ih da prave organizacije, mrzi ih bilo šta da rade itd.

Prema tome, zaista sam slušao da čujem, zaista sam želeo da čujem šta su argumenti, ali ja ništa više ne znam nego pre onoga što je počela koleginica da izlaže. Ja ništa novo osim parola nisam čuo u optužbi da smo mi ovakvi, onakvi. Oni su divni, mi smo katastrofa i to je sve super.

To što oni vide kao rešenje i to što oni misle da će da bude rešenje, neće se desiti, ni obojene revolucije, ni nasilne promene vlasti itd. Zašto? Pa, zato što je svako ko je na taj način došao na vlast tražio nekakav legitimitet.

Hajde da se vratimo unazad. Godine 2000. su bili izbori, kakvi-takvi, bili ovakvi, bili onakvi. Dok Slobodan Milošević nije izašao i rekao da priznaje rezultate izbora, tu ništa nije bilo završeno. To što oni misle bilo je ovako, bilo je onako, sve super. Godine 1996. bili izbori, neko dobio neke glasove, pa neko prekržio, pa rekao – puj pike ne važi. Narod izašao na ulicu, branio svoje glasove. Narodna skupština donela leks specijalis, pa to prihvatila. Opet nekakav legitimitet.

Čak i unazad još da se vratite, pa da se vratite na 1945. godinu i na ono što svi zovemo revolucijom, tu je 1944. godine, 12. septembar kralj Petar II održao govor, gde je sve pozvao da se stave pod komandu maršala Tita i stupe u redove NOB, sve svoje Srbe, Hrvate i Slovence. Pa, posle toga održani izbori, one ćorave kutiju, kako je bilo, ali izbori, nekakvi izbori, jesu li bili demokratski, jesu bili ovakvi, onakvi. Dakle, komunisti sa svom svojom golom silom, naoružani do zuba, nisu sproveli revoluciju bez kontinuiteta, pa prelazna vlada Tito Šubašić i sve ostalo. Znači, čak ni tu se nije išlo na ono što oni traže danas u Srbiji, čak ni tu se nije išlo da takav brutalan prekid bilo kakvih normi i bilo kakvog poretka.

12/3 BN/IR

Šta oni onda hoće? Ono što nikada nigde nije bilo, da od Srbije naprave banana državu u kojoj će neko da se pogađa ko može, a ko ne može da bude vlast na osnovu toga što su se oni dogovorili na nekom plenumu itd. Pa, kako da vam kažem, to neće da može.

13/1 TĐ/MJ 12.05 – 12.15

Sa druge strane, i opet dolazimo do tog pitanja legitimiteta pošto koleginica drže do obrazovanja i do svega ostalog, ne znam gde je to naučila da postoji taj manjkavi legitimitet, delimični legitimitet, ne znam ni kako bih ga nazvao, Martinoviću, ti kao profesor pravnog fakulteta možda možeš da mi pomogneš, ja ne razumem kako to može da postoji, pa smo legitimni da predložimo zakon posle ostavke Vlade. Znači, nakon što je Miloš Vučević podneo ostavku, Vlada podnese zahtev, predloži zakon Skupštini, i to je u redu i o tome se raspravlja, o tome može da se glasa, ali o svim zahtevima koje je Vlada predložila dok je bila u punom kapacitetu, dakle nije bila u ostavci, ne može da se glasa i da se raspravlja, jer je ona pala, a u tom trenutku nije pala, a onda kad je pala onda predlaže zakone i o tome može da se raspravlja, a onda Skupština koja nema legitimitet ni za šta ima samo legitimitet da izabere prelaznu Vladu. Znači, nemamo legitimitet, imamo legitimitet da glasamo za studentske zahteve i da izaberemo prelaznu Vladu. Gde to piše, u kom aktu? Ja ne znam.

Istovremeno nas pozivaju na zakonitost, na ustavnost, na to da, ne znam, predsednik ili ovaj ili onaj ministar ili premijer ili, ne znam više ko, predsednica Skupštine izlazi iz svojih nadležnosti itd, a gde ovo piše ljudi u pravnom sistemu Republike Srbije da Skupština ima mandat samo da glasa o studentskim zahtevima i da izabere prelaznu Vladu ja ne znam i onda vidite da je to sve jedan bućkuriš različitih parola bez ikakve sadržine i bez ičega. Hajde da opravdamo akcije koje su što luđe itd. Ja ne mogu da verujem.

Hajde prihvatiću uz veliku rezervu da je iskren zahtev za brzo ozdravljenje koleginicama, ali znate onda kada održite konferenciju za štampu nakon onakvog dana juče, izađete na tu konferenciju, pa osudite to ponašanje, a ne da optužite predsednicu Skupštine da je kriva za to što je onaj koji je umislio da je Napoleon jer je studirao na Sorboni, pa je onda Napoleona dosegao samo u visini, ni u čemu drugom u životu, prskao biber sprejom u lice narodnim poslanicima. Ko je za to kriv? Ana Brnabić? Poslanici vladajuće većine?

Oni su hteli, i to treba građani da znaju, da mi napustimo salu, to je bila ideja, i da kažu zaustavili su sednicu, a onda je bila ideja da izađemo iz te sale napolje, pa da nas gađaju jajima, pošto su doneli jaja na kojem je svako pisalo prezime. Ne znam da li ste videli tu sliku. To je bila ideja. I sad kao, eto, mi osuđujemo, nisu bili normalni uslovi za rad. Nažalost, i time da zaključim jesu, na žalost od kad su oni u parlamentu.

Ono što ste videli juče, poštovani građani, to su nama redovni uslovi za rad. Ovo što danas vidite je vanredno. Ovo što danas vidite nije normalno, da se normalno diskutuje, da se iznesu neki stavovi, da se kažu neke stvari, da poslanici opozicije nešto govore, da im se nešto odgovori i da rasprava teče dalje. To nije normalno ovde. Od 2022. godine mi ovde imamo permanentno i kontinuirano nasilje, nasilje, nasilje i nasilje. I sve se svodi na to - zabranićemo, sprečićemo, onemogućićemo i ne znam ni ja šta i evo sad, na kraju krajeva, da budem potpuno iskren, pošto sam svedok u dva potpuno različita pristupa vođenju Narodne skupštine Republike Srbije.

Bio sam predsednik poslaničke grupa kada je predsedavao Vladimir Orlić i sada kada predsedava Ana Brnabić. Dva potpuno različita principa. Vlada je bio dosta rigidniji, dosta oštriji itd. Predsednica Skupštine, sadašnja, dakle, Ana Brnabić, ja ne znam, ne postoji granica koliko je liberalna i koliko tolerantna. U oba slučaja imate isti rezultat, u oba slučaja imate isti rezultat. U oba slučaja imate vuvuzele. U oba slučaja imate lupanje klupa. U oba slučaja imate tuče. U oba slučaja imate isto ponašanje. Čekajte, šta je onda rešenje? U kome je onda problem? Dakle, ako imate dva potpuno različita pristupa istoj stvari i imate varijable, imate jednu konstantu, a to su oni, pa neće biti da je greška u onome što je promenljiva, nego u onome što je

13/2 TĐ/MJ

konstanta, a to je njihovo nasilje, isključivo i samo nasilje. Oni nisu bili u stanju da smisle kako može sednica da traje, kako mogu duže da govore, kako mogu bilo šta. Imali smo ovde opozicione stranke, neki ljudi su sa nama u klupama, a govorim o stranci koja je obeležila parlamentarizam u nekom prethodnom periodu – SRS. Ljudi su se dovijali kako da pritiskaju vlast, da sednice traju duže, da oni dobiju na važnosti kao opozicioni poslanici, da sebe podignu time što kontrolišu sednicu Skupštine na nivo vlasti i da razgovaraju sa ravnopravnih osnova, bez nasilja, bez ičega. Bilo je incidenata nekih, neću da kažem, ali u odnosu na ovo, pa ono je kisela voda. Ne može da se poredi, bre! Ne može da se poredi. Prema tome, da, to su zlatna vremena bila u odnosu na ovo danas.

Prema tome, žao mi je, ne znam kako ćemo razgovarati, a moramo da razgovaramo, jer ovde neko misli da treba da sprovodi neku revolucionarnu pravdu koja nigde nikad nije sprovedena. Ono što mene plaši, o tome sam juče po grimasama ljudi, po pogledu ljudi, stekao utisak da ovde sa nama sede ljudi koji bi bez problema fizički lišavali života sve koji sede sa ove druge strane. To je nešto što ne znam kako i na koji način možemo da prevaziđemo, ali na nama je da probamo da nađemo način kako da preko toga pređemo, ne zbog njih nego zbog ove zemlje. Hvala.

Ima nekih stvari o kojima bih želeo da govorim, a prethodni govornik me je na to podstakao. Ukoliko dozvolite da vam se obratim na taj način i ako vam znači nešto što ću reći, ali ako ste zaista raskrstili u tom delu sa tviter zajednicom da vas ne interesuje šta oni pišu i da ćete da raditi ono što vi mislite da treba, onda vam je to, po mom skromnom sudu, prvi korak ka tome da napravite ozbiljno nešto u politici.

Ono što imamo prilike da vidimo ovde je sve suprotno tome. Znači mi imamo političke stranke koje ne vode svoje pristalice, nego pristalice preko društvenih mreža vode političke stranke. I to po pravilu nije onaj najširi krug pristalica, nego najekstremniji deo pristalica koji im podižu lestvicu što više i više i onda dođete do toga da onaj ko uđe u salu i pristojno razgovara i iznosi svoje argumente i kritikuje vlast na normalan način taj će da bude optužen i taj će da prođe kroz toplog zeca na društvenim mrežama, a pohvale će dobiti onaj ko baca dimne bombe, prska ljudima sprej u oči i ne znam ni ja šta. To vam je tviter zajednica, ali to je siguran put u propast i ja sam u to uveren, jer i ta tviter zajednica vrlo lako sutra može da kaže nije to ono što smo mi hteli ili treba još radikalnije i još ekstremnije.

Sada postoje tri stvari o kojima posebno želim da govorim. Prvo, juče je već počela da se potura teza u javnosti kako je ovo nekakav dogovor vlasti i opozicije, jer ovo opoziciji uopšte ne odgovara. Ja neću u tom kontekstu polemisati sa kolegom

21/2 TĐ/MP

poslanikom, nego želim da se obratim onima koji su pisali te svoje elaborate na društvenim mrežama. Vi ljudi, uz moje dužno poštovanje vašeg prava na izbor, morate da preuzmete odgovornost za to da ste vi te ljude birali i da prestanete da tešite sebe, da se oni ponašaju kao manijaci i kao teroristi zato što su se tako sa nekim dogovorili. Ne, oni se ponašaju tako zato što su takvi, a vi ste im za to dali mandat i vi ste im za to dali glas i zato treba da razmislite da li ćete im ponovo dati glas i priliku da sede ovde i da vas brukaju na taj način. To je moja poruka vama, da li ćete je čuti ili nećete, vaša stvar, ali apsolutno nikakvog dogovora ni sa kim nije bilo.

Ta priča kako bi oni to uneli, pa to se i mi pitamo, kako su uneli? Recimo za jaja znamo kako su uneli. To smo juče imali prilike ujutru da čujemo kako su uneli, tako što nisu hteli da daju to pripadnicima obezbeđenja, nego su rekli - mi to nosimo u naš poslanički klub, kao da u poslaničkom klubu, što kaže predsednica Skupštine, imaju šporet pa će tamo da ta jaja pripremaju. Dakle, propust.

Kako je ovo ostalo? Po onome što mi znamo, taj omot, kapisla, kako se već zove, patron, nemam pojma, je ili od plastike ili od kartona, pa je zbog toga prošao kroz detektor. Da li je dovlačeno ranije, da li je juče? To je sada već nebitno. Tu smo gde smo. Na kraju krajeva, dokaz da su pravili haos radi haosa i da nije bitno šta su unosili i kako su uneli je činjenica da je Radomir Lazović doneo protivpožarni aparat, pa to nije niko uneo, nego ga je doneo iz hodnika i prskao ovde po ministrima i po poslanicima.

Prema tome, svi vi koji u ovome vidite poraz opozicionih partija, svi vi koji u ovome vidite da ti ljudi više nisu u stanju da se iskontrolišu, nemojte nas da petljate u to, nego preuzmite odgovornost za to što ste ih birali, pa sledeći put birajte neke druge, bolje, drugačije, normalnije, kako god hoćete.

Kome je ovo u interesu? Ovo je sad već ozbiljno pitanje. Mnogima je u interesu. Ovo što smo juče imali prilike da vidimo mnogima je u interesu. Ja vidim, prvo, taj interes kod onih koji se raduju ovome što su juče imali prilike da vide – u Prištini, u Sarajevu, u Zagrebu, u opoziciji u Podgorici. Dakle, gde god treba pritisnuti srpski narod, oni su se radovali ovome što se dešava.

Paralelni procesi se odvijaju. Istovremeno imate da neko slabi Republiku Srpsku, brutalnim napadima na Republiku Srpsku, napadom na predsednika Republike Srpske, ali ne samo napadom na predsednika Republike Srpske, nego već kvalifikovanjem novog pitanja koje će da se otvara, a to je pitanje status Distrikta Brčko koje, ako se reši onako kako oni hoće, seče Republiku Srpsku na dva dela i nema kopnene veze između istočnog i zapadnog dela Republike Srpske ili severoistočnog i zapadnog dela Republike Srpske. U tom kontekstu, onima koji to rade odgovara da imaju ovakav haos u Skupštini.

Odgovara onima koji će u narednim danima pokušati da ukradu mandat Srpskoj listi na Kosovu i Metohiji i da uvedu tamo nekog Rašića, ovoga ili onoga, da mu daju mandat. Njima odgovara i oni su slavili ovo što se… Njima je interes da se ovo dešava.

Interes je onima koji pokušavaju u Crnoj Gori po svaku cenu da se vrate na vlast i nekako da i ono malo daha do koga su Srbi došli ponovo im oduzme. I njima je u interesu da se ovo dešava.

Naravno, tradicionalno prijateljskoj domovini Tonina Picule koja uvek nađe načina kako da se raduje kada se ovakve stvari u Srbiji dese. Nismo očekivali da će biti drugačiji komentari, nego baš ovakvi kakvi su bili. Prema tome, jasno nam je kome je to u interesu.

21/3 TĐ/MP

U interesu je i onih struktura koje su danas u defanziva nakon pobede Donalda Trampa. Dakle, svima onima koji su se osetili pogođenim nakon njegovog početka čišćenja Augijevih štala koje su se tamo našle. I njima je u interesu. Prema tome, razni su interesi.

Onaj kome znam sigurno da nije u interesu je država Srbija i srpski narod. Nikome u Srbiji ovo nije u interesu, čak ni ovima koji su to radili, a oni će to tek da nauče na teži način.

22/1 AL/CG 13.35 – 13.45

Što se nastavnika tiče, ja bih voleo da mi pričamo, kada su oni u pitanju, o socijalnim pravima i socijalnim pitanjima, radnim pravima nastavnika, ali to nije tema. Oni su dobili ono što su pregovarali i ispregovarali, ali su nakon tih pregovora i nakon realizacije onoga što su dogovorili, rekli – nas to ne interesuje, mi ćemo da obustavimo nastavu, bez obzira na to mi obustavljamo nastavu.

Moje pitanje je - a šta ćemo sa targetiranim ljudima zato što se protive ovome što oni rade, sa targetiranim njihovim kolegama koje maltretiraju, sa targetiranom direktorkom Pete gimnazije, sa targetiranom decom koju maltretiraju, sa targetiranim studentima ako se usude da pitaju kada mogu da polože ispite, kako će da polažu ispite, šta ćemo sa svima njima? Ko o njima brine?

Ne sme da se spomene da postoje studenti koji žele da studiraju, a ne da blokiraju, jer ako se spomene, i ovo što je kolega Bajatović govorio, iako su ogromna većina, nastaje problem, jer ne sme da se kaže, ne sme da se skrene pažnja da postoje neki ljudi koji se ne slažu sa ovim i žele da žive normalno. E oni se targetiraju.

Zašto ta deca i ti studenti, to je pitanje na koje sam dobio odgovor, ne smeju da se oni organizuju pa da kažu – evo mi smo većina, mi smo ovako, mi smo onako? Zato što ovo ne rade samo njihove kolege studenti, nego i njihovi profesori.

Onda kada ode dete na konsultacije kod nekog profesora, pita kako će i šta će biti sa njenim ispitom, a znam za taj slučaj, onda joj profesor održi predavanje upravo ono koje smo imali maločas prilike da slušamo o moralu, etici, o tome kako treba da se solidariše i kako će se pomučiti da položi taj ispit kod njega, zbog toga što je pitala. Šta ćemo sa tim? Ko je tu targetiran? Profesor koji ne drži nastavu? Neće biti.

Moje pitanje, nakon svega ovoga što su uradili, nakon što su dozvolili školske plenume, školske plenume, kako ti ljudi misle da nastave da drže predavanja, da imaju autoritet? Ja na to pitanje ne mogu da vidim odgovor i ne mogu da pronađem odgovor. Da se ne lažemo, iz raznih razloga ne možemo baš reći da nažalost su nastavnici u školi imali preteran autoritet i pre svega ovoga. Iz raznih razloga. Nešto je do njih, nešto je do okolnosti.

Kako ćete sada? Šta ćete da radite ako vam se sastane plenum i kaže – nećemo da imamo pismeni iz matematike sutra? Da im kažete - pa plenum više ne važi. Onda će oni vama da kažu – pa kako je važio kada je trebalo da se sastajemo na plenumima za vaša prava, a sada kada mi nećemo pismeni plenum više ne važi. Šta ćete da radite ako plenum odluči da neće baš Pera da bude nastavnik matematike, nego hoćemo Žiku da nam bude nastavnik matematike?

Pustili ste duha iz boce za koga niko ne zna u ovoj zemlji trenutno, verujem, kako da ga i na koji način vrati.

Dali ste moć odlučivanja onima koji po Ustavu i zakonu nemaju pravo na takve odluke u ovom trenutku. Možda će jednog dana da se spusti, pa će imati pravo i deca od sedam godina da glasaju na izborima, da biraju, da budu birani, itd. U ovom trenutku nemaju. Moraju da budu punoletni.

Ja vas pitam - šta ćemo da radimo kada krene ovo? Onda ćete da tražite, isti ovi koji se sada busaju u plenumske grudi će da traže zaštitu države, direktora, ministarstva, svih onih koje sada ponižavaju, koje sada targetiraju, koje sada maltretiraju, itd. Kako će ministarstvo to da sprovede, na koji način? Kako će direktor to sada da sprovede, kada ste podržali linč direktorke Pete beogradske gimnazije? Linč. Podržali ste decu koja linčuju direktora škole. Mislite da se to neće desiti vama. Pa da vas razočaram, desiće vam se prvog trenutka kada budete uradili nešto što se njima ne sviđa. Možete da mi verujete, a ne morate da mi verujete, videćete i sami. Šta ćemo onda?

22/2 AL/CG

Mnogo su dublje ove stvari od onoga kako nam se predstavlja - eto neko ima neke zahteve, neko te zahteve neće da ispuni, pa će onda ne znam šta da se desi, pa će onda opet će onda ovo, pa će onda ono. Ne, neko je iste večeri rekao da će zbog pada nastrešnice u Novom Sadu biti i političke i krivične odgovornosti. Onda se nije sačekalo da tužilaštvo krene da radi svoj posao, nego se krenulo u pravljenje haosa, a onda se neko dosetio da taj haos napravi kakav nikada u ovoj zemlji nije bio, a to je da se udari na školstvo.

Pričao sam sa kolegom, koji je studirao sa mnom, on je iz Foče i kaže m, da je prilikom napada bošnjačkih ili muslimanskih snaga na Foču držana nastava, ne skraćena, redovna nastava. Mi smo imali situaciju da u najgorim i najtežim vremenima se ne prekida nastava. A, neko je danas rekao – može da se ne ide u školu. Sada je ključno pitanje…

Što se tiče fakulteta i što se tiče ovih drugih koji su punoletni, iskreno rečeno, što se mene tiče njihova stvar, neka rade šta god hoće. Ne moraju da završe nikada. Samo ne znam kako će tu da reše pitanje ako sledeće godine treba da se upiše ponovo prva godina. Kako ćemo imati dve prve godine? Prva jedan i prva dva? Šta? Kako će da podele krevete u Studenjaku? Imate jedan krevet. Šta – jedan će da spava glavom gore a drugi će da spava glavom dole? Mi nismo videli. Pa nema na spratu. Svaki krevet se računa kao poseban ležaj jer tamo gde leže jedan treba da leže dvojica.

Samo postavljam pitanje. Ono što mi nismo dobili. Mi smo dobili zahtev koji ćemo ispuniti, koji nije sporan, ali iako je rektor ovde u ovom domu rekao da ima plan nadoknade, rada, da ima plan za sve, niko taj plan nije video. Niko to ni video nije, ni čuo za to nije i šta ćemo sa tim? Ko će da upiše prvu godinu, kako će da upiše prvu godinu, kako će da upiše prvu godinu srednje škole? Nemamo pojma. Kako će ova deca iz prvog razreda što nisu završila... Kaže – oni su već prešli ono što je najvažnije za njih, ovo sad što je ostalo, to i nije toliko bitno, oni su pametna deca, oni će to sve zaključiti. Pa čekajte – što onda imamo sve te lekcije? Što smo onda preopteretili tu decu? Dajte da redukujemo te programe. Ako može ono što treba da se radi godinu dana da se kompresuje, da se kolokvijalno izrazim, u dva meseca ili mesec dana, pa šta će nam onda godinu dana? Pa dajte da škola traje osam meseci, da završi za osam meseci osnovnu školu i gotova stvar. Šta ima.

Mi pravimo od dece kursadžije. To će biti kursevi. To neće biti škole. I onda kaže – neko se targetira. Ja mislim da su ovde targetirani oni koji su većina, oni koji žele da uče, oni koji žele da im deca uče i o tome niko živ ne vodi računa i koji moraju da ćute po Viber grupama, jer ako napišu nešto onda će da dožive linč na društvenim mrežama ili negde drugde. I te proklete društvene mreže i era u kojoj živimo u mnogome utiču da ti ljudi ćute i kako i na koji način će se to promeniti – videćemo.

Ali, na ova pitanja, dakle, kako dalje, niko od tih ljudi koji bojkotuju nastavu, ne održavaju nastavu, podržavaju bojkot, nema odgovor i ne daje nam odgovor. Evo gledam ih i po televizijama Šolakovim i po ovim drugim televizijama. Gde god se pojave čeznem da čujem da kažu nešto. Odgovora nema, osim to – lako ćemo mi to. Kada ih pita – dobro, kako lako, e tu nema dalje.

Dakle, nije stvar toliko jednostavna da se sve može svesti na to da neko nekog targetira zato što ima nekakav stav koji je suprotan vlasti. Naprotiv, mi smo došli dotle da je danas najveća hrabrost u Srbiji izaći javno i reći da podržavate predsednika Vučića i vlast u Srbiji. Danas je to hrabrost, a ne biti u čoporu koji će da reži i krvavim očnjacima da gleda na svakoga ko to ima hrabrosti da izusti.

23/1 MO/LjL 13.45-13.50

To nam je situacija, a svima nama u narednom periodu predstoji ozbiljan posao da sve to vratimo u normalu. Teško će biti i zato je važno da svi u tome uzmemo učešće, a do toga će doći onog momenta kada se ponovo budu uverili da njihovo nasilje, njihova prelazna Vlada i sve ostalo su samo pusti snovi i da im neće doneti ništa. Onaj ko im je obećao vlast u Beogradu, taj im je obećao i prelaznu Vladu. E, kako im je dao vlast u Beogradu, tako će dobiti i prelaznu Vladu. Hvala.

Nema potrebe za dva minuta želim samo da kažemo da sam i na ovaj oblik života i njegovo iskazivanje nečega, nekih zvukova, nećemo osvrtati uopšte, može da priča šta hoće.

Neću da repliciram, nego samo da kažem, pa da, da nam Aleksandar Vučić kaže da sedimo 480 dana, mi iz poštovanja i vere u Aleksandra Vučića, koga zaista zovemo šefe, mi bismo sedeli 480 dana.

Ali, zamislite vi tu stranku u kojoj je ovo biće šef i zamislite te ljude koji ovo slede. Ja stvarno ne znam šta je to što on njima može da kaže, a oni će da slušaju. To je valjda, kad oni čuju i kad kažu, evo nam ga šef, pa okače sliku na zid, pa ono iz pogleda, iz lica zasija mudrost, pamet i sve ostalo. I još jednu stvar da kažem i da se više ne osvrćem na ovo.

Dakle, nema on šta da brinem i da se plaši lobotomije to za njega apsolutno neprimenljivo.