Jeste rekao na televiziji čoveka, čije interese zastupa i ovde i u Strazburu i gde god se pojavi, Dragana Šolaka da je završen taj postupak, da je kaznu platio i da je to gotovo, tako da je jasno ko dan šta se tu desilo. Osuđen i platio kaznu.

Zanimljivo da ovde nudi da bude ispitan, da bude istražen, da vidimo sve šta je bilo. Ja nudim sada jasnu i laku pokaznu vežbu da zaista mislite. Odreknete se imuniteta u slučaju "Milenijum". Obavite to. Taj slučaj stoji i kod nas u skupštinskom materijalu. Dakle, sud je tražio da se mi izjasnimo o tome kao Skupština. Kaže, postupak taj i taj, tužilac "Milenijum tim", tuženi Aleksić Miroslav i traži da se utvrdi oduzimanje imuniteta da bi postupak mogao da se nastavi, jer je postupak zakočen, odnosno zastao zbog toga što se tuženi pozvao na imunitet. Pokažete da ste se odrekli imuniteta, skinete to sa svoje i onda kažemo - stvarno hoće čovek da se utvrdi. Ovako, s jedne strane se pozivate na imunitet, a sa druge strane pozivate da bude ispitani, pa to ne može i jedno i drugo. Nemoguće je i jedno i drugo. To je jedna stvar.

Druga stvar, zanimljivo je kako ste onaj dan pobegli od polemike sa predsednikom Vučićem, a onda ste se vratili tri dana kasnije da nastavite tu polemiku. Dakle, kad on nije ovde vi sa njim polemišete, a kada je tu onda bež' napolje, bež'te noge što dalje iz sale. Došao, izdeklamovao svoje, pokupio se i izašao i izveo celu poslaničku grupu, niko živ nije ostao. Imali ste prilike o tome da diskutujete.

Ugovore koje ste potpisivali, vaša nevladina organizacija, pa nećete da nam kažete da to ne piše kad svi vidimo da piše, i to je tih 685 hiljada evra o kojima smo pričali. Te pare prebačene, potrošene. Da li ćete vi nama reći šta ste sa tim parama uradili, možete i ne morate, ali to je činjenica. Evo, ugovori, pogledajte ovo, pola kile papira ima u tim ugovorima. To ste radili. Znate najbolje šta ste radili. Hvala najlepše.

Ovo je bukvalno isti slučaj kao sa ugovorima što je bilo. Znači, za ono gde mogu da odgovaram i gde mi traže da se odreknem imuniteta, tu neću, ali ako nekad neko bude tražio nešto drugo, ja onda hoću. Hajde pokažite da ste hrabri, pa na ovome što vam sad traže da se odreknete imuniteta, odrecite se, pokažite da stojite iza svojih reči.

Iznosite ovde tvrdnju, optužujete ljude za težak kriminal, pa šta će vam imunitet, valjda imate dokaze? Ali, ne pada vam na pamet da se odreknete imuniteta, vi hoćete da nekažnjeno izmišljate, da slučajno ne odgovarate. Samo, ima jedna za vas vrlo nepovoljna okolnost, šta ako se dese izbori, pa vam ne obnove imunitet, a najverovatnije i da hoćemo nećemo moći, budući da teško da se sa 2% može preći 3%? Kako ćete onda? Šta ćete onda bez imuniteta?

(Miroslav Aleksić: Bolje brinite vi o vama.)

Molim? I to je tačno i to ste u pravu. Brinućemo o sebi, ne o vama. Vi sami o sebi brinete, potpuno u korist onoga što mi želimo. Tako da ne bismo ništa dirali. U pravu ste, možda nešto pogrešim pa ispadne dobro po vas. Ovako, vi sami sebe savršeno uništavate i nema potrebe da se tu mešamo.

Ali, dana 29.06. 2009. godine ugovor na devet miliona 328 hiljada 955 dinara. Dana 29.06, znači u istom danu, iznos devet miliona 284 hiljade 60 dinara. Dana 15.06. 2011. godine iznos devet miliona 407 hiljada 176 dinara. Dana, 29.04.2011. godine iznos tri miliona 954 hiljade 141 dinar. Dana 04.05.2011. godine iznos dva miliona 60 hiljada 204 dinara. Dana, 28. februara 2012. godine iznos četiri miliona 537 hiljada 899 dinara. Dana 12.04.2012. godine jedanaest miliona, pazite ovo je interesantno, 2012. godine imamo izbore i 2012. godine u februaru, dakle četiri i po miliona, pa u aprilu 11,8 miliona, pa 17. aprila još četiri miliona 277 hiljada. Sve ukupno 54 miliona 726 hiljada 976 dinara ili 685 hiljada evra. Porodična manufaktura, malo tast, malo ja, radilo smo oba dva, sve super, svi zadovoljni, klimamo glavom. Šta ćemo da kažemo? Isto kao i za „Mielnijum tim“, neću da skinem imunitet zato što govorim istinu, a tamo gde mi niko ne traži da skinem imunitet, tamo hoću da ga skinem. Tako funkcioniše i sa ovim. Hvala.

Prosto ne bih reagovao da ovo na kraju gospođa nije pomenula nije rečeno, a pošto nije pomenula onda moram da odgovorim, a to je da su na sastanku bili isključivo i samo državni funkcioneri i šta je problem da se državni funkcioneri konsultuju sa predsednikom države? Šta je problem da se državni funkcioneri, ministri u Vladi i narodni poslanici konsultuju sa predsednikom države?

(Tamara Milenković Kerković: Gde su ministri SPS bili?)

Prvo, ko će da bude prisutan na sastanku odlučuje onaj ko sastanak saziva. Prvo, nisu ti svi ministri članovi SNS, svi ljudi koji su bili danas tamo za tim stolom, a sve ih znam, i bio sam prisutan i svojim očima video ljude koji nisu članovi SNS. Prema tome, nemojte da pripisujete ono što se nije desilo.

Dakle, kao što ste rekli da nećete komentarisati nešto o čemu ne znate ili kako ste već definisali, ja vam savetujem da to zaista i uradite i da ne komentarišete zato što niste u pravu. Ništa drugo, prosto niste u pravu. Dakle, konsultacije koje su bile bile su vezane isključivo za državna pitanja, aktuelnu situaciju itd, to je bila tema, a to šta ste vi učitali, to što verujete medijima koji svašta pišu, to je opet vaša stvar.

Ovo već neki put imamo od osobe koja je ovde pretila da neko kidnapuje i prodaje decu po Evropi, a sada imamo nove neistine i ovo, jednostavno, nema kraja. Ovo jednostavno nema kraja.

Ovde se tako paušalno tvrdi - neki ljudi tvrde. To je isto kao kada bih ja sad rekao - neki ljudi tvrde iz Užica, ili odakle već, Valjeva, ne znam ni sam, nije ni važno, da je poslanica ne znam šta radila tamo po tom mestu. Eto, neki ljudi tvrde. Izmislim nešto i kažem – eto, neki ljudi tvrde.

Čovek je osuđen na četiri i po godine zatvora. Jel biste vi išli u zatvor četiri i po godine umesto nekog?

(Ivana Parlić: Za tri stana u Beogradu…)

Da li biste išli u zatvor umesto nekoga na četiri i po godine?

Znate li vi šta znači četiri i po godine zatvora? Četiri i po godine. To je 365 dana, pa puta četiri i po godine.

(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje iz klupe.)

I ja se sa svakim raspravljam, stvarno. Ovaj posao, prosto, zahteva da treba odgovarati tamo gde stvarno nikakvog smisla nema.

Znači, četiri i po godine, pa puta 365 dana, pa puta 24 sata.

(Ivana Parlić: Za tri nekretnine u Beogradu.)

U svakom slučaju, ne vredi.

Gospodine predsedniče, ne vredi da se dovikujem. Prvo, to je osoba… To je antiplod svega onoga što podrazumeva pristojnost i vaspitanje, svega što podrazumeva bilo kakvu normalnost.

Druga stvar, ako želite da čujete kako je teško biti jedan dan u zatvoru, pitajte tog do sebe, pa ga pitajte da li bi umesto nekoga išao četiri i po godine, pa neka vam objasni kako to izgleda.

Ja samo želim građanima da se obratim. Ovo ne vredi više ni objašnjavati. Dakle, poštovani građani, ako bi bilo ko od vas umesto bilo koga za bilo koju sumu četiri i po godine svog života proveo u četiri zida, šetao se u krug kada mu dozvole, jeo ono iz zatvorske kantine, spavao na krevetu, obavljao nuždu na čučavcu za četiri i po godine, ne četiri dana, onda je ovo moguće što ova gospođa priča.

Ako mislite da je to nerealno, a nerealno je, kao što znate, onda znate koliko je nerealno i sve drugo što govori. Dolazi ovde sa izmišljenim pričama, sa tezama nabubanim, nabiflanim iz tabloida Milovana Brkića i samo raspravu koja je ozbiljna odvodi u nekom pravcu koji nikakve veze sa životom nema.

Hvala.

Zaista moram da kažem da se ne raspada ni koalicija, ni Vlada, ni bilo šta drugo, ali ono što je najvažnije, vi stojite postojano kano klisurine. Čvrsto stojite na liderskom mestu cele te grupacije i ne bismo vas menjali ni za šta. Što čvršće da stojite, niko da vas ne pomeri. Mi smo tu vrlo zadovoljni i to je najvažnija pozicija koja postoji u kompletnom političkom sistemu Srbije. Vi, na čelu grupacije koja sedi iza vas.

Sa druge strane, želim da kažem građanima da je ovo što ste sad imali prilike da čujete predstavnik stranke Dragana Đilasa, koji ga je uveo u Skupštinu i koji predstavlja tu politiku i evo sada ste čuli kako izgleda ta politika, tako da lider te koalicije, lider celog tog bloka, kako bismo ga sad već nazvali ne znam ni sam, nekad su bili ujedinjeni sada više nisu baš nešto ujedinjeni, jer su obmanuli građane kako su se ujedinili. Kažu – narod hoće ujedinjenje, mi smo se ujedinili, a onda su se odmah razjedinili.

Ali, kako god bilo, čvrsto kano klisurina na čelo tog celog tima stoji čovek koji je upravo govorio i mi smo zbog toga veoma zadovoljni. Nama je najvažnije da se to ne rastura, da se to ne uništava, da to ne propadne. Sve ostalo ćemo mi nekako da povežemo, uvežemo, da se snađemo, ali samo on da ostane na čelu ove ekipe, to je najvažnije. To nam je bitno. Nikoga ne treba da trpa u šaht, nema potrebe. Evo, danas je radostan, vidite kako je raspoložen, video da nema ništa od izbora, sve je super, sve je kako treba, sedi tu ceo dan.

Oni su se poplašili da će biti izbora, vezali se za stolice, ceo dan sede, nikad nisu ovako sedeli od kad je počeo saziv. Znači, neverovatno nešto! Srđan Milivojević je čak legao, drži se za klupu da ga ne iznesu. Računa, ako se raspišu izbori, samo kao turista može da dođe.

Prema tome, sve je pod kontrolom, budite sigurni, još neko vreme ste poslanici. Hvala.

Hvala lepo.

Ovo što ste imali prilike da čujete, gospođo Popović, je direktan uticaj na pravosuđe. Eto tako izgleda nezavisno pravosuđe kako ga oni zamišljaju, tako što podnesu lažne krivične prijave, odnosno prave krivične prijave ali sa lažnim podacima, a onda preko medija, odnosno putem Skupštine a preko direktnog prenosa, vrše pritisak na tužilačke organe da oni moraju da procesuiraju ono što su oni rekli.

Ja sam očekivao od ovog primera koji je zalutao ovde, jer je njemu mesto iza rešetaka a ne u Skupštini, da priča o tome kakva je bila hrana u zatvoru u kom je on ležao, jel mu bio udoban krevet u zatvoru u kom je ležao, jel su ga puštali dovoljno u šetnju u zatvoru u kome je ležao, jel ga nerviralo ono „škljoc“ kad mu se zaključaju vrata pa ne može nigde, jel mu čučavac bio čist ili nije bio čist, jel mu ispadao sapun ili mu nije ispadao sapun, to su teme koje sam ja hteo da čujem od ovog bivšeg robijaša. Ali, bivši robijaš i moralna kreatura koja je dvoje nevinih ljudi strpala u zatvor i na njih prebacila odgovornost za sopstveni kriminal, da bi on ovde danas urlao i bez glasa ponavljao optužbe protiv nevinih ljudi, optužbe protiv ljudi sa Kosova i Metohije, gde u isto vreme radi ono što rade i Kurtijevi poslanici u Prištini.

Nije ovo prvi put, ovo stalno radi. On ima ove napade sporadično, kako ko dođe. Jedino nikad da naiđe Dana Grujičić, mislim da bi ona bila adekvatan sagovornik za ovakve ispade.

Kaže juče kako nije u redu da se komentarišu postupci koji su u toku. On sam kaže – tri krivične prijave sam podneo, i on presuđuje ko je za šta kriv. Kaže – postoji veza između kriminala i vlasti u Novom Sadu. U tvoje vreme nije bilo veze, direktno su sa tobom komunicirali. Nema veze, direktno sa tobom. I to kako? Kao direktor Zavoda za izgradnju grada si bio hapšen jer si menjao urbanistički plan za hotel „Šeraton“, za milion i po evra si oštetio grad Novi Sad.

Što ne pričaš o tome? Što ne pričaš o tome kako je Aleksandar Gajić 2013. godine gradio ceo Novi Sad sa po jednim spratom više, pa mu ti kao predsednik Skupštine grada to odobravao? Zašto o tome ne pričaš? Ti pričaš o kriminalu! Ako hoćeš da vidiš kriminalca, stani pred ogledalo. I to što si pobegao od krivičnog suda pred prekršajni, ne menja stvar, lopuža bio, lopuža ostao!

Dakle, nekoliko stvari samo.

Mu smo malo toga čuli o Predlogu zakona. Čuli smo nekih par floskula koje se ponavljaju, koje ne znače ništa.

Molim, zaista, predstavnika Nenada Čanka i Lige Socijaldemokrata Vojvodine da nam objasni kako je ušao u ovaj parlament, kako ste se lažno prestavili kao manjinska stranka i to priznali ovde. Vi nam pričate o pravnoj državi, vi nam pričate o …

Pa to pitajte RIK.

Mi ga pustili? Pa postoji RIK valjda, pa se tamo glasa. Dakle, RIK sprovodi izbore. Pročitajte zakone malo.

Dakle, kada vam je toliko do pravne… Što sa gađanjem niste odbili da u tome učestvujete? Sad predstavljate koga, terazijske Vojvođane? Vojvođane iz Beograda? Jel to? Vi ste njihov predstavnik, jel tako?

Vi meni, vi koji živite u Beogradu, meni koji živim u Kikindi pričate šta je moj interes? Vi znate šta je u mom interesu ovde iz Beograda, a ja koji živim u Banatu ja ne znam šta je moj interes, pa ćete vi da mi kažete. Vi se potpuno ubeđeni da to tako može.

Koga predstavljate, čoveče? Kakva vam je lista bila? Izmislili ste da ste manjinska stranka. Priznali ste nam ovde da vam je sve odradila Liga socijaldemokrata Vojvodine, na šok Elvire Kovač koja je sedela u klupi. Sve ste ispričali.

Gospodine Jovanoviću, sa vama ću vrlo rado polemisati čim dođete u parlament trezni. Kad prvi put budete bili trezni ja ću sa vama rado polemisati. Do tada, molim vas, te vaše kafanske doskočice ostavite tamo gde ste tukli vinjak pre nego što ste ušli u kafanu.

To što si u kafani radio, to nastavi da radiš i nemoj samo, molim te, ponovo da tražiš od Jadranke Jovanović da ti peva. To je operska diva, pomešao si.

Dakle, gospodine Olenik, mi se odričemo uticaja na pravosuđe u ovim zakonima. To je suština onoga što smo … i prva smo vlast koja je tako nešto uradila. Vlast u kojoj je vaš Nenad Čanak bio nije palo na pamet da tako nešto radi, nego su svi zajedno učestvovali u ovome.

Uglavnom, nije ovde bila reč o tome da li je vas neko podržao na izborima ili nije i da li su oni za vas glasali ili nisu. Nešto drugo je ovde bila ideja i nešto drugo ste vi priznali. Ne to da su oni za vas glasali. Kako vi znate ko je za vas glasao, ko nije? Kako znate? Na listiću ste obeležavali ko je ligaš, ko nije ligaš?

Nešto drugo ste vi uradili. Vi ste prvo pokušali da preko nekih svojih kontakata izdejstvujete mogućnost da se na popisu pojavi opcija da se Vojvođani izjasne kao nacija, nacionalna manjina, da biste onda tu vašu stranku registrovali kao stranku nacionalne manjine. Onda je reakcija javnosti, i eto, ako sam tome išta doprineo, drago mi je da sam samo to u životu uradio, bila takva da vam to više nije padalo na pamet. Od Vojvođana da pravite naciju, nećete, pa makar mi bili centralisti, bili ovo ili ono, vojvođanska nacija niti je postojala, niti će, bogu hvala, postojati. Nacija. To da se neko regionalno oseća kao Vojvođanin, Banaćanin, Sremac, to je druga stvar. Ja govorim o naciji, to ste pokušali.

Kada vam to nije uspelo, onda ste od ljudi koji imaju svoje stranke nacionalnih manjina, u okviru te iste Lige socijaldemokrata Vojvodine, napravili koaliciju stranaka, da vam ne govorim o Oleni Papugi itd, napravili koaliciju stranaka iza koje je stajala samo jedino i isključivo Liga socijaldemokrata Vojvodine. Tako ste ušli u parlament. Vi ste u svemu tome učestvovali. Prihvatili da budete kandidat, dobili mandat, prihvatili mandat i danas zastupate tu vojvođansku naciju, ili šta već. Šta ste vi sada, predstavnik dijaspore, ili šta ste? Terazijski Vojvođani su valjda ta dijaspora. Koju manjinu vi zastupate? Sve manjine, šta, ne razumem. vojvođansku manjinu. Vojvođani nisu manjina u ovoj zemlji, to je regionalan pojam, kao što ni Šumadinci nisu manjina u ovoj zemlji.

Prema tome, o tome smo mi govorili, i to ste vi priznali da se to desilo, a ne to da su oni za vas glasali na izborima. To ko je za vas glasao, sigurno nisu glasali u Beogradu iz kog dolazite.

Naravno, ja ću govoriti o onome što se tiče ozbiljnih stvari, a za ovu cirkusku predstavu, to neka uživaju onima kojima je namenjena. Vidim da su zadovoljni i ja sam srećan što ste vi srećni, nema razloga ništa tu da diram.

Šta kažu oni koji učestvuju u postupku? Ponovo samo da se notira, gospođo ministar, da se komentariše postupak u toku. To su isti oni koji kažu – nemojte komentarisati, predsednik presuđuje. Evo kako to izgleda kada se oni uzdržavaju od komentarisanja postupaka. Ali nema veze.

Šta kaže svedok koji je svedok okrivljeni, dakle ima obavezu da govori istinu, kaže – predsednik je bio glavna prepreka, a kompletnu vladajuću strukturu je trebalo smaći. To sam već rekao. Govorio sam da to nije ni drugima pošlo za rukom, pa sam ih zato odgovarao od te ideje. Oni su to planirali kao zadnje rešenje, uz pomoć advokata Dejana Lazarevića. To su hteli da urade oni u čijoj odbrani ovde učestvuje primerak koga ste malopre imali prilike da čujete.

Šta još kaže u tom svedočenju u slučaju Belivuk? Posle ubistva Lazara Vukićevića, a po povratku iz Turske, preko naših navijača na tribanama pustili smo lažnu priču kroz navijačke grupe da je Lazar nestao, jer je imao sukob sa Danilom Vučićem, sinom predsednika Srbije. U to vreme ovaj primerak kači „tvit“ u kome traži da Danilo Vučić završi u šahtu. Neko će reći slučajno. Meni baš i nije slučajno, kada vidim šta danas rade.

Šta kaže dalje? Na dodatno pitanje – da li se govorilo o ubistvu Olivera Ivanovića, to je sada rekao, i advokata Vladimira Cvijana, i to je sada rekao, Lalić je rekao da su to bila nagađanja i kaže, citiram: „Ništa konkretno, i to je bila taktika da se o tim ubistvima sada priča, koju su osmislili advokati, pre svih Dejan Lazarević, kako bi se uvukla politika u proces“. Eto vam je politike u procesu, gospođo ministar. Eto vam odbrane Veljka Belivuka ovde u parlamentu, pred vama, pred licem javnosti, kompletno, ovaj čovek u tome učestvuje već nekoliko meseci. Ali, pravosuđe će uraditi svoje. Džaba vas plaćaju, džaba vas angažuju, ako su krivi, ako bude dokaza, oni će odgovarati. Da li ćete ih vi posećivati u Zabeli ili nećete, ako ih posetite bojim se da postoji mogućnost i da ostanete.

Vrlo kratko.

To što se poslanici pričinjava ko kome namiguje, ja nemam sumnju da joj se pričinjava tako nešto i da je ona uverena da je to videla, ali to već nije stvar koju bih ja mogao da komentarišem na bilo koji način.

Ono što mogu da komentarišem to je da već drugi dan… Imali smo prvo juče od ovih koji sede na istoj strani istu tiradu sa istim naslovima i, kao što vidite, gospođo ministarka, mi to imamo ovako kako koji poslanik dođe, tako doživi napad i krene sa histerijom i ponavljanjem stvari koje nisu rečene ni vama, ni nama, ni građanima. To je za „Tviter“ i društvene mreže, jer ovakvi nastupi dobijaju šerove, dobijaju lajkove, dobijaju fejvove i sve im je za to.

To što sve ostalo izgleda kao frik šou, to je već drugo pitanje.

S druge strane, koliko je to istina, evo, imali ste i juče priliku da vidite kada su ustvrdili kako u Vlasotincu onaj što je potpisivao kadriranje, kako kažu, izokola pošten, pripada nama, a na kraju je ispalo da čovek nema veze sa Srpskom naprednom strankom.

Zamislite kada nikome nije palo na pamet da su tako nešto mogli da izmisle i da slažu. Znači, nikom nije palo na pamet tako nešto. Tek kasnije smo to proverili i videli o čemu se radi. Dakle, o takvim ljudima se radi.

Ono što je najveći problem to je što imamo poslanicu koja nema pojma šta je uloga Ministra pravde. Ona misli da ministar pravde sudi. Ona misli da ministar pravde treba da bude nezavisni sudija. Ona ne shvata da je to politička funkcija. Ona ništa ne shvata zato što valjda polazi od vremena kada su oni bili na vlasti i kada je to sve bilo izmešano, pa su i onda ovi pored nje mogli da nađu načina kako da odjednom postanu prekršajno, a ne krivično osuđeni za pljačku koju izvedu.

Hvala.

Moram još jednom da ponovim, pošto se to stalno navodi, pa ću onda i ja da ponavljam taj argument stalno, mi se ovim zakonima u potpunosti odričemo bilo kakvog političkog uticaja na pravosuđe. Niti ćemo, ako se svi dogovorimo i dođemo do dvotrećinske većine, imaćemo uticaj na izbor predstavnika u ova tela kako je to već predviđeno i ništa više od toga. Sudije više nećemo birati ovde, jedina smo stranka koja je to uradila. Ja se pitam zašto ne radi neke stvari. Zašto nema odgovornosti za to što je lažima naneta šteta državnoj namenskoj industriji od 13 miliona dolara, pa je to dobila bugarska industrija? Ne znam zašto se ne istražuje gde su Đilasovi računi na Mauricijusu. Ne znam zašto se ne istražuju Đilasovi računi i radovi sa „Junajted medijom“, kupovina, preprodaja i sve ostalo. Ne znam zašto se sve to ne istražuje, zašto se to sve ne radi, i ja se pitam.

Ali mi je samo zasmetala jedna stvar, pošto vidim da se tu jedno pitamo. Kaže, da bi odbio unapred napad koji zna da će da dođe i pitanje koje će logično da se postavi – a šta je bilo u vreme kada ste vi predstavljali stranku koja je, čitao sam juče, da ne ponavljam, kako postavljao i sudio, kaže – ja sam tada bio protiv toga. A kako, moliću lepo? Sakrio se pod jorgan i vikao – ja sam protiv, ja sam protiv, ja sam protiv. Kako ste bili protiv toga? Gde ste bili protiv toga? Podneli ste ostavku u Skupštini? Niste. Demonstrativno ste napustili salu? Niste. Šta ste uradili da pokažete da ste bili protiv toga? Intimno ste bili? U sebi ste bili protiv toga. E, to je druga stvar. Tu demonstraciju toga da ste bili protiv reforme pravosuđa nismo mogli da vidimo jer ste vi posle te reforme bili šef poslaničke grupe te stranke u ovoj Skupštini. Toliko ste se jako suprotstavili i toliko ste bili protiv toga, da ste još i napredovali i postali šef poslaničke grupe te stranke u ovoj Skupštini, da branite upravo ono što ste radili u tom periodu. Hvala.

Poštovana gospođo ministar, vidite i sami da se dešavaju ovde posledice onoga o čemu smo govorili danas, a to je da oni koji malo toga znaju o onome šta je na dnevnom redu, u stručnom smislu, podignu lestvicu u čitanju tabloida Milovana Brkića, a onda i oni koji bi mogli da govore o suštini onoga što je na dnevnom redu moraju da preskaču tu lestvicu, pa i oni onda pokušavaju da zadovolje apetite najekstremnijeg dela biračkog tela na Tviteru i onda to ispada ovako kako ste imali prilike i da čujete.

Ne treba da zamišljamo da neko prisluškuje Aleksandra Vučića. Oni su ga prisluškivali. Oni ga prisluškivali i transkripte prisluškivanih razgovora smo imali prilike da čujemo od predsednika Vučića ovde pre koji dan, kada je objašnjavao razgovor koji su prisluškivali između njega i tadašnjeg, odnosno i sadašnjeg predsednika SRS, Vojislava Šešelja. Dakle, ne treba da zamišljamo, oni su to radili.

Ne možemo da zamislimo da se u privatnom stanu Aleksandra Vučića nalazi sporazum koji je Kvinta donela zato što je taj sporazum i nije sporazum. To je pregovarački okvir, tako da to nije sporazum i ne možemo ni da ga pronađemo.

Što se tiče javnih rasprava i javnih slušanja o ustavnim amandmanima, nije bilo promene Ustava, niti bilo kog zakona koji je prošao toliko javnih slušanja kao ovi amandmani.

Znači, ništa u ovoj zemlji, nijedan akt nije prošao toliko javnih slušanja kao ti ustavni amandmani. Dva kruga javnih slušanja Novi Sad, Beograd, Niš, Kragujevac. U ovoj sali javno slušanje u koju je mogao da uđe svaki građanin sa ulice da dođe da sedi i da sluša i da učestvuje i onda kažu nije bilo.

Na kraju, oni koji su poslali dopis da ne žele da učestvuju ni u slušanjima, ni u postupku promene Ustava, zaista nemaju pravo da kažu kako su bili onemogućeni, kako su ih sprečili mediji itd. kao što sada kažu kako mediji utiču na rezultat, a ne utiče to što iz stranke izbacuju svakog ko ih popreko pogleda.

Hvala.