Dakle, prvo, ja sad već sam uveren u to da vi nemate pojma šta znači anketni odbor i šta je posao anketnog odbora. Ne, sada stvarno to mislim.

Dakle, vi kažete, ovako niz izgleda – desilo se to što se desilo, ta nesreća, premijerka je izašla i rekla nešto što vi mislite da nije tačno, da sistem nije zakazao, kako vi sto puta ponavljate, jer to je poruka valjda koja treba da motiviše ljude da izađu na ulicu, vi ne prihvatate tu njenu izjavu, ja sam tako razumeo ceo postupak, i onda tražite anketni odbor da objasni, da utvrdi stvarne činjenice i da dokažete anketnim odborom koji će utvrditi činjenice da sistem jeste zakazao. To je valjda neki redosled poteza.

Ali vi nama uporno dokazujete da anketni odbor nema potrebe da postoji, jer vi već imate sve činjenice. Šta ima anketni odbor više da utvrđuje? Vi ste sve činjenice utvrdili. Vi ste utvrdili kako sistem jeste zakazao, ko je zakazao, ko treba da podnese ostavku, ko ne treba da podnese ostavku, ko izgleda da je odgovoran, a u stvari nije odgovoran itd. Vi ste sve utvrdili. Pa dajte pretočite to u neku odluku, u neku formu i dajte pošaljite ovde i da rešimo to. Umesto tog anketnog odbora, da se ljudi ne zamlaćuju, zamajavaju danima da zasedaju, da istražuju, da ispituju, nema smisla.

S druge strane, zanimljivo je to što ponavljate tu rečenicu, kažem, to je motivaciona poruka za one koji učestvuju u protestima, to razumem i to je u redu, međutim, to da li je sistem ili nije zakazao, to pričate svojima koji vas okružuju, jer njima sistem nije zakazao onog momenta kada je ubijen premijer ove zemlje. Jedan ministar policije republički ostao je na svom mestu, palo mu na pamet nije da podnese ostavku, savezni ministar policije nije podneo ostavku, nego je posle nekog vremena postao predsednik Vlade. I šta ćemo sa tim sistemom?

I kad pominjete novinara koji je stradao, pa je to izazvalo proteste, ubijen novinar Pantić u Srbiji, ko je odgovarao, koja vlada je podnela ostavku? Apsolutno niko. Tako da taj sistem koji vi želite prvo tu ovim vašima objasnite, pa da onda pričamo za dalje. Hvala.

Poslovnik, član 106. stav 3, nije dozvoljeno dobacivanje za vreme govora.

(Aleksandar Jovanović: Koji član?)

Kažem, 106. stav 3.

Predsedniče, dobrodošli, vidim da ste orni za rad danas. Hvala vam što ste mi dali reč. Nastavljamo dalje. Pozdravljam predsednika Ćutu.

(Aleksandar Jovanović: Bravo.)

Nema – bravo, ja poštujem autoritet Ćute, tu nema.

Dakle, 106. stav 3. Meni se učinilo da čujem glas poslanika za koga sigurno znam da nije ovde. Meni se učinilo da čujem glas čoveka koji je obećao ljudima na „Gazeli“: „Ja ostajem ovde sa vama sve dok se ne ispune zahtevi“. Nemoguće je da je taj čovek prekršio reč datu na protestima, nemoguće je. Nemoguće je da je on ovde, ali čujem taj glas. Prvo, ne znam da li postoji neki snimak njegovog glasa, pa neko pušta i tako ometa govornika, a molim da se utvrdi ko je taj koji pušta glas Srđana Milivojevića, koji sigurno nije u sali, koji je sigurno na „Gazeli“ i čeka ispunjenje zahteva. Ja vas molim da se to utvrdi. Hvala.

Očigledno je, gospodine predsedniče Skupštine, da imamo posla sa čovekom koji ne zna šta priča. On i ne zna šta priča, jer on ponavlja reči Milovana Brkića.

Ovo su teze Milovana Brkića, tabloida koje uporno ponavlja on i njegov lider i, ono što je najstrašnije od svega, to je da je postojao sistem u ovoj zemlji,a kaže, pošto više sistema nema, a o tome ću posebno, ali imali smo sistem koji je njega izbacio na površinu da predstavlja ovu zemlju bilo gde i ovo je predstavljalo Srbiju. Ovo? Pa, to je stvarno strašno.

(Zoran Lutovac: Orliću, reagujete na ovo da ne reagujem.)

Znači, bilo je dovoljno da ga čovek samo pogleda i vidite kakav je taj sistem bio.

(Zoran Lutovac: Jel treba ja da reagujem?)

Ne, čeka da mi zvizneš šamarčinu.

Hajde, dođi da zavariš.

(Zoran Lutovac: Neću ovde, ja poštujem ovaj dom.)

Nego gde ćeš?

Ja se izvinjavam, samo da se čuje.

Pozvao sam ovo da mi zavari šamarčinu. Kaže – neću ovde, nego negde drugde, jer poštuje ovaj dom.

Gde ćete da me čekate da dođem? Gde ću da dođem?

(Zoran Lutovac: Nemoj da me prevodiš.)

A gde treba da dođem?

Gde treba da dođem da mi zavariš šamarčinu?

Ajde, reci gde me čekaš, pa da dođem.

Vaša ekselencijom, gde ćete da šamarate?

Tišina, jel?

E, sada dolazimo u jedan drugi problem. Dakle, mi ovde prisustvujemo kviskoteci. Osoba A - ja govorim u protesta. Osoba B – ne, ja govorim u ime protesta. Osoba C - ja govorim u ime protesta. Ko, bre, govori od vas u ime protesta? Svi zajedno? Neko? Ko?

Prošle nedelje ste se meni zahvaljivali da vam ja dovodim ljude na protest. Najlogičnije je da ja govorim u ime protesta, a ne vi?

Vas tamo neće niko ni da vidi. Ovog ovde bivšeg ambasadora, bre, njega pošalju tamo u poslednji red. Ekselencija tamo negde sedi u daljini. Niko s njim i ne razgovara.

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

Predsedniče, nemoj ti da me prekidaš. Kada mi dodeliš reč, nema smisla da me prekidaš.

Najzad, gospodine Lazoviću, kao ovlašćeni uporno ste nam govorili da je sistem zakazao i da je premijerka rekla kako sistem nije zakazao i da je to greška. Sada smo čuli da sistem nije zakazao i da sistema i nema.

Ja vas molim da, predsedniče, u skladu sa članom 111. Poslovnika, odredite pauzu, da se oni lepo dogovore da li sistem postoji ili ne postoji, da li je sistem zakazao ili nije zakazao, jer je meni već teško ovo da ispratim i ne mogu sve ove lidere protesta više da uhvatim ni šta hoće, ni šta su im teze, ni šta misle, ni u čije ime govore.

Hvala.

Kad kažem „to“, to znači infantilno, to znači dete, to znači nešto što nije odraslo, jer samo neko ko je potpuno infantilan, ne politički, nego u svakom smislu, može da tumači ovde i ponavlja ono što smisli Milovan Brkić. To ne može da radi niko drugi.

Što se tiče ostatka i bilo čega drugog, što bih rekao, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ovo vam je bio predstavnik sistema koji je bio ambasador i predstavnik Srbije u Crnoj Gori, ništa više. Ekselenciju kada vidite sve vam je jasno i o sistemu i o ekselenciji. Hvala.

(Zoran Lutovac: Replika. Pomenut sam.)

Vi, gospodine Lazoviću, vi ne znate čemu služi anketni odbor. Kad kažem vi, vi svi zajedno. Ne znate čemu služi anketni odbor. Ovaj ne zna ni šta je na dnevnom redu. Ovaj nam čita isti govor od kada je došao. Doduše, sad se primio da će stvarno Šolak da ga instalira za lidera, pa malo se ispeglao, malo se uprepodobio, ali to je to. Sve je ovo isto pričao. Što se nije vratio još u prošlost? Mogli smo da pričamo o tome kakve posledice su proizvela, ne znam, komunistička ubistva od 1944. i 1945. godine, nakon oslobođenja, bez suđenja itd, do čega je dovelo ovo ili ono. Ljudi, jel imate tačku dnevnog reda? Jeste li pročitali šta je tačka dnevnog reda? Jel znate šta je tačka dnevnog reda, lideru, osim dugmetare što razvlačite? Topla ljudska priča. Vidite kako topla ljudska priča, razvlači se dugmetara, jer je to čovek iz naroda, pa će on da bude lider i poverovao im. Lepo je to.

(Srđan Milivojević dobacuje.)

Meni se opet čuje glas onoga sa … Jel čujete? Odavde, odavde dopire, dobro.

Međutim, postoji nešto drugo, a to je da je ni ovaj put, nije propustio priliku da kaže dve gnusne stvari.

Prvo, da priča o ubistvu Vladimira Cvijana. Pozivam i vas kao i Lutovca, odmah u tužilaštvo da date informacije, odmah, pošto vi očigledno znate nešto što niko ne zna, što ne zna ni porodica, jer je vama više stalo do toga da se to otkrije nego samoj porodici. Vi više volite to da rešite nego sama porodica i želite.

Drugo, tražimo sada izvod iz stenograma, jer nismo sigurni da li je moguće da smo čuli tri puta da je rekao da Aleksandar Vučić sam spominje svoju mrtvu decu.

Dakle, učinilo mi se da je tako. Neću da tvrdim dok ne stigne stenogram, a ako je tako rekao, onda ćemo da tražimo drugačije sankcionisanje, da vidimo šta to podsvesno ili svesno traže oni koji se prozivaju liderima i šta to znači da se živa deca Aleksandra Vučića proglašavaju mrtvom. Hvala.

Dakle, kaže se da je vrlo aktuelna situacija. To je citat na KiM, da je problematično ovo, da je problematično, pa se postavlja pitanje – a gde je predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije? Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, da ga formalno tako zovem. Gde je?

Kako to da je kriv i šef BIA-e i ministar policije, a predsednik Odbora za bezbednost ne da nije kriv, nego ga nema nigde.

Kaže – nadmudrio nas Kurti. Kako? Tako što je sebe doveo u situaciju da mu isporučuju ultimatum? Ozbiljno nas je nadmudrio.

Ova podvala sa tom pričom – došli ljudi sa KiM na skup u Beograd, pa oni upali u zgrade… Pazite vi koja je to ideja.

Znači, Vladimir Orlić je kao predsednik Skupštine zakazao Skupštinu za današnji dan. Vi ste došli iz Velike Plane. Lopov neki, bitanga neka vam upala u kuću dok ste vi tu. Nije kriv on što je upao, nego je kriv Orlić što je zakazao sednicu Skupštine. E, to je ta logika. Svaka vam čast, genijalno ste to smislili.

Kažete – neravnomerni uslovi. Ja ne mogu da zamislim minute na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koje je dobio Miloš Jovanović u kampanji. Ne mogu da ih zamislim, a ne da ih imam. To gde je on bio, gostovao je u dva, četiri, šest, osam, na svim televizijama, u svim emisijama, tako da nemojte mi to samo pričati.

Najzad, što se KiM i protesta tiče, to izgleda ima neke veze, pošto je šef kabineta Vjose Osmani, koji se zove Blerin Vela, poručio da se ponosi ljudima koji protestuju u Beogradu i da mu sve miriše na majdan i vi se hvalite time što saučestvujete u tome i ponovo sa onima koji su hteli da vas hapse, koji su vas progonili, koji su o vama pravili specijalne emisije na njihovim specijalnim, šifrovanim, nezavisnim televizijama i ponovo ste im sve oprostili. Veliki ste Hrišćani, čestitam vam.

Odlično je što smo se razdelili svako na svoju stranu, vi tamo gde stvarno pripadate, a mi tamo gde je trebalo, izgleda, odavno da budemo.

Hvala.

Znači, na direktno pitanje predsednik odgovorio da se poziva na Rezoluciju 1244 i na međunarodno pravo i vama nije jasno šta je odgovor.

Autobusi albanski, ja sam mislio da su autobusi eventualno nemački, proizvodnja nemačka, ili ne znam šta. Kako vi mislite, kakvu vi poruku šaljete, kako vi mislite to Kosovo da integrišete, kako kažete, i potpisivali ste ono, ako na takav način se odnosite prema tim ljudima koji tamo žive? Samo mi recite to.

Albanski autobusi, a iz Bosne su došli bošnjački autobusi, jel? Šta je vama? Iz Bugarske su došli bugarski autobusi?

(Gorica Gajić: Kurtijevi autobusi.)

Kurtijevi autobusi? Odlično. Znači, Kurti je učestvovao u organizaciji našeg skupa? Odlično. Ja samo vidim da Kurtijevi podržavaju ovo što vi radite, sa sve Radom Trajković, Nenadom Rašićem, i nadaju se padu Vučića. Ja to vidim, a to šta vi vidite, to je vaša stvar.

Najzad, što se tiče situacije u Preševu, Bujanovcu itd, to pitajte Kamberija sa kojim ste potpisali sve ove tačke dnevnog reda o kojima danas raspravljamo. Sednete sa njim, pa razgovarate sa njim. Šta nas pitate? Sednete sa čovekom, zajedno ste ujedinjeni u opoziciji, pa glasajte, dogovarajte se, radite šta hoćete, pa neka vam on objašnjava šta se tamo dešava.

Najzad, hajde, ako je već postojala želja da se nešto kaže o Kosovu, pošto ste postali organizacija koja ima jednu temu kojom se bavi i nemate odgovor ni na jedno važno pitanje u društvu, osim toga, i to vam je jedina tema, hajde bar iz pijeteta prema tim žrtvama kažite nešto o tome, kažite nešto o tački dnevnog reda. Hajde, molim vas, nemojte više da vodimo politiku u tom pravcu i da vodimo razgovor u pravcu koji nije tačka dnevnog reda.

Dakle, da li će biti ili neće biti nove sednice o Kosovu i Metohiji, videćemo. Ja se nadam da na toj sednici nećete skidati kravate i nasrtati na predsednika Republike, kao što ste radili, ali sa druge strane, ovo sada nije ta tema i nije u redu prema situaciji u društvu, za koje kažete da je kompleksno, sistem je zakazao, ali toliko je strašno da nećemo ništa da pričamo o tome, nego ćemo o nečemu drugom. Hajde, saberite se.

Hajde, prvo ovo lično što je bilo. Nikada se nisam ni na koji način loše izražavao o tome što bolujete od astme, nego sam rekao da se previše uzbuđujete dok govorite pa vam treba pumpica. To je jedino što sam rekao.

Ono sa čim jesam polemisao, a vaša je bolest, to je alkoholizam. To jesam i to prihvatam odgovornost, pričao o tome kako ste uslikani, i to sami okačili, kako se valjate mrtvi pijani u sopstvenoj povraćki. Naravno, RTS to neće da prikaže i zato podržavam vaš zahtev za smenu RTS-a.

Evo ga kadar, evo Radomira Lazovića kako se valja u sopstvenoj povraćki. Dakle, katastrofalna jedna situacija. O tome sam govorio i to prihvatam i ako me za to kritikujete prihvatam kritiku.

Što se tiče dece predsednika Vučića, hajde prestanite više sa tim. Kažete – zašto on to spominje, pa zato što ste nosili vešala, 2018. godine ih je nosio Srđan Nogo, a sada ste ih nosili i na ovom protestu s tim što ste ga sada i okačili kao lutku na ta vešala.

Sad, ono što je interesantno, to je da ste prvo pričali kako BIA ubacila nekoga i da to ne zaslužuje nikakvu odgovornost. To je BIA ubacila, sada ćemo da je razotkrijemo, a onda kada se utvrdilo da je to njihova vendeta sa N1, e sada nam objašnjavaju da nema nikakve odgovornosti za tu lutku.

Pa ste sutradan objavili fotografiju Danila Vučića, gde je čovek slikan negde ovako privatno gde je bio i objavili ispod toga komentar - da treba da visi ispod lipe i on će da visi ispod lipe. Ko je to od vas ikada osudio? Nikad niko.

Za Milicu Vučić šta ste pisali, to je skaradno i neću da pričam. O Andreju Vučiću i o Danilu Vučiću, pa vaš lider govorio da treba da završe u šahtu kao Gadafi. Nikada se toga niste odrekli. O Vukanu Vučiću vaš ideolog Milovan Brkić priča tome da mora da se zaustavi, da mora da odgovara i da ne sme da beži i da mu se sudi detetu tada od koliko je imao možda dve, tri godine.

To ste sve radili. Nikada se toga niste odrekli i nemojte da izmišljate više, nego ostavite tu decu na miru i Vučićeva deca su deca i ostavite ih i ne spominjite ih više i ne možete pravdati to što je nekoliko puta rekao - mrtvu decu. Vučićeva deca Bogu hvala nisu mrtva deca, tri puta je ponovio da su to mrtva deca i umesto to da osudite vi, to pravdate, pa, svaka vam čast.

Vrlo kratko, samo zbog stenograma.

(Radomir Lazović dobacuje.)

Neću ni ja ništa da kažem, pošto je dobacivao kako je pala koncentracija pa zbog toga želi da završi izlaganje, zato što je meni pala koncentracija, ne mogu da ga pratim, samo da ostane zabeleženo da on upravo nije mogao ni da odgovori na repliku i da bilo šta kaže, da se vidi kome pada koncentracija, kome ne, a ko može da prati sednice. Prosto zbog stenograma, jednog dana kada se bude čitalo da ne ostane ne odgovoreno. Hvala.

Vidite, mi smo sada slušali jednu tiradu u kojoj je svašta rečeno, pa se onda onako ogradilo od onih koji prozivaju decu, od onih koji optužuju nekoga da je kriv za nečije ubistvo, smrt, itd.

I sve to ne bi bilo sporno da svega 15, 20 minuta pre od predsednice njegove poslaničke grupe nismo dobili optužbu da smo krivi i za to što su se juče dva dečaka udavila na Adi Ciganliji. Pre 20 minuta. Pre 20 minuta ste nas i za to optužili, sram vas bilo. Dokle? Dokle ćete smrt koristiti kao platformu za politiku? Dokle?

I drugo pitanje je – šta branimo? Pa branimo Srbiju u kojoj neće smrt da se zloupotrebljava za političke svrhe. Branimo Srbiju u kojoj će narod, a ne ambasade da odlučuju ko će da bude na vlasti, a ko u opoziciji. Branimo pravo i onog naroda koji neće na ulicu da kaže šta misli na izborima, a ne da se ulicom dolazi na vlast i da kaže – ju, vidi koliko nas se skupilo. Pa da, i to je manji deo od onoga koliko vas je bilo na prošlim izborima kada se sve prebrojalo i glasali ste za Ponoša ili Biljanu Stojković ili ne znam koga već. Manji broj. Ali, imate pravo da protestujete, imate pravo da iskažete svoj stav, to vam niko ne osporava. Niko nema, huk ne čujemo. Čujemo, i? Treba mi sada da organizujemo drugi huk, pa da vi onda kažete – evo i drugi huk. I šta s tim?

Znači, pravo da narod Srbije bude slobodan i da odlučuje kako će ova zemlja da se vodi i ko će da je vodi, e to branimo, i za to ćemo se boriti kako god znamo i umemo, jer je to najveća vrednost vlasti Aleksandra Vučića, to što se više dnevni red sednica Vlade ne nosi u ambasade na odobravanje, kao što je bilo u vreme kada ste vi bili na vlasti. Znači, to je najveća vrednost. I da nam ambasadori ne sastavljaju vlade zajedno sa tajkunima. Tajkuni neka rade svoj tajkunski posao, ambasadori svoj ambasadorski, a narod Srbije je suveren da odluči kako će Srbija da se vodi i ko će da je vodi. Hvala vam.

Naravno, simbol tog nenasilja je lutka obešenog predsednika Vučića na vašem protestu, to je simbol. To je najbolji pokazatelj kako vi zamišljate tu slobodu i tu demokratiju, koju, kad vas slušam, ja ne znam ko će tu vašu slobodu i demokratiju kad dođe da preživi. Veoma mali broj ljudi će dočekati možda nekakvu promenu novu sistema.

Kažete, napuštali govor, odlazili sa govora. Pre toga ste nam pričali kako ljude držimo u torovima i kako ljudi ne mogu da odu sa našeg skupa u Pančevu i da je to sve tako organizovano da niko ne može da ode. E, sada tako jedna organizovana stranka neće organizovano da pusti ljude ili ne znam ni ja šta, nego su oni napuštali govor.

Dogovorite se, da li zadržavamo, imamo redare koji ne daju ljudima da odu, ili tu svako može da dolazi i odlazi kako hoće? Hajde, da utvrdimo to samo kako je bilo, kako vi to vidite, pa ću vam ja reći kako je bilo stvarno.

Najzad, pričate dalje o nasilju i o tome kako vi nećete prihvatiti nasilje. Opet se desila jedna stvar. Morate biti češće u sali. Tu ispred vas sedi jedan čovek koji je ponovo zakazao šamaranje, samo ne u ovoj sali zato što voli dostojanstvo i poštuje dostojanstvo ovog doma, nego negde. Nije mi rekao gde. Ekselencija njegova koja će da me šamara. Pozabavite se time u vašim redovima. Previše je nasilja kod vas, previše je mržnje i gneva kod vas.

Mislim da su to posledice političkih izjava koje daju vaši lideri i Tvitera i medija koji vas prate, jer oni podižu tu temperaturu do pucanja i otuda sve to tako. To je vama postalo normalno, to nema nikakve veze.

Najzad, to da vi nama kažete da mi ne razumemo šta je dostojanstvo. To je uvreda. Vi razumete šta je dostojanstvena Srbija, mi ne razumemo. Šta smo mi, nedostojanstveni. Mi nemamo dostojanstvo. Ljudi koji nas podržavaju nemaju dostojanstvo. Evo, koleginica dobacuje, nemate i potvrđuje. Hvala vam što tako mislite o nama. Hvala što tako mislite o skoro dva i po miliona građana Srbije koji su glasali za predsednika Vučića. Hvala vam na tome.

Vi mrzite i prezirete sopstveni narod zato što vas ne podržava. Vi prezirete i te ljude koji vam dolaze iz Kikinde, Sombora, Subotice, Vranja, koji vam dolaze na te vaše proteste i šetnje, jer i oni nisu dovoljno fensi, in i iz kruga dvojke. Vi ste se zatvorili u jedan uski krug lažne elite. Sami ste sebe tom elitom proglasili, sami sebe zaplićete, sami sebe rasplićete, uživate u tome. Neka vam je alal.

Nećete vi bez izbora diktirati kako će izgledati Srbija. Taj uski krug dvojke i umišljena elita neće odlučivati bez izbora. Kada narod, taj prosti narod, kako ga doživljavate i mrzite, bude vama dao pravo da upravljate ovom zemlju, onda ćete odlučivati. Do tada možete samo da mrzite. Hvala.