Član 107. – dostojanstvo Skupštine.

Poštovani gospodine predsedniče, morali ste da reagujete onog momenta kada je u Skupštinu ušao poslanik Ćuta, jer čim on uđe to mora da se oglasi. To mora da bude vika, dreka, tako da evo, mi radimo već dva sata, manje od pet do 12 je, tri minute do 12 sati je, da se zabeleži da je uz buku, urlanje, viku i pretnje u salu ušao Ćuta Jovanović, ne znam u kakvom agregatnom stanju, ali dovoljno glasno da deluje da je već u gasnom. Hvala.

Vrlo kratko.

Dakle, kome pripada i u kojoj državi Šolakovi mediji imaju sedište i čiji su zapravo ne treba da govorimo ni mi, ni vi. Evo vam ga stav Luksemburškog nezavisnog regulatornog tela (ALIA), koje je izreklo opomenu pružaocu medijske usluge TV N1 zbog stvari koje su okarakterisali kao na neki način širenje mržnje, tako da ne treba narod da veruje ni meni, ni vama. Evo, neka vidi sam.

Dakle, ovo je od 18. maja 2023. godine, 14.58 objavljeno. Dakle, Luksemburško nezavisno regulatorno telo (ALIA) izreklo opomenu pružaocu medijske usluge TV N1. Toliko o tome ko je nadležan za njih.

Ono što meni posebno nije jasno i nema odgovor, to je zašto luksemburški mediji izazivaju građanski rat u Srbiji? Zašto je Luksemburgu toliko stalo da izazove nemire u Srbiji?

Ponovo citiram ono što je objavljeno sa njihove strane u današnjim novinama u dnenviku „Danas“, tabloidu u vlasništvu Dragana Šolaka. Dakle, očigledno su Vučiću karijere Vulina i Gašića mnogo važnije od mira u Srbiji i zahteva velikog broja građana. Dakle, „od mira u Srbiji“. Šta to njihovi mediji znaju a da mi ne znamo i zašto radite ono što govorim već danima da radite, a to je da vodite zemlju ka građanskom ratu?

Kakve veze ima Luksemburg sa svim tim? Ja ću zaista sada i kao poslanik morati da tražim mišljenje od našeg Ministarstva inostranih poslova, kakvi su to odnosi sa Luksemburgom, da luksemburški mediji konkretno rade na podrivanju mira, da koristim njihove termine, u državi Srbiji?

Dakle, to je vrlo interesantno, ali mi je drago da ste potvrdili ono što tri dana govorim. Malo ste me optuživali, malo ste vodili kampanju, malo ste izvrtali činjenice, a na kraju ste priznali, dakle, ugrožavanje mira. Prema tome, građanski rat nećete dobiti.

Hvala.

(Marijan Rističević: Replika!)

Ja više ne mogu stvarno da ispratim ove zahteve.

Ja ću sačekati da se izviče, nije nikakav problem.

Ja vidim da te to čini srećnim da vičeš, da urlaš. Hajde, budi srećan i ti. Evo, četvrtak je, lep dan. Hajde, izbaci to iz sebe, da ti bude lakše. Navikao čovek tako da se ponaša, pa sad hajde. Hajde još malo. Jel to to? Jesi li završio? Jel gotovo? Nije još.

(Aleksandar Jovanović: Ajde, ajde.)

Naravno da je bitno.

Mogu li da nastavim? Ali, bez dobacivanja. Ni u kafani se ne dobacuje više za stolom. Znam da ta pravila znaš.

Dakle, veoma je bitno da li je luksemburški ili nije, jer tražite frekvenciju za luksemburške medije, i te kako tražite.

Što se tiče zahteva, pa juče smo čuli od predstavnika iste takve opozicije koja se isto tako okuplja, koja isto tako zakazuje sastanke, da treba samo Olivera Zekić da podnese ostavku. Juče čovek rekao. Evo, danas kažete – svi članovi REM-a. Hajde, ljudi, dogovorite se više, aman. Vama čovek čak i da hoće da izađe u susret za neke stvari, ne zna kako, ne zna kome. Jedan traži jedno, drugi traži drugo. Jedan kaže svi, jedan kaže jedan. Hajde, dogovorite se. Kad ste išli da nosite ostavke, niste nosili svima ostavke, nosili ste nekoliko ostavki tamo.

Prema tome, i te kako je bitno, a posebno je bitno da li su luksemburški ili su naši, zbog načina na koji emituju program, šta emituju, šta reemituju, kakve reklame puštaju, da li puštaju reklame iz Luksemburga ili reklame iz Srbije, kome plaćaju porez itd.

Znate, ako neko zahvaljujući ovome što je u Luksemburgu napravio firmu kupi „Sautempton“, doduše, ispadne iz lige odmah za godinu dana, pošto je nesposoban da funkcioniše na tržištu, jer je sposoban samo da funkcioniše kad zajaše „Telekom“, govorim o Draganu Šolaku, naravno, dakle, onda je jasno šta se ovim radi.

Svaki račun koji se plati za reklame, za ovo, za ono, SBB-u, te pare odlaze van ove zemlje. E, u tome je problem. Izbegava se porez, plaćanje poreza našoj zemlji, a novac ide ovom da se igra, da kupuje avione. Živi čovek u mestu od 2.000 stanovnika u Švajcarskoj i tamo svi imaju avione, jer su svi bogati, ali su samo zbog Šolaka morali da proširuju pistu. E, to plaćaju građani ove zemlje i zato je dug sedam milijardi. I sad to hoćete da peglamo ovako što ćete vi na silu da naterate nekoga da im da frekvenciju. Neće to ići.

Član 106. stav 3.

Čuli ste i reagovali ste prilikom dobacivanja od poslanika Aleksandra Jovanovića Ćute, ali ste propustili prethodno dobacivanje koje je imao dok je govorio Đorđe Todorović. Ja ću jedan deo citirati, jedan deo iz pristojnosti neću.

Dakle: „Au, šta se radi, Bog te …“ Ja vas molim da reagujete na to psovanje Boga. Imali smo od te političke opcije pozive da se kosti vladike Nikolaja bace psima, najgore napade na patrijarha, imali smo blokadu Patrijaršije, imali smo ne znam kakve napade, prekrečili su mural patrijarha Pavla, nema šta nisu radili. I sad još ovde u Skupštini Srbije psuju Boga!

Hajde da završimo s tim, molim vas da reagujete. Moguće da niste čuli, ali, molim vas, obratite pažnju na to dobacivanje. Ja znam da je on prijatelj ovih velikih vernika koji sa njim zajedno šetaju i aplaudiraju mu, ali, eto, niko ni od njih nije našao za shodno da reaguje, pa vas evo molim ja da čujete, pošto se oni prave da ne čuju, da čujete bar vi, pa reagujte adekvatno Poslovniku na takve odvratne psovke ovde u ovom domu. Hvala.

Ja posle ovog govora zaista razmišljam da pozovem poslanike moje poslaničke grupe da glasamo protiv ovog izveštaja, jer zaista ovo me ubedilo da postoje ozbiljne posledice medijskog, odnosno posledice uticaja medija na ponašanje ljudi.

Evo, vidite, on verovatno često gleda medije i kao posledica toga, dva puta se ovde zaleće da bije poslanike SNS, konkretno mene. To je zato što je gledao televiziju, televizija je na njega uticala. A onda me je isto tako jurio po Skupštini Vojvodine svojevremeno, zato što je gledao televiziju, postao agresivan zbog televizije, pretio, vikao tamo itd.

Pa su onda gledali televiziju jednog prepodneva, sunčanog dana, spakovali se posle flaše piva ili čega već u kafiću, spakovali se i pod uticajem televizije otišli u Predsedništvo da tuku predsednika Republike. Pa je onda njegov sin gledao televiziju, nije bilo dečijeg programa, gledao rijalitije, Kristijana Golubovića, ne znam koga, pa rasturio i demolirao prostorije SNS u Novom Sadu.

Dakle, sve su to izgleda posledice televizije, gledanja televizije. Ne znam šta drugo da kažem nego promenite kanal. Promenite kanal pod hitno.

Dalje, kaže – mi targetiramo novinare, njihove novine. Ja ponovo samo čitam ono što su te novine objavile. Nisam im ja rekao ovo da objave – očigledno su Vučiću karijera Vulina i Gašića mnogo važnije od mira u Srbiji i zahteva velikog broja građana.

Vi pravite građanski rat zajedno sa ovim medijima i to nije teorija zavere, ni Štazija, ni NKDV-a, ni OZNA. To vi sami priznate posle četiri dana u kojima tražim da priznate to. I hvala vam što se priznali. Odlično je što ste priznali, ali neće vam proći, koliko god pokušavali.

Najzad, kad kažete – kritikuju profesionalne medije. Pazite, profesionalni mediji, kaže – Marija Lukić poklopila Bakereca, rekla mu da će ga tražiti kolonoskopijom u crevima predsednika Republike. To je profesionalizam vaš? Tome aplaudirate? Pa, treba da vas je sramota.

Imali ste, poštovani građani, prilike da čujete sada kako ljudi koji dele ovu zemlju nastupaju i oni će nastaviti u tom pravcu. Postoji nešto što je njihovo, što je lepo, urbano i fino i postoji nešto što je naše, kako oni gledaju i što je odvratno, prljavo, smrdljivo, krezubo i sve ostalo. Oni će tim fašizmom nastaviti dalje i nastaviće dalje sa tim da njuše da li smrdimo ili ne, da nam mere lobanje da li su ovakve ili onakve, jer oni kažu da su i naše lobanje i naša fizionomija različite od njihove, jer su oni drugačiji tip ljudi od nas.

Međutim, ono što je važno za građane i to želim da kažem, dakle, za razliku od njih koji samo seju mržnju i sipaju mržnju u etar i javni prostor, danas je norveški tim i danas i sutra će biti u „Ribnikaru“ i Mladenovcu, stručnjaci koji su se bavili Brejvikom i masakrom, primenjuju model, koji je primenjen u Norveškoj posle tog masakra. Sastaće se tamo sa ljudima koji su bitni za sprovođenje ovih aktivnosti.

Ovako radi ozbiljna vlast, ovako radi neko ko ide u pravcu rešavanja problema. A, ovo rade ljudi koji žele da dalje seju razdor u našem društvu, da dalje na razdoru grade neku politiku i koji žele zajedno sa svojim medijima, zajedno sa javnim ličnostima, zajedno sa svima onima koje puštaju ovih dana u etar, da izazovu takvo stanje u društvu, da normalna posledica i logična posledica bude građanski rat.

To je ono što rade svakog dana, to je ono što rade u ovoj sali, to je ono što rade u svojim medijima, to je ono što rade u svim glasilima koje imaju, spremanje dehumanizacije ljudi, da bi bilo potpuno normalno to što oni dehumanizuju, neko na ulici odstreli. To je ono što rade. U tom kontekstu je i ovaj govor bio. Oni neka rade svoj posao, država je ozbiljna i sa tim će moći da se suoči. A koliko smo ozbiljni u rešavanju problema koji su nastali posle ovih tragedija pokazuje i činjenica i prisustvo ovog norveškog tima. Hvala.

Prvo, gospodine Nikoliću, u pravu ste u ovom delu i ja delim vaše mišljenje i ja sam očekivao da će sednica ići drugačijim tokom posle jedne ovakve tragedije i ja sam očekivao da će se drugačije razgovarati, ali vi sada kao da niste prisustvovali svemu ovome i kao da niste slušali, ako ne prethodnih par dana sve šta se dešavalo, a onda bar kolegu Aleksandra Markovića koji je govorio neposredno pre vas, koji vam je pročitao da je poslanik, koji nije običan poslanik, koji je lider Boga mi, kompletno opozicije ovde, uključujući i vašu poslaničku grupu, jer on tu donosi svoje neke predloge, pa šapuće šta da se kaže, aplaudira, vodi navijanje itd. Dakle, da je sat i po vremena nakon tragedije optužio predsednika Vučića i Srpsku naprednu stranku za tragediju koja se desila u školi „Ribnikar“, a šta vi očekujete da mi na to kažemo? Šta vi očekujete da bilo koji čovek kaže na takvu optužbu?

S druge strane, tačno je to da mi kažemo da kompletna opozicija, ali vi sami treba da sebe izdvojite iz te grupe, nećemo mi da vas izdvajamo. Vi se sami u to kolo hvatate ponašanjem ovde u ovoj sali, ne van toga, da vam pokazujemo snimke i slike sedenja u vašim klupama, komunikacija sa drugim poslanicima, šta očekujete?

(Nikola Dragićević: Šta treba, da ne razgovaramo međusobno?)

Izvolite? Ne, nego je problem u tome, možete da kažete - kolega da li treba da ne razgovaraju međusobno? Nije problem što vi razgovarate, problem je što vi koordinirate. Problem je što kada kaže Srđan Milivojević - aplauz, vi aplaudirate. U tome je problem.

(Boško Obradović: Kao vi sa Zelenskim.)

Problem je u tome, ali ja ne sumnjam da vi apsolutno razumete spoljnu politiku i u to se odlično razumete. Motornom testerom bi vi sve to rešili, ali u svakom slučaju, dakle voleo bih da smo iskoristili ovu priliku da smo ozbiljnije razgovarali i videli ste sami kakve su bile reakcije pojedinih poslanika kada sam čitao da je Norveška, norveški tim došao ovde da pomogne za prevazilaženje takvih situacija koje su uradili u Norveškoj posle Brejvikovog itd. Smejali se ljudi.

Dakle, o konkretnim merama i time da završim, dakle o konkretnim merama, nismo pričali ni kada su mere bile tema, a sada priča ko šta hoće. Naše je da odgovaramo, jer nemamo razloga da ćutimo onima koji su ovu zemlju upropastili, koji su upropastili sve čega su se takli, koji su i te medije uprošćavali i uništavali kada su bili na vlasti i njima da ćutimo, na optužbe koje generišu da bi izazvali građanski rat, a vi dobro razmislite da li hoćete da budete deo toga ili nećete.

(Dragan Nikolić: Poslovnik.)

Ja čak nisam ni govorio o onome što ste mi odgovorili. Dakle, ja ni u jednom trenutku nisam govorio o ovoj listi koju ste vi potpisali zajedno sa Kamberijem, ja ne znam što ste mi uopšte i o tome pričali. Ni u jednom trenutku to nisam rekao, nego sam rekao da mnogo gore stvari radite od toga. Ja ovo mogu čak i da prihvatim kao nekakvu opozicionu solidarnost, ali ono što zaista radite i što svi poslanici vide to je da koordinirate rad u Skupštini sa Srđanom Milivojevićem. To se vidi. Ne možete od da pobegnete i kažete - vi nas trpate u to. Ne sami ste u tom kolu ušli, nisam vas ja gurao u to, nisam vas ja terao niti sam vam rekao poslušajte Milivojevića kad vam daje savete i aplaudirajte mu kada najodvratnije vređa poslanike svoje strane, nego ste to sami izabrali i to je to.

Pa, jeste, kako niste, ne jednom, nego milion puta i onda na kraju dodate priču, kaže - kome treba Šaip Kamberi, pa treba i onima koji su za njega glasali Albancima. Oni su glasali, ponavljali izbore zahvaljujući pravilima koje ste opet vi svi zajedno iz opozicije tražili i sreća naša pa nismo baš sve prihvatili što ste tražili, jer ja verujem da smo prihvatili onu suludu ideju Saše Radulovića, mi ni danas ne bismo završili izbore, jer je bukvalno svaki građanin mogao na bilo kom biračkom mestu da istakne prigovor. Znači, ja kažem prigovor na vašem biračkom mestu u Vranju, nemam pojma ni gde je ili bi na mom biračkom mestu u Kikindi, nemate pojma gde je, ali imate prigovor i to se poništava. To su tražili.

Pa to ste tražili, ne znate ni šta ste tražili, kako to može, pa zato što ne može nismo ni prihvatili.

Na kraju ste ubacili Zelenskog koji nema nikakve veze. Dakle, nit je Vučić išao kod Zelenskog u Kijev, niti je Zelenski došao kod Vučića u Beograd. Dakle, samit na kojem je prisustvovao predsednik Srbije na koji su domaćini Samita u Moldaviji pozvali i Zelenskog i šta je trebalo sada da igra žmurke sa njim, pa kada ga vide da trče na drugu stranu, da se sakriva od Zelenskog? Ne, nego će da mu kaže ono što je naša politika - nema uvođenja sankcija Rusiji i Srbija se svodi svojim interesima, ali poštujemo to, ali nemojte da prenebregavate tu činjenicu, da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova i da zbog toga i mi moramo da budem fer i korektni i da prihvatimo teritorijalni integritet Ukrajine i to je politika i vodimo se sopstvenim interesima, a to da li neko nekoga sreo, to ni na koji način ne menja.

Poštovani građani, evo na samom kraju ove diskusije mogu da kažem da ste imali prilike da čujete sve samo vrlo malo o onome što je tačka dnevnog reda i to je potpuno ista situacija koju smo imali i sa prethodnom raspravom na temu izveštaja Vlade o tome šta je preduzeto.

Ono što je meni važno da kažem su nekoliko stvari. Dakle, i kada je u pitanju tragedija koja se desila i kada su u pitanju mediji, kada je u pitanju sve ostalo neke stvari su se već desile.

Prvo, već sam rekao i ponoviću norveški tim koji je radio sa ljudima nakon ove tragedije koja se desila u Norveškoj posle Snoudenovog ubistva velikog broja mladih ljudi došao je u Srbiju i radiće sa ljudima sa kojima je to potrebno da se ova tragedija prevaziđe. Isto tako na molbu predsednika Republike jedan od rijalitija će završiti sa emitovanjem. Međutim, ovaj drugi vidimo da nemaju nameru da prekinu i to je ono što je važno da se pokaže da Vlada i te kako radi, da Vlada vodi računa o onome što su interesi zemlje i u tom kontekstu preduzima konkretne mere.

Sa druge strane, vi imate podizanje tenzija, to i danas traje, i jako je zanimljivo kako Šolakovi mediji izveštavaju. Da su govorili o napadu i targetiranju od strane Đorđa Todorovića, ali ni u jednom trenutku nisu spomenuli da je citirao izveštaj REM-a iz Luksemburga to ni u jednom trenutku nisu rekli. Ko ih je kaznio uzgred? Dakle, to su prećutali, a sve drugo su rekli.

Sada dolazimo do poslednje vesti koja kaže – kolona više ne ćuti i to je slika sa jednih od protesta, nezadovoljstvo i dalje raste. Da, oni podižu nezadovoljstvo, oni namerno generišu nezadovoljstvo da bi uradili nešto što veći broj ljudi doživljava kao pokušaj obojene revolucije u Srbiji. To jeste njihova ideja. Jeste ideja da se izazove građanski rat.

Na kraju još jednom ću citirati ono što su danas objavili u jednom od svojih dnevnika, u „Danasu“ – očigledno su Vučiću karijere Vulina i Gašića mnogo važnije od mira u Srbiji. Prema tome, mi možemo da biramo ili će ostavke ili smene Gašića i Vulina ili mir u Srbiji. E neće biti smena pod pritiskom, a mir će u Srbiji biti. Hvala.

Mi smo čuli ponovljene zahteve koji apsolutno ne mogu da stoje ni u jednom demokratskom društvu. Dakle, u diktaturama bi ovo bilo previše šta se traži.

Dakle, oni hoće da urede sve medije, da mediji funkcionišu onako kao njihove političke stranke kažu. Na medijima će da gostuju oni koje oni odrede. Onaj ko gostuje, ima da govori ono kako oni hoće. U Skupštini će da se nastupa onako kako oni kažu itd. Pa, dajte, onda propišite to kao u… Ja ne znam, takva država i ne postoji. Dakle, imali smo različite diktature u istoriji, ali to… Evo, i ovde smo imali diktaturu komunističke partije, ni u komunističkoj partiji to nije moglo. Dakle, ni u to vreme Titove Jugoslavije to nije moglo.

Ono što oni hoće da propišu, to nema D od demokratije i nema S od slobode. To je sve suprotno slobodi za koju se deklarativno zalažu. To je kompletno koordinisano i kontrolisano javno mnjenje, onako kako ga hoće predstavnici liberalne kvazi elite.

Dakle, ima da slušate, Srbi, da ste genocidni narod, ima da slušate da ste najgori, ima da vam kažu da vam ne treba crkva. Ima i vama, braćo muslimani, da kažu da ne trebaju džamije. Dakle, svi smo mi konzervativni, loši. Imamo jedno novo doba, koje ne treba da ima ništa tako slično. Prema tome, to je jedna potpuno neverovatna situacija, ali to hoće, to traže.

U toj situaciji nama će biti zabranjeno čak i da odgovorimo. U toj slobodi nama će biti zabranjeno čak i da kažemo da se ne slažemo sa tim, jer ćemo biti proglašeni odvratnim, prljavim, primitivnim itd. E to je ono što nam nude.

Takvu Srbiju nećemo i takva Srbija se neće desiti, osim ako narod za to bude glasao na izborima, onda, šta ćemo, pa moramo.

Ja samo jedno pitanje postavljam, pošto sam cele nedelje od strane njihovih medija i od strane njihovog šefa optuživan, jednog od šefova iz malog veća, optuživan kako spremam nerede za petak, iako ništa nisam rekao o neredima u petak. Sami su izmislili. Šta ću ja sad sa neredima? Ja zakazao nerede za petak, a protest u subotu? Kako sad? Kada da dođu ovi za nerede?

Pa, kako vas, bre, nije sramota da se takvim stvarima bavite? Kako vas nije sramota da na takav način crtate metu i meni i mojoj porodici?

Vi da pričate o tome kako ste ugroženi? Koje sam ja to… Ja sam odgovoran sa Mladena Obradovića? Ja sam odgovoran za ljude koji se pojavljuju na vašim mitinzima? Ja sam odgovoran za to što palite ljude nedelju dana pred svaki miting i onda vam dođu da realizuju ono što im tražite, a vi im kažete – e pa sada ne može, došli smo da šetamo?

Povedite računa kakve im poruke šaljete, pa nećete imati problema na sopstvenim skupovima.

Hvala vam.

Da zanemarimo još jednu tezu o slobodi koja će biti izborana zabranjivanjem svega onoga što se ovome ne sviđa. Kao što vidite, nema nikakve razlike između njega i ovih koji šetaju.

Možemo primetiti još jednu interesantnu stvar. Vidite, veliki borac za Kosovo sa Dedinja kaže ovako, prvo je pričao o ne znam ni ja čemu, o zabrani svega i svačega, pa je onda pričao o Vučiću, pa je pričao o Zelenskom i Putinu, e onda ide sveto Kosovo. To je otprilike redosled. Pri tom, sveto Kosovo, kao i uvek, na kraju jedan minut, čisto da se zapljune, da on s Dedinja to najbolje brani, jer s Dedinja se Kosovo najbolje brani, a sve ostalo nije toliko ni važno.

Ima ovde još jedno drugo pitanje. Vidite, ovo je jedan deo tog hibridnog rata kome prisustvujemo, za koji su upravo ruski mediji i ruski predstavnici rekli da je hibridni, a pogledajte sada drugi deo hibridnog rata. Kaže kolega sa protesta, malopre što je govorio - ko je za Rusiju, taj je za Vučića, jer iza Vučića stoji lično Putin. Kaže onaj advokat čuveni Čedomir Stojković.

Sad gledajte. Pogledajte vi kakvu oni situaciju prave. Ovo mi je jako važno zbog građana da vide. S jedne strane idu napadi – izdali ste, pazite, izdali ste Rusiju, kao da smo mi Rusi, pa možemo da izdamo Rusiju, ali hajde, nema veze. A sa druge strane kažu – ne, ne, ne, vi se još gori Rusi od Rusa, vi niste mali Rusi, vi ste najveći Rusi, isto ono što govori i Kurti. I sad, pogledajte, dovode nas u potpuno neverovatnu situaciju, šta god da uradite, vi ste krivi. Potpuno šizofreno. I njih dvojica će da šetaju, sad samo ne znam da li u petak i subotu, zajedno, ruku pod ruku, podele kišobran, Čedomir Stojković, Boško Obradović, pravac šetnja i ponovo da blokira Predsedništvo, kao što je pokušao da ga blokira 2018. godine, kad je terao ljude da kamionom gaze, izbaci ga iz kamiona ako neće da tera preko policije. Jel tako bilo? Tako je bilo, jer to je velika borba protiv nasilja, gazite ljude kamionom, a onaj ko neće, izbaciš ga iz kamiona.

Prema tome, mi prisustvujemo konkretno jednom vrlo ozbiljno pripremljenom hibridnom ratu protiv naše zemlje. Kao što vidite, svi u tome učestvuju, i levi i desni, i lažni nacionalisti i pravi građanisti, ali sam uveren da je Srbija dovoljno jaka da pošalje svima poruku da obojene revolucije, ma kojim bojama bile bojene, u Srbiji više proći neće. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, mislim da je član 27.

Mislim da je bilo neophodno da sednicu započnete sa konstatacijom, odnosno konstatacijom da trenutno sednici prisustvuje 27 poslanika ili 23 poslanika onih stranaka koje su tražile održavanje ove sednice, da ova sednica ne bi mogla da bude ni održana ni započeta bez predstavnika vladajuće koalicije i da ovo najbolje pokazuje odnos onih koji su tražili ovu sednicu prema tačkama dnevnog reda, temama o kojima treba da se razgovara, kao i odnos prema tragediji koja nam se desila.

Hvala.

Dakle, da krenemo od onog što je prvo rečeno. Evo ga zahtev za održavanje sednice, 84 poslanika potpisalo, 23 vas je bilo u sali jutros. Treba da vas je sramota. To znači da je bilo dovoljno da svega 60 poslanika vladajuće koalicije bude u sali, možda i manje od toga, čak i da vam nisu svi došli i da postoji kvorum. Vi niste u stanju da obezbedite 84 poslanika koji su ovo potpisali. To govori o vašem odnosu.

Kažete, niko ne govori o tragedijama. Pa vi ni reč niste rekli o tragedijama. Reč. Ni jednu jedinu reč. Vikali ste sve i svašta, samo o tragediji ni reč niste rekli.

Kažete, bio je komemorativni skup, a onda kad se ovaj siledžija iza vas kliberi na tom komemorativnom skupu, onda kažete – pa, šta ima veze što se smeje, nije to komemorativni skup. Da li jeste ili nije?

Ko je izveo neregistrovane traktore na taj šabački most i otkud motke i sekire u tim neregistrovanim traktorima? Pa vi. I sad vi pričate o nekome. Pa vi ste organizovali to nasilje. Organizovali ste 60 krugova izbora u svom Šapcu da ne biste izgubili vlast i sad nam vi pričate o demokratiji.

Kažete, ko zna u šta će se pretvoriti. Pa u ono što sve vreme radite, pretvara se u građanski rat. Šolakovi mediji, „Nova S“, „N1“, „Danas“, novine „Nova S“, svakoga dana podižete temperaturu toliko, vaši tviteraši, da vaše obezbeđenje mora da objašnjava sada vašim demonstrantima da ne može sve da se reši na ulici i da se mora na izbore, a vi dođete u Skupštinu i kažete – nema izbora. Pretili ste nama jurnjavom po ulicama, sad vas vaši demonstranti jure po ulicama. To ste izazvali sami, pustili ste duha iz boce.

I najzad, kažete besni ljudi. Da, vi izazivate taj bes kod ljudi, smišljeno, da biste izazvali građanski rat. I kažete – gde će nam duša? Ne znam. Nisam ja taj koji odlučuje gde će čija duša. Ali gde će duša onih koji dečije grobove upotrebljavaju za svoje političke ciljeve po nalogu stranaca, to mogu samo da zamislim. Hvala.

Naravno, još jednom smo imali prilike da vidimo koliko je onima koji su tražili ovu sednicu i ove tačke dnevnog reda zapravo stalo da se raspravlja o onome što je tačka dnevnog reda.

Sa druge strane, ponovo smo videli obrazac koji se ponavlja već ne znam koji put. Dakle, neko ko apsolutno nije naklonjen našoj zemlji, našem narodu, dakle Karl Bilt je nedavno rekao, kaže: „Sve je krenulo nizbrdo. Sada je vrlo loše. Za krizu se može okriviti mnogo toga, ali prve korake ka eskalaciji napravila je Priština“, kaže Karl Bilt. To nikada neće reći i naša kvazipatriotska opozicija. Oni će uvek da nađu odgovornost u Beogradu i vlastima Srbije. Oni nikad neće reći da je to što Kurti radi neprihvatljivo, da je to loše i da stanu tako u odbranu našeg naroda, nego će reći – ne, kriv je Vučić.

Hajde sada da razmotrimo još jednu temu i tezu koja je ovde rečena, koja je katastrofalna. Dakle, treba da proglasimo okupaciju. Proglašenje okupacije, pošto vičete – tako je, čisto da znate, formalno-pravno znači momentalno odustajanje od Rezolucije 1244. Momentalno. Dobro je da to znamo. Posle da ne bude da vam mi prišivamo nešto što vi nećete, nešto što niste rekli. Dakle, vi ste za to da se Srbija odrekne Rezolucije 1244.

Proglašenje dalje, pošto pričate o tome kako niste za rat, proglašenje okupacije dela teritorije podrazumeva nalog vojsci i policiji da istog momenta krenu u oslobađanje te teritorije. To dalje znači rat. Prema tome, jasno je šta hoćete.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Najzad, drago mi je da je svima sada već jasno da ove lažne patriote koji najveće aplauze dobijaju od onih koji kažu…