Radomir Lazović je najgori, najodvratniji licemer koga sam video u životu. Ovakvog licemera, to majka ne rađa. Dakle, čovek je započeo današnji popodnevni rad tako što je slikao pred početak govora Ace Markovića slikao prazne klupe, kaže prazne klupe SNS. Pa da nije poslanika SNS ne bi počeo današnje izlaganje. Jel te nije sramota. Licemeru jedan licemerni.

Priča o miru, pričao o tome kako bi divno bilo da eto on pruža ruku, on želi da se razgovara. On osuđuje. Što nisi osudio onog što ti dodaje te tvitove? Ovog što je groktao kada je Nevena Đurić dobila reč? Što to nisi osudio? Nisi čuo. Samo iza tebe sede. Nisi čuo. To nisi čuo. To pokazuje koliki si licemer. Bedni licemer koji se drži svoje agende i svog mesidž boksa i hiljadu puta ćeš da ga ponoviš, a mi kao ne znamo, nismo prošli NG školice. Pa ima nas koji smo tamo bili kada ti nisi znao šta je to.

Obraća se ponovo ljudima koje je do juče zvao stokom, šljamom, ovcama, smradovima, ostavili su smrad u Beogradu, krezubom stokom itd. i sada kažete – ljudi, ja se vama obraćam. Ne, ne, ne obraćaš se ti njima, ali se zato mi obraćamo svim onim vašima koji sa vama šetaju i koji vas se gade, koji vam ne dozvoljavaju da se približite bini iako se vi trudite danas da se nametnete kao novi lider protesta i novi lider kolone. Teško vam polazi za rukom svima. Jedan po jedan ustajete i govorite u ime tih protestanata, a svi kada se jave kažu da traže vaše ostavke i traže i vaše povlačenje, jer ne mogu više da vas gledaju tako nesposobne, licemerne i tako politički potpuno kratkovide.

Najzad, vi da pričate šta je bruka i sramota. Bruka i sramota je ovo što radite svaki dan. A sad je polako, pa urlao si prijatelju 20 minuta. Žalite se, kaže – Milenko Jovanov govori glasno, spržio mikrofon. Urlao si 20 minuta istim tonom, bez bilo kakve intonacije, bez bilo kakve interpunkcije kroz govor, ničega. Pa šta je bilo? Što si nervozan, što vičeš? Šta je bilo?

Pogledajte ovo gospodine predsedniče Skupštine, molim vas. Znači, krene da dobacuje, a onda ga kamera snimi, pa napravi tupavu facu i okreće se oko sebe, kao šta, ja. Ej bre, pa to što 20 godina studiraš to ne znači da smo u amfiteatru. To ne znači da si profesor. To ne znači da smo mi profesori, a ti đak koga je profesor pogledao. Hajde ponašaj se kao narodni poslanik, bar se trudi da tako izgledaš. Glumi ako ne znaš kako. Osudi Srđana Milivojevića za ono što je rekao. Osudi ga, ako želiš da pokažeš tu pruženu ruku. Osudi ga. Nemoj mi pokazivati na sat, znam da nije na desnoj ruci, ali ga osudi ako stvarno misliš ono što govoriš, a pokazaće se da ne misliš ono što govoriš, jer ga nikad nećeš osuditi, jer ste mu svi aplaudirali za ono što je uradio i zato što svi mislite ono što je on samo dovoljno pokvaren da uradi. Hvala.

Pa, vi izgleda previše verujete ovim medijima koje pratite, jer da verujete svojim ušima ili bar da ste bili u sali ili da ste u stenograme ušli, čuli bi, znali biste da ja to nisam rekao.

U replici jednom od vas sam rekao – vas vaši već jure po ulicama, zato što se vi predstavljate kao lideri protesta, a ti koje ste pročitali da na te proteste dolaze to neće, pa se onda jave na „Utisak nedelje“ i traže vaše smene, vaših lidera. Kaže – vlasti smo ispostavili fakturu, e sad i opoziciji, da se sklone ovaj, ovaj, ovaj i ovaj. I šta ćemo sad?

Onda ste tu laž ponavljali u utorak. To je rečeno u ponedeljak, pa ste ponavljali u utorak, pa ste ponavljali u sredu, pa ste ponavljali u četvrtak, pa ste ponavljali u petak. I šta se desilo? Jel vas ko jurio? Pa, kako, jesam ja organizovao ili nisam organizovao? Što izmišljate takve stvari?

Pet dana ste se samo time bavili. Onda se desilo tu ispred ove zgrade da su napali onog Amerikanca koji je bio pijan i koji je vređao učesnike tamo, provocirao ih. I to nisam rekao ja, to je rekao vaš redar sa tog skupa direktno u kameru „N1“. To posle potvrdi policija kroz istragu. Ali, to nije smetalo licemeru, najgorem licemeru i najodvratnijem licemeru Radomiru Lazoviću da kaže – to je uradio Milenko Jovanov i to je posledica onoga što je uradio Milenko Jovanov, on je to najavio. I šta ćemo sad? Pa, sad će lepo da dobije prijavu za to, pa će lepo da odgovara za to, mora, da nauči da se takve stvari ne rade.

Šta je tu poenta? Niko od vas u sali nije reagovao, koji ste eventualno bili u sali, nije reagovao kad sam ja to rekao. Zašto? Pa, zato što ste čuli šta sam rekao i da tu nije bilo ničega za reakcije.

Dva sata kasnije dolazi novinarka „N1“ da vam kaže šta sam ja rekao i vi onda tu priču preuzimate i ponavljate do današnjeg dana, i to je bila mantra. Ja sam organizovao nasilje na vašem protestu. Kakvo se nasilje desilo na vašem protestu? Jeste ili nije? Ako jeste, evo, ja prihvatam da sam ga organizovao. Nije se desilo ništa. Jedino nasilje, rušenje ustavnog poretka ove zemlje, ste organizovali vi sami. i to je danas priznao ovaj vaš aktivista koji je unosio obešenu lutku Aleksandra Vučića. To ste radili i za to je osuđen, i to je priznao, i kada pričate o nasilju stanete pred ogledalo i pričate o tome, a ne nama.

Drugo, nemojte vi uređivati kako ćemo mi da govorimo i to šta vi mislite, ko se vama sviđa i ko vam se ne sviđa. Lično, uživam u tome što vas se ne sviđam, zabrinuo bih se da je obrnuto. Hvala.

Zanimljivo je to kada od jednog celog razgovora i dijaloga koji se vodio izvučete na kraju zaključak, pa da. Šta se desilo…

(Narodni poslanik Đorđo Đorđić dobacuje iz klupe.)

Molim, kaži, kaži. Ne, ne, u redu je, u redu je, u redu je, da se razumemo, prosto polemišemo, nije ništa sporno.

Znači, ako je razgovor bio na tu temu da se neko predstavio kao lider opozicije i govori u ime ljudi koji protestuju, a ja kažem – vas već jure po ulicama i onda pričamo dalje, jer se to desilo na jednom od protesta, pretposlednjem, gde su prilazili jednom od tih lidera koji ih je slagao i rekao kako će ih čekati na Gazeli, samo tetki da odnese lek, pa se nikad nije vratio, pa mu rekli - čiji je ovo protest, jel ovo vaš protest, jel naš protest, a on onako junački pobegao, kao što je pobegao od Bulatovića malopre. I u kontekstu toga kažem – vas već vaši jure i juriće vas po ulicama u kontekstu ako se budete nastavili nametati kao lideri protesta. To je poenta, a vi onda kažete – ne, ne, ne, ja vama pretim. Ja vas pitam opet, okej, nema nikakvih problema, onda ste to širili dalje da ja najavljujem nasilje. Koje nasilje se desilo na vašem protestu, osim ukoliko ja to nasilje sam organizovao za petak, pa nisam javio nasilnicama da je pomeren protest na subotu, pa su ljudi došli u petak da vrše nasilje, a u subotu je prošlo bez nasilja?

Dakle, pet dana ste to ponavljali, konstantno – nasilje na protestu će se desiti, organizovao ga Milenko Jovanov. Konstantno. Šta se desilo? Ništa.

Radomir Lazović, mrtav hladan, kada se desio taj incident, optužio mene, kao da je to tako, eto, i Pavle Grbović, da ne zaboravim. To je posledica onoga što je najavljivao Milenko Jovanov. Šta ćemo sada sa tim?

Najzad, ako stvarno mislite to što govorite, osudite ovoga koji se malopre, kako kaže šefica vaše poslaničke grupe, obradovao kada je dobila reč Nevena Đurić. Saginjete glavu. Hvala. To mi je dovoljno. Ne treba ništa više da kažete. Poštujem taj čin.

Meni je apsolutno jasno da smo prisustvovali performansu koji je naručen. Dakle, u svakih sat vremena 20 minuta ponavljati jedno te isto. Ovaj govor slušamo četvrti, peti put danas, već ne znam kako to ide, ali na svakih sat vremena, obratite pažnju, između tri i tri i 20 kreće, pa onda između četiri i četiri i 20 kreće, pa između pet i pet i 20 kreće isti govor, iste poruke i to je Okej. Obraća se svom biračkom telu.

Prisustvovali smo tuči ko će da bude lider opozicije. E, sada se tuku međusobno koja stranka će da se isprofiliše od svega ovoga i imamo reklamu Zeleno-Levog kluba da oni nama objasne kako oni imaju super predloge, kako ovo, kako ono i njihove anketne odbore itd.

Samo se jedno pitanje postavlja – a šta sa tačkom dnevnog reda? To nije tema danas. Danas je slobodna tema i promovisanje pojedinaca i ekipe u opoziciji ko će da se nametne, ko neće da se nametne.

Mi tome prisustvujemo, beskrajno nam je zabavno, uživo pratimo taj rijaliti. Videćemo ko će biti pobednik rijalitija. Problem je samo što jedna čovek o tome odlučuje, zove se Dragan Šolak. Meni se čini da je on već ovoga sa dugmetarom odredio za lidera opozicije. Tako da uzalud vam trud svirači, džaba 20 minuta.

Mučeni je Radomir Lazović danas radio više nego u celom životu i ja ti čestitam od srca. Stvarno prijatno si me iznenadio. Da si ovoliko radio na fakultetu ne bi studirao 20 godina.

U svakom slučaju, ja se samo nadam da ćemo sutra ipak čuti nešto i što je vezano za dnevni red, da ćemo čuti kako će taj anketni odbor da radi, da ćete nam objasniti da anketni odbor nije sud, da neće nikome da sudi, a vi ovde sudite i presuđujete.

Nadam se da će građani imati prilike da čuju šta je, pošto kažete da je to vaša ideja, koju smo mi eto samo usput podržali, da konačno saznamo šta je to vaša ideja, osim da se međusobno nadgovarate ko će da bude lider opozicije, a ko neće, ko će uspeti da dođe do govornice, a ko neće, kome će na kraju udeliti mikrofon da nešto kaže, a kome neće. Odgovor ću vam dati odmah ja, pošto sam ja organizator vaših protesta, tako ste rekli, neće govoriti niko od vas. Nedostojni ste da govorite pred narodom koji vas neće. Hvala.

Ovo je nastavak kampanje koja se danima već vodi. Videli ste i čuli otprilike da ne može razgovor o tački dnevnog reda od tri minuta o izveštaju REM-a da prođe, a da se ne pomenu deca predsednika Vučića. Ovo govori čovek čiji je lider tražio da ta deca završe u šahtu. I nije vam dosta.

Zašto spominjete i Vukana Vučića? Šta vam je to dete skrivilo? Dokle mislite? Kada je kraj?

Pravite umobolne konstrukcije danima, kako Aleksandar Vučić priča o tome da ima dinastiju, itd. Ne priča o tome, nego priča o tome da ste rekli da ćete da mu ubijete i sina Danila, koji ovih dana pišete kako treba da završi pod lipom, i Vukana, koga ste i sada spominjali, koga je vaš ideolog Milovan Brkić rekao da ga treba zaustaviti na aerodromu kao tada dvogodišnje dete ili nekoliko meseci je imao, ne znam ni koliko je dete imalo starosti tada, da mu se sudi, jer i ono je krivo.

Šta ste izgovarali za Milicu Vučić, neću ni da izgovorim ovde, jer je sramota. I nastavljate, vi tako fini, vi tako obrazovani, vi tako kulturni, vi tako nenasilni, nastavljate da se bavite decom predsednika Republike. Sram vas bilo! Ima li kraja tome? Kada ćete da osudite vašeg lidera koji je tražio da Danilo završi u šahtu? Imate li pravo, imate li hrabrosti da ga osudite ili ćete na to da ćutite? I vi ste se našli da pričate o deci predsednika. To vam je duhovito, jer vi ste jako duhoviti, samo se to ne primeti. To su te vaše pametne dosetke, pa sad kao nisam ja o tome ni govorio, nego ste se vi sami učitali. Ma nemoj. Treba da vas je sramota. Stidite se ovoga što radite. Ostavite više decu na miru.

Kao što sam i rekao, samo sam čekao da vidim da li će biti duhovitost ili će biti da mi nismo dobro razumeli. To je uvek tako.

Da ne bude ni jedno ni drugo, kad će da dođe do osude vašeg lidera koji je pozivao da Danilo Vučić završi u šahtu kao Gadafi? Hajde dokažite da stvarno decu ne treba spominjati, i to dokažite tako što ćete da osudite vašeg lidera koji je tako nešto napisao. Nikada se toga nije odrekao, nego je nastavio da laže kako je rekao ovo, nije hteo ono, mislio je ovako, ispalo onako itd, ali nikada nije odustao od tih reči. Pokažite.

Drugo, dokaz da se samo vi time bavite, evo, ja sada pitam javno – kako se zove bilo koje od vaše dece? Kako se zovu deca Borisa Tadića? Jel zna neko u Srbiji? Evo, građani koji gledaju, kako se zovu ta deca? Nemaju pojma i ne treba da znaju i u tome i jeste suština i ne treba da se zna kako se zovu ta deca. Time se niko nikada nije bavio, osim vas, jer vi ste se bavili i Danilom Vučiće, i Milicom Vučić, i Vukanom Vučićem, i Angelinom Vučić, i Andrejem Vučićem, i Anđelkom Vučićem, celom porodicom Vučić.

Dokle mislite sa time? Svaki dan to radite? Gde mislite da je tu kraj? Jel mislite da prestanete? Očigledno ne, nego ćete svaki put kad vam se to kaže i kad vam se na to ukaže vi da kažete – ne, ne, ne, nismo mi to rekli, vi to sami učitavate. Ne učitavamo. Da je nama do toga, pa valjda bismo spomenuli nekada nekoga sa druge strane u tom kontekstu a, Bogu hvala, nismo i niti ćemo, jer mi nismo i nećemo nikad pasti tako nisko i valjati se u tom blatu u kome se vi valjate. Hvala.

Sad stvarno postaje groteskno. Dakle, gospođa je ušla u salu pred bukvalno minut i nema pojma šta se dešava i šta se priča i ponavlja nam nešto na šta sam ja već odgovorio. To je već bila tema. To ste već pokušali da podvalite, doduše ne vi lično, nego ovi vaši partneri, istu stvar pokušali da podvalite – nismo to mi rekli, nego to sam Aleksandar Vučić rekao. Ma nemojte. Sam pretio svojoj deci. Sam pretio svom sinu da će da visi pod lipom, jel tako? Hajde osudite to, sram vas bilo. Osudite to što je napisano da će završiti u šahtu kao Gadafi. Osudite to!

(Marinika Tepić: Ja sam osudila.)

Osudite to što su rekli da će da visi pod lipom. Osudite to što su detetu od nekoliko meseci pričali da mora da odgovara i da mu se mora sprečiti da leti sa aerodroma. Osudite to. Pokažite da stvarno mislite to što govorite. Ne, niti mislite, niti vam je stalo. Vi se bavite kompletnom porodicom Vučić i nemate nameru da prestanete. Nemate nameru da prekinete. Vi se bavite decom Aleksandra Vučića, vi koji ste na ulicu navodno izašli zbog dece, jer deca Aleksandra Vučića ne zaslužuju da budu zaštićena u ovoj zemlji, nego samo da budu meta i nije vas sramota i ne mislite da prekinete.

Sad vam je krivo što je neko rekao - da, pretili ste i njemu da ćete da ga ubijete i njegovom bratu i njegovom sinu i drugom sinu i ćerki i majci i svima. Radili ste to i nikada se toga niste odrekli i to ne radite ni sada. Vi nemate nameru to da prekinete, vi nemate nameru toga da se…

(Marinika Tepić: Kako vas nije sramota?)

Mene da bude sramota? Kaže - kako me nije sramota? Pa, ne može da me bude sramota na to što vam ukazujem…

(Marinika Tepić: Kako vas nije sramota?)

Vas nije sramota, pazite vi sada ovu perverziju?

Znači, mene treba da bude sramota što im govorim šta oni govore, a njih nije sramota onoga što govore, nego je sramota lopovu reći da je lopov, a njega nije sramota što krade. Evo, isto vam je to sada.

Prestanite da spominjete decu. Niko ne zna i ne treba da zna kako se vaša deca zovu i niko ih i ne spominje.

(Marinika Tepić: Poslovnik.)

(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)

U ime poslaničke grupe Aleksandar Vučića – Zajedno možemo sve, najpre moram da kažem da sam apsolutno nezadovoljan načinom na koji je ovlašćeni predlagač ovde obrazložio zajednički zahtev za formiranje anketnog odbora. On je u jednoj kratkoj formi vrlo malo toga rekao o samom anketnom odboru, o njegovoj suštini. Pričao je o nekim svojim viđenjima stvari koje ne bih ni komentarisao, osim činjenice da je zaista, što bi rekli klinci – gasi Skupštinu, motaj kablove, kada je došlo vreme da Radomir Lazović priča o obrazovanju i o prosveti. To je stvarno kraj. Čovek koji toliko voli obrazovanje da i posle 20 godina i dalje studira. On prosto ne želi da završi taj period svog života, jer „od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba“. On je to produžio do 43. godine. Izgleda da će do penzije tako da traje, ali i to je manje važno.

Oni pokušaji učitavanja koje stalno radite nije niko odavde nazvao ljude ovim ili onim imenima. To radite vi. Kada smo govorili i o političkim nekrofilima i o hijenama i o lešinarima, govorili smo o vama, liderima opozicije koji se sad utrkujete ko će da stane na čelo kolone, pa nam ovde gospodin Lazović čita ekspoze. Ovo nije bilo obrazloženje anketnog odbora. Čovek je pročitao ekspoze za premijera, ali džabe, onaj koga hoće na čelo kolone taj svira harmoniku. Danas smo dobili izveštaj da razvlači dugmetaru i njega spremaju, a može da čita Lazović i dva sata, ali ne pomaže dok ne razvuče jedno kolce.

Najzad, džaba se okrećete na ovu stranu i tražite bilo kakvu podršku za to što radite. Nema nikoga ko sedi ovde, a ko ne prezire to što ste ovakve tragedije iskoristili za pokušaj dolaska na vlast bez izbora. Nema nikoga u ovoj sali, nema nikoga u ovoj ili bilo kojoj poslaničkoj grupi vlasti i džaba se obraćate i džaba pokušavate podvalom da prikažete kako ima ovde nekog ko vas razume. Ne, nema nikoga ko vas razume, jer ovo što ste uradili nije uradio niko nikada u istoriji sveta, a da je posle dve ovakve tragedije rešio da uzme vlast na ulici, da nosi lutku obešenog predsednika države i da širi nasilje na protestima protiv nasilja. To je vaše delo i mi ga se gnušamo. Hvala.

Drago mi je da su građani imali prilike da vide kako izgleda ta priča o pruženoj ruci i želji da se razgovara.

Sa jedne strane i u prvoj rečenici se kaže da je ruka ispružena i da se čeka odgovor sa ove strane, a onda usledi salva najgorih uvreda, najgorih kleveta, najgorih laži, u želji da se kompletna vladajuća struktura, pre svih predsednik Vučić, Srpska napredna stranka, pokaže valjda odgovornim i krivim za ubistva koja su se desila.

Gospodine Jovanoviću, izvolite. Slušam ja vas.

(Aleksandar Jovanović: Izvolim, nastavi.)

Jeste mi dali reč?

(Aleksandar Jovanović: Nastavi.)

Nemojte, pustite ga, sad je u fazi da je predsednik Skupštine. Nemojte da mu objašnjavate da nije, posle će da se iznervira.

Predsedniče, jel mogu ja sad da nastavim? Hvala.

Dakle, to nije poziv za razgovor. Ako ćete na takav način da komuniciramo, onda jednostavno morate da očekujete politički odgovor na ono što radite. Zato što je laž, brutalna laž, priča o nekakvim privatizacijama i to je iks puta rečeno da je brutalna laž, ali ne vredi, valjda mora da se u toj agendi koja mora da se izgovori i to kaže.

Onda dolazimo do još jednog paradoksa, koji se ovde izgleda ponavlja, to je neko pravilo, već sam to primetio ali izgleda da to bukvalno mora tako da funkcioniše, oni koji najmanje imaju prava da pričaju o korupciji pričaju o korupciji, oni koji najmanje imaju prava da pričaju o nasilju pričaju o nasilju, oni koji najmanje imaju prava da pričaju o obrazovanju pričaju o obrazovanju, a sada o moralu u politici priča onaj ko je do poslednjeg nanosekunda branio vlast u Šapcu.

Dakle, vi ste snimljeni kako dogovarate da se sipa ricinus članovima biračkih odbora da biste ostali sami na biračkim mestima, da biste mogli da štelujete glasanje. Postoji snimak, audio zapis. Koliko ste puta oborili izbore u Šapcu, više ni sami ne znate. I sad vi pričate o moralu u politici. Nemojte.

Pružena je ruka, apsolutno smo za razgovor, ali to da nam pretite da ima mnogo nezadovoljnih ljudi, to znamo. Bili su izbori pre dve godine, znamo koliko ste dobili glasova.

Postoji jedan drugi problem. Znate, na tim izborima predsednik Vučić je dobio dva miliona i 300 hiljada glasova, a bilo je ljudi koji su glasali protiv njega i bilo je ljudi koji su glasali za druge kandidate. I sad vi nama kažete – ima ljudi koji nisu za vas. Da, znamo to. Pa? Nemojte da pretite time. A koliko ima na kojoj strani, koga ko podržava, to ćemo na izborima da proverimo, pre ili kasnije.

Predsedniče, jel mogu ja?

(Aleksandar Jovanović: Može.)

Hvala. Nemojte me prekidati, kad ste mi dali reč, nema smisla. Hvala. Nemojte me sad prekidati više. Kako ja progovorim, vi me prekinete.

Predsedniče, dajte mi reč da govorim. Jel može? Hvala.

Dakle, kaže – na pruženu ruku mi odgovaramo sve i svašta, pa pričamo o Rusiji. Evo, naslovna strana, sad ja ne znam da li je ovo „Dnevnik“ ili „Tjednik“, ali je u svakom slučaju poznato lice na toj strani, eno ga tamo klima glavom, kaže: „Srbija je spremna da se oslobodi od Vučića i, gle čuda, Rusije“. Ali mi smo ti koji ubacuju Rusiju u taj diskurs, nije on.

Idemo dalje. Kaže – neko bakljade pravi i time pravi jako velike probleme, to je nasilje itd. Pogledajte, „Ne davimo Beograd“, veliki je ovako transparent…

(Predsednik: I Marinika Tepić da ne dobacuje kao Ćuta.)

Ne smeta to, predsedniče Orliću, mora da se dokaže. Sad će i ona dugmetaru da razvlači, samo polako, prisustvujemo sada tuči ko će prvi do mikrofona na bini na kojoj ne smeju da priđu. Dakle, samo vi njih pustite.

Ali, ko diže baklju? Diže baklju jedan bradati čupavi buckobas, liči na ovoga koji je malopre govorio, doduše, malo je skratio kosu, malo je skratio bradu, malo je smršao, ali je ovo on. Evo ga sa sve bakljom. Ali nije ni tu kraj. „Fejsbuk“ stranica „Ne davimo Beograd“ – bakljada, 4. decembar u 23.07 časova, evo vam ga snimak, možete da vidite na vašem „Fejsbuku“, bakljada. Pa što radite to? Pa to je nasilje. Kako ono ide, kako da ja sad mogu to da ponovim?

(Aleksandar Jovanović: Prošlo vreme, hajde gasi.)

Šta je bilo? A malo je nervoza? A što je nervoza?

(Predsednik: Da ne dobacuje iz klupe ni Lazović.)

A što palite baklje? A što promovišete nasilje? A što lažete danima? Lagali ste kako sam organizovao haos na protestima. Kakav se haos desio na protestima? Kakav je haos bio u petak? Kakav je haos bio u subotu? Hajde sad lepo da se izvinite zato što ste lagali? Pa ste me onda optužili da sam ja organizovao one koji su tukli onog Amerikanca koji ih je provocirao.

Hajde sad da se izvinite zato što ste lagali. Dokle ćete da lažete, Lazoviću? Dokle ćete da lažete, Lazoviću? Kad je kraj vašim lažima, Lazoviću? O Rusiji, o bakljama, dokle lažete?

Dobro, čuli smo neke predloge o kojima je u javnosti već bilo reči. Ja mogu samo da ponovim, a čuli ste i po reakciji poslanika koliko je za nas kao poslanike prihvatljiva ideja o bilo kakvoj prelaznoj Vladi.

Dakle, mi ipak za to treba da glasamo da bi to moglo da bude realizovano, a po reakcijama, rekao bih da će to teško da prođe, tako da tu ideju možete da zaboravite.

Što se tiče ostavke predsednika Republike, predsednik Republike vam je ponudio opciju da ga razrešite sa te funkcije tako što ćete da prikupite odgovarajući broj potpisa ovde u Skupštini. Slikali su se neki poslanici da su krenuli u prikupljanje potpisa i bilo je pitanje dana kada će da objave da su prikupili dovoljan broj potpisa.

Nažalost, mi bismo u toj varijanti morali da dopunimo onaj potrebni broj glasova da se pokrene postupak opoziva, a onda bi se narod na izborima, gle čuda, ipak izjasnio.

Šta oni sve vreme pokušavaju da izbegnu? Da se narod izjasni. Prelazna Vlada, ali da se narod ne izjasni. Da predsednik podnese ostavku, ali da se narod ne izjasni. Znači, sve da se narod ne izjasni i sve bez naroda. Zašto? Znaju ljudi koliko ih narod hoće. Pa, njih neće ni ovi koji šetaju sa njima. Oni ne smeju da dođu do bine, oni ne smeju da govore. Oni traže, ankete prave ko će da govori na skupu. Svi mogu da govore, samo oni ne smeju da govore.

(Aleksandar Jovanović: Jel smeš ti da govoriš?)

Na vašem mitingu? A zašto ja da govorim na vašem mitingu?

Ja samo da čuju, pošto građani verovatno čuju buku, ali ne čuju šta se dešava. Dakle, gospodin Ćuta Jovanović, veliki gospodin Ćuta Jovanović mi džentlmenski nudi da ja govorim na njihovom skupu. Pa, kako bih vam rekao, ja kada dođem na skup koji organizuje moja stranka, mene ljudi zaustavljaju, pozdravljaju, slikaju se sa mnom itd. Za razliku od vas, ja nemam razloga da bežim i da se sklanjam. Tako da, čim vi budete govorili na našem skupu, ja ću tu posetu uzvratiti.

Suština je, o svemu će odlučivati narod. Ne Kajl Skot, kao nekada da uvede pet poslaničkih grupa preko noći u Skupštinu, pa oni koje je Kajl Skot uveo u Skupštinu misle da to tako funkcioniše i u ovoj Srbiji. Ne. Niti Hil, niti bilo ko drugi. Narod Srbije će da odluči.

Što se tiče izbora, da biće ih, samo ćemo da vidimo da li ćemo pre toga ići na promene izbornog zakona, na promenu izbornog zakonodavstva, jer i to narod traži, pa da vidimo da li doktor Nestorović može u pet do 12 da podigne sa 2% na 5% rejting ili sedam za koalicije, kao što je uspeo sa 2% da podigne na tri. Hvala.

Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Budući da kolega Lazović i te kako insistira na slovu Poslovnika, insistira na svakoj zapeti, svakoj tački koja se ovde navodi, on jednostavno je govorio mimo Poslovnika. Morali ste da ga opomenete, jer to od njegove impresije o tome šta on misli, kako misli, šta se nalazi u kom uglu ekrana, to nije tačka dnevnog reda. On se javio kao ovlašćeni i on može da govori kao ovlašćeni o onome što je tačka dnevnog reda, a ne da priča o onome što mu padne napamet i što nema veze sa dnevnim redom. Posebno je licemerno da to radi pozivajući se na to kako je važno da se držimo slova Poslovnika.

S druge strane, samo kao predsednik Administrativnog odbora želim da kažem kolegi Jovanoviću, ne brinite, ne dam ja vas. Predsednik je izrekao opomenu, ali to mora na Administrativni, ne dam ja vas Milenko, nećete vi na Administrativni. Pravdu koju god želite, ja ću da vam dam, ne brinite ništa, ne dam na vas ni pod razno. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, član 107. stav 1. – dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine onog momenta kada poslanik koji je prihvatio verifikaciju mandata priča o tome da su nekakvi izbori bili pokradeni. Dakle, verifikacija mandata znači da ste prihvatili izborne rezultate i time ste završili tu priču. To je trebalo da im se kaže, kao što treba da im se kaže i to, a propustili ste priliku da kažete, da su ovi izbori, poslednji, održani po pravilima koji su oni diktirali. Sva pravila su oni diktirali i sva pravila su oni tražili. Mi smo sve prihvatili što je traženo. Tanja Fajon je dolazila ovde, posredovala, šta je već tražila, tako da u tom smislu ste morali da podsetite poslanika da je većina u RIK njihova. Sve i da je ne znam šta… Možda je vama smešno zato što ste članove RIK tukli svojevremeno. Svojevremeno ste mlatili članicu RIK tamo u Kralja Milana, pa vam je zato smešno kada se spomene RIK.

Dakle, te izbore, kako su održani po njihovim pravilima, kako su ih oni tražili, uz posredstvo predstavnika koje su oni tražili, su oni priznali time što su verifikovali mandate i nije pošteno, nije fer. Dostojanstvo Skupštine se time narušava kada se kaže da su ti izbori bili pokradeni, jer ih, eto, nije organizovala prelazna Vlada. Hvala.