Poštovane kolege, možda i nije pametno ulaziti u polemiku sa kolegama iz SRS pošto mi nije poznat politički projekat koji su oni zagovarali a da je uspeo.
Malopre gospodin Martinović nije znao staroslovenski, kojim je govorio kolega iz Kragujevca, a obično sve zna i sve razume, pa mi to nije jasno.
Kolega Martinoviću, te pijačne replike koje imate, tu demagogiju koju prosipate, sa njom neću da polemišem. To što pričate, to je smešno. Šta ste vi sada rekli? Da li ste rekli meni, koji sam nosio pušku, koji sam učestvovao u antibirokratskoj revoluciji, koji sam odradio sve poslove koje mi je dala ova država, šta ste mi rekli, da sam njen neprijatelj, a da ste joj vi prijatelj? Da li to sugerišete? Po čemu?
Zašto ste vi to tako bogom dani, vi srpski radikali, ili vas plaše najnoviji rezultati koje je imala SPS na lokalnim izborima, pa ste rešili da i to povežete? Ne treba pustiti te socijaliste da se razmašu, mi kada dobijemo loptu u šesnaest metara, mi hoćemo da damo i gol. Neću više da polemišem s vama. Mi smo malo u rastu, vi malo u padu, ali to je priroda stvari.
Kolegi iz LDP-a hoću da kažem da nisam govorio o tome o čemu ste govorili vi. Možda ste me vi tako razumeli. Šta sam hteo da kažem? Da, glasali smo u vojvođanskom parlamentu da prođe onaj prvobitni Predlog statuta, sa osam amandmana koje smo imali. Tih osam amandmana su uglavnom bile stvari oko koje se javnost sporila.
Šta sam hteo da kažem? Nastavljati polemiku u Skupštini Vojvodine, gde taj akt ne može biti donet i ne može izgledati drugačije nego kako je tada izgledao, jer je tako mislila neka politička većina, bilo je besmisleno. Neka ide dalje, neka dođe u Skupštinu Republike Srbije jer mu je ovde mesto, jer će ovde biti usvojen ili odbačen kao politički projekat.
Očigledno je da će biti usvojen i očigledno je da ćemo i vi i ja glasati za njega, a to što se politički razlikujemo, bože moj, bogatstvo političkih različitosti.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Za ovaj set zakona, na neki način, Poslanička grupa SPS-JS se juče izjasnila i ne bih se vraćao na ovaj set vojnih zakona.
Zaista želim da podržim jednu stvar i nadam se da će poslanici o tome na vreme biti obaveštavani u punom kvalitetu kako bismmo mogli u punom kvalitetu da odlučimo, a to je upotreba naših snaga bilo gde van ove zemlje, bilo da se radi o lekarima ili profesionalnim vojnicima.
Ostalo, ono što mogu da konstatujem, pošto sam već sedam-osam godina, praktično, što kroz Komisiju za kontrolu službi bezbednosti, što kroz Odbor za odbranu i bezbednost, da sam bio upućen u sve ono što se dešavalo sa ovim setom zakona, da se neka zakonska rešenja provlače i od prethodne vlade, i od one tamo vlade, i ove aktuelne gospodina Mirka Cvetkovića. Možemo konstatovati da je ovaj set, tako da kažem, vojnih zakona, manje-više nešto o čemu smo i razgovarali i sa čime je imala prilike da se upozna i neka stručna javnost, opšta javnost, pretpostavljam i veliki broj poslanika pre nego što je ušlo u skupštinsku proceduru.
Ono o čemu želim posebno da govorim jeste Predlog zakona o VBA i VOA, iz više razloga. Prvo, iz nekoliko poseta tim ustanovama mogli smo konstatovati da su ti ljudi bili na granici toga da rade ilegalno i na granici zakona, jer nisu mogli da preduzimaju sve potrebne mere koje su u zakonu na dovoljan način bile uređene. Sa ovim zakonskim predlogom u potpunosti se definišu i mere, i načini, i postupci, i uređenost unutar službi i njihove nadležnosti i način finansiranja, i ono što nam se možda, na neki način, posebno sviđa, a to je način kontrole.
Može se ovde raspravljati da li je dobro da je Generalni inspektor neposredno podređen ministru odbrane ili bi to trebalo da bude drugačije pozicionirano, u svakom slučaju, kako je ovde precizirana uloga Generalnog inspektora ukoliko tu dobijemo kvalitetnog čoveka, a ovde je visoko postavljena lestvica, Generalni inspektor će zaista imati uvida u kontrolu i jedne i druge službe.
Takođe, treba pozdraviti, a prvi put je ovde uvedena institucija Unutrašnje kontrole, jeste da su ljudi koji su tu postavljeni, to može biti i neka vrsta i male kritike, direktno podređeni direktorima agencija, ali su zakonom obavezani da u slučaju bilo kakvih nezakonitosti moraju o tome da obaveste nadležni skupštinski odbor.
U tom smislu želim da ukažem na potrebu da i Savet za nacionalnu bezbednost i Vlada Republike Srbije, s obzirom na svoje nadležnosti, kada budu birali ove ljude, moraju da vode računa o integritetu tih ličnosti. Nije dovoljno da se piše da su to nestranačke ličnosti, pokazalo se u praksi da to nisu dovoljne garancije, nego to, pre svega, moraju biti ličnosti sa ličnim integritetom u punoj meri i sa adekvatnom stručnom spremom.
Druga karakteristika, koju bih želeo da istaknem, jeste da donošenjem ovog zakona može da se najzad krene u rad i u izradu pune forme i u punoj količini, da tako kažem, podzakonskih akata, jer u stvari ćemo jedino na taj način imati u punoj meri uređen rad Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije.
Treća karakteristika, koja se ovde može reći, jeste da su, na neki, način proširene čak i oblasti interesovanja Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, ali su promenjene okolnosti i spisak izazova sa kojima se suočavamo.
Dakle, nekom bi se učinilo da ovaj spisak poslova koji je ovde pobrojan ne mora nužno da obuhvati samo vojna lica, ali su izazovi koji su spregnuti sa terorizmom, kriminalom, pranjem novca, korupcijama itd, pa, to nisu samo vojni izazovi nego apsolutno imaju dodira i sa civilnim strukturama i dobro je što su, i u ovom zakonu o bezbednosnim agencijama i u ovim zakonima, te stvari na dobar način, u jasnoj strukturi od uloge Nacionalnog saveta za odbranu, uloge Vlade, ministra odbrane, načelnika Generalštaba, Bezbednosno informativne agencije, na neki način dobro urađene.
Prema tome, po mom shvatanju, a sedam godina se ozbiljno bavim ovim poslovima, ovo predstavlja ozbiljan napredak u unapređenju načina na koji će službe funkcionisati, tu mislim i na Biro za koordinaciju, kako i na Savet za nacionalnu bezbednost, i sviđa mi se kako je uređen način na koji bi službe trebalo između sebe da komuniciraju, iz prostog razloga što smo u relativno nedavnoj prošlosti mogli da primetimo da ponekad komunikacija između različitih bezbednosnih službi nije bila možda na odgovarajućem nivou.
Što se tiče civilne kontrole, ona je uređena onako kako smo očekivali. Postoji nadležni skupštinski odbor, postoje njegova ovlašćenja, postoji određena uloga drugih civilnih struktura i tu nemam šta posebno da dodam i da oduzmem, to je u skladu sa nekim normama sa kojima smo i ranije bili upoznati.
Ono što, takođe, možemo ovde da konstatujemo jeste način finansiranja, odnosno kako je ovde rečeno, da se oni finansiraju iz budžeta. Verovatno postoje neki drugi prihodi. O tome se ne treba i ne mora previše javno govoriti, ne govorim o nezakonitim prihodima.
Ono što ja želim da istaknem, kad pogledate finansijske izveštaje i kada vidite koliko zadataka te dve službe imaju pred sobom, a koliki je obim sredstava sa kojima su finansirane, a po, naročito, fondom sredstava sa kojima treba da budu opremljene, onda ćete videti da postoji, po mom shvatanju stvari, jednostavno, nedovoljan fond i to mnogo nedovoljan fond sredstava za rad tih službi.
U tehničkom smislu, kad se odnosi na operativu koju bi ove službe preduzimale, da tako kažem, prema trećim licima, organima, organizacijama, pojedincima, to je dosta dobro rešeno i ono što meni nije bilo novo, ali je novo u aktima koje sam ja pregledao, jasno je određeno pod kojim uslovima služba može da koristi imovinu i sredstva koja su vlasništvo Republike Srbije, eventualno kako može da koristi i imovinu pojedinaca i, ono što je meni bilo zanimljivo, kako može da koristi tehnička sredstva, recimo, u oblasti telekomunikacija, što im je zakonom, takođe, predviđeno na jasan način.
Naravno, uvek se može naći manjkavosti, uvek je rad ovih službi, na neki način, što njihovom zaslugom, što poslovima koje obavljaju, obavijen velom tajne, ali ovaj zakon kada bude donesen omogućava korak dalje. Nije savršen, ima ovde stvari koje bi mogle da budu možda i drugačije postavljene, ali u svakom slučaju, on omogućava da se krene u reformu ovih službi, omogućava transparentan uvid u njihov rad, a da pri tome ne umanjuje njihovu efikasnost, naprotiv.
Poštovane kolege, Poslanička grupa SPS-JS podržaće čitav ovaj set zakona, da se o njima ne izjašnjavam pojedinačno. Hvala. (Aplauz.)

Teško je ovde razdvojiti, bez obzira što smo mi spojili tačke dnevnog reda, celu priču treba posmatrati kao jedan set vojnih zakona i zaista moram da kažem, malo sam se i raspitivao u stručnim službama, ovo je jedan najveći set zakona koji je u poslednje vreme, pretpostavljam čak i od rata naovamo, došao u Skupštinu.
Naravno, kao i svi zakonski predlozi ima i dobrih strana, ima i nekih sitnih manjkavosti. Ja ću, gledajući da ne zadržim više vaše pažnje, ne pričam ovo zbog televizije nego zbog nas, obratiti pažnju na nekoliko stvari.
Pre svega, treba shvatiti da se donošenjem ovog seta zakona razrešava mnogo problema u funkcionisanju, kako vojske, tako i drugih bezbednosnih struktura, jer tek kao posledica ovih zakonskih rešenja, odnosno odluka, moguće je doneti druga podzakonska akta koja bi na jasan način, u skladu sa potrebom za reorganizaciju, reformu i demokratizaciju i Vojske i Službe bezbednosti, ali ne u cilju da nešto degradiramo nego da te potrebne službe, dakle, Vojsku i sistem odbrane u celini, i Vojnobezbednosnu agenciju i Vojnoobaveštajnu agenciju, učinimo spremnim i sposobnim za sve one izazove koji stoje pred nama. U tom smislu treba pozdraviti donošenje ovog seta zakonskih rešenja, ono na šta bih ukazao, to je prva stvar koju treba imati u vidu kada govorimo o ovim zakonskim rešenjima.
Druga stvar koju treba primetiti kada su ovi zakoni, odnosno ove odluke u pitanju, jeste da ono najzad, čini mi se, na pravi način, govori o novim bezbednosnim izazovima i na novi način postavlja moguću strategiju i nacionalne bezbednosti i državne bezbednosti i zakon o odbrani.
Danas ne možemo govoriti o tome da se patriotizam ili odbrana države svodi samo na pušku, ovde se najzad govori o nekim pravnim stvarima kao što su ekonomsko jačanje, kao što je jedinstvo države, odbrana njene teritorijalne celovitosti itd. Govori se o novim izazovima, što mislim da je važno posebno razmatrati.
Pre svega, sviđa mi se način na koji je tretirano pitanje intervencionizma.
Meni je drago da u jednom zvaničnom državnom dokumentu možemo da kažemo da postoji pitanje intervencionizma. Mi smo to pitanje dobro osetili na svojoj koži prilikom NATO agresije. Mogli smo da imamo primere intervencionizma i u Iraku. Ono što mi se, takođe, dopada ovde, govorimo o posledicama mogućeg intervencionizma.
Druga stvar, na koju treba obratiti pažnju, jeste ocena stepena ugroženosti naše zemlje od moguće vojne intervencije. Naravno, članstvo ili barem saradnja sa kolektivnim sistemima bezbednosti, o kojima se ovde govori, umanjuju taj stepen rizika, ali je jasno potcrtano, i to je ono što je ovde dobro urađeno, da situacija na Kosovu i Metohiji, da jedan deo naše teritorije, prosto, nije pod našom kontrolom, iako je pod jurisdikcijom UN, takođe, može predstavljati vojni i bezbednosni, a kako sam ja shvatio u nekom podtekstu i negde između redova, čak i mogući vojni konflikt.
Ovde se, na neki način, sugeriše da o jednoj takvoj opasnosti treba da vodi računa ne samo naša zemlja i naše oružane snage, nego i EU i druge moćne zemlje sveta, jer ono što se dešava na Kosovu i Metohiji, znamo svi kakve su praktično jedinstvene političke ocene u našoj zemlji, predstavlja izvor trajne opasnosti u ovom regionu.
Posebno je potcrtana mogućnost odbrane od terorizma. Takođe, mislim da i ta opasnost nije zanemarljiva, pogotovo ukoliko se u vidu imaju moguće razne ekstremističke grupe zasnovane na verskoj ili čak i nacionalnoj osnovi, kao i eventualne mogućnosti separatizma, a pri tome ovde se razrađuje pitanje koje se odnosi uglavnom na Kosovo i Metohiju, ali mislim da ne treba zaboraviti na eventualno moguće tenzije koje se mogu javiti u Raškoj oblasti i eventualno u Vojvodini.
Naravno, stepen tih tenzija nije toliki da bi one u ovom momentu mogle da budu stvar strategije i odbrane. Pre će biti da je to stvar bezbednosnih službi, ali i na to pitanje treba obratiti pažnju.
U tom smislu, mogu da dam jednu politički ocenu ovog dokumenta, recimo, mi znamo, postoji ovde i ocena ove skupštine, da Srbija treba da bude vojno neutralna.
S druge strane, postavlja se pitanje –da li mi i na koji način treba da idemo ka evroatlantskim integracijama i većina stranaka, koliko je meni poznato, to pitanje postavlja kao referendumsko pitanje.
Kako lično gledam na ovaj dokument? U njemu smo najzad, odnosno ove prve dve tačke dnevnog reda, dakle, strategija i odbrane i nacionalne bezbednosti, ako ništa drugo, barem pobrojali sva otvorena pitanja i sve izazove o kojima treba razmišljati.
Potpuno, čini mi se da su to imali u vidu i autori ovoga predloga, ove dve odluke, shvatamo da su pojedina pitanja u našem društvu potpuno otvorena.
Verovatno se ja ili neko drugi iz neke druge strane ne bismo složili oko svake rečenice, kada je u pitanju ocena oko Kosova i Metohije.
Verovatno se ne bismo složili oko evroatlatskih integracija, ali su svi izazovi pobrojani, a ona pitanja koja nije moguće, u političkom smislu, zatvoriti u ovoj skupštini, moguće je formirati neku većinu ili manjinu, ali nije moguće obezbediti jedinstvo oko tih pitanja. Zato i kažemo da su to referendumska pitanja.
Ta pitanja su u ovom dokumentu nužno ostala otvorena. I mislim da su oni koji su pisali ovaj dokument imali u vidu i trenutne odnose i u političkoj eliti Srbije, sve trenutne pritiske koje trpimo od međunarodne zajednice, kako zemalja NATO-a, zemalja EU, tako i nastojanje i Rusije ili možda nekih drugih zemalja koje žele, sve, na neki način, da nam pomognu. Jednostavno, ta pitanja smo ostavili u ovom momentu otvorena.
Mislim da je dobro što je to tako urađeno, jer smo sve izazove koje imamo pobrojali, na neke dali jasan odgovor, a ona pitanja koja su po meni i politička pitanja, a sigurno da je pitanje vojne neutralnosti i političko pitanje, kao i pitanje bezbednosti, kao što je pitanje eventualnih evrointegracija, čiji sam ja protivnik, takođe, otvoreno političko pitanje. Ali, to je bar konstatovano u ovom dokumentu.
U tom smislu, u smislu definisanja političkih pitanja, ovaj dokument mislim da može da bude, na ovaj način kako je postavljen, prihvatljiv. Iz toga možete izvesti i zaključak da će Poslanička grupa SPS - JS, ovakva dva dokumenta podržati.
Može se naravno govoriti o jednoj celini slike, o nekim rešenjima se može pojedinačno govoriti, ali mislim da je za jednu politički ocenu i za uvid u kvalitet ovog dokumenta, takođe, potrebno istaći da je bilo dovoljno vremena za javnu raspravu, po nama. Ono sa čime želim da izrazim zadovoljstvo jeste da to nisu pisale samo vojne strukture, jer je ovde u pitanju jedan zakon koji je po difoltu, u većini, da kažem, drugih zemalja, pre svega, na Zapadu – to nije pitanje vojnih struktura, ali koliko su nas obavestile naše kolege, dakle, prisutni ministar sa sve saradnicima, u pisanju ovih dokumenata, u njihovoj redakciji i pripremi, bila je uključena i akademska javnost i druge nevladine organizacije.
Ovde dolazimo na treću poentu cele priče. Mislim da ovaj set zakona, uključujući i ove dve odluke, na dobar način postavlja pitanje civilne kontrole, nadzore i nad Vojskom i nad službama bezbednosti i potrebnu subordinaciju i koordinaciju, od predsednika države, u svojstvu vrhovnog komandanta, Generalštaba, Vlade Republike Srbije, i svih onih ljudi koji treba da učestvuju u pitanjima nacionalne bezbednosti, odlučivanju po tim pitanjima i donošenju adekvatnih rešenja.
Što se tiče ovog uvodnog dela ja bih zastao tu. Prve dve odluke imaju dovoljno kvaliteta u sebi, sa svim otvorenim pitanjima koja u njima jesu ostala, da budu u ovom momentu, u ovoj fazi i političkih odnosa i strategijskih i strateških potreba Republike Srbije, prihvatljive. U tom smislu predlagači mogu očekivati podršku SPS – JS . Hvala. (Aplauz.)

Kolega Markićeviću, moram da se obratim vama, u smislu replike, zato što već koji put u ovom parlamentu iznosite neistinu, kada je u pitanju gasna privreda u Srbiji, kako oko cena, tako i oko troškova i svega ostalog.
Razumem vašu nameru da prikupite koji poen i u Srbiji i u Vojvodini, ali vas molim, ili dođite u ''Srbijagas'', ili se obratite kao poslanik Ministarstvu energetike, da ne biste zbog vašeg integriteta i zbog vašeg ugleda i uticaja, iznosili podatke koji su, prosto, neistiniti.
Nemam nameru da polemišem sa onim što ste vi rekli, to shvatam kao dnevnu političku borbu za glasače. Ne znam šta očekujete od toga, ali vas molim, ili se pismeno obratite ili, ukoliko vam to nije teško, obratite se meni, kao kolegi, koji je generalni direktor ''Srbijagasa'', da vam kažem šta je istina oko toga.
Niste izneli tačno cenu, niti znate šta je tarifni sistem, niti znate kako to funkcioniše. A ako se stvore uslovi za pojeftinjenje gasa, po Zakonu smo dužni da to uradimo.
Onog momenta kada budu skupljeni svi računi, kada to bude u Agenciji za energetiku rešeno na način kako je to zakonom predviđeno, tako će postupiti i Ministarstvo energetike i Vlada Republike Srbije koja odlučuje o tome i ''Srbijagas''.
Pretpostavljam, da ste zaboravili da nas pohvalite, što je punih šest meseci u grejnoj sezoni, cena gasa bila 30 do 40 posto niža, nego što bi inače domaćinstva, daljinski sistemi grejanja i industrija plaćali. Hvala.

Izvinjavam se predsedavajuća i kolege, prosto ne radi poslanička jedinica. Ponovo ću se javiti zbog netačnosti koju je izneo kolega Markićević i neću više polemisati na sednici u kojoj se raspravlja o RIK, o ceni gasa.
Kolega Markićeviću, nemojte da dovodite javnost u zabludu! Trenutno dolar u ''Srbijagasu'' vredi 51 dinar, a ne 75-76.
Što se tiče ugovora kroz Mađarsku, da nemamo taj ugovor ne bismo mogli da dobijemo gas. Niste uvažili ni troškove kroz Ukrajinu. Vi pojma nemate o čemu pričate!
Da ne bismo dalje polemisali oko toga, molim vas, obratite se kao poslanik ili Ministarstvu energetike, ili meni kao vašem kolegi, da vam razjasnimo šta pričate.
Mogu da razumem dnevno-političke poene, ali isto tako, nemojte da stvarate ljudima lažnu nadu da gas može da bude besplatan. Ne može! Morate da ga platite. Vlada Republike Srbije svojom odlukom je dovela ''Srbijagas'' u poziciju da smo sa 170.000.000 evra subvencionisali, dakle, pomogli građanima, industriji i daljinskim sistemima grejanja. Sa toliko je dotirana potrošnja gasa u Srbiji. Toliko o vašim cenama.
Sada će cena od 1. jula biti nešto niža, kada dobijemo konačne fakture, postoji procedura koja uvažava sve troškove, koja se daje Agenciji za energetiku, to dalje ide u Ministarstvo energetike i Ministarstvo finansija, ide na Vladu Republike Srbije. I, ukoliko budu postojali finansijski uslovi za sniženje gasa, do tog sniženja će doći. Molim vas, nemojte tim istim ljudima, čije interese, navodno, hoćete da zaštitite, da manipulišete.
Prosto, to što vi pričate nije tačno! Vi ne znate o čemu pričate!
Dalje, zaista, neću polemisati jer smatram da je današnja tačka dnevnog reda na taj način prosto zloupotrebljena. Hvala, gospođo predsedavajuća.

Poštovane kolege poslanici, želim da vas informišem o nekim stvarima. Mislim da je dobro da to ide sa ove govornice i vama kao poslanicima.
Potpuno razumem potrebu da se malo i profitira i u političkom smislu u ovoj areni, ali od toga neće biti građanima pomoći u snabdevanju oko gasa. Kako sada stoje stvari? Mi smo jutros između tri i devet imali ponovo potpuni prekid isporuka gasa, što znači da mi celu ovu stvar vozimo na žiletu. Nije Tadić slagao, nego je pomogao. Isporuke se nastavljene posle devet sati i mi trenutno dobijemo svega 4,7 miliona kubnih metara gasa. Radimo na tome da dobijamo više i u ovom momentu to zadovoljava potrebe potrošača individualnih i daljinskih sistema grejanja koji ne mogu da pređu na mazut.
Molio bih da poslanici ozbiljno shvate to. Mi možemo da imamo ozbiljan problem sa održavanjem i elektroenergetskog sistema i sa nekim drugim stvarima.
Ono što hoću da vam kažem, kada već raspravljate o Banatskom Dvoru i o odgovornosti jeste - da li treba utvrditi odgovornost - da? Projekat Banatski Dvor postoji od 1976. godine. Dakle, možemo da optužimo i pokojnog Tita, ali nam to neće previše pomoći.
Jeste istina da u ovom momentu postoji 130 miliona kubnih metara gasa. Tačno je gospodo da su ministri iz DSS pokušali da u saradnji, preko Srbijagasa, utisnu neke količine, ali šta nam to vredi. To vam je kao rezervoar bez pumpe. Nema adekvatnog tehničkog postrojenja. Znači, kompletno tehničko postrojenje koje omogućuje utiskivanje tri miliona kubnih metara dole i vađenje pet miliona, sa cevovodom, čija izrada je u toku, dakle gasovodom, košta 20 miliona evra, odnosno 21.800.000 evra - tu treba tražiti odgovornost.
Da li je istina da Srbija sve ovo vreme nije imala 21.800.000 evra? Tvrdim da je imala. Sve ostalo može biti naše nadgornjavanje - da li smo mogli, kad smo mogli. Znači, prva opomena su bile sankcije koje su predugo trajale za jedno skladište. Slažem se da je to tada iscrpljeno mimo pravila vađenja gasa. Drugi žuti karton je bio kriza 2006. godine nakon koje nisu povučeni adekvatni potezi. Sve ostalo bi bila naša rasprava pred građanima, gde bismo mi hteli da opravdamo postupke svoje, svojih političkih stranaka ili svojih direktora koji su u tom momentu obavljali određene dužnosti u javnim preduzećima.
Apelujem na vas da ne pričamo građanima neistine u smislu da gas, bez obzira što će dolarski pojeftiniti zbog kursnih razlika i dalje će Srbija raditi sa gubitkom i dalje će potrošnja u Srbiji biti subvencionisana sa 1,5 do 2 miliona dolara dnevno. Prema tome, u ovom momentu neka vrsta socijalne odgovornosti prema građanima postoji. Ono što stvarno može da ugrozi, potrošiću još samo dve rečenice, ponovo snabdevanje gasom, kada se ova situacija završi - to će biti tekuća nelikvidnost Srbijagasa.
U ovom momentu lokalne samouprave nemaju para za subvenciju u grejanju.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se još samo dve rečenice. Naplata je pala ispod 50% i nama za januar mesec fali 6 miliona dinara. Toliko će faliti, a nije sve gubitak, da se plati gas. Nemojte da nam se desi, kada se ruski posmatrači rasporede, a neće biti isporuka gasa pre nego što se ruski posmatrači rasporede, kako su nam saopštili iz Gasproma - da mi obezbedimo dotok ruskog gasa i da on bude isključen zato što ga nismo platili.
Mislim da u tom smislu treba podići odgovornost svih nas - privrednih subjekata i građana, i daljinskih sistema grejanja, i lokalnih samouprava, a pre svega Vlade Republike Srbije, jer mi moramo da nađemo mogućnost da te količine gasa koje imamo zaista, ljudi, i plaćamo.
Nemojte da pričamo ljudima bajke da će gas biti besplatan - neće. Što se tiče diversifikacije izvora i napajanja, mi u ovom momentu imamo samo jednu cev, a to je iz Mađarske. Hoću da kažem istine radi da je 2 miliona kubnih metara zaista iz Mađarske, a 2,7 miliona zaista iz Nemačke, zato što postoje neki ljudi koji ne veruju ni u tu situaciju.
(Predsednik: Vreme.)
Bolje bi nam bilo da napravimo neke vanredne okolnosti i da što pre, recimo u narednih 90 dana, završimo skladište u Banatskom Dvoru, a odgovornost da izvedemo na osnovu činjenica. Izvinjavam se gospođo predsedavajući što sam prekršio vreme. Hvala.

Poštovane kolege, mogao bih u skladu sa ovim zahtevom da pričam i o tajkunima u ovoj priči, ali to nije cilj.
Smatram da je korisno, na osnovu člana 225. i 226, da podelim nekoliko informacija sa vama. Sutra u 12.00 časova je zakazan nastavak pregovora o svemu. Biće promenjen srpski tim, ukoliko imam dobre informacije, novih šef tima će biti Mirko Cvetković, što znači da podižemo priču uvis.
Biće, dakle, pošto su naše kolege iz G 17 povukle, da kažem, svoje pregovarače, znači biće i novi šefovi stručnog tima, sa ruske strane će biti takođe delom izmenjena delegacija. Očekujemo da i oni dobiju ljude sa širim ovlašćenjima i da u toku vikenda prosto pojačamo pregovore u dobroj nameri.
Želeo bih da kažem i nekoliko političkih kvalifikacija. Najpre treba razumeti da je ovo projektni zadatak Vlade Republike Srbije, koji je dobijen na osnovu mandata koji je ovde ogromnom većinom glasova, pa i glasovima naših kolega iz G17, usvojen u ovoj skupštini. Međudržavnim sporazumom je, doduše, dosta, da kažem, lapidarno definisano šta treba da se uradi, ali suština je jasna.
Realizacija naftno-gasnog aranžmana bi značila potpuno nove ekonomske mogućnosti, pa čak i spas u neku ruku, s obzirom da znamo kakva nam je industrijska proizvodnja, stanje budžeta, deficit, ugroženost radnih mesta i sve ono ostalo o čemu pričate.
S druge strane, realizacija ovog naftno-gasnog aranžmana bi značila i potpuno drugu geopolitičku, pa i bezbednosnu poziciju Republike Srbije, za koju smatram apsolutno da je korisna i da unapređuje naš položaj, ne samo kada je u pitanju KiM, već i održanje, dakle, Dejtonskog sporazuma i ukupna pozicija Republike Srbije na putu ka EU, da se i oko toga razumemo.
Što se tiče samog izlaska, dakle, kako se ovde kaže dela Vlade, to ne posmatram tako. Jednostavno u ovom momentu postoji ta jedna vrsta odnosa ili stepena solidarnosti od strane naših kolega iz G17 i potpuno sam siguran da to neće ugroziti opstanak Vlade Republike Srbije jer bi to generalno gledano bilo neodgovorno i izazvalo političku nestabilnost, i upravo dovelo do onoga što hoće oni koji su suštinski protivnici ovog naftno-gasnog aranžmana, a to je do političke nestabilnosti i socijalnih nemira u Srbiji.
A vi znate da se vlast menja ne samo kada imate organizaciju, nego i kada imate uslove za promenu te vlasti. U tom smislu, u cilju dobre volje i političke odgovornosti koju bi trebalo svi da imamo, izjasnili smo se u političkom smislu i u Skupštini, a evo sada i na Vladi Republike Srbije.
Pozivam sve vas da budemo odgovorni prema političko-ekonomskoj i socijalnoj situaciji koju imamo ovde u Srbiji i da se u skladu s tim svi ponašamo, i Vlada, i poslanici i svi oni drugi koji su učesnici na javnoj sceni. Hvala vam kolega.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, čekao sam ovo vreme pred pauzu, jer nisam hteo da remetim završetak ove tačke dnevnog reda. Žao mi je što nisam mogao da budem ovde pre podne.
Javljam se u vezi s čl. 225. i 226. i mislim da će informacije koje ću vam sada dati biti korisne za razumevanje, pre svega, ove priče koja je sada aktuelna, oko računa za gas koje su dobili individualni potrošači, odnosno domaćinstva. Nadam se da ćete mi odobriti da ovde govorim i u svojstvu direktora ''Srbijagasa'', jer znate da trenutno obavljam tu dužnost.
Znači, građani su se žalili kod nas, u Poslaničkoj grupi, a vidim i vama, upoznao sam se iz stenograma, da su dobili od strane distributera račune na ceo iznos, suprotno preporuci Vlade Republike Srbije. Nisu to uradili svi distributeri, ali većina jeste.
Želim da vas obavestim da je ''Srbijagas'' održala sastanak s predstavnicima svih distributera, da je naš upravni odbor u potpunosti prihvatio preporuku Vlade Republike Srbije, jer se, ipak, radi o pravnom subjektu i privrednom subjektu – da građani, praktično, plaćaju 62,5% od računa, što bi značilo da za individualne potrošače, odnosno za domaćinstva, u toku ove godine ne bi bilo povećanja cena, a da drugi valutni deo bude 15. maja, odnosno do 15. maja iduće godine svaki sledeći račun koji ide na mesečnom nivou – za sledećih šest meseci.
Svi distributeri treba da se jave, a moram da priznam da se većina nije javila, ''Srbijagasu'', da ispostave količine koje isporučuju domaćinstvima.
Pošto će za daljinske sisteme grejanja i za industriju biti primenjen tarifni sistem, molim sada građane i sve vas – svi oni koji se jave ''Srbijagasu'' s potrebnim količinama, imaće umanjene račune. Sada će platiti 62,5%, kako je to Vlada tražila, a za šest meseci ostatak.
Ukoliko dođe do drastičnijeg pada cene....
Ja vas molim, gospodine ministre, da saslušate, biće i vama interesantno. To je pitanje bezbednosti ove zemlje, zato molim gospodina ministra da to sasluša.
Ukoliko dođe do drastičnijeg pada cena gasa, s obzirom na to da to ne prelazi 20%, gledaćemo da pomognemo stanovništvu. Prema tome, molim i vas, kao kolege, i one distributere koji nemaju poverenje u preporučene mere Vlade Republike Srbije – da razumeju da je ovo odnos prema porodicama i prema individualnim potrošačima.
Dakle, sada kažem, svi potrošači koji su dobili račun u celini neka se jave ''Srbijagasu'', ako neće njihov distributer to da uradi – mi ćemo sve količine gasa i sve fakture umanjiti distributerima, onako kako je to rekla Vlada Republike Srbije.
Pošto je naš osnivač javnog preduzeća Vlada Republike Srbije...
(Predsedavajući: molim vas, završite i nemojte diskutovati )
Mislim da je veoma interesantno, ukoliko se kolege poslanici slažu, samo hoću da približim kakva je situacija. Naš osnivač je Vlada Republike Srbije. Ono što treba da znaju građani i vi, s obzirom na to da ovo jeste veliki udarac na standard građana, udar na industriju i na daljinske sisteme grejanja, po našem džepu, ova cena, koja je previsoka i koju ćemo teško plaćati, jeste na bazi dolara od 51 dinar, a dolar je danas 68 dinara. To znači da bi gas, po automatizmu, trebalo da poskupi 30%.
(Predsedavajući: molim vas, ceo minut )
Ako mi dozvolite, gospodine predsedavajući, vidim da poslanici slušaju.
(Predsedavajući: ne mogu da vam dozvolim jer zloupotrebljavate Poslovnik.)
Vlada Republike Srbije neće dozvoliti dalje poskupljenje gasa. I to je malo, trebalo bi da bude još 30%, hoću da građani znaju. To znači da će Vlada Republike Srbije dovesti ''Srbijagas'' u poziciju da je čist gubitak na supstanci 50 miliona evra, sa toliko ćemo, po ovoj ceni gasa, subvencionisati potrošnju u domaćinstvima ove godine. Mislim da bi građani Srbije trebalo da znaju...

Poštovane kolege, zahvaljujem kolegi Buhi. Mogli smo da donesemo i drugu odluku, da odmah naplatimo sve od građana, ali ću ukazati na jedan paradoks. U ovom momentu, cena bez PDV-a, na granici Srbije je 38 dinara. Znači, nije logično da gas kupujete po jednoj ceni koja je viša od cene po kojoj mi ovde, u Srbiji, prodajemo.
Ove godine, u ovoj grejnoj sezoni do Nove godine, mi ćemo na račun ''Srbijagasa'', znači, na račun Vlade Republike Srbije, države Srbije, sa 50 miliona evra subvencionisati tu potrošnju. Hoću da to znate. Čak i ova cena je, po osnovu samo kursnih razlika, 30% niža, nećemo nikoga da lažemo.
Slažem se s vama, gospodine Buha, da smo uneli zabunu. Zato sada kažem, neka se jave ''Srbijagasu'', jer ne mogu da znam, molim vas, ne mogu da nateram distributera. Ljudi, on je pravni subjekat, hajde da se razumemo šta možemo. ''Srbijagas'', kao najveći distributer...

Pozivam se na član 101. Poslovnika, imam pravo i na repliku, gospodine predsedavajući.
Da se mi ovde sada ne bismo takmičili za glasove birača, nego za to da oni mogu da se greju i da koriste gas, molim vas da razumete sledeću situaciju. ''Srbijagas'' je podelio svoje račune u dva obroka. Ne mogu da utičem na onoga ko je distributer gasa za domaćinstvo, kako će on to uraditi. Većina njih se nije prijavila i, koliko je nama za sada obračunato, nije podelila račune u dva dela. Zato sam zamolio i zloupotrebio ovu govornicu – neka nam se jave, jer onda možemo, kao privredni partneri, da zamolimo ljude da nam jave o kojim se distributerima radi, jer bismo mogli da reagujemo.
Molim vas da shvatite jedno, radi se o berzanskoj robi. Neko je to kupio, ima licencu, prodaje građanima. Jedna je stvar borba za glasove, a druga stvar, koja je daleko opasnija, a koju vi ne shvatite, pitanje – da li iduću fakturu od 114 miliona dolara, koliko treba da bude idući obrok, Srbija ima da plati, i Javno preduzeće, po ovim cenama, s ovim gubitkom?
Hajde da budemo odgovorni. Ako ne bude gasa, najlakše je zavrnuti slavinu, napašće se elektroenergetski sistem. Kada se napadne elektroenergetski sistem, biće svašta, ljudi.
Pozivam vas s ove govornice, ukoliko budemo svi odgovorni, zajedno sa sredstvima javnog informisanja, uključujući tu i Vladu, i Ministarstvo za energetiku, i potrošače, ova zima će dobro proći, nećemo imati problema u snabdevanju električnom energijom i u snabdevanju gasom. To sam hteo da kažem.
Ono što je ovde bio predmet interesovanja, istraga UBPOK-a u ''Srbijagasu'' još uvek traje. Po obimu i dužini od kada se traži dokumentacija i koliko se dokumentacije traži, ne znam dokle su stigli inspektori, ali mogu da zaključim da se to radi veoma ozbiljno i dugoročno.
Samo hoću da kažem da ta istraga koja se tiče ''Srbijagasa'' još uvek traje. Molim vas za razumevanje u ovom smislu i za ovom govornicu. Hvala vam.

Poštovane kolege, javljam se na osnovu člana 104. stav 2. Zahvaljujem se predsednici parlamenta zbog toga što je u stvari pomogla za uvod u diskusiju kojom želim da vam se obratim i da apelujem na kolege, pre svega iz SRS. Sada gospodin Todorović kaže: "Ne po svaku cenu".
Znate šta, zbog takvog postupka, ja mogu da razumem da je opstrukcija legitimno sredstvo ukoliko ne želimo nešto da prihvatimo... Rekao sam da je to član 104. stav 2, nije ni bitno, ni oni ne govore. Ne želim da komuniciram, jednostavno želim da apelujem.
Dakle, možete vi, i vrlo vešto to radite, mnogi od vas sede godinama ovde u parlamentu, nikad na vlasti, znači, sedite i vrlo ste se izveštili u tome, da kažem, kakav ćete celofan, kakvu ćete oblandu da date onome što želite da politički poručite. Opstrukcija je legitimna stvar, i ako gospodin Todorović već priča "ne po svaku cenu", onda oni naslovi u novinama, gde se ne razgraničava koji su poslanici, osim kada dobijemo spisak sa blagajne koliko smo to naplatili, a tu među vama ima prvaka, onda nas ne izjednačavaju.
Ne želim da budem deo dobro zapakovane opstrukcije i ne želim da primam ovoliku platu objašnjavajući to visokomoralnim i visokoparnim političkim stavovima.
U ovom parlamentu i u ovom sazivu, gospodo, nikada vam u praksi, ne onoliko koliko biste vi to želeli, nije zabranjeno da onim što ja lično vidim kao opstrukciju – ne govorim čak ni u ime svoje poslaničke grupe, govorim kao poslanik, kao čovek koji se bavi politikom i koji učestvuje u javnom životu – nikada vam ovde nije...
Čak i u većoj meri nego što je to možda, da kažem, mera stvari, dakle više nego što možda zaslužujete, dozvoljeno vam je da se javljate, da koristite ovu govornicu, upotrebljavate, ponekad zloupotrebljavate, pa čak i da rešavate, to sad već nisu unutarstranački problemi, vaše odnose sa vašim dojučerašnjim kolegama.
Dozvolite i nama ostalim poslanicima, ako već ne želite, da i mi zadržimo malo časti, dostojanstva i obraza prema ovom narodu. Mi smo parlament ponekad izvrgli nepotrebnoj kritici javnosti, jer ovde ima mnogo zakona u parlamentu. Dozvolili smo čak i da izvršna vlast nije toliko interesantna koliko su interesantni poslanici i koliko smo mi krivi za sve.
Molim vas, nije mi bila namera da budem maliciozan. Ja sam pre svega poslanik, imam određene obaveze prema ovom narodu i prema onim ljudima koji su glasali za mene. Molim vas, nemam ništa protiv da, ukoliko možemo da nađemo meru stvari, uputimo čak i niz poruka koje želimo da uputimo javnosti, ali da sa merom trošimo vreme ovog parlamenta, i ako smo već ostali do 17 časova, možemo potrošiti vreme i do 18 časova, nije sporno, i do 19 i do 20 časova, a bez efekta. Verujte mi, ideja moje diskusije nije bila da ikoga vređam, ideja mi je bila da vas sve pozovem, da u meri, da jednostavno... Kažu ljudi da sa osećajem za meru počinje mudrost. Želim da apelujem na vas kao kolege da ovde, i zbog građana koji su glasali za nas i zbog potrebe da imamo efikasnost u radu parlamenta, nađemo meru, da potrošimo možda još neko vreme na sve ovo što želimo da kažemo, a da onda nastavimo da radimo. Hvala vam.

Poštovane kolege, imao sam ispočetka nameru da govorim o nekim članovima zakona, ali ako gledamo vreme koje trošimo i način na koji koristimo besplatan EPP marketing, gledaću da svoje izlaganje skratim, iz prostog razloga što se ovde radi o zakonima koje smo,  kako to rekoše uvažene kolege iz SRS, na svom evropskom putu trebalo ranije da usvojimo, barem tako sam shvatio gospodina Buhu, i da je u stvari osnovna kritika što ove zakone već nismo imali.
U pravno-tehničkom smislu, u smislu uporedne prakse sa drugim zemljama koje su imale potrebe da donesu ovaj zakon i uporednoj praksi sa zemljama koje na ovaj način imaju utemeljene zakone, ovim zakonima praktično nemamo šta mnogo da damo kao primedbe, koliko god se to trudili, to vidimo i po kvalitetu diskusija koje se ovde odvijaju. Tražimo neke male zareze, tražimo neke male uglove, gde ćemo dati neku primedbu, jer, bože moj, ministar je tu, a kamere su uključene.
Polemisaću samo sa dve stvari. Jedna nije pomenuta, a jednu su kao primedbu iznele kolege iz LDP-a. Čini mi se da je mnogo važnije kako ćemo implementirati, pre svega, ovaj zakon o kontroli državne granice.
Samo ću reći da vrlo često nedostaju ne samo tehnička sredstva, o nekima je govorila gospođa Pešić, nedostaje i kadrovska struktura adekvatna. Moram da kažem da u nedostatku drugih zakona, poput zakona o zaštiti potrošača, često imamo primere korupcije na granici, često imamo neadekvatnu kontrolu na graničnim prelazima, kako ljudi, tako i roba.
Sama činjenica da ovde razgovaramo i da menjamo zakone iz 80-tih godina govori o potrebi donošenja zakona koji, ne samo što će biti usklađeni, nego u praksi kada budu sprovođeni će morati da izgledaju drugačije.
Nije dovoljno da donesemo samo ovaj zakon da bismo ušli u EU, potrebno je da implementacija ovog zakona, sa svim onim što to znači na graničnom prelazu, bilo da je u pitanju roba ili ljudi, ali još više kriminal i sve ono što ide sa tim, da bude adekvatno tretirano.
Prema tome, ovaj zakon je dobar, uvek se sve može popraviti. Da li može bolje? Uvek može bolje, ali ponavljam, analizirajući uporednu praksu zemalja iz našeg okruženja, potrebu sinhronizacije sa EU i analizirajući praksu zemalja koje imaju slično utemeljene zakone, ovi zakoni su, po mom shvatanju, u stvari napredak i više su nego dobri. U krajnjoj liniji, omogućiće našim organima, i MUP i drugim organima državne uprave, da efikasno rade svoj posao.
Druga tema koja se ovde često spominje na ovaj ili onaj način, to su ovlašćenja pojedinih organa i službi. Uvek je moguće zloupotrebiti ovlašćenje, ali bojim se da može biti...
Naravno, gospodine Todoroviću, vi imate primere za sve, kao i komentar za sve. Nisam rekao da su u pitanju dobri komentari, gospodine ministre, imam svoje mišljenje o gospodinu Todoroviću. Vi imate dobro, ja možda nemam. Jeste predsednik, ali van sale, ovde je ministar, imam pravo da ga kritikujem, mi smo demokratska partija, ne moramo da slušamo kao vi, to je neka druga priča. Volim emisije sa radikalima, imamo celodnevni program SRS na Kanalu 2, od 10,00 do 18,00.
Ako bih mogao, gospođice Vjerice, da nastavim.
Dakle, isto tako je opasno da iskomplikujemo život našim službama i da ih ovde tretiramo kao neke strukture koje se bave svakim pojedincem. Čini mi se da je često u pitanju fetiš mogućnosti i postupaka od strane naših službi usmerene prema našim građanima ili možda prema strancima.
Srbija ima određene bezbednosne izazove, oni nisu samo teroristički. Imamo i unutrašnje probleme bezbednosti, imamo probleme bezbednosti koji su okruženi spolja, kriminal i sve ostalo što ide. Bojim se da smo pomalo, naročito od strane predstavnika nekih stranaka, prosto hipersenzitivni kada je u pitanju ono što treba da ograničimo kada su u pitanju službe i ono što treba da im damo kao nadležnosti.
Postoje određeni instituti, način na koji se odobrava prisluškivanje, način na koji se to može kontrolisati, unutrašnja kontrola u radu organa, a na ljudima koji rade u tim organima jeste da putem tih mehanizama i na nama poslanicima kroz odgovarajuće odbore, i kada je potrebno javno za ovom govornicom, ukažemo na eventualnu zloupotrebu onih ovlašćenja koja službe treba da imaju.
U tom smislu bih zamolio i kolege iz LDP i sve nas ostale da ostavimo proceni MUP, koje je predlagač ovog zakona, da u ovoj fazi i na ovom zakonu bude stvar onako kako u ovom momentu to profesionalci predlažu. Ne bih dalje polemisao.
Po shvatanju SPS i naših partnera JS, pretpostavljam da mogu da kažem i u ime PUPS, ovaj zakon je dovoljno dobar, popravlja stvari, otvara prostor nadležnim organima da se na dobar i zdrav način bave ovim poslovima. Ono što ću reći kao drugo, a ne kao prvo, jer Evropu shvatam kao sistem vrednosti, kao sistem mogućnosti, a ovo što pričam shvatam kao mehanizme kojima ćemo se služiti.
Ovo je potrebno i za sinhronizaciju sa evropskim procesima, ali i da dođemo do liberalizacije viznog režima i, po mom shvatanju stvari, ne plediram da bilo kome ukinem pravo, što manje se budemo bavili EPP-om, što pre pređemo na sledeću tačku dnevnog reda, čini mi se to je zakon o višem i viskom obrazovanju, tim pre ćemo i građanima pomoći. Hvala.

Poštovana gospođo predsedniče, javljam se povodom člana 103. stav 2, gde kaže da poslanici treba jedni prema drugima da se odnose s poštovanjem i stav 3. koji govori da se to odnosi na psovke, vređanje itd.
Mislim da je član 103. u stavu 2. nedovoljan jer ne obrađuje vređanje inteligencije, koje se ovde dešava prema ostalim poslanicima i prema građanima Srbije uopšte. Dakle, želim da objasnim šta je ovde na dnevnom redu. A na dnevnom redu nije dnevni red. Na dnevnom redu je ovde, ukoliko mi to gospođa predsednik dozvoli, 10 zapovesti.
(Predsednik: Zamolila bih vas da ne dobacujete govorniku.)
Zaista ću se potruditi, jer meni neke stvari nisu jasne, imam pravo da pitam gospodu iz SRS, a molim i vas, gospođo predsedniče, da mi odgovorite - da li je 10 zapovesti akt Skupštine Srbije? Možda je u našim zakonskim aktima opisan član 7. tih 10 zapovesti, koji kaže - ne ukradi i član 10 - ne poželi tuđe.
Sad pitam, arbitrirajući između prava i pravde, doduše, sad se radikali pozivaju na pravo, a ja bih da se pozovem na pravdu i da obrazložim još jednu tezu koja je ovde bila prisutna. Kažu - sede oni koji nisu bili u izborima. Je l' to Tomislav Nikolić nije bio u izborima? Kad toliko volite pravdu, što sad ne branite tu činjenicu.
(Predsednik: Gospodine Bajatoviću, držite se teme.)
Držim se i te kako teme, izvinjavam se, tako je tumačim, možda sam u zabludi, kao što mislim da su i gospoda iz SRS pod snagom zablude. Nije ovo uradio Boris Tadić.
Mi iz SPS, koju toliko ovde pozivate i prozivate, znamo šta znači lider u zatvoru. Znamo da oni ponekad umeju da traže i ono što se u realnosti ne može uraditi. Način na koji vi želite da iskažete lojalnost svom šefu u Haškom tribunalu u ovom momentu je duboko štetan po ugled ovog parlamenta.
Niko vam ništa nije oteo, 20 vaših kolega, od toga je Tomislav Nikolić bio nosilac liste, prešlo je, bio je na svim lokalnim izborima nosilac liste, i sad on ništa nije zaslužio. Ali, nisam advokat Tomislava Nikolića, samo hoću da vam kažem - mi smo isto imali Baneta Ivkovića. Znam čime se vi mučite i samo hoću da vam pomognem. Nemojte da nam vređate inteligenciju. Ovo jeste vaš problem.
Kako mi ostali poslanici, vaše kolege, da tumačimo izjave koje stižu iz vaših ili do juče vaših redova, da u stvari vaša namera nikad nije bila da dođete na vlast, ili barem ne u periodu posle 5. oktobra. Zar to nije najveća prevara birača u Srbiji? Imali ste 83 poslanika, dva miliona glasova i niste imali cilj da dođete na vlast. Kako ste onda mislili da pomognete onim biračima na koje se toliko rado pozivate.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, ne znam koliko je pametno s moje strane, mene je sramota, suprotno ovome što kaže Vjerica Radeta, kaže - javljate se kad je najgledanije, mene je ljudi sramota što ovo Srbija gleda. Ovo je urušavanje svakog autoriteta ovog parlamenta.
Ako ovaj parlament nema autoritet, kako mislite da imamo pravu kontrolnu funkciju u odnosu na izvršnu i sudsku vlast. Hajte malo da završimo danas ovu sednicu, u ponedeljak je nova sednica, vi ćete raditi po Poslovniku. Vi sada hoćete da ucenom poslaničke većine dođete do razrešenja ovih problema za koje postoje procedure.
E pa, gospodo i drugovi radikali, kako god hoćete, ako su vam procedure već toliko drage, onda ih se držite, dajte Administrativnom odboru, kao što je gospođa Kolundžija rekla, svoje predloge i dajte nam šansu da mi vidimo ukoliko mislite da mi to treba da rešimo, kako taj problem da rešimo.
Nemojte da ga rešavamo tri dana vašim ucenama, a onda nam kažete - to je vaš problem. Bojim se da je ovo problem i građana koji su glasali za vas, problem rada Skupštine i problem onoga što Srbija jednostavno...

Hvala, gospođo predsedavajuća, neću se više javljati.

Hvala, gospođo predsedniče. Javio sam se po Poslovniku, daj neko iz vlasti da govori po Poslovniku. Znam da je ovo najjeftinija reklama, ali nemam vremena više.
Pokušaću kratko, isto kao i vi, da polemišem, imao sam nameru da pričam malo šire, ali da probam da polemišem sa nekim argumentima ovde. Da, Rusija je danas sila i kapitalistička zemlja. O čemu mi pričamo, kakvo bratstvo i jedinstvo?
Mislim da je potpredsednik Vlade bio vrlo jasan. Imamo li mi neku drugu cevku od Nabuka, ili onog tamo što ide u Nemačku, pa će da prođe kroz Srbiju? Nemamo. Možemo da pričamo samo o ovom aranžmanu. Prvo je pitanje da li ga hoćemo ili ga nećemo. Da li će Rusija da štiti svoje interese? Naravno da hoće. Da li u ovome ima političkog aranžmana sa Rusijom. Da, ima i nije motivisan samo KiM. Probaću samo neke stvari da uvedem u priču.
Prvo, samo da kažem nekoliko stvari koje možda ne znate. Pripremam se za neke funkcije, što mi je drago, pa da vam kažem.
Znači, šta je suština? Nije tačno da je Banatski dvor najveći po kapacitetu za smeštaj gasa.
Recimo, postoji ležište u Mokrinu koje je pod pritiskom, tu su 40 godina bile najveće eksploatacije gasa u bivšoj Jugoslaviji, recimo, koje sada može da skladišti i pet puta veće količine nego Banatski dvor.
Kad je u pitanju nacionalni suverenitet, zar ne mislite da ovoliko dugovanje zapadnim, ne zemljama, nego fondovima i firmama, nije takođe ugrožavanje nacionalnog suvereniteta? Ja sam za konkurenciju kapitala. Sa ovim aranžmanom dolazi i ruski kapital i nadam se da ćemo ovde, uz gasni aranžman, gledati i neki Krup, i Dojče benk, i Siti benk i dve ruske banke, i neće više biti oligopola sitnog austrijskog kapitala, čiji lobisti ovde postoje, nego će biti relaksirani.
Da li je problem OMV-u, INI i recimo MOL-u što će ovde Rusi da dignu proizvodnju sa 4 miliona tona na 12 miliona tona i što će Srbija imati proizvođača? Da, jeste, jer će ih daviti. Za koga je to štetno? Za srpske posrednike, jer Rusi ne dozvoljavaju posrednike u poslu. Za koga je korisno? Za državu Srbiju. Da, neće više biti onih koji su uzimali 5%, jer nema kome da ide.
Dalje, da li će biti uz ovaj gasni aranžman mogućnost koju je pomenuo uvaženi profesor Škundrić, da Srbija postane izvoznik energenata? Da. Da li ćemo tako, recimo, smanjiti deficit? Da. Znači, nije samo politički pristup. Ako budemo izvozili struju, smanjićemo trgovinski deficit.
Ako smanjimo poreze ruskim firmama, zadržaćemo aranžman sa Rusijom i ako to bude 20% manje, kao što je govorio Velimir Ilić, možda će i naša privreda, koja nije osposobljena da konkuriše ni na ruskom tržištu, jer tamo sada konkurišu svi, možda ćemo sa tih 20% biti u konkurenciji da i naše poljoprivredne proizvode, koje smo doduše izložili jednoj konkurenciji koji oni ne mogu da izdrže, možda ipak prodamo u Moskvi, a cela Srbija ne može da proizvede hrane onoliko koliko Moskvi treba.
Da se razumemo, nisam nikakav rusofil, ali se bojim da ovde priče idu u pogrešnom smeru. Prepucavanja predstavnika opozicije, evo sad se uključujemo i mi iz vlasti. Znači, ovde moramo da budemo jasni pred građanima Srbije. Šta mi radimo? Između čega biramo.
Ovde pričamo o nekih bednih 1000 evra. Taman i da može da bude 1000 evra, a ne može, nikako ni sa četiri milijarde za NIS ne može, ni za dve milijarde za Telekom ne može. Šta je suština? Šta je najbolji socijalni program? Pa, posao. A kako će doći posao? Pa, neselektivnim prilivom investicija.
Mi u Inđiji, to zna prof. Škundrić, ne možemo da napravimo treću trafo stanicu jer se dve finansiraju iz sredstava Evropske razvojne banke, tzv. 110. Ne možemo da prikačimo dve fabrike jer nemamo struje. A dali smo ljudima dozvolu, dve svetske kompanije, da grade.
Mi da uključimo nekoliko značajnijih kapaciteta, morali bi da ukidamo struju stanovništvu. Je l' nam trebaju te dve elektrane, jedna u Novom Sadu, jedna u Nišu gasna?
Ako nam ovi izgrade onaj politički koridor 4 i pri tom nema da plaća putarinu i carine, ko što ovo što ide kroz Srbiju, ko će ići tim Koridorom 10? Neće se ni nama isplatiti da ga tako završavamo.