Poštovane kolege, ovo je rasprava o praktično najvažnijem dokumentu koji ova država donosi o budžetu i sigurno je od interesa za sve građane. Ova početna rasprava je u načelu.

Mislim da je najvažniji podatak koji ovaj budžet iskazuje da izlazimo iz perioda fiskalne konsolidacije. Dok se nalazite u periodu fiskalne konsolidacije ne možete računati na ozbiljne stope raste. To svi znamo. Ovaj budžet će biti uvod, 2018. godina, ono što se u ekonomskoj teoriji zove teorija rasta.

Ne želeći da ulazim u rasprave šta je bilo i kako je bilo, od 2012. godine ne vidim eksperimente tipa da smo za 2-3 meseca ostavili 400 hiljada ljudi bez posla, ne vidim da smo izmenom jednog Zakona o građevinarstvu uništili 23% BDP. To su bile neke vlade u kojima smo i mi učestvovali, da se razumemo. Ne vidim tu vrstu eksperimenata. Trebalo je popraviti sve ono što je urađeno u pljačkaškoj privatizaciji, čije su posledice po ekonomiju ove zemlje bile daleko teže od NATO bombardovanja. Dakle, treba dići ponovo srpsku ekonomiju.

(Radoslav Milojičić: Dajte, molim vas.)

Recite.

Ne čujem kolegu. Verovatno ima nešto da kaže.
Dakle, ovaj budžet je posle dugo vremena…
(Zoran Živković: Ovo može?)
Gospodine Živkoviću, ja sam vas vrlo pažljivo slušao.
(Zoran Živković: Imali ste šta da čujete.)
Imate pravo. Takvo elementarno neznanje nisam skoro čuo. Neki mali broj glasova vam je dao taj mikrofon i vi ste narodni poslanik i možete da pričate šta god, ali morate biti pristojni, morate čuti, ako ništa drugo, i drugo mišljenje.
Šta je karakteristika ovog budžeta? I prošle godine, i ove godine, i uopšte u periodu fiskalne stabilizacije? Najzad smo počeli da trošimo onoliko koliko zarađujemo. Dugo vremena mana našeg društva je bila što smo trošili na ovaj ili na onaj način, u ovim ili onim političkim nametanjima više nego što smo trošili.
Koliki nam je guber? Koliko piše u ovom budžetu? Tako je urađeno i prošle godine. Voleo bih da smo imali veće stope rasta. Ja bih voleo da naš društveni proizvod nije na nivou 36, 37, 38 milijardi, koliko neko govori, i to je u stvari naš problem – relativno mali društveni proizvod po glavi stanovnika, relativno mala per kapita. Na tome moramo da radimo.
Sistemske mere koje se mogu preduzeti od iduće godine, a to vidimo po tome što je uloženo dodatnih 100 miliona evra u kapitalna ulaganja, vratiću se kasnije na to, govore da država koja je kod nas ipak na unutrašnjem planu, mimo stranih investicija, najveći investitor, govore da ovaj budžet u datim okolnostima u kojima se nalazi srpska privreda odlično planira.
Neću polemisati sa 0,5% deficita. Siguran sam da mi u suštini nećemo imati deficit. Siguran sam da ćemo imati suficit, ali morate planirati konzervativno ako hoćete da imate stabilan dinar i ako hoćete da imate ove kamatne stope, pa i ako hoćete da imate dobre ocene ovih koje ja lično mrzim, a zovu se MMF i Svetska banka, ali su vam važni zbog toga da biste imali određene kreditne rejtinge.
Mogu da vam kažem da je „Srbijagas“, koji ima veliku količinu duga u svom portfoliju, ove godine reprogramirao, recimo, dolarske kredite sa kamatnim stopama od 0,9%. Kapital je relativno jeftin.
Čak bih imao drugu strategiju. Ja bih se čak zaduživao, pod uslovom da mi možemo u ovom politički nestabilnom regionu, jer nema više investicija za jednu malu državu, postoje samo investicije koje su regionalnog karaktera, ili se uklapate u neke velike sisteme koji dođu da investiraju kod nas. Ovo govorim zbog toga što se paušalno ocenjuju strane investicije koje dolaze kod nas.
Nema drugih investicija. Ili radite regionalne investicije, a mi sa Hrvatima ne možemo da se dogovorimo ništa, neću da pričam o Crnoj Gori, imamo srpsko jedinstvo sa Republikom Srpskom, nadam se da će to biti i sa Crnom Gorom, ali, to su političke stvari, da biste pravili ozbiljne privredne sisteme, velike privredne sisteme, ili morate da imate značajne resurse, koji su kod nas kao RTB Bor, ili još bolje, EPS, koji je najbolje srpsko preduzeće, pa kad govorite o dizanju BDP-a mnogo je važno koliko će EPS investirati, od remonta do novih postrojenja, ili do novih kapitalnih investicija koje će proizvoditi nove količine struje.
To su prave stvari o kojima mi treba da razgovaramo.
Kad gledate infrastrukturu, ako pogledate razdeo koji ima Ministarstvo za izgradnju infrastrukture, mislim na puteve, videćete da mi kontinuirano i postojano radimo na završetku Koridora 10, na Koridoru 11, na nekim drugim manjim koridorima. Kolega je pričao šta to znači, za Suboticu se ne vraćamo, na pojedinačne cifre, ovde ne pričamo o tome, onoliko koliko imamo, a to je nekih, čini mi se, 500 miliona, gospodine ministre. Mi dajemo iz budžeta za to.
Zašto to spominjem? Kaže neko – pustite vi to što je smanjeno nešto sa 70% duga na 55% BDP, to nije važno, ostalo je isto 24 milijarde. Jeste, ali smo sprečili podizanje duga, a izvršili smo sve ove investicije.
S druge strane, oni koji poznaju ekonomiju, koliko je porastao, recimo, PDV, koji pokazuje rast ekonomije? On je u bruto iznosu značajno porastao. I onda se nalaze kritičari i kažu – ali, smanjilo se zbog onog dela koji se vraća, neto se smanjio. Pa, nije bitno, gleda se samo bruto. To pokazuje u stvari šta se dešava u ekonomiji.
Često napadamo Miladina Kovačevića i Zavod za statistiku, te se menjaju metode, te ne znam ni ja šta. Ja bih to komentarisao ovako. Gospodo, ja svaki dan provedem između 300 i 400 km u automobilu. Idem po celoj Srbiji. Većina vas vozi. Uzmite broj kamiona pre dve, tri, četiri godine, evo, dok je ova vlast ili ova koalicija, i danas. Mnogo je veća gužva u kamionima. A nisam siguran da se kamioni voze prazni.
Dalje, kad je poljoprivreda u pitanju, pozdravljam rast od dodatnih sedam milijardi, jedino bih zamolio, pošto znamo da postoje neka neisplaćena potraživanja iz prošle godine, a za to vidim da je taj razred povećan, da se isplate potraživanja poljoprivrednika iz prošle godine, nije to tako mnogo, i da se zadrži barem ovaj nivo ulaganja u poljoprivredu. Zašto? Jer je u ovih 4,5% ove godine, oko 0,9% će biti poljoprivreda. Jedna od retkih grana gde Srbija ima čist prihod, naše pare, iz naše zemlje, bez nekih preteranih velikih ulaganja, sa vrlo trpeljivim seljakom. To je to. Ja ne bih da raspravljam o vlasničkim strukturama, nego o prinosu. Možda treba razmisliti o razvoju zalivnih sistema. Ovde ih trenutno ne vidim. Ali, to hoću da kažem.
Kad su u pitanju kapitalna ulaganja, ovde smo govorili o ulaganjima u vojsku. Ja ih pozdravljam i mislim da su mala. Jer, mi treba nekom da objašnjavamo u kakvom okruženju se nalazi Srbija? Uzmite strategiju odbrane. Mi ne predviđamo invaziju, mi ne predviđamo da ćemo nekog da bombardujemo. Mi planiramo da se odbranimo od terorizma. Mi planiramo da se odbranimo od onoga što može da se desi u regionu, ne da sa nekim ratujemo. A 20-30 godina nismo ulagali u vojsku. Pa, mora da se uloži.
Što se tiče plata, pozdravljam porast plata i u policiji i u vojsci. Hajde da o tome razgovaramo. Ja razumem da je naša ekonomija relativno plitka i mala. O čemu govorim? Ako bi previše ulagali u proizvodnju, mi bi, nažalost, zbog strukture naše privrede, uglavnom kupovali uvozne proizvode. Mi ne želimo da ulažemo u onaj deo standarda, niti imamo pravo na to, koji bi dovodio do toga da previše kupujemo uvoznu robu, što se, nažalost, često dešava. Moramo mi da prestruktuiramo našu privredu. Nije lepo da kupujemo tuđe mleko i tuđe sokove, a možemo da proizvodimo u Srbiji. Postoje i drugi primeri o kojima možemo da razgovaramo.
Ovo je odmereno sa dve mere. Jedna je povećanje plata u javnom sektoru, koje neće ugroziti budžet, niti cifre u njemu, što se već sad vidi, jer je rezerva koju ne možete odmah da vidite ali, ako pažljivo čitate budžet videćete da to neće ugroziti budžet.
S druge strane, podignuta je cena rada. Pa valjda će onda i realni sektor, i privatni sektor, ići na podizanje plata? Šta se dešava u javnom sektoru? U javnom sektoru, jer se ovde govori i o produženju zabrane zapošljavanja, u javnom sektoru odlaze oni koje ne možemo da platimo, a godinama smo ulagali u njih. Ne možemo da ih zadržimo. Ostaje prosek. U privatnom sektoru oni plate one koji valjaju, odnosno koji im trebaju, a ove druge na neki način, zahvaljujući tim relativnom niskim stopama, relativno niskoj minimalnoj zaradi, zadržavaju na tom nivou. I to je jedno od pitanja, ako ja smem da sugerišem Vladi Republike Srbije, koje moramo dinamično da posmatramo.
Kad je u pitanju privredni ambijent, pa, koliko ja znam, PDV u Hrvatskoj je veći nego u Srbiji, u Mađarskoj je veći nego u Srbiji.
(Radoslav Milojičić: Kolike su plate?)
Molim? Recite. Kolike su prosečne plate tamo? Pa, da nas nisu bombardovali iz Mađarske, i kod nas bi bilo više.
Znači, mi moramo da govorimo o realnosti. Stići ćemo mi. Nije srpska ekonomija manja od hrvatske ekonomije. Mi sa tim treba da se poredimo, a imaju i more? Govorim o ukupnom obimu. Mogu oni imati nešto veće plate, a kolika im je kupovna moć? Koliko košta struja? Možemo redom da idemo. Koliko koštaju komunalije? Znate, standard života se ne meri tako kako bi to ispalite pa ljudi ne razumeju o čemu pričate. Pivo je skuplje nego kod nas, verujte mi. To bar znam.
Dakle, šta je suština kod ovih zarada? Moramo da pomognemo opštom atmosferom i realnom sektoru. Ovde se povela polemika – koliko treba polemisati o nekim stvarima i ako se ne varam ovde je predloženo da se stopa zarada sa 63% smanji na 62%. Kaže – smešno. To je istorijska stvar. Prvi put za 40 godina razmatramo smanjenje stope doprinosa na zarade sa 63% na 62%. Ako se ne varam, gospodine ministre, to je 12 milijardi. Ako preračunamo na dinare, to je 100 miliona evra. Da počnemo sa 100 miliona evra.
Nije ovde baš najjasnije zapisano, ali želim da podržim, predviđeno je mogućih 200 miliona evra u ekologiju. To je 63 prečistača. To pozdravljamo. To su pare koje će biti utrošene u unutrašnjem BDP Srbije za povećanje.
Predviđeno je potencijalno još dodatnih 200 miliona evra za kupovinu opreme u zdravstvu. Zar to nije ono što tražimo? Nemamo milijarde, ali imamo 200 miliona. Da li je tačno da je urađena dobra obnova Kliničkog centra u Nišu? Ja kao lokalpatriota se zalažem da Novi Sad dobije više, a još manje imam protiv da se obnovi i Klinički centar u Beogradu. Zašto? Jer jedna takva ustanova ide po standardu na dva miliona stanovnika, taman te tri bi trebale da omoguće podizanje stepena zdravstvene usluge. Vidim da su neke pare planirane i za opšte bolnice, koje bi takođe trebale da budu nešto što bi trebalo da približi zdravstvenu politiku građanima.
Oko još nekih stvari ovde možemo da polemišemo. Hteo bih samo da kažem što se tiče projekta gasne infrastrukture, koja će biti izgrađena ovde na teritoriji Srbije od Bugarske do mađarske granice, da ne mešamo neke stvari. Dakle, Srbija može da razmatra tri pravca i ona su prisutna u strategiji. Jedan je interkonekcija Niš-Dimitrovgrad-Sofija koja se radi i ona je trenutno grant Evropske komisije. Zašto grant? Zato što taj evropsko-američki pravac snabdevanja gasom Srbije trenutno ne raspolaže određenim količinama gasa, nije komercijalan, ali će Republika Srbija uraditi svoju obavezu i svih 80,5 miliona, nešto uz grant, nešto što ćemo mi platiti, uradiće taj gasni pravac da bismo imali druge oblike snabdevanja gasom.
Što se tiče komercijalnog projekta, koji nije nikakav jedinstveni projekat, i ministar Antić je dobro rekao, ne treba da povezujemo te stvari, taj projekat se radi po potpuno evropskim pravilima, radi se kao deo infrastrukture koji će biti rađen kao deo povećanja transportnih kapaciteta Republike Srbije kad su u pitanju gasovodi, dakle, naš projekat, srpski projekat, da, radiće ga rusko-srpska firma, ali uobičajeno je, i to možete da pogledate, to su javni podaci na sajtu Agencije za energetiku, predviđa se trošak od milijardu i 80 miliona evra za taj projekata. Tačno je da treba da bude gotov 15. decembra iduće godine, ali uobičajeno je, kad se rade tako velike infrastrukture, 30% je ulog akcionara, 70% je finansiranje tzv. projektno finansiranje.
Da li ćemo se mi baviti nekim brigdž lanom, pošto moramo za osam meseci to sve da završimo ili bilo čime drugim, važno je da Srbija u tom projektu, zajedno za Bugarskom, da dobro idu stvari, zajedno sa Turskom koja gradi kopneni deo u Botošu, kao što smo se dogovorili, i izgradi gasnu infrastrukturu, jer ovo je prvi put da će Srbija doći u poziciju da bude tranzitna zemlja, a ne zemlja u kojoj završava neka cevi i kraj i pomozi Bože.
U perspektivi, pošto i Rumuni vrši istraživanje, dovoljni su sami sebi, planiramo interkonekciju sa Rumunijom. Povećaćemo je, a za to nisu potrebne državne pare, kapacitet Banatskog Dvora na 750 miliona metara kubnih, odnosno u drugoj fazi na milijardu metara kubnih, a to je 50% godišnje proizvodnje potrošnje Republike Srbije. Ako bude prošao taj veliki gasovod, gradićemo još jedno skladište od milijardu kubnih metara u Itebeju, to je dve milijarde, to je trenutno godišnja potrošnja gasa iz uvoza Republike Srbije.
Prema tome, ove godine, ako ste gledali podatke koji su zvanično objavljeni, javni sektor je bolje radio i odbacuje značajan profit. Nije to još do kraja dobro, polako ulazimo da se izlazi iz tih socijalnih efekata socijalne politike, koja je još uvek prisutna u „Srbijagasu“. Moraćemo da vidimo da EPS poveća investicije i nažalost u perspektivi se mora razmatrati jedna druga cena električne energije da bi EPS postao ono što treba da bude, samoodrživi sistem koji odbacuje veliku količinu društvenog proizvoda. Nadam sa da će i naftna industrija Srbije u sve investicije, koje sada ima, a nisu male i u centralu i duboku preradu, postati regionalna naftna kompanija što je bio njen cilj i time bi u stvari bili ispunjeni ciljevi koji su bili potpisani u okviru međudržavnog sporazuma.
Neću sada trošiti više vremena, možemo da obrazlažemo i nekoliko drugih stvari. Mislim da je najvažnija stvar, koju smo mi sada uradili, da smo najzad počeli u budžetu da trošimo onoliko koliko u državi proizvodimo i da stvaramo sistemske uslove, uključujući i poreske olakšice, da imamo više ulaganja.
Izvinjavam se, jedan parametar sam preskočio da komentarišem.
Ako je nama deficit u razmeni sa inostranstvom pokrilo ulaganje stranih investicija, a razumeo sam da jeste, da je čak bilo nešto 200 miliona evra, stranih investicija je bilo više, nego što je bilo deficita, to je fantastičan podatak. To znači da mala i srednja privreda, koju možda nismo odmah prepoznali, radi svoj posao. Ovde je velika polemika oko koliko građana odlazi, iz Rumunije odlazi veliki broj građana, nažalost, odlazi iz Srbije, odlazi iz Hrvatske, ali želim da spomenem jedan podatak, mi treba da uradimo sve da sačuvamo svaku pametnu glavu u Srbiji.
Mislim da će ove godine, što zvanično, što nezvanično, IT sektor u Srbiji, koji se razvija, a pozdravljam izgradnju Tehnološkog parka u Novom Sadu, prebaciti milijardu evra. To košta neku električnu energiju, a u stvari prodajemo svoje znanje. Ta grana, ja bih je nazvao industrije, će sigurno da raste. I, ono u čemu treba u narednom periodu da posvetimo posebnu pažnju, to sam samo usput spomenuo, i mislim da država treba da ima odgovarajuće planove za razvoj te, hajde da nazovemo sekundarna ili tercijalna prerada poljoprivrednih proizvoda.
Koliko sam razumeo, mi sad uz dobru cenu imamo ogromne viškove žita i kukuruza u Srbiji. Kukuruz ćemo da izvezemo, cene su odlične, ali onda treba pomoći i tim seljacima da kroz industriju koja je u Srbiji organizovana ne prodajemo više žito, nego da prodajemo bonžitu.
Mislim da velike rezerve za stvaranje dodatne vrednosti dodatne vrednosti u stvari leže u preradi onoga što naša poljoprivreda proizvode. U tom smislu, mislim da u narednoj godini ovaj budžet ćemo doneti, i u 2021. godini, treba u značajnoj meri, ako se stvore uslovi, povećati dotacije ili donacije, kako god hoćete, poljoprivrednim proizvođačima. Hvala, izvinjavam se.

Ja bih, samo da gospodin Đurišić…

Dobro, kolega Đurišiću, pošto ste tražili neka objašnjenja, zaboleće vas ruka od tog Poslovnika.

Kao što ste videli, sve vlade od 2008. godine su se zaduživale po osnovu tekuće likvidnosti „Srbijagasa“. Ako vas baš interesuju kamatne stope, ove su povoljnije i jeste ovo transparentnije zapisano. Ranije smo prikazivali samo ugovore.

Ja samo želim da vam kažem da je socijalna politika, koja je vođena kroz „Srbijagas“ kao skriveni fiskalni deficit Vlade Republike Srbije, počela 2008. godine.

Kada bismo danas gledali bilanse „Srbijagasa“, bez ovih zaduženja banaka, nama privreda, građani, toplane i ostali duguju milijardu i 300 miliona evra. Realno gledano, od preduzeća u restrukturiranju, a to su ta radna mesta za koja se često borimo, zavisno od toga da li smo vlast ili opozicija, objektivno neće biti sve naplativa potraživanja i zato postoji plan, i ja ću nekoliko reči da kažem o tome, da se izvrši finansijsko restrukturiranje „Srbijagasa“ i da se „Srbijagas“, u skladu sa novim Zakonom o energetici, isto tako restrukturira, odnosno upodobi, podeli po energetskim delatnostima.

Ja sam pogledao ovaj zakon i razumem nestrpljenje kolega. U stvari, ovo briše se, ne treba da se uzme zaduženje za „Srbijagas“ nikako, ali, izvinite, mi i nemamo sa čim da platimo ruski gas, a preuzeli smo obavezu ove godine 100 miliona zato što nam toplane u ovom momentu duguju 150 miliona evra i zato što će taj dug do kraja grejne sezone rasti.

Ukoliko biste gledali garancije koje „Srbijagas“ može da uzme od škola, bolnica, preduzeća u restrukturiranju, ne mogu da daju nikakve garancije. Ili, ako hoćete od socijalnih ustanova, krenite redom, državnih ustanova, su obične menice, kao i toplane što nam daju.

Vi znate da izdavanje menice bez pokrića je krivično delo. Odmah možemo da uhapsimo preko hiljadu direktora škola, bolnica i svega ostalog zato što su se deca grejala, zato što su se gradovi grejali, zato što se vodila neka socijalna politika koja je preskupa.

Ova Vlada je jednostavno napravila jedan plan u saradnji sa „Srbijagasom“ i ja sada želim da ga izložim gde sa ovom preskupom socijalnom politikom mora da se prestane. Reći ću vam situaciju sa „Petrohemijom“. To nije nikakva tajna. Duguje 250 miliona „Srbijagasu“, duguje 250 miliona NIS-u. Plate su dva miliona evra na mesečnom nivou.

Bolje bi bilo da smo umesto vođenja skupe socijalne politike, koja je počela 2008. godine, te pare potrošili da razvijamo ta ista industrijska postrojenja. Gospodo iz DS, bili smo zajedno u Vladi, nismo donosili takve odluke. Bilo je jednostavnije pustiti da nešto izlazi kroz prozor ili kroz dimnjak nego se opredeliti za korporativne garancije recimo zajedno sa NIS, pa bismo sa tih 500 miliona duga prema „Srbijagasu“ i prema NIS-u i 300 miliona prema državi, tamo gde je „Petrohemija“ napravili Katar, odnosno napravili bi preduzeće koje bi bilo profitabilno. Jednostavno, nismo tako radili. Opredeljivali smo se da čuvamo ta radna mesta. Preskupo. Da su ti radnici dve godine otišli na godišnji odmor, a da smo napravili fabriku polipropilena ili polietilena, koja nam treba da napravimo sada uspešan ciklus, ti radnici bi koštali 50 miliona, a mi smo potrošili 250 samo iz „Srbijagasa“ i 250 miliona iz NIS-a. Znači, ne može dalje tako.

Ako hoćemo da sutra bude snabdeven Banatski dvor, vama da biste ga napunili, doduše, imam dobre vesti, gospodine ministre, u narednom kvartalu će gas biti 340 dolara, u onom sledećem 275. Prema tome, ima i dobrih vesti i u toj sferi. Sa rusima su svi aranžmani potvrđeni u smislu fleksibilnosti isporuka. Ja moram da vam kažem da su nam otpisali, zahvaljujući razgovorima premijera i predsednika, 60 miliona evra kamata po osnovu ne preuzetog gasa i po osnovu finansijskog zaduženja, dakle, klasičnih kamata.

Šta mi sada želimo? Mi želimo da od 1. januara nema više novih zaduženja za „Srbijagas“. Šta to znači? To znači da gas mora da bude plaćen, a to neće ići tako lako. Jedno vreme će nam trebati jedan finansijski amortizer uz količine gasa koje imamo u Banatskom dvoru jer neće moći sve, na primer, toplane da plate gas jer mi isporučujemo njima gas četiri meseca, a oni kod potrošača naplaćuju celu godinu. Dakle, moraćemo nekako da napravimo takvu finansijsku likvidnost „Srbijagasa“ koja će omogućiti da mi to sve izdržimo dok ne uhvatimo korak sa toplanama i dok se ne završi priča oko restrukturiranja javnih preduzeća u restrukturiranju.

Šta je dalje važno da se kaže oko ovoga? Pitali ste ovde za dolare zašto smo se zaduživali. Ne verujem da će FED podizati kamatne stope više nego što će to raditi Evropska centralna banka, naprotiv, ali oko toga možemo da pričamo koliko god hoćete.

Šta je još važno? Ono što želim da saopštim i vama kao poslanicima, nemoguće je i da „Srbijagas“ bude najnezaštićeniji poverilac na svetu. Prema tome, i mi ćemo uvesti bankarske garancije. S druge strane, mi moramo deo duga da vratimo. Oko 600 miliona evra je samo razlika u prethodne četiri godine za isporučeni gas u nerealnoj ceni. Dve stotine miliona evra je dato za kapital koji je pozajmljen po ovim kreditnim osnovama. To mora da se prekine. Prema tome, nisu ove pare uzete, kao što kolege hoće da kažu, bezrazložno ili da bi ih neko potrošio za nekakve plate ili bilo šta. Naprotiv, cena transporta gasa na srpskom sistemu i međunarodni deo mora da poraste na dva dinara da bi bila realna. Sa tih dva dinara ćemo, kako smo se i dogovorili, gospodine ministre, vraćati 60 miliona evra obaveze „Srbijagasa“ na godišnjem nivou.

Takođe, mrežarine na osnovu procenjene imovine treba da donesu prihod negde oko četiri milijarde, čime će se održati deo investicionih ciklusa i još ćemo poraditi na tome da uprosečimo cenu gasa sa ostalim distributerima.

Govorim o tome da će „Srbijagas“ kao kompanija najzad, koliko god to delovalo nepopularno, izaći iz dežurnog krivca i za budžet i za naslovne strane novina, i biti efikasno vođena kompanija koja će pomoći da se deficit u budžetu vodi u skladu sa onim što je dogovoreno sa MMF-om.

Prema tome, možemo mi, ja ću se javljati po amandmanima ako treba, nikakav problem nije, moramo da shvatimo jednu stvar, ukoliko želimo da restrukturiramo tu kompaniju, ukoliko želimo da zaštitimo naše tržište da ono ne bude ni špekulativno, ni nestabilno, u smislu snabdevanja gasa, nama je nužno ovih 200 miliona da bi pomogli i toplanama i školama i bolnicama, i preduzećima u restrukturiranju, dok ne nađu strateškog partnera. Recimo, ubrzo treba da počne da radi „Železara“. Ona troši trenutno oko četiri miliona gasa mesečno, ne može da ga plati. Moramo da izdržimo još toliko da ne bi sva ta preduzeća jednostavno propala.

Molim kolege, koliko god da je to interesantno u ovo vampirsko doba, ovde nema ništa drugo osim popisa banaka i kamata. Stvarno su, što kaže kolega Babić, pošteno popisane i date kamate i kamatne stope su prosečno manje.

Ako je cilj sama priča zašto je u dolarima, tako je bilo predviđeno. Ako sada gledate kako će se ponašati, znači, mi već sada znamo da će Evropska banka morati da emituje dodatne količine novca. Ne znamo kako će se kretati sam euribor, verovatno neće ići nešto mnogo gore, znači u smislu povećanja, ali ni FED neće štampati novac, jer im to ne treba.

Prema tome, nije nikakva velika greška, što smo se zadužili u dolarima. Zašto? Zato što mi taj gas inače plaćamo u dolarima, a većina naših kredita je indeksirana u evrima. Prema tome, ovde je stvar čista.

Još nešto da vam kažem, verovatno ćemo u narednom periodu, ukoliko nam to odobri Ministarstvo finansija, da bi stvari bile čiste prema „Srbijagasu“, jer su nama gubici po osnovu kursnih razlika negde oko 150 miliona evra, deo koji se odnosi na plaćanje gasa, treba razmisliti da počnemo i mi da fakturišemo u dolarima. Jer, te depresijacije dinara, dolara i evra, su za tri godine su napravili 150 miliona duga kada je u pitanju „Srbijagas“. Tako izgleda kratka slika.

Ukoliko želimo da ispunimo dogovor sa Vladom Republike Srbije ove mere koje sam sada naveo moraju se poštovati, a ovaj kredit treba da nam posluži kao finansijski amortizer da bismo iduću godinu do kraja godine zaista izašli na zelenu granu. Hvala na pažnji.

Svejedno, ili da koristim još onih sedam minuta što mi je ostalo? Ali, objašnjenje…

Samo želim da objasnim pitanje koje je postavio kolega. Znate šta, kada pregovarate sa bankama i kad prikažete preduzeće koje već duguje 600, 700, 800 miliona evra, bez obzira na državnu garanciju, to se smatra visokom izloženošću.

Moram da vam kažem da smo mi, da bismo došli do ovog kredita od 200 miliona, faktički morali da radimo iz dva puta, kako bih to rekao, jer na prvom konkursu neke banke su imale političke uslove, tipa da uvedemo sankcije Rusiji i slične stvari. Otuda smo razgovarali sa „Intezom“ dva puta, da se skinu ti uslovi tipa uvođenja sankcija Rusiji i slične stvari. Kolege iz Vlade koje su učestvovale u tim pregovorima znaju o čemu se radi.

Prema tome, s obzirom na to koliko je „Srbijagas“ u smislu duga, bez obzira na državnu garanciju, izložen prema bankama, ja tvrdim da su ovi krediti ispregovarani sa odličnim uslovima, možete ih zvati i transparentnim i u ovim uslovima teško da prema „Srbijagasu“ možemo ići sa boljim kamatnim stopama. Jednostavno je to tako. Pregovaralo se najbolje što se moglo. I ja se nadam da ovaj odgovor zadovoljava razliku i u kamatama, jer banke različito postupaju. Već su dosta izložene te iste banke koje su tu upisane sa kreditima, naročito „Inteza“, prema „Srbijagasu“.

Ponavljam, nismo oštećeni, jer mi inače plaćamo gas u dolari. Šta god da smo uradili suma novca bi bila ista, kao što vidite otvara se…

… prema Narodnoj banci.

Dakle, gospodine Đurišiću, sve to što čitate su krosborderi. Ceo bankarski sistem Srbije sada da izvrnete naopako ne biste mogli da nađete te pare kod jedne banke i da ih tako ispregovarate. To što imate, vi to čitate kao posrednik, to uopšte nije neuobičajen bankarski posao, niti smo ga dobili po značajno većoj kamatnoj stopi. Banke pozajmljuju bankama. Dakle, radi se tu o nekom ko se može tako postaviti, ali to jednostavno nije neuobičajen bankarski posao. Jednostavno, naše banke nemaju potencijal da u ovom momentu naročito ukoliko se radi o dolarima, da toliko nađete onoga što mi zovemo domaće banke, da izbace to na tržište. Prema tome, ne sumnjajte da se ovde radi o bilo čemu što je neuobičajeni bankarski posao koji je svetska praksa. Nismo to izmislili mi u Srbiji. hvala.

Moram da kažem da sam veoma iznenađen, ranije smo slušali druge diskusije na tu temu.

Imam jedno pitanje za kolegu, ako on na to želi da odgovori. Da li vi smatrate da mi treba da se smrznemo u toku ove godine, jer ako ne budemo platili gas, šta treba da uradimo. Isto što je Putin uradio, zavrnemo ventil. Da li hoćete da to uradimo u školama, bolnicama, preduzećima, socijalnim ustanovama, kome?

Dajte molim vas kad već, ja razumem opoziciono delovanje, ali hajde da vidimo o čemu pričamo. Vrlo jasno smo rekli, znači, imamo plan kako ćemo „Srbijagas“ finansijski da restrukturiramo, dao sam čak i detalje. Imamo deo kojim ćemo pomagati Vladi da smanjuje deficit, deo svojih obaveza vratiti. Znate šta je alternativa tome, da onih 600 miliona koje su potrošači povukli kao nerealnu cenu, to su pravila Agencije za energetiku prenesemo na kupca. Pa, koliko će onda biti taj gas dok se tih 600 miliona ne skupi i u kom periodu? Jel u periodu otplate bankarskih kredita?

Prema tome, ja vas molim, ja mislim da smo mi 45% zaduženja prošli za vreme prošle i pretprošle Vlade. Mislim da ćemo morati da idemo i do nekih 70% da bi se uspostavila finansijska ravnoteža troškova razduženja i svega. To smo javno saopštili. Ako je cilj cele ove priče, samo da izađemo sa opozicionim stavovima i da kažemo – mi smo zato da se briše i da se više ne zadužujemo, ja molim da se onda još jednom razmisli šta je alternativa. Alternativa je ili da se svi ti troškovi koji su ranije vođeni kao socijalna politika prenesu na kupca, a druga alternativa je da država kroz ovaj finansijski amortizer i omogućavanje jedno godinu dana „Srbijagasu“ daha, zaista dođemo da dođemo do toga da to bude profitabilna kompanija, onako kako to od nas Vlada Republike Srbije traži.

Prema tome, bez tog zaduženja, to nije moguće sprovesti. Alternativa ovome jeste da nemamo gasa i da ne možemo da napunimo Banatski Dvor.

Čisto da svi znate oko ovog razmišljanja, pa Banatski Dvor je bio napunjen do kraja. Svi ugovori sa ruskim partnerima su na vreme napravljeni. Kod nas je problem ovde što ovaj kredit treba da posluži, da presečemo dalju praksu vođenja socijalne politike kroz „Srbijagas“. Bez tih sredstava, bez obezbeđivanja realne tekuće likvidnosti, uključujući u to i punjenje Banatskog Dvora u toku leta, mi to ne  možemo da restrukturiramo „Srbijagas“ i da sve to odradimo ukoliko nemamo ova sredstva.

Prema tome, samo bih molio da ne zamenjujemo teze. Dakle, vrlo jasno se zadužujemo i na vreme smo razmišljali o mogućem ukrajinskom scenariju, jer smo napunili Banatski Dvor i napravili sa kolegama iz okruženja Mola i drugih mađarskih trgovaca, recimo, alternativu u slučaju da dođe do ukrajinskog scenarija. Podsećam vas na 2009. godinu kada je bio zabranjen gas. Koliko smo bili spremni da ga platimo.

Prema tome, energetska budućnost, odnosno bezbednost zemlje se plaća i mislim da se ovom preskupom socijalnom politikom u „Srbijagasu “, da prekinemo i ova sredstva su namenjena tome. Ako ćemo da pričamo o bruto bilansima onda možemo da se uključimo i u to koliko smo se kad zadužili nije problem. Ovde pričamo o tome zašto uzimamo konkretno ovih 200 miliona. Namena je vrlo jasna sa detaljnim planom usaglašeni i sa Vladom Republike Srbije. Hvala vam.

Samo da ne bude ovde nikakvog nesporazuma. Dogovor u Vladi Republike Srbije, sa kojim sam se ja lično složio, ne radi se ni o kakvom međusobnom nepoverenju i jeste da taj novac može biti korišćen isključivo za plaćanje gasa.

Dakle, mi moramo u decembru da povučemo prvih 100 miliona, a ostalo ćemo povlačiti u tranšama po dogovoru koji smo vrlo precizno potpisali u memorandumu koji je potpisan zajedno sa GASPROM-om.

Znači, pošto mi prvih 6 meseci ne moramo da povlačimo novac od banaka , ostatak moramo da držimo negde i nema zgodnijeg mesta od NBS, niti ima razloga za neko nepoverenje.

Dakle, ovo trošenje novca osim prvih 100 miliona, koje će biti uplaćene odmah, biće isplaćivane po memorandumu u smislu razduženja i kupovine gasa, koji je pre dve nedelje potpisan u Ministarstvu energetike, sa predstavnicima GASPROMA, a o detaljima je upoznato Ministarstvo finansija i mi smo se dogovorili da nijedan jedini cent od tog novca, ne može biti potrošen ni za šta drugo, ni za kakve investicije, kapekse, plate, kupovinu bilo čega, nego isključivo za obezbeđivanje gasa, odnosno za plaćanje gasa.

Prema tome, nema nikakvog nepoverenja i to je dogovor koji smo napravili i on je po meni veoma kvalitetan.

Vlada treba da zna kako će biti potrošeno tih 200 miliona, baš zbog visine zaduženosti, o kojoj govorimo.

Samo da dam dodatno obaveštenje. Zato sam se javio. Zašto je hitno? Danas je 25. Mi faktički imamo četvrtak i petak, posle toga će teško koja banka da radi.

Mi u naredna dva dana treba da povučemo 200 miliona dolara, jer su ovi ugovori važeći, faktički i mora da se završi posao u toku ove godine. Prema tome u naredna dva dana mi treba da završimo čitav ovaj posao. To je razlog zašto ovde zaista postoji realno opravdanje da stupa na snagu momentom objavljivanja, jel mi sa bankama moramo praktično u roku od 48 časova da taj novac povučemo, jer vam niko neće raditi 29. i 30. decembra i vršiti dolarske plasmane u Srbiji, to sam potpuno siguran. To je obrazloženje zašto ovde postoji zaista osnovana mogućnost i potreba da to stupi na snagu danom donošenja, odnosno danom objavljivanja.

Hvala poštovani predsedavajući. Pokušaću da se ne držim uobičajenog tempa u ovoj priči i nadam se da ovo neće biti vojvođanski dijalog. Vidim da se svi trude i predstavljaju, a mi Vojvođani volimo da budemo svoji, volimo da budemo kulturni, volimo da imamo poseban mentalitet, ali nažalost i drugi misle isto tako da to i njima pripada.
Nadam se da neću izazvati replike, ali ću početi sa mojom omiljenom poslovicom na mađarskom da bih polemisao pre svega, biću slobodan da kažem, sa mojim političkim prijateljima, gospodinom Pastorom kome se beskrajno zahvaljujem što nas je tamo u Vojvodini ujedinio kad nismo mogli mi Srbi, onda su nam pomogli Mađari. Zaista vam se iskreno zahvaljujem. (Poslanik izgovara poslovicu na mađarskom). Ta poslovica glasi: Biti ili ne biti pitanje je sad. Nismo mi na tom nivou priče sad.
Znate kako, jako dugo se vodi polemika u Srbiji, kada ste već pričali o oktroisanosti, o položaju Vojvodine. Bila je oktroisana i 1974. i kralj nas je pre toga oktroisao. Bila je oktroisana i 1990. u kojoj smo i mi učestvovali socijalisti. Bila je oktroisana i 2006. godine jer smo mi vodili neke od partija koje su i sada učestvovale s nama ovde, a učestvovaće i dalje. Borbu protiv ovog ustava gde smo zahvaljujući malim ucenama u pretprošlom sazivu republičke Skupštine u stvari dobili najviše ovlašćenja koje je Vojvodina ikada imala, izuzimajući toliko željenu 1974. godinu, a glasali smo protiv tog Ustava. Neću polemisati sa političkim opcijama, ali niko nam nije kriv što u sastavu kada je DS bila dominantna i u ovom parlamentu, a naročito u Vojvodini i falili su i socijalisti, u tome sam i ja učestvovao kao Vojvođanin, i Nenad Čanak kao Vojvođanin, nema Bojana Pajtića kao Vojvođanina, i vi gospodine Pastor, pa smo malo pritisli ovu skupštinsku većinu da nam da malo više. To je istina.
Nažalost oni koji su bili dominantni u pisanju prethodnog statuta su preterali u dve stvari, u tome kako je statut napisan i drugo kako su koristili one nadležnosti koje su Vojvodini pripale. Pričam o Fondu za razvoj, pričam o Fondu za zdravstvo, Fondu za kapitalna ulaganja, o svemu ostalom što smo mi sami upropastili. Dobro je što se ovde ponovo govori o tome, sad ćemo raditi drugačije.
Podsetiću vas da smo mi i 2002. godine imali dva koncepta. Koncept akademika Fire koji je čini mi se zastupala LSV, a to je Vojvodina republika i koncept koji je zagovarao jedan mekši pristup, koji su zagovarali DS i SPS. Sada ako hoćemo da koristimo te mentalne i kulturološke, a rekao bih pre svega ekonomske i regionalne prednosti Srbije, onda moramo da budemo pametniji i mudriji.
Koji je to razlog da mi ne verujemo Republici Srbiji? Mi kažemo da smo oktroisali ovaj ustav. Znate šta, ako pogledate šta su odredbe koje postoje u zakonima i važe za celu Republiku Srbiju, dakle i za Rašku oblast, a važe i za Vojvodinu, a to je upotreba jezika, pisma, prava manjina itd. Zašto mi ne verujemo Republici Srbiji da to mogu biti i prenete nadležnosti?
Ja sam potpuno siguran da će i posle novog Ustava Republike Srbije, a mora ga biti, Statut AP Vojvodine počinjati na osnovu Ustava Republike Srbije. Ovde greše oni koji koriste rečenicu – Vojvodina je sastavi deo Republike Srbije.
Piše vam i u predlogu, Vojvodina je neotuđivi deo Republike Srbije. Dajte da ta pitanja skinemo sa dnevnog reda. Autonomija nije decentralizacija. Decentralizacija je ono što ćemo dati opštinama. Ako govorimo o decentralizaciji u Srbiji, treba govoriti isključivo o ekonomskoj decentralizaciji, jer će to omogućiti ravnomerni regionalni razvoj.
Pogledajte kada se desi nevolja, kao što se desilo u Srbiji, kako se ljudi ujedine, kako su spremni da nam pomognu i oni iz susednih zemalja, nama okružujući, sa kojima se možda svađamo, a šta nas stvarno svađa? Svađa nas politika. Svaki rat makar bio i politički, samo je nastavak politike drugim sredstvima.
Prema tome, u rešavanju onih prava, a to je da živimo pristojno, ja i dalje tvrdim da nema razlike između nezaposlenog Srbina i Mađara i gladnog Muslimana i gladnog hrišćanina, kako god hoćete. Ako to treba da rešimo, to treba da rešavamo jedinstveno na teritoriji cele Republike Srbije.
Šta nije bilo dobro u prethodnom statutu koji smo čekali jednu godinu, jedan mesec i 15 dana? Pre svega, politička nesloga. Nije bilo spremnosti, nije bilo političke volje da se dođe do ovoga do čega smo danas došli.
Dakle, kada se dobro analizira ovaj Predlog statuta na koji mi danas treba da damo saglasnost, tvrdim da mi i jednu nadležnost AP Vojvodine ne umanjujemo.
Da vam opišem svoj položaj, neće mi zameriti moje kolege iz poslaničke grupe, a moj kolega Miša Petronijević je upravo ušao, on je vodeći beogradski centralista, pa kaže, ne mogu da te slušam, neće valjda nas da zastupa autonomaš, naravno u najboljem smislu te reči.
Imamo mi vojvođanski Srbi, ali i vojvođanski Mađari i Rusini, i Slovaci i svi ostali mnogo tradicije u tom životu ili suživotu, jedni sa drugima, što znamo jako dobro da čuvamo.
Mnogo godina je srpska istorija, tradicija i kultura, čuvana u Vojvodini. Mi to jako dobro znamo da branimo.
Vi, gospodine Pastor, izvinite što vam se lično obraćam, jako dobro znate kako izgleda mađarski parlament. Mađarska je svojevremeno bila imperija, ala kada uđete u mađarski parlament, tamo su narodne nošnje i običaji svih naroda koji su ikada bili u sastavu Austrougarske ili Ugarske imperije. Čak i pogrešne stvari su opisane, koje istorijski nisu bile dobre po interes mađarskog naroda u tom parlamentu. I to vrlo slikovito.
Mi smo morali da nađemo kompromis oko toga da li ćemo koristiti ove novoevropske simbole sa ove tri zvezdice i ovom zastavom koju smo razvukli, malom srpskom, a nekim nacionalistima, o.k. Srem, Banat i Bačka, a gde vam je Baranja, nedaj bože da se vratimo na te priče i ne vidim razloga da koristimo tradicionalne simbole. Čega se mi tu stidimo?
Nadam se, kao što su ovde zajedno postavljeni ovi novi, jer je to plod političkih kompromisa, da će istovremeno na jednak način kada donesete odluku o upotrebi tih simbola biti korišćeni i tradicionalni i onda ćemo valjda svi biti zadovoljni.
Ako smo igde imali dobar primer kako se rešavaju međunacionalni odnosi, onda je to bilo u to vreme, ja ću biti slobodan da kažem, rizikovaću da me optuže kada je postojala Austrougarska imperija, ne mislim na one pritiske, nego na poštovanje civilizacijskih normi. Kada govorimo o izmenama Ustava, neće taj Ustav nama rešiti ekonomske probleme. Pisaćemo ga valjda na osnovu najboljih evropskih normi.
Još jednu stvar želim da kažem da je dobro i loše. Jako je dobro, ja sam razmišljao, da li da budem eksplicitno protiv ovog – etničke zajednice, ali neka bude i – nacionalne manjine, što je normalno za Evropu, neka budu – etničke zajednice, što je bila intencija ovde i neka imaju sva prava po Zakonu o etničkim zajednicama koja proističu i nikakav problem ja tu ne vidim.
Neko se potrudio da uvede prizvuk dvodomnosti vojvođanske Skupštine. Mislim da je dobro što toga u ovom Statutu više nema.
Ne vidim potrebu pošto je to isključiva nadležnost Republike i po Ustavu da dalje razgovaramo o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti. Ako bih pogledao biografije tih akademika, nikada se ne bih složio da sa njima formiram akademiju, a meni se čini da bi i SANU morala da bude malo više uključena u politički i naučni život, nego što je to danas slučaj, jer su to ljudi koji žive za nauku, koji imaju svoj personaliti, svoju reč.
Smatram da nam je SANU i njeno odeljenje u Novom Sadu, sasvim dovoljno.
Samo jedan primer da navedem. još jednu stvar politički da prokomentarišem, mi smo imali vlast kada je trebalo doneti Zakon o finansiranju, Zakon o imovini i Zakon o pokrajinskim službenicima.
Gospodine Čanak, ja ću vas veoma pažljivo slušati. Ja sam i prošli put glasao zajedno sa vama. Ja bih vam zaista dao „Oskara“.
Izvinjavam se, predsednice, što sam se neposredno obraćao kolegi poslaniku, morali ste da me opomenete.

Sam sam sebe opomenuo. Još jednu stvar želim da komentarišem, ako gledamo ozbiljno ustavnu materiju, zaista je Statut AP Vojvodine, podzakonski akt i on ne može da uređuje neke stvari koje su u ranijem Statutu bile prisvojene. Veoma mi je drago iako nemam tu informaciju, a morao bih da imam, i voleo bih da je podelimo sa svima, ukoliko postoji dogovor između SVM i SNS o tome da se pišu ova tri zakona, Zakon o finansiranju, Zakon o imovini, a možemo i o prenetim nadležnostima, možemo i o pokrajinskim službenicima, kako god hoćete.
To su samo neke od primedbi koje sam imao, jer ja sam shvatio da ne bi trebalo da pravimo polemiku.
Mislim da treba, a to je stvar pokrajinske Skupštine, da razmislimo i o promeni izbornog sistema, ali pošto nije tema samog Statuta, ja ću to samo reći, jer mislim da on treba da bude proporcionalan i naravno da uvažava sve manjine kao što je to slučaj i na republičkom nivou.
Druga stvar koja mi se veoma sviđa jeste što ne glumimo nikakav parlamentarni sistem.
Skupština Vojvodine koja će predstavljati nas, vojvođane, ma koje vere, kulture ili već kako raspoređeni bili, je glavni organ. Ona se o svemu pita.
Ja ću glasati, kao i moja poslanička grupa za ovo, ali smatram da je mnogo bolje bilo da je ostalo Izvršno veće AP, nije strašna tema, ali Vlada vlada, Pokrajinska vlada, ali Vlada vlada. Neki su skloni, naročito kada imaju većinu da to zloupotrebe.
Da smo imali ovakvu diskusiju kakvu ste vi, predsedniče, nametnuli i vodili u parlamentu, ne bi toliko dugo trajale ove rasprave koje mi danas imamo.
Ja sam namerno rekao da ponekad kod mene u poslaničkoj grupi, kada nešto pričamo o Vojvodini ili tražimo, ovi kažu – i ti si autonomaš. Nisam autonomaš, ja sam lokal patriota i učestvovao sam, na žalost, u većini ratova koje je Srbija neuspešno vodila, a sada ću da učestvujem u svim ovim mirovima koje ćemo da stvaramo.
Dakle, bilo bi još ponešto da se kaže. Ja sam ovo namerno istakao. Ne glumim ovde nikakvu vladu, i to je dobro. Ovde nema opoziva Vlade, nema ništa slično što ima u republičkom Ustavu, može da da ostavku i predsednik vlade vojvođanske, neće pasti Vlada, možemo da razrešimo nekog ministra, to ne znači ništa strašno.
Ali, pozdravljam što su ostale određene nadležnosti, ja mogu i da ih čitam, ali mislim da je to u ovom momentu možda pretenciozno, gde se govori šta ćemo mi sve uređivati. Šta mi se sviđa? Sviđa mi se što svaka od tih stavki na kraju kaže – na osnovu zakona. To znači da ćemo se najzad potruditi da autonomiju Vojvodine, ne samo u budućem Ustavu, nego u aktuelnoj zakonskoj praksi, koju se nadam zajednički sprovoditi, ova ogromna koaliciona većina koja postoji danas u Skupštini Republike Srbije i koja je uz vaše kompletno prisustvo, kao rukovodstva vojvođanskog parlamenta, pokazala da će imati drugačiji odnos prema tzv. vojvođanskom pitanju. Ja ne volim tu reč jer „vojvođansko pitanje“ kao takvo ne postoji. Ali, slažem se da neke stvari mi Vojvođani treba da uradimo.
Drago mi je što je ostalo mnogo nadležnosti. Neke će biti prenete. Nadam se da buduće izvršno veće ili buduća pokrajinska vlada će učiniti više od toga da danas imamo, zavisno koji kriterijum primenjujete, od 11 do 17 nerazvijenih opština u Vojvodini. Nadam se da će prosek plata u Vojvodini biti veći nego u Republici, što sada nije slučaj. Nadam se da će nezaposlenost biti manja nego u Republici, što sada nije slučaj.
Želim da kažem da će u svim političkim procesima koji znače civilizacijski, zakonski, ustavni, kakav god hoćete, a pre svega ekonomski i kulturni razvoj Vojvodine, postojati politička podrška Socijalističke partije Srbije. Ali, nikada neće postojati podrška koja podrazumeva da Vojvodina nije neotuđivi deo Republike Srbije.
Imao bih još mnogo toga da pričam, ali sam shvatio da postoji prećutna politička saglasnost, ako je 100 od 120 vojvođanskih poslanika glasalo za ovo, da nema potrebe da širimo diskusiju. Nisam želeo nikoga da isprovociram, više sam govorio iz nekog svog, lokalnog, vojvođanskog ugla, nego što sam imao ideju da se pravim preterano pametan. Ovo je sasvim dovoljan okvir da u okviru Republike Srbije, ako smo dobro organizovani u vojvođanskoj skupštini, možemo da zadovoljimo sve svoje interese i potrebe – i manjinske, i većinske i kakve god hoćete. Zahvaljujem vam.

Poštovane kolege, dosta toga je rečeno i ja ću gledati da se ne ponavljam. Ono što ću prvo da kažem jeste da će poslanička grupa SPS podržati još jedan korak Skupštine i još jedan korak Vlade Republike Srbije, nije bitno u kom sastavu, da se najveći posleratni energetski projekat u Srbiji, a to je "Južni tok", izgradi kako treba. Eventualno možda možemo da poredimo gradnju Đerdapa infrastrukturno sa ovim, ali mislim da će posledice "Južnog toka" biti veoma značajne i veoma velike. Dakle, SPS će to da podrži, ko i do sad što smo sve vreme podržavali.
Danas vidim mnogo više političkog konsenzusa po ovom pitanju, nego što je to bilo ranijih godina, i to me raduje. Čak i u sredstvima javnog informisanja, od ove nove Vlade, postoji mnogo manji komunikacijski šum u razumevanju šta je to "Južni tok" i šta su njegove posledice. Gledaću da se ne ponavljam, ali neke stvari moram da kažem i pričaću možda malo šire nego što ste vi očekivali.
Da, preduzeće je 51/49, ali kad smo mi pregovarali o "Južnom toku", za razliku od NIS postoje u Ugovoru o "Južnom toku" dve stranice, oni to zovu "razglašenija", što znači da ruski partner ne može ništa da uradi a da se o tome ne saglasi "Srbijagas", odnosno Vlada Republike Srbije. Jeste 51/49, jeste to nasleđeno i jeste da nije odgovornost ove Vlade, ali oni mogu da potroše 250 hiljada evra i tu staju. Za sve ostalo moraju da se saglase partneri u projektu.
Da li smo pregovarali dobro ili loše? Mogli smo bolje da prođemo i oko NIS i tu je i ministarka u pravu i Vlada je tu u pravu. NIS-na i naftna renta, kada gledate profit NIS, on uglavnom potiče od eksploatacije onoga iz zemlje, a ne iz tržišnih okolnosti i slično, ali to nije moja tema. Onda bi mogli da konstatujemo da je loše i što su gasna nalazišta umesto u "Srbijagasu" ostala u NIS. Ali, kada govorimo o "Južnom toku", "Južni tok" će Srbiju postaviti u poziciju zaista energetskog čvorišta. Znači, 40 milijardi metara kubnih će ići kroz Srbiju, gas za Hrvatsku iz "Južnog toka" će ići za Srbiju, gas za Republiku Srpsku će ići iz Srbije, za BiH Federaciju, uradićemo interkonekciju prema Bugarskoj i uradićemo interkonekciju prema Rumuniji.
Šta je još važno razumeti? Gas, osim toga što ima ekološku karakteristiku, to nije samo energent da ga spaljujemo u toplanama i da se grejemo, gas je bazna sirovina za mnogo toga u hemijskoj procesnoj industriji. Primer je "Metanolsko-sirćetni kombinat" i "Azotara Pančevo", a možda sutra još neka postrojenja.
Dalje, ono što je važno i gde mislim da će biti velika trka u regionu, jer Rusi znaju šta rade, ponudiće izgradnju gasnih centrala. Već je to radio Čermak u Hrvatskoj. Već je to nudila Republika Srpska. Već hoće Federacija BiH da radi jednu kod Tuzle, a mi u Srbiji, barem po nekom mom viđenju, trebalo bi da radimo barem četiri.
Dakle, ovo nije samo milijardu i 700 miliona evra za "Južni tok" i nije samo ventil u Srbiji, kao što priča neki srpski nacionalista, jer taj ventil mi nećemo kontrolisati, ovo je ogromna razvojna šansa. Dodajte tome "Koridor 10", "Koridor 11", dodajte tome "Koridor 7" – Dunav, i šta ćete dobiti? To je ključ ove priče. Tu je korist ove priče. Dobićete infrastrukturu uz povoljnu poresku politiku Vlade Republike Srbije, koja je već prisutna. Malo se ne slažem sa ovim davanjem para samo strancima, ali nema veze, neka bude i ta povoljnost. To će u stvari biti prilika da se Srbija reindustrijalizuje. Nema napred u Srbiji ukoliko Srbiju ne dovedemo do reindustrijalizacije.
Dakle, ovo što je rekla i ministarka Mihajlović - velika energetska sigurnost, imamo novi pravac, značajno pojeftinjenje transportnih troškova, bar tri puta će biti manje nego kroz Mađarsku, tako smo barem uzeli u bankabilnosti projekta, bezbednost u smislu da ne može Ukrajina da nas ucenjuje, činjenica da Srbija može da izgradi do pet milijardi metara kubnih podzemnih skladišta gasa, a vi znate da bi gasovod radio u tehničkom smislu. Sada ovde kada se pominje da li su početi radovi na "Južnom toku" – pa, Banatski Dvor je prvi objekat "Južnog toka" u Srbiji. Kasnije ću zbog javnosti nabrojati šta se sve radi.
Dakle, možemo da konkurišemo primatu mađarskih skladišta. To da li se oni svađaju između sebe, to nije toliko važno. Dakle, možemo da imamo i skladišta i gasne centrale i hemijsku-procesnu industriju i veliki priliv kapitala u tim investicijama u naredne tri-četiri godine. Ja tako gledam na projekat "Južni tok".
Možemo mi da dajemo još detalja koliko god hoćete, ali pred nama su i važna pitanja. To je kolega Markićević pokrenuo, a i ministarstvo na čelu sa profesorkom Zoranom Mihajlović se dobro bori. To je pitanje cene gasa. Sistemska stvar, a to je da se tržište barem po zakonu uredi, odnosno liberalizuje, je već urađena. Ali, mi nemamo pravu konkurenciju. Svi izvori gasa koji trenutno mogu da dođu do Srbije su u stvari ruski izvori. Teško da mi možemo da kupimo na spotu, pa da to tek tako dođe, možda neke manje količine da intervenišemo. Teško da možemo da svopujemo sa zapadnih berza u Mađarskoj, nemamo ni toliko para. Gas iz srednje Azije, kao što znate, za sada može da dođe samo ruskim transportnim sistemima.
Velika priča i komunikacijski šum u srpskim novinama je tzv. "Šel gas" ili "Slancovi gas", to je to što su sad Amerikanci izmislili tehnologiju i svi se nadaju da će sada Amerika da postavlja brodovima gas u Evropu i cene gasa će strašno da padnu, kao što su pričala gospoda iz LDP. Neće tako biti. Prvo, Srbija mora da posmatra šta se danas dešava u svetu. Dolar jeste vodeća valuta, ali nije jedina. Postoje i zemlje BRIKS-a, rastuće ekonomije – Brazil, Rusija, Indija, Kina. Rusija je diverzifikovala svoje prihode budžeta, ne samo na zapadnu Evropu, nego i gradi gasovode za Kinu i naftovode za Kinu. Smanjuje pritisak na svoj Sibir gde su resursi, što znači da Rusija više neće biti tako jednostavno zainteresovana da tek tako iz bratskih odnosa prodaje gas ovde. Da li će se Amerikanci ili oni koji dobiju tehnologiju da proizvode šel gas pojaviti kao eksporteri? Na kratak i na srednji rok sigurno neće.
S druge strane, ako posmatramo globalne tokove danas u ekonomiji, nisam siguran da će bogate zapadne zemlje tek tako, samo zbor tuče sa Rusijom, hteti da budu eksporteri jeftinog gasa jer i oni imaju potrebu da u globalnoj utakmici njihovi energenti budu jeftini, da bi njihova privreda bila konkurentna.
Ovo nisam ispričao zato što to ne znaju poslanici ili zato što ne razumeju ljudi koji se stručno bave time. U našoj javnosti je ogroman pritisak na svaki posao sa Rusijom. Ozbiljne lobi grupe radi protiv toga. Za Nabuko smo znali da neće biti. Nema ni južnog koridora, koji je takođe projekat EU. Ja sam Srbin, nisam Rus, ali biram racionalno. U perspektivi, treba očekivati, ne mislim uopšte da će tu biti bratskih odnosa, nego gledam gde ima kapitala. Treba ga tražiti u Rusiji, treba ga tražiti u Kini i treba ga tražiti u arapskim zemljama, odnosno u njihovim bankarskim sistemima. Mogu da vam kažem, biće kredita i sa zapada, ali će teško biti srpskoj privredi, ovakva kakva jeste, nekonkurentna, ako je uopšte imamo, da izađe tek tako na prezasićeno zapadno tržište. Ovo što mi danas pričamo niko danas nije spomenuo. To je specijalni trgovinski sporazum sa Rusijom. Niko ga ne ruši. Koliko je naša privreda u stanju da konkuriše na jednom vrlo probirljivom tržištu? To su pitanja na koja mi moramo da odgovorimo.
Dakle, vraćam se na temu samog "Južnog toka". Ovde je bilo pitanje da li ćemo isplatiti svakog čoveka kroz čiju parcelu se prođe. Ovde imam i mape. Ako neko hoće, mogu da ih učinim dostupnim, ona je sigurno i u Ministarstvu. Minimalno će biti, nema čak ni zgrada, ni salaša nema tamo. To je privremena eksproprijacija. Neće moći da bude građevinsko zemljište tu gde prođe gasovod, pošto to nigde nije slučaj. U Beogradu mora da radi na 16 bara, a ne na velikom pritisku, da bi mogao da bude u gradu. Ovo će biti gasovod sa 100 bara, sa satelitskim nadzorom, koji će imati pored sebe kontrolu najsavremeniju, ali jako malo će biti narušeno od onoga što bi bila nečija dedovina i imovina. Odgovorno vam kažem – imamo taj projekat ovde i ocenu rentabilnosti, sva sredstva će biti pronađena, na vreme uplaćena i niko neće ostati oštećen. Nigde gde smo do sada radili bilo šta na ovu temu, niko nije oštećen.
Zašto mora ovako? Ne vidim da smo, osim brzine, narušili bilo šta u postojećem zakonodavstvu ili u pravima vlasnika imovine. Mora da ide brzo. Daću vam primer. Kada je trebalo da prodamo srpsku fabriku stakla, dve godine smo rešavali imovinsko-pravne odnose. "Banatski dvor", kada smo dobili nalog da ga napravimo i napunimo, to smo uradili za osam meseci, a dve godine smo ga uknjižavali. Sada kada smo radili obilaznicu autoputa gore kod Novog Sada, E-75, opet je bila ista priča, gasovod-naftovod-produktovod, još nismo rešili ni arheologe, ni eksproprijaciju. Ne možete tako uraditi projekat, gde treba samo locirati u narednih godinu dana 350 hiljada tona cevi prečnika metar i po. Znate li vi koji je to logistički, u saobraćajnom smislu i u bezbednosnom smislu, izazov da se to locira, da se čuva, da neko ne zareže cev koja će da radi na tom pritisku, da se preveze, da on može tri cevi na kamion, da on može brodovima da dođe.
Trenutno su u toku, kada je u pitanju "Južni tok", tzv. završnica oko, hoću da odgovorim na pitanje za koje sam najviše ja odgovoran – kada će da počne "Južni tok"? Dao sam informaciju da će biti 20. oktobra, verovali su mi i u Ministarstvu i u Vladi i predsednik Republike, ali meni su rekli da počnemo 20. decembra. Mi zaista možemo da počnemo negde na kompresorskoj stanici. Mislim da će 28-og doći direktor Gasprom Aleksej Miler, ako to potvrde kabineti predsednika Republike i predsednika Vlade. Možda će to biti prilika da nešto simbolično počnemo. O ovoj godini pričamo. Ne brinite se vi, neće to biti iduće godine, ove godine, 28. će se sve to završiti.
Do kraja marta meseca mi ćemo raditi na tzv dugim tenderima i oni će biti raspisani. To su kompersorske stanice i cevi. Do juna meseca, a mi smo već snimili u Srbijagasu mogućnosti građevinske operative. Imamo džentlmenski sporazum koji mora biti podveden pod sve ono što podrazumevaju međunarodni standardi i da naše firme konkurišu, da sve što od usluga ili daj bože od opreme, ali od opreme nema mnogo šta, što mogu da urade srpske firme u okviru ovog projekta, urade srpske firme.
Od milijardu i 700 miliona, ovde sam sebi izračunao, pošto su mi neki slali i poruke, do 30%, to je 510 miliona keš uloga, toliko treba da damo mi i Gasprom, od prilike po pola, 51%- 49%. To znači da Srbijagas u naredne dve godine treba da da 250 miliona otprilike kao svoj ulog. Ostalih milijardu i 190 miliona, koliko ostaje, biće kredit za koji smo već dobili potvrdu ruskih banaka da će ih finansirati. Očekujemo i potvrde nekih zapadnih banaka. Dakle, finansirati u celosti. Projekti će se isplatiti za 25 godina. Početna cifra koju će ubirati Vlada Republike Srbije, po osnovu taksi, oko 120 miliona dolara, u punom kapacitetu oko 200, stopa povraćaja je 8%. Na 40 milijardi to je tri koma nešto milijarde kubnih metara gasa i preduzeće bi, recimo, to zajedničko trebalo da zaradi negde 500 miliona evra za narednih deset godina.
Napravio sam jedno malo poređenje, o kojem ćemo možda neki drugi put pričati. Mi smo na socijalnu politiku, koja je bila neselektivna, potrošili nekih 800 miliona dolara. Koliko smo pomogli privredi, koliko smo pomogli domaćinstvima, ne znam. Da li je to bilo selektivno ili neselektivno, to ćemo videti kada dođu ove socijalne karte, koliko smo neopravdano trošili na takve stvari. Mnogo nam je preduzeća, nažalost, otišlo u restrukturiranje, a i dalje da bi čuvali radna mesta moramo da im dajemo gas. Dakle, jedna socijalna politika koja na dugi rok nije održiva. Ako smo potrošili 800 miliona dolara za ovih prethodnih pet godina i ukoliko se budemo držali dogovora da nema dodatnog zaduživanja, Ministarstvo finansija, i ako uspemo da uspostavimo tržišne okolnosti, to će koštati otprilike toliko državu. To znači da ćemo za četiri godine sve ono što smo ispustili kroz dimnjak ili dali za održavanja nepostojećih radnih mesta ili loše privatizovanih firmi, isplatiti kroz projekat "Južni tok". Samo od taksi.
Možda to poređenje i nije nešto. Kada se bude radio "Južni tok", biće osam deonica. Smatra se da deonicu od 50 kilometara, dobro opremljeno preduzeće sa 650 radnika može da opremi, da uredi za šest meseci, pod uslovom da je dobra logistika. Znači, biće angažovano, zavisno od načina kako budemo radili, da li u jednoj godini ili u dve godine, najmanje dve hiljade ljudi, a možda i tri, četiri hiljade, kada se gleda posredno.
Na kraju, po projektu kako imamo, u "Južnom toku", kao firmi kao takvoj, radiće negde oko 500 ljudi. Samo hoću da kažem, videćemo šta će se isposlovati za vreme posete, taman još toliko vremena imam, da je trenutno urađeno predinvesticiono istraživanje, da je negde oko četiri hiljade ljudi kroz čije parcele treba da prođemo, već smo ih obišli, uplatili neki sitan novac da se prođe kroz njihovu parcelu, da se vidi da li su to voćke, voćnjaci, da vidimo koliko će to da košta u perspektivi. Dakle, preko četiri hiljade parcela je već urađeno, pa će tek uslediti eksproprijacija. Izrađen je generalni projekat, dobijeni su pozitivni zaključci srpske Državne revizorske komisije na studiju opravdanosti, generalni projekat. Gasprom i Srbijagas su zajednički utvrdili plan mera za obezbeđivanje uslova za donošenje konačne investicione odluke u 2012. godini za izgradnju gasovoda "Južni tok" na teritoriji Republike Srbije, što smo faktički uradili.
Potpisani su ugovori o izradi tehničke dokumentacije, izvođeni kompleksi inženjerskih istraživanja, raščišćavanje teritorije na mestu izvođenja inženjerskih istraživanja ekskluzivnih predmeta, pripremi prostornog plana područja posebne namene koji je takođe urađen i usvojen od strane Vlade Republike Srbije, rešavanje imovinsko-pravnih pitanja.
Hoću da vam kažem, da izuzimajući deminiranje sve ostale poslove obavljaju srpske firme. Izrađen je usaglašeni dokument o osnovama projektovanja i iskreno se nadam da će Konzorcijum GIPR ispred specijalne zgrade "Srbijagas" dobiti i projektovanje "Južnog toka", tako vodimo razgovore. Sproveden je javni uvid, znači donet je taj posebni plan koji nam treba, izrađen je i utvrđen plan ne za realizaciju projekta "Južni tok" na teritoriji Republike Srbije za period 2013. do 2016. godine, kada će sve biti gotovo.
Inače, želim da vam kažem da će jedino na teritoriji Srbije biti dve kompresorske stanice, odnosno na dva mesta će se skidati gas. Jedna će biti kod Paraćina, druga će biti na gori Grču-gospođinci. Trenutno se radi na tome da se razradi dodatni plan da to ide uz onaj autoput od Niša, dole prema KiM i eventualno da razmislimo da li ima potencijala da se ide i prema Makedoniji.
Sada da vam ne bih čitao dalje, samo sam želeo da vam kažem nešto. Ako vas neko pita da li se radi na projektu "Južni tok" u Srbiji? Da, radi se veoma ozbiljno uz punu podršku Vlade Republike Srbije, uz punu podršku Ministarstva obezbeđene su državne garancije, komunikacija sa ruskim partnerima je dobra.
Pitanje cene gasa će biti ozbiljno pitanje i pošto mi je ostalo još deset sekundi, samo želim da kažem, mislim da ćemo uskoro potpisati dogovor gde ćemo se sa "Jugorosgasom" vratiti na partnerske odnose 50 – 50 posto. Očekujem da će prilikom posete generalnog direktora "Gasproma" biti potpisani dugoročni ugovori. Želim da vam kažem da smo trenutno na arbitraži u Cirihu sa FGSZ, to je mađarski transporter koji je neopravdano naplaćivao visoke troškove.
Očekujem smanjenje troškova i kroz Mađarsku i nadam se da ćemo uz inicijative koje će na tom planu pregovora i bilateralnim drugačije pokrenuti Vlada Republike Srbije, imati rešena i ova pitanja koja su do sada kao takva vrlo često u javnosti bili meta i način na koji se napadao "Srbijagas", ponekad politika Vlade Republike Srbije, ali u suštini sve što je trebalo da se radi sa Rusima, sve je bilo sporno. Tržište je liberalizovano, svi koji imaju viškove gasa, dobro došli su u Srbiju.
Izvinjavam se, gospodine predsedniče, što sam uzeo dva minuta više. Hvala.