Odgovor je u stvari dala ministarka. Ja sam vojvođanski Srbin, isto takođe lokal-patriota, ali ne volim ove rasprave o Vojvodini ili Nišu, gde se razlikujemo.
Da se razumemo, gasne centrale tako velikog kapaciteta, ja ne znam odakle vama to niti da sam ja to rekao, jer nikada nisam video ni u jednom zvaničnom dokumentu Republike Srbije da je neko napravio takvu raspodelu gasnih centrala. Ako ćemo je praviti kogenerativnog tipa, ovako kako jeste jedini i ispravan pristup, za sada uslovi za preuzimanje toplotne energije imaju samo Beograd i Novi Sad, i logično je da se tamo grade i postoje mogućnosti da se gas dovede. Niš mora još uvek da poradi na količini toplotne energije koja može da se uzme. Dalje, treba uzeti i osobinu transportnog sistema EPS, jer moramo da vodimo računa i o tome. Pretpostavljam da će negde u središtu Srbije, možda kod Paraćina biti građena jedna gasna centrala, pošto su one vrlo fleksibilne, mogu da peglaju pikove i tako dalje i ukoliko se održi obećanje, ali ja nisam hteo da polemišem sa gospodinom Jovanovićem, ukoliko se potpišu gasne centrale, da se grade ovde, a biće trka u regionu, ponovo vam kažem, onda ćete moći da ih gradite samo ako imate specijalne isporuke gasa, a to znači, gas koji je po znatnoj nižoj ceni, odnosno gas gde možete da proizvedete električnu energiju po tržišnoj ceni.
Srbija tu ima odlične pretpostavke, baš zbog ovog strateškog sporazuma i mislim da bi to uradili tako. Prema tome, ja samo kolegi hoću da kažem – ja ne znam odakle su ti podaci. Pretpostavljam da će u stvari lokacija gasnih centrala, opredeljenje snage i svega ostalog, u stvari biti pre svega posao Ministarstva energetike, eventualnih strateških partnera i na kraju će o tome odluku doneti Vlada Republike Srbije. Prema tome, to što ste pročitali jednostavno nije tako.
Što se tiče trase, ja sam bio u Nišu svojevremeno i pokušao sam da objasnim ljudima, ova trasa koja je sada isprojektovana je tehnička trasa, jer da biste vi prodali gasovod, mora da se složi i Hrvat i Bosanac i Mađar i Italijan i Austrijanac. Niko neće da plaća dužu trasu transporta, jer se to praktično plaća po kilometru. Druga trasa u Srbiji nije ni bila moguća. Ono što smo izvukli je maksimalna dužina trase inženjerski tehnički u Srbiji. Hvala.

Samo da ne bude sporno, Niš može sutra da napravi gasnu centralu od 450 megavata plus 150 kogeneraciju, što se tiče količine gasa koja može da stigne do grada Niša. Prema tome, Niš uopšte nije oštećen.
Osim toga, "Južni tok" kad se uradi, kompresorska stanica će biti kod Paraćina. Količina gasa kojom će moći da raspolaže grad Niš, ukoliko imamo mogućnosti da tamo napravimo industriju ili gasnu centralu, biće više nego dovoljna. Znači, već danas postoje svi uslovi da se u Nišu uradi gasna centrala onako kako je predviđeno.
Inače, možda ste dobili neku prezentaciju nekoga iz "Srbijagasa". "Srbijagas", mi smo se skoro doregistrovali i za proizvodnju električne energije i u ovom momentu zvaničan papir "Srbijagasa" o tome ne postoji. Mi imamo nameru da to predložimo, ali ministarstvu. Pre svega, treba Vlada da donese odgovarajuću strategiju i da znamo kakve ćemo imati uslove. Možda je neko radio neku prezentaciju, ali u Novom Sadu već postoji termoelektrana, toplana, postoji manji kapacitet u Zrenjaninu i u principu, ja bih iskoristio te kapacitete samo kada ima problem sa količinom električne energije.
Prema tome, dosta je kompleksno to pitanje, ali da ne bi moji prijatelji iz Niša ostali uskraćeni za odgovor, Niš i u ovom momentu ima količine gasa sa kojima može da napravi gasnu centralu.

Poštovane kolege, pokušaću, iako nisam ovlašćeni predstavnik Vlade nego poslanik, da odgovorim. Zahvaljujem se, gospodinu Đurići, na spisku pitanja na koja bi trebalo obavestiti srpsku javnost. Moram da vam kažem da ću se potruditi da krajnje koncizno pokušam neke stvari da kažem. Moj utisak je da, i pored dobre namere svih kolega poslanika, ubeđen sam, iz sredstava javnih informisanja, po pitanju snabdevanja gasom i rada "Srbijagasa" i saradnje sa Rusijom, što je ovde neko centralno pitanje, postoji mnogo komunikacijskog šuma, naravno, ima i realnih problema.
"Srbijagas" je ovu godinu, kao i prethodne dve, tri, startovao je sa zagarantovanim minusom. Šta to znači? Cena je bila negde oko 30% niža od realne. Ako znamo da ćemo prodati 2,5 milijardi metara kubnih, a prodajete ih 10 dinara ispod cene, što se podvodi pod vođenje socijalne politike, jer je o toj ceni odlučivala Vlada Republike Srbije, a ne Agencija za energetiku, kako bi trebalo da bude do nove godine. Imali smo zagarantovani gubitak od 25 milijardi dinara. Kada to prevedete na evre, to je 200 miliona evra zagarantovanog gubitka. Tu menadžment "Srbijagasa" ne može da uradi ništa.
S druge strane, nama se u proseku fakture plaćaju na 300. Uzmete kurs pre 300 dana i kurs danas, to je 10% - 15% ponovo gubitka na supstanci novčanog preduzeća. Sledeća stvar – sve ove kredite koje spominje gospodin Đurić, koji su uzimani da bi se održala tekuća likvidnost, oni takođe koštaju. To je takođe minus u kasni "Srbijagasa".
Treba reći još jednu činjenicu koja je važna za razumevanje. Jeste, u ovom momentu, biće još jedna kreditna linija od 170 miliona evra. Ovih 190 miliona evra, gospodine Đuriću, o kojima sada razgovaramo su iz budžeta iz 2011. godine, jer nismo stigli da povučemo kredite u Srbiji. Kada su izbori, Srbija stoji, nije bilo ni sednica Vlade, ni sednica parlamenta i sada raspravljamo o dugu nastalom u 2011. godini. Za ovu godinu je dug od nekih 170 miliona evra i to će, videli po rebalansu budžeta, biti takođe do kraja godine. Ili, ukoliko ne budemo mogli da stignemo da završimo proceduru, moraće biti preneta u narednu godinu.
Matematika tih gubitaka je, pod znacima navoda, apsolutno tačna. Može svaki ekonomski pripravnik sa prve godine srednje škole da to izračuna. Druga je stvar da li smo trebali da vodimo takvu politiku. Treća stvar koju treba da razumete, u ovom momentu "Srbijagasu" se još uvek više duguje nego što "Srbijagas" duguje. Samo toplane su dužne 150 miliona evra od prošle grejne sezone, a vi znate kako rade toplane. One se naplaćuju cele godine. Je li tako? Gas troše četiri do četiri i po meseca. Da li je neko mislio da će toplane platiti gas u novembru, decembru, januaru, februaru i martu u punom iznosu? Nema šanse. Cena grejanja je po gradovima niža od cene koju bi zahtevali postojeći energetski neefikasni sistemi grejanja u Srbiji.
Zašto to sugerešem? To je jedno vrzino kolo. Kada bi "Srbijagas" mogao da naplati sva svoja potraživanja, od privrede – 400 miliona, od toplana – 150 miliona, od građana, distributivnih sistema, škola, bolnica, najjednostavnije, u svim zemljama u tranziciji je u jednom momentu učinjeno ovo što je sada sugerisalo Ministarstvo finansija. Moramo da prestanemo da trošimo tako pare. Hajde da probamo to da uporedimo tih 200 miliona ove godine, a biće i više, kada se uračunaju kursne razlike, to je autoput od Subotice do Novog Sada, to su dva ili tri mosta na Savi ili Dunavu u Beogradu, to su tri mosta u Novom Sadu. Mogli biste sada naći matematičkih poređenja za izgradnju i za investiciju koliko hoćete. To je više od tranši koje smo preuzimali od MMF.
Koliko je prosečna porodica sada uštedela para zbog niže cene gasa? Oko 100 evra godišnje. Ima 300 hiljada potrošača gasa, to je 300 hiljada individualnih porodica i svakoj smo uštedeli po 100 evra. Za toliko smo subvencionisali cenu gasa. Kada to prevedete na račun "Srbijagasa", to treba platiti. Sami saberite koliko je to. Samo to je 30 miliona evra minusa. Odložena naplata nas je koštala 15 miliona evra. Da sada ne bih davao dalje primere, suština priče mora biti sledeća. Ukoliko Vlada Republike Srbije zaista želi da se ovako vođenje socijalne politike za koju sam i ranije, podsetiću vas, govorio da je ono po malo predimenzionirano, da previše para trošimo, a efekti na domaćinstva i na privredu su mali. Treba uraditi nekoliko stvari. Treba izraditi socijalnu kartu da ne pomažemo i bogatima i siromašnima.
U privredi, koja najviše duguje, za razliku od uglednih stranih investitora, recimo iz NIS-a ili nekih drugih kompanija, kada tražite neku bankarsku garanciju svi hoće da vas streljaju jer se podrazumeva da kao javno preduzeće ne možete da tražite bankarske garancije. U jednom momentu sam u šali rekao da "Srbijagas" može to sve da naplati, da blokiramo sva preduzeća, a to je otprilike pola srpske privrede, pa ako privreda preživi preživi, ako ne preživi šta da radimo. Da direktore priteramo da se odgovornije ponašaju prema javnom kapitalu možemo da podnesemo krivične prijave za izdavanje menica bez pokrića pa ćemo uhapsiti jedno 50 direktora škola, sve direktore toplana, dobar deo predsednika lokalnih samouprava koje troše gas. To je dobra priča o korupciji.
Mi se nalazimo u jednoj vrlo teškoj situaciji u kojoj moramo da se dogovorimo sa Vladom RS, pričam o "Srbijagasu", kako će se gas dalje plaćati. Ima ideja i rešenja – od 1. januara agencija utvrđuje cenu. Neka se radi po zakonu i metodologiji. Neka cena bude realna. Socijalna karta da se zna za koje siromašne se plaća. Tu čak postoji tehnički sistem. Nama se isplati, verujte mi, kao i EPS-u da svugde gde su siromašni potrošači, da kažem ljudi koji imaju od socijalnog neku kartu ili od lokalne samouprave zamenimo ona brojila i stavimo brojila koja će biti neka vrsta vaučera. To košta 50 evra, a gubici koje imamo po osnovu takvih isporuka daleko prevazilaze na godišnjem nivou nešto što neće biti plaćeno, pa će svako dobiti jednu karticu u svojoj socijalnoj ustanovi, lokalnoj samoupravi ili "Srbijagasu" pa to stavi kao u svaki mobilni telefon i troši koliko ima. Ako hoće više mora otići po vaučer kod svog distributera i navesti da će trošiti više od toga. Tako će se zavesti red.
U privredi ne možemo prestati da subvencionišemo privredu u smislu potrošnje gasa, ali moramo da razdvojimo privredu kojoj ima smisla davati jeftinu električnu energiju, jeftin gas. Zašto? Jer tamo ima nekih radnih mesta koja zaista imaju proizvod, zaista imaju tržište i zaista imaju neku perspektivu, pa i ako država potroši nešto para zadržaće ta radna mesta, i vratiće se sutra, prekosutra. Mnoga od tih preduzeća koja su u restrukturiranju državnom paskom da bi se održala radna mesta nemaju perspektivu. Mislim da je to bacanje para kroz prozor. To je treći predlog kako mislim da treba da se uradi.
Četvrta stvar koja je bila važna u poslovanju "Srbijagasa" jesu supsidijari. To su te firme koje "Srbijagas" preuzima zbog dugova. Tu smo relativno efikasno zaštitili kapital za razliku od nekih drugih primera u privatizaciji, ali smo sada došli u situaciju da smo sada očistili imovinsko-pravne bilanse. Trebali bi da idemo u investicije. Dobar deo novca "Srbijagas" može da naplati prodajom imovine.
Molio bih da se saslušamo ukoliko to gospodi iz DSS nije problem. Kada već imate primedbu onda slušajte.
Šta je suština? Dobar deo te imovine koja bi propala da smo radili privatizacije kako se to uobičajeno radi danas leži u potencijalu investicija u azotari koja već ima obezbeđene investicije, investicija u metanatsko-sirćetnom kombinatu. Nadam se da ćemo to uraditi i u "Petrohemiji", kao i u "Agroživu". Negde oko 200 miliona evra smo uspeli da zaštitimo samo kroz imovinu. Ukoliko se te investicije dovedu do kraja kroz dogovorene investicione cikluse gde nam ne treba pomoć Vlade RS, jer nismo budžetski potrošači u tom smislu, "Srbijagas" bi dobar deo tog gubitka mogao da nadoknadi iz tih supsidijara. To je takođe bilo jedno od krupnih pitanja ovde, da li to budžet pomaže aktivnosti "Srbijagasa" u drugim privrednim subjektima? Ne, ranije smo dat novac firmama na taj način koliko je to bilo moguće zaštitili. Evo vam primer "Srpske fabrike stakla". Sve smo naplatili što smo isporučili gasa. Zaradili smo čak dva miliona evra. Čak smo i NIS-u pomogli da otplati svoja potraživanja. Fabriku smo prodali za 35 miliona evra, plus 10 miliona za otplatu bankama i Fondu za razvoj plus devet miliona socijalni program i 22 miliona obavezujućih investicija i da ukoliko novi vlasnik za dve godine to ne uradi vrati fabriku državi Srbiji. Prethodna je bila privatizovana za 100.000. Nismo dozvolili to propadanje državnog kapitala.
Da li je to nešto koštalo "Srbijagas"? Reći ću vam da jeste. "Agroživ" je plaćen 11 miliona i 300 hiljada evra. Samo brend "Agroživa" danas se procenjuje, gde smo zaštitili naše tržište od slovenačkih i hrvatskih firmi, na 25 miliona evra. Moramo da se dogovorimo sa Vladom da preduzeća koja su bila loše privatizovana moraju da uđu u investicioni ciklus. Za taj investicioni ciklus neko mora da garantuje ili da mi uđemo u investicije kao javno preduzeće, što je velika rasprava da li javni kapital, odnosno državni kapital treba da bude nosilac investicija, mislim da to uopšte nije pitanje, naravno da treba da bude, ili treba da nađemo kroz džentvenčere neke nove strateške partnere. Ne bih se dalje udubljivao u to.
Što se tiče cene gasa sa Rusima, Nemačka i mi smo do 2010. godine, do Severnog toga imali praktično istu ili sličnu cenu. Mogu da vam dostavim to ukoliko želite. Kada je formiran Severni tok oni imaju dugoročne ugovore na 10 godina, 15 ili 20 godina, a mi gas kupujemo, kupovali smo kvartalno, godišnje. Naravno da su drugi uslovi ugovora. Računam da ćemo do početka decembra meseca potpisati dugoročni ugovor i očekujem, ne mogu da obećam, za sada smo skinuli cenu za sada u pregovorima sa 490 na 420 dolara za hiljadu kubika gasa, ne znam da li će tako biti, rizikujem da to početno u naftnoj formuli P0 svedemo na 360. To bi značilo da bi gas morao da poskupi negde oko 10% za potrošače koji to plaćaju u dinarima, ako postignemo tu cenu, a ako ne moraćemo kako je rečeno u Vladi da pređemo na berzansku cenu koja jeste.
Oko kupovine gasa apsolutno garantujem da imamo klasu cene u regionu, čak i nešto bolju, ali nismo mogli da imamo dugoročne ugovore jer nismo imali skladište. Dugoročni ugovor podrazumeva da svaki dan kupujete iste količine gasa, pa ga skladištite, pa ga u svoj sistem isporučujete kada vam odgovara veća ili manja količina. To do sada nismo mogli da uradimo.
Podsetiću vas da je menadžment "Srbijagasa" završio projekat star 31 godinu, a to je "Banatski dvor", gde danas imamo skladište i da možemo da napravimo prave ugovore o snabdevanju "Srbijagasa" i da garantujemo energetsku vrednost Srbiji po tom pitanju. To sugeriše i sledeći odgovor – nama nisu problem količina gasa u snabdevanju gasom. Nama je problem da li imamo novca da isporučeni gas platimo. Ako se to radi sa 30% nerealnom cenom na domaćem tržištu, onda je gospodin Đurić potpuno u pravu. Neće gas platiti potrošači, platiće ga svi građani iz budžeta. Ako ga plaćaju građani iz budžeta, naravno da će biti manje za školu, manje za bolnicu, manje za sudiju, manje za popa, nemam pojma, za sport, za šta god hoćete jer, potpuno ste u pravu, to morati da bude javni dug.
Ne mogu godišnje poslovanje sa 30% minusa plus kursne razlike da nadoknadim nikakvim profitom "Srbijagasa" na tržištu, a bojim se i nikakvim dugoročnim prenošenjem tog duga, što bi po zakonu bilo moguće, na potrošače, jer je cifra jednostavno prevelika. Upravu ste, deo toga će morati da bude javni dug i planiram da uskoro počnemo razgovore sa Vladom RS oko toga šta će od tog minusa kroz vođenje socijalne politike biti deo koji će morati da plati "Srbijagas", a šta će biti deo koji će morati da plati Vlada RS. Već iduće godine stižu prvi anuiteti iz ranijih zaduženja za otplatu i tu ćemo verovatno morati da imamo neku vrstu pomoći budžeta.
Gde su resursi? Resursi su da se nešto poveća cena gasa, odnosno da se svede na realnu cenu i da se tu uz pomoć Agencije za energetiku i resornog Ministarstva finansija drži pod kontrolom da ta cena bude realna a naplata najmanje preko 90% uz socijalnu kartu i sve ostale mere koje možemo da imamo.
Od 2015. godine država će po osnovu južnog toka, čija će izgradnja u Srbiji početi do kraja decembra, imati najmanje 200 miliona evra za takse plus profit "Srbijagasa" na osnovu tih projekata pa ćemo nekako od 2015. godine u narednih tri do pet godina verovatno biti u prilici da sve ono što zaradimo po osnovu taksi u južnom toku vratimo ovo što smo sada pojeli u vreme ekonomske krize. Postoje resursi. Slažem se sa vama da je do sada finansijska politika "Srbijagasa" bila loša. U kom smislu? Prvo smo se kratkoročno zaduživali kod banaka, išli na overdraftove i kratkoročne pozajmice, što je najskuplje, tu se slažemo, jer nismo bili u stanju da se dogovorimo da budžetiramo minus koji će nastati u "Srbijagasu" na početku godine i da uzmemo jeftinije dugoročne kredite. Nadam se da će ta praksa, to bi bilo dobro za "Srbijagas", biti zaustavljena.
Još nešto hoću da vam kažem, mislim da bi bilo dobro, sada tu imamo podršku i aktuelnog saziva Vlade Republike Srbije, zaustavili smo investicioni ciklus "Srbijagasa". Mi smo ukupno u prethodne četiri godine investirali 180 miliona evra, bez Južnog toka, u Banatski Dvor, u distribucije, u magistralne gasovode. Sada imamo garanciju u budžetu koja neće biti finansijski teret "Srbijagasa", niti države Srbije iz prostog razloga zato što se radi o komercijalnim projektima koji će biti visokoprofitabilni.
Imam još jedno pitanje, "Srbijagas" ima fantastične mogućnosti iz tog strateškog partnerstva sa "Gaspromom", dođu u izgradnju gasnih elektrana, dve do četiri do 450 megavata, verovatno plus kogeneracija od 200 do 300 megavata u zavisnosti od toga da li je Beograd ili Novi Sad. Zašto bismo mi to ispustili zato što smo vodili socijalnu politiku? Ne, prirodni monopoli ne treba da budu privatizovani. Oni u svakoj zemlji u tranziciji, a možemo da navedemo primer Češke, Poljske, Mađarske, koji su to prodali, pa sada država to kupuje. Dakle, prirodni monopoli treba da ostanu u vlasništvu države. Ko će biti trejderi, ko će biti prodavci na našem tržištu? Naše tržište je liberalizovano. Svaka kompanija koja ima interes neka dođe.
Vraćam se ponovo na ugovore. Očekujemo pojeftinjenje cena iz ugovora. Šta je dobro u ugovorima sa ruskom stranom? Nikada nismo platili penale. Radimo milijardu dolara posla godišnje sa isporukama ruskog gasa, a bankarska garancija je 15 miliona evra. Nađite mi sličan primer u trgovini gasom u Evropi. Ne postoji. Dakle, mi smo stvarno tu imali razumevanje sa ruske strane. Po novom dugoročnom ugovoru oni traže primenu istog onog što imaju prema Nemačkoj, ali bojim se da će to biti dosta nepovoljno za tržište i potrošače u Srbiji. To nije baš tako jednostavno. Daću vam primer, 2009. godine da smo platili penale za poručeni a nepovučeni gas, bilo bi 200 miliona dolara. Nemačka je te godine platila dve milijarde evra. Turska je prošle godine platila milijardu evra. To su penali. Transportuj ili plati, uzmi ili plati.
Trenutno smo u sporu oko transporta gasa u Mađarskoj, na arbitraži u Cirihu. Pokušavamo da smanjimo transportne troškove i da obezbedimo druge uslove za transport srpskog gasa kroz Mađarsku, što bi trebalo da pojeftini cenu gasa.
Prema tome, ima tu još momenata o kojima bi trebalo da razgovaramo. Molim da shvatimo da je gas deo energetskog bilansa Republike Srbije. Zamislite scenario u kome je prošle godine da nije bilo gasa iz koga se proizvodila struja u onakvoj hidrometeorološkoj situaciji u kakvoj poziciji bi bio EPS. I 2009. i 2010. i 2011. godine smo dobili nalog i mi i toplane da grejemo stanove da bi bila manja potrošnja električne energije, da se građani ne bi dogrevali na električnu energiju, da bi bila manja potrošnja u sistemu EPS. Zamislite sada da izbijete gas kao deo energetskog bilansa. Mislite li da EPS može da proizvede toliko struje? Da li je jeftinija struja od uvoza gasa? Reći ću vam – nije. Da li će to platiti EPS ili "Srbijagas", svejedno je.
Dakle, mi moramo da se ponašamo energetski racionalno. Mi nemamo toliko uglja, ni toliko drva, ni toliko alternativnih izvora energije da bi mogli da budemo neoprezni prema bilansu, kada je u pitanju gas, i oko socijalne politike. Molim vas da shvatite, mi smo do sada izdržali velike udare. Nemojte sa jedne strane, a to je vrlo čest slučaj, kada cena gasa treba da ide gore, svi se bunimo u sredstvima javnih informisanja, novinari, političari, Vlada, svi se bune. Kada dođemo do toga da treba da se uzme kredit i da se plati nerealna cena, opet se svi bunimo.
Hajde da se dogovorimo, za "Srbijagas", da bi prestalo njegovo propadanje, mora da bude realna cena, mora da se nastavi investicioni ciklus i mora da postoji strateško partnerstvo sa Rusijom, jer su druga strateška partnerstva u ovom momentu nerealna kada je u pitanju tržište Srbije i da nekako probamo da tu matricu postavimo iskrenije, otvorenije, a ne samo da je podvodimo pod ono što želimo politički da poručimo. Hvala vam.

Gospodine Đuriću, potpuno se slažem sa vama. Samo crno-bela slika srpske privrede gde biste vi uzeli sekiru i sve to isekli. Čini mi se da je to film koji smo već gledali.
Dakle, jesmo vodili socijalnu politiku. U Zakonu o javnim preduzećima piše da javna preduzeća mogu obavljati neke poslove koji ne moraju biti nužno profitabilni ukoliko je to od javnog interesa. Okej, ali smo sada preterali. Niža cena 30% nije nešto i kada se izračuna koliko je to sa čime smo mi mnogo pomogli, jednostavno u ovom momentu treba da idemo ka fazi izlaska iz ekonomske krize. Vi ste u pravu, to su uglavnom državna, velika preduzeća i sistemi koji nam trebaju, ali ne možemo da ostavimo Beograd da se smrzne, Novi Sad da se smrzne, domaćinstva da se smrznu. To ne možemo da uradimo. Moraćemo oko toga da se dogovorimo.
U pravu ste, rekao sam u delu ovog izlaganja da ćemo morati da podelimo ta preduzeća na ona kojima vredi pomagati, koja imaju tržište, tehnologiju, zaposlene i sve ostalo, jer ko će da im pomogne ako država neće? Da li nam trebaju ti ljudi, da li nam trebaju ta radna mesta? Ako imaju perspektivu, ako je to ekonomski utemeljeno, ako nije, to je kao priča o zakonu o bankrotstvu. Ako je neko potpuno pred bankrotom, ne treba ga održavati, nego treba sve učiniti da zakon po tom pitanju bude primenjen da slučajevi bankrota ili stečaja traju 60 dana, a ne šest godina, kao izvor pljačke i korupcije. Tu se slažemo. Mislim da to nije tako lako uraditi. Ne mogu toplane da plate ono što naplaćuju godinu dana u četiri meseca. To tehnički nije moguće.
Mislim da smo se dobro razumeli. Pitali ste za koje resurse, nemam sada vremena da se vratim na to. Dakle, imamo za sada kredite, imamo povećanje naplate, imamo uvođenje socijalne karte, imamo još neke mehanizme koji bi mogli da nas dovedu do povećane naplate, ali to je sve što možemo da uradimo. Ostalo ćemo morati zajednički da peglamo u dogovoru sa Vladom Republike Srbije.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Možda se mi ideološki razlikujemo i sigurno se ideološki razlikujemo, ali vas ponovo upozoravam, vi zastupate klasičan liberalni ili neoliberalni model, po kome kažete – sve je to crno-belo. Nije sve crno-belo. Slažem se da je jedan deo preduzeća odavno morao da završi sa stečajem, ali jedan deo preduzeća predstavlja zdravi deo srpske ekonomije.
Danas ima sigurno od 600 propalih privatizacija barem 60 ili 100 preduzeća koje bi vredelo oporaviti. Ali, ako ste vi neodlučni, ko će to da radi? Nema dovoljno stranih investicija. Nema dovoljno interesovanja za sve to. Onda to mora neko da radi. Nekog drugog osim države ne vidim.
Dalje, ta priča oko privatizacije, evo, imamo ovde gomilu privatizacija gde se nije mešala država, koje su preuzeli privatnici sami po sebi. Nekad za malo para, nekad namešteno, nekad su za kilo ribe ubijana preduzeća da bi ih neko kupio. Šta smo postigli?
Dakle, bio bih vrlo oprezan u tom pristupu da li država treba da pomaže. Oprezan iz dva razloga. Prvo je da se država ne meša. Ne mislim da "Srbijagas" remeti tržište. Daću vam i primer. Mi proizvodimo robu u "Azotari" po berzanskim cenama. Dok god imamo robu po berzanskim cenama, nema mešetara koji radi po cenama većim od berzanskih. To je prošla Vlada dobro procenila. Da nismo uzeli "Agroživ", kolika bi bila cena piletine i ko bi radio proizvodnju piletine i gde? Sigurno ne u Srbiji i ne po ovim cenama.
Neki se smeju tom izrazu "ekonomski patriotizam" i ja ga lično kao ekonomista ne prihvatam, ali moramo malo da mislimo i na sebe. Druga stvar, ozbiljno mislim da nema dovoljno interesa da se ovde sada, u vreme ekonomske krize, toliko ulaže. Ko će da pomogne tom narodu? Od čega će ti ljudi da žive? Moramo i o tome da mislimo. Da li to nešto košta državu? Da. Da li je to posao države? Da. Nisam siguran da država, ukoliko se drži tržišnog principa u rukovođenju tim preduzećima, remeti tržište. Naprotiv, postoje veoma dobri primeri državnog upravljanja gde država ne remeti tržište. Hvala.

Hvala.
Poštovani kolega, samo nekoliko stvari.
Nisu vam matematike baš dobre. Znači, kada kažete - milion ljudi koristi gas, niste u pravu.
(Dejan Mihajlov, s mesta: Po kom osnovu govorite?)
Pomenut sam.
Da li treba da kažem još nešto?
Dakle, matematika jednostavno nije dobra. Prvo, koristi milion ljudi koji su individualni potrošači, a šta je sa Beogradom, Novim Sadom, Zrenjaninom? Svi ti ljudi koriste jeftiniji gas. Prema tome, matematika vam nije dobra. Kompletna privreda je nažalost zbog zakonskog rešenja prešla tzv. javno snabdevanje, umesto da prodajemo po komercijalnim cenama. To je drugi problem u tome što ste vi to videli.
Treća stvar, baš zbog toga što su svi hipersenzitivni na nas Vojvođane, mi smo jako pazili da ono što finansiramo, finansiramo u celoj Srbiji i o tome mogu da vam dostavim izveštaj. Nemojte da sprovodite separatizam u prodaji gasa, ali je najveći broj potrošača i najveće količine gasa se potroše u Vojvodini i u Beogradu.
Što se tiče smanjenja troškova preduzeća, znači, učešće svih troškova "Srbijagasa", po svim osnovama, plate, donatorstva, sponzorstva, kupovina svega ostalog, je manje od tri dinara u ceni koja je sada 35, a trebalo bi da bude 47. Prema tome, ako možete svesti troškove preduzeća na nekih realnih pet do sedam posto, zavisno od toga kolika je cena gasa, mislim da to nije preveliko učešće svih troškova u "Srbijagasu", onih koje bi mogli nazvati potrošačkim troškovima. To nije preveliko. Da li to može da bude manji broj ljudi, da li može da se bolje uštedi, efikasnije radi, pa to uvek može, to firme bolje organizuju i rade od "Srbijagasa" i rade kontinuirano. Javno preduzeće može da radi ako treba i sa minusom ukoliko je to u javnom interesu.

Nisam se nasmejao građanima Srbije, nego vama kako ste vi razumeli stvar. Zaista ne znam, iz nečega morate da isplatite plate i samo sam rekao da su ukupni troškovi "Srbijagasa" u postojećoj ceni manji od tri dinara. To znači da je negde trošak preduzeća po ovoj ceni učestvovanja negde oko šest do sedam posto. Priznaćete da šest do sedam posto za troškove jednog takvog preduzeća koji ima 69 filijala, ima 1150 do 1200 zaposlenih, neće biti da je to tako veliko.
S druge strane, nisam precrtao nikakvo gasno čvorište u Nišu, i sada je gasno čvorište Niš. Neko je pobrkao tehnički, srpski sistem i južni tok. Južni tok nikada nije bio planiran da ide preko Niša. Znači, nikada nije planiran. Napravljen je čitav cirkus u Nišu i lagani su građani. Postojale su tri izlazne rute, a samo jedan ulazna. Zašto bi neko plaćao 300, 400 kilometara duži transport, pri tome govorim o Mađarima, Austrijancima, Italijanima i drugima, koji je iza nas. Svi hoće da plaćaju najkraću rutu sa najmanjim troškovima. Prema tome, postojeća tranša južnog toka je inženjerska trasa.
Što se tiče gasne elektrane u Nišu, nje trenutno u Nacionalnom planu razvoja energetike nema, ali smo mi tražili da se unese. Kod Niša i kod Paraćina, treba da bude 450 megavata i tamo toplotna energije ne može biti više od 100 do 150, jer Niš nema kapacitete za preuzimanje kogeneracija. Ako ste čitali u sredstvima javnih informisanja, bio sam vrlo precizan Novi Sad može da ide između 450 i 900 megavata električne snage plus 300 megavata ili 350 toplotne. Novi Beograd 450 megavata električne i 350 megavata toplotne i Pančevo za potrebe rafinerije može da ide od 200 do 450. Biće verovatno i Paraćin zbog zgodnog mesta i jer postoji investitor i biće Niš. Drugi gradovi u ovom trenutku baš nemaju uslova za preuzimanje i transport električne i toplotne energije. Tako da ako mene pitate Niš će biti rađen.

Javljam se po poslovniku, pošto je u pitanju netačno informisanje javnosti, od strane kolege Mihajlova.

Ne znam tačno, netačno informisanje javnosti, član 107.
Molim vas ako vi nalazite za shodno da tražite tačne podatke, zašto tako paušalno manipulišete? Prvo čime ste zbunili javnost, vi ste u tome ne sumnjivo vešti, ne radi se o kreditu za dugove, nego za tekuću likvidnost. Deo dugova će platiti potrošači iz naplate gasa koja zaostaje. Već sam naveo, 300 dana se plaća deo kasni, deo nerealne cene itd. Ako hoćete tačne podatke, slobodno recite, mi ćemo vam ih dostaviti.
Nije ni slučajno u pitanju nikakva cifra od milijardu i više, o čemu vi govorite. Trenutno zaduženje po svim osnovama je 630 miliona evra. Od toga 220 miliona su "over draftovi" i kratkoročna zaduženja, koja će se ispeglati sa postojećim kreditom.
Treća stvar, nije u pitanju potrošnja u ovoj godini. Lepo sam rekao da je to kompletan dug iz prošle i ove godine, za tekuću likvidnost. Trenutno duguju, recimo samo toplane, "Petrohemija", privrede itd. Uglavnom su u pitanju državna preduzeća, a ne privatna, kako vi pokušavate da spočitavate.
Zato bih molio, u informisanju javnosti, vi ste u delu stvari bili u pravu, to moram da kažem. Dakle, tu ima neselektivne socijalne politike koja je preskupa. O tome smo govorili, imate legitimno pravo da tražite od Vlade da se to zna. Nema potrebe da manipulišemo o tome, ne radi se o dugu ili o dugovima. Deo će otići i na taj način kao javni dug, jer to nije moguće ispeglati iz poslovanja, ali dobar deo će biti plaćen. To što ne možemo sada od toplane da naplatimo ni prošlu godinu, gde da nađemo pare da platimo isporučeni gas? Kojim čarobnim štapićem? Nema problema, da isključimo Beograd i nema grejanja.

Gospodine Mihajlov, ne sumnjam da ste vi veoma informisan čovek. Sve te podatke koje tražite imate na APR. Nisam dužan da ih držim na sajtu "Srbijagasa".
Tamo piše – povećanje broja zaposlenih u konsolidovanom bilansu su po osnovu preuzimanja supsidijara. U "Srbijagasu", su za četiri godine ovog menadžmenta zaposleno manje od 60 ljudi, a preuzeli smo i južni tok i Banatski dvor i osiguranje i sve ostalo što ide. Prema tome, dovoljno je da znate da čitate konsolidovani bilans. Ako ne znate, siguran sam da vaše kolege znaju. Ne radi se o nikavim hiljadama zaposlenih, nego kad se radi konsolidovani bilans onda su svi supsidijari tu. To je znači azotara i MSK i sve ono što je u sastavu "Srbijagasa". To je u kampanji pogrešno korišćen podatak.
Dakle, te podatke o kojima vi govorite, imate na APR i možete da ih pogledate. Jedino nemate tekuću, kratkoročnu zaduženost po "over draftovima", ali ste iskusan čovek i mogli ste, putem poverenika za javno informisanje, ili direktnim pismom, možda biste dobili odgovor. Da izboksujete podatke koje vam nije dala Vlada ili nije dao "Srbijagas", ako baš teramo mak na konac. Nisam siguran da tu situaciju, u kojoj niste bili objektivno dobro informisani kao poslanici, pokušate malo politički zloupotrebite.

Izvinjavam se, mora da sam slučajno pritisnuo, nisam imao nameru da se javim za repliku.

Poštovani predsedniče i poštovane kolege s obzirom na tok rasprave, želim da dam informaciju važnu za dalji rad Skupštine. Želim da vas obavestim da će i svi prijavljeni sa poslaničke liste SPS, PUPS i JS takođe odustati od diskusije, dakle, želimo da se zahvalimo svima koje su na konstruktivan način učestvovali u ovoj diskusiji i želimo da uvažimo predlog mandatara da ovo okončamo na jedan dobar način i za naše buduće odnose. Mi ćemo strpljivo zajedno sa našim koalicionim partnerima, nadam se predstavnicima opozicije sačekati kraj ove rasprave. Hvala vam.

Poštovane kolege, nisam hteo da se javljam kao izvestilac Odbora za odbranu i bezbednost, jer je sednica protekla dosta glatko i dobili ste izveštaj. Izričito sam se javio samo zbog nekoliko napomena.
Dakle, ovaj godišnji plan je zakonska obaveza, ali ponovo ukazujem na ulogu parlamenta. Ovakve odluke, o tome su ranije vođene velike polemike u našoj javnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, ne mogu se doneti bez odluke parlamenta, a parlament ne zaseda bez prisustva javnosti. I, dobro je da naša javnost apsolutno bude upućena u svaku upotrebu Vojske Srbije i drugih snaga odbrane, kako se ovde navodi, van granica naše zemlje, jer, objektivno gledano, bez obzira na ustanovljenje političke volje i na izvesnu pacifikaciju u odnosu, iz političkog ugla gledano, na to pitanje, mislim da danas, manje-više, ipak imamo saglasnost da su ovakvi aranžmani dobri za imidž Srbije, dobri za iskustvo koje mogu da steknu naši pripadnici oružanih snaga ili MUP-a, s jedne strane, a sa druge strane, mogu da budu vrlo bilateralno korisni.
Mislim da ovu činjenicu koristi koju imamo od angažmana u mirovnim misijama UN, uključujući i činjenicu da sada možemo da se priključimo mirovnim operacijama UN, ali smatramo da oko toga postoji, manje-više, politički konsenzus i u samoj Srbiji, dakle, tu vrstu koristi treba odvojiti od onih rasprava i onih, vrlo često, nažalost, i objektivnih primedbi koje se odnose na angažovanje međunarodnih snaga ili oblika prisustva međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, koji ponekad nisu u skladu sa onim što bismo mi želeli tamo da vidimo ili nisu u skladu sa onim što bi bila dobra međunarodna norma.
Naravno da postoje, kada je u pitanju KiM, i vrlo pozitivni angažmani međunarodne zajednice i da sa pravom očekujemo da se pitanje trgovine organima baš u okviru Euleksa i angažovanja međunarodne zajednice, pa i EU, reši na pravi način. Mislim da u tome najzad imamo neke prave pomake. Dakle, to ne bih vezivao sa ovom odlukom.
Što se tiče, da tako kažem, količine angažmana, ovde je sigurno precizan podatak, to je 256 ljudi iz Vojske ili iz Ministarstva odbrane, pošto pretpostavljam da hirurzi i medicinski tehničari možda nisu svi iz Vojske Srbije, ne znam kako to ide. Jesu? Super! Ali, iz tipa angažmana misija i očekivanja tih ljudi možemo da vidimo da će oni sticati različita iskustva i mislim da je to za pripadnike Vojske Srbije veoma značajno.
Što se tiče MUP-a, vidimo da je u pitanju 11 pripadnika. Zašto sam nabrajao broj? Želim da istaknem jednu drugu činjenicu. Gospodin ministar Šutanovac je rekao koliko će to da nas košta, ja ću malo razložiti ovaj budžet koji je ovde predložen: ako mi kažemo da će za plate, dodatke i naknade zaposlenih, odnosno zarade biti izdvojeno 283 miliona dinara, moram da kažem da sam veoma zadovoljan. Jeste, mi imamo profesionalnu vojsku. Jeste, ne želimo da se tim pripadnicima ne daj bože nešto loše desi, ali je dobro da imaju pristojnu nadoknadu za ovakvu vrstu angažmana.
Iz druge dve cifre gde se govori o troškovima obuke i pripreme, 109 miliona, i troškove nabavke tehnike u ukupnom iznosu od 53 miliona, što zbirno čini, nekih, 160 miliona, vidimo da ti ljudi neće otići neopremljeni i neobučeni, što mislim da je važno istaći.
Ne bih dalje govorio jer bi sve ostalo bilo političko izoštravanje ugla, koji svaka stranka ili svaka poslanička grupa ima. Želim i lično da ocenim da ovo ima svoju, i političku i u bilateralnom smislu imidža, korisnost. Mislim da Ministarstvo odbrane i MUP vode računa prilikom izbora misije, a to se može videti i iz Predloga, dakle, da se nešto, ne daj bože, ne desi loše, ali ipak možemo da postignemo one ciljeve za koje smo zainteresovani. U tom smislu će Poslanička grupa SPS-JS podržati Predlog ove odluke. Hvala.

Poštovane kolege i koleginice, žao mi je što neke kolege vrlo emotivno i žestoko, ali ipak u cilju dnevno-političkih poena, diskutovali o ovom statutu.
Situacija je slična jučerašnjoj. Osvrnuću se malo i na neke kvalifikacije i etikete, uz jednu opasku, ne sada odmah, nego kasnije, da zaista moramo voditi računa da mi iz ove skupštine emitujemo i političke signale kompletnoj javnosti Srbije.
Reći ću ono što sam rekao i juče, da se ovde ipak stvara jedan komunikacijski ozbiljan šum. Oni koji gledaju ovaj prenos, a masovno se gleda, zato na njemu i insistiramo, pored političkog marketinga, da valjda i obavestimo javnost u Srbiji, oni su ipak hendikepirani.
Potpuno sam siguran da kvalifikacije, podržane nekakvom emotivnošću i glasnim iskazivanje političkog stava, ne jačaju argumente ni onih koji su za, ni onih koji su protiv akata koji su na dnevnom redu ove skupštine.
Dakle, šta je bila politička strategija SPS, i nije nova, ali i drugih stranaka? Ne želim samo nama da pripišem zaslugu za to. Suštinski, autonomija - da, država - ne.
Autonomija koja nema sadržaj i koja ne može u praksi da bude funkcionalna, ona je besmislena.
Zato obesmišljavanje nadležnosti AP Vojvodine, u stvari, uglavnom zagovaraju oni koji žele unitarno uređenu Srbiju, protiv čega nemam ništa, smatram da je Srbija i danas unitarno uređena država, ali ne treba da bude ni decentralizacije, ni autonomije, ni ekonomske regionalizacije Srbije, bez obzira na sve probleme sa kojima se danas srpsko društvo, pa i na nivou lokala, suočava.
Kada pitate bilo kog predsednika opštine, iz bilo koje stranke, da li mu treba imovina, da li želi municipalne menice, da li želi izvorne prihode, da li želi nadležnosti, a sve u svrhu boljeg života ljudi koji su ga tu postavili, izabrali da upravlja resursima, svako će vam reći - da.
Kada gledate evropsku praksu, kada gledate dobro rešene, pa i unitarne države dobro rešene, onda ćete videti da mi po onoj maksimi - koga zmija ujede, i guštera treba da se plaši, bojimo se tih manifestacionih oblika moguće državnosti, pa smo, zahvaljujući amandmanima SPS, skinuli i glavni grad, i Vojvodinu kao evropsku regiju itd, ali sam to gledao drugačije.
Kada smo podnosili te amandmane mi smo, u stvari, želeli da, shodno primedbama koje su bile prisutne u javnosti, povećamo politički kapacitet ovog dokumenta ili ovih dokumenata, kako bismo ubedili i naše druge kolege, oponente, da probaju da zajedno sa nama usvojimo i statut i zakon. Zašto?
Zato što je kao posledica usvajanja novog ustava i ustavnog zakona bila naša obaveza da jedno otvoreno političko pitanje, otvoreno na ovaj način od 2000. godine, nadam se, do današnjeg dana, a to je pitanje autonomije Vojvodine, prosto bude skinuto sa dnevnog reda. Jer na taj način uspostavljamo novi kvalitet i jačamo političku stabilnost u Srbiji.
Meni se čini da smo više skloni političkim rešenjima i ubiranju stranačkih poena, nego što smo spremni da na ozbiljan način razgovaramo o ozbiljnim, Ustavom naloženim, političkim projektima i programima.
Nekoliko stvari želim da ocenim, kada je ovaj statut u pitanju. Ne znam da li je neko želeo, time što je prvo doneo statut, da izvrši pritisak na donošenje i zakona i statuta, ili ko je koju igru već igrao, šta tačno znači pravno-tehnička redakcija i sve ostalo. Ali, želim da ocenim da je dobro što se ovaj posao završava i što će se on suštinski završti tamo gde mu je mesto, u Skupštini Republike Srbije.
Da je osnovni kvalitet ovog akta, mimo toga što su u pravno-tehničkoj redakciji ispravljene neke stvari koje je tražila i SPS, ali da se razumemo, da ona vladajuća većina koja donosi ovaj akt nije želela da to uradi, ne bi ponovo prošli amandmani SPS koje smo podnosili i u Skupštini Vojvodine. Dakle, oko ovoga je postignuta pristojna, u smislu broja glasova koje će dobiti ova dva dokumenta, većina u Skupštini Srbije.
Prema tome, tvrdim usvajanjem ovih akata povećavamo i stepen političke stabilnosti u Srbiji.
Želim još jednu stvar da ocenim, a kasnije ću pokušati da dokažem, da i ako je bilo autonomaški ili separatistički ili drugačije kvalifikovanih projekata, oni su poraženi. Njih ovde nema.
Možda je bilo namere. Znate šta, svaka rasprava o autonomiji, a naročito u socijalno napetim društvima, politički nestabilnim, ne bih voleo da tako kvalifikujem našu zemlju, uvek može ići u dva pravca. ka ukidanju autonomije ili ka eventualnom iskorišćenju autonomije za neku separaciju. Bitna je mera stvari.
Zato smo ukinuli i istorijske razloge, amandmanima SPS ili tehničkim popravkama, za postojanje autonomije Vojvodine. Ona postoji na osnovu Ustava Republike Srbije i nikako drugačije. Ne može da egzistira u političkom, državnom, pa i ekonomskom, socijalnom, kulturnom sistemu Srbije.
Dakle, samo tako, uz svo obilje političke raznolikosti i predloga sa kojima je išlo donošenje i zakona, molim vas, ovde kažemo o prenošenju nadležnosti, zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Ono što je bitna stvar, u teorijskom i u praktičnom smislu, kako god hoćete, svugde autonomija ili regija, možda ih nije dobro izjednačiti, u svetu, tamo gde su dobro rešene, gde su funkcionalne, imaju supervizora.
To može biti skupština, može biti guverner, može biti ministarstvo ili neki drugi oblik, mi smo se opredelili, kada pažljivo pročitate i zakon i statut, supervizor svega onoga što u nadležnostima dobija AP Vojvodina je Vlada Republike Srbije.
Ako pričamo o ustavnosti i neustavnosti, naravno, legitimno je političko pravo svakog ko osporava ove dokumente da, po njemu, možda imaju ove ili one tendencije, ali konačnu priču o ustavnosti ili neustavnosti ovoga statuta, kao što je većina kolega najavila, koji su protiv ovih akata, daće Ustavni sud Republike Srbije.
To će biti konačna ocena. Moje pitanje je kako će se te iste političke stranke ponašati posle toga.
Okej, političke poene smo ubrali, obratili smo svom biračkom telu, manje smo ili više plašili ili nismo plašili Srbiju, neki su pokušali da dokažu da su bolji Srbi ili da nisu bolji Srbi od nekih drugih, mada ne vidim da su vojvođanski Srbi lošiji od bilo kojih drugih Srba.
Za mene je pitanje autonomije Vojvodine srpsko-srpsko pitanje, pa ne znam od koga bi se mi to otcepljivali. Nisu ovaj statut pisale nacionalne manjine, pa da imamo problem s takvim nečim ili slične stvari.
Nikada ne bih zanemario ni stvaralaštvo srpskih intelektualaca zapisano latiničnim pismom, iako je naše zvanično pismo ćirilica i po Ustavu svi to poštujemo. Nekoliko samo ocena.
Ako je bilo namere da postoje nekakvi autonomaški projekti, oni su ovde poraženi. Nema nikakvog govora o vraćanju u nekakvu novu 1974. godinu. Taj posao su socijalisti završili još 1988. godine i nema vraćanja više na to.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: To su bili socijalisti.)
Veoma cenim vaše stavove, gospodine Nikoliću, i vi ste bili radikali, kada već želite da dobacujete.
Ono što je neodvojivi deo Srbije ne može biti nikakvim aktima i nikakvim referendumima izuzet iz Republike Srbije. Prema tome, ne vidim strah od tog referenduma.
Što se tiče 1974. godine, to sam već ocenio. Koristim malo smernice koje je dao naš lider Ivica Dačić, kome spočitavate da je hteo da dnevno-politički poentira.
Kada neko dobije ova ovlašćenja, sada želim da se obratim nama, Vojvođanima, pre svega vojvođanskoj administraciji sadašnjoj i budućoj, biće veoma važno kako će tim ovlašćenjima da upravlja, ili mogućnostima.
Nadam se da će vojvođanska politička elita dobro koristiti ove, pre svega, razvojne mogućnosti i da će Vlada Republike Srbije, i svaka buduća vlast u Srbiji, biti u stanju da konstatuje da od 153 nadležnosti, a preko 100 su samo prenete nadležnosti, ne treba uzimati Vojvodini nego da i Vojvodini, i svakome onome ko je u stanju da se regionalno organizuje, pre svega na ekonomskim principima, treba dati još, jer je to ekonomski, kulturno-politički, razvojno efikasnije nego centralizam sam po sebi, koji ne bi inače mogao sam po sebi da rešava narasle socijalne tenzije u našem društvu.
Što se tiče otvaranja predstavništva negde, molim vas, obratite pažnju da se predstavništva Vojvodine bilo gde, koja bi trebalo da budu u funkciji ekonomskih razvojnih projekata, mogu otvarati isključivo uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Dakle, verovatno iz toga posledično sledi da neće moći da budu otvorena gde nekom padne na pamet, nego će biti otvorena uz saglasnost Vlade Republike Srbije, tamo gde to ima svrhe. Bila je velika priča o vojvođanskim upravnim okruzima. Pobrojano je da će biti osnovani u svim okružnim centrima, gde i danas funkcioniše Srbija. Zaista mislim da nikome neće pasti na pamet da proba da organizuje vojvođanske upravne okruge drugačije nego što to predviđa administrativno uređenje Republike Srbije kada su u pitanju okruzi.
Može se dati još jedna politička ocena da ovaj projekat ne može biti autonomaški, zato što priča o imovini i priča o finansijama u suštini tek treba da se otvori. Ne vidim zašto bi strah od tih stvari bio zadat unapred. Očigledno je da će Zakono o javnoj svojini Republike Srbije, kao što važi za sve opštine, kao što to važi za grad Beograd, važiti i za AP Vojvodinu.
Lično mislim, kada pročitate ovo vrlo pažljivo, da će kao imovina AP Vojvodine biti definisano samo ono što inače služi u ovom momentu u upravljanju organima AP Vojvodine, biće da to i nije tako mnogo. Prava decentralizacija treba da usledi tako što će ta prava, ta imovina, te mogućnosti biti spuštene na opštine i gradove u Srbiji.
Tako gledam pravu i doslednu decentralizaciju Republike Srbije, koja će sobom doneti i političku stabilnost, ali i istinske razvojne mogućnosti.
Šta bi se još moglo reći o Predlogu statuta? Činjenica jeste da je ovde ostala Vojvođanska akademija nauka i umetnosti i bojim se da će tu uslediti odgovarajuće ustavne tužbe, žalbe, šta li će već biti, pa neka se o tome raspravi.
Što se tiče Novog Sada kao glavnog grada, moram da kažem da ovde postoji taj zarez o kome se već raspravlja. Kaže se Novi Sad je glavni, pa zarez, administrativni centar Vojvodine. On po prirodi stvari jeste administrativni centar pokrajinskih organa, koji će vršiti ili obavljati sve prenete i sve izvorne nadležnosti.
Ovde se predviđa takođe izvesna uloga pokrajinskih organa kada su u pitanju lokalne samouprave, pa se nadam da nikome nije ideja, u negativnom smislu rečeno, možda to i nije tako, da Beograd zameni Novim Sadom. Nadam se da će taj proces decentralizacije ići u pozitivnom smislu, a da manifestni oblici nečega što bi moglo voditi ka državi neće biti ono o čemu ćemo i dalje raspravljati.
Ono što je bila dodatna primedba o nekakvoj mreži sudova, ili ne znam čemu, zaista ne vidim da ovde ima sudske, izvršne, zakonodavne vlasti. Ako je polaganje pravosudnog ispita ili državnog ispita, što mogu da nalože ili da organizuju pokrajinski organi, nešto što vodi sudsku ili zakonodavnu vlast, onda se bojim da su nam oči u strahu prevelike, čak i kada su namere dobre i kada nadilaze potrebe ubiranja dnevno-političkih poena.
Ono što možda zaista treba reći jeste da nema potrebe da plašimo Srbiju. Sve ovo što piše u ovom statutu i što je pozitivna praksa u drugim zemljama sveta treba preneti kod nas. Kako će to kod nas u praksi izgledati, da li će to zaista biti separatizam ili će to biti razvojna šansa, ljudi zavisi od političke elite Srbije ili opštine, ili grada ili, u krajnjoj liniji, Vojvodine.
Kako ćete vi koristiti te mogućnosti? Uvek možete da ih koristite dobro ili loše, zavisi ljudi od nas. Mi smo politička elita Srbije, mi koji sedimo u ovom parlamentu, oni koji sede u vojvođanskom parlamentu, oni koji su predstavnici naših partija na opštinskom ili gradskom nivou. Ne treba ukidati mogućnosti samo zato što se eventualno možemo teorijski plašiti njihovih posledica.
Prema tome, još jednom ću to da kažem, poslanička grupa SPS - JS, a koliko sam razumeo i naše kolege iz PUPS-a, podržaće ovaj Predlog statuta AP Vojvodine, odnosno stvorićemo uslove da se ovaj akt u vojvođanskoj skupštini ovako kako je sada redigovan i usvoji.

Poštovane kolege, politika koju vodi SPS je vrlo jednostavna i svima razumljiva: autonomija - da, država - ne. Meni će biti žao onih koji to ne razumeju.
Podsetiću vas da je projekat donošenja zakona i statuta AP Vojvodine posledica konsenzusom usvojenom Ustava RS, a moram da vam kažem, barem po pobrojanim, prenesenim ili izvornim nadležnostima, nisam našao ništa što u Ustavu ne piše.
Danas neke od tih stranaka spočitavaju SPS različite uloge. Samo dve stvari ću da kažem. Setite se 1978. godine i antiautonomaške revolucije. Teško da smo mi partija kojoj možete da spočitavate ono što ste rekli.
Što se tiče političke doslednosti ili nedoslednosti, od starta nam je bilo jasno da ovo pitanje ne treba da se rešava u parlamentu Vojvodine, pa smo zato i glasali za da to dođe tamo gde mu je i mesto, na parlament Srbije. Jer da smo dalje raspravljali u okviru, kako se to kaže, političkih snaga u Vojvodini, imali bi jednu raspravu koja bi dalje destabilizovala Srbiju i bila politički i marketinški zloupotrebljavana, kao što je to i danas slučaj.
Moram da vam kažem, kolege, da ste vi u jednoj prednosti, a da je javnost koja gleda ovaj skup prosto hendikepirana. Oni nemaju ni tekst ispred sebe, a javna rasprava koja je vođena preko tzv. sredstava javnog informisanja, pod patronatom pojedinih političkih stranaka i tzv. lobi grupa, ne govorim o stručnoj javnosti, dala je jedan ton ovoj raspravi da se radi o nekakvim dezintegracionim procesima i sličnim stvarima.
Kada bih bio gospodin Čanak, a neću previše da mu omalovažavam ovaj akt, rekao bih, komentarišući stavove SRS, koji kažu – vi ste, kaže, sprečili da se promeni Ustav Srbije sutra, jer ne mogu da se menjaju dostignute nadležnosti, odnosno dostignuta prava.
Od 153 prenesene nadležnosti, gospodo, u ovom statutu preko 100 su prenete nadležnosti, koje se u svakom momentu mogu povući. Ako neko ovde može da nađe tragove izvršne, sudske i zakonodavne vlasti, svaka mu čast. Ako je polaganje pravosudnog ispita ili državnog ispita obeležje pravosuđa, to tako ne gledam.
Podsetiću vas, kada je počela rasprava posle 2000. godine, naravno, na projekat akademika Fire, gde je bila predviđena i Narodna banka, i predsednik Vojvodine, i Vlada, i neposredni izbori i svakakva neka razna čuda. Ne mislim, za razliku od nekih kolega, da će ovo biti kraj rasprave o autonomiji i decentralizaciji u Srbiji.
Naprotiv, jedno vreme će se političke snage i strasti primiriti i ponovo ćemo početi da raspravljamo o ovome, jer Ustav, koji smo konsenzusom doneli, omogućuje i druge autonomije i druge, nadam se, ne političke regione, nego ekonomske regione, razvojne priče i onu pravu priču, a to je decentralizacija, gde vlast, imovina i sve ostalo treba da bude bliska, ljudi, građanima.
Ne možemo se definisati, a definisali smo se kao nacionalna država, to je okej, ali kao građanska država po pravima. Ako želite da to poštujemo, ne možemo napadati neke stvari koje ovde pišu. Ako nekome damo autonomiju, a ne želimo da joj damo nikakav sadržaj, onda je to najskuplja i najproblematičnija autonomija. Ona ništa ne donosi, a košta.
Ako govorite o autonomiji, ona mora imati neki sadržaj. Ponavljam, od 153 pobrojane nadležnosti, preko 100 su tzv. prenete, možete ih povući u svakom momentu, ljutio se neko ili ne.
U teorijskom smislu, za razliku od svih ostalih ranijih projekata ovog tipa, uvodi se nešto što ovde niko nije komentarisao, pa ni onaj ko je predlagač zakona, mislim na Vladu. Uvodi se supervizija državnog organa.
U ranijim projektima nije bilo supervizije u projektu autonomije. Sada je jasno da će Vlada RS, kroz svoje organe, u svakom segmentu prenetih nadležnosti imati superviziju i puno pravo da nešto dozvoli ili da nešto ne dozvoli.
Takođe, u najvećem broju nečega što bi moglo vući po pravima na nekakav navodni separatizam je u direktnoj nadležnosti Vlade RS i svuda se obavlja na zajedničkim osnovama, na zajednički način, sa zakonom koji važi na celoj teritoriji RS.
Ne želim da budem ili da sebi pripisujem ulogu, ili svojoj partiji, da smo jedini pametni, da jedini sve znamo i da smo jedini branioci nacionalnih interesa. Pretpostavljam da, kao partija, nosimo odgovarajuće istorijsko iskustvo i kao ljudi koji se bave politikom odgovarajuća lična iskustva i odgovarajuća znanja.
Kada govorimo danas, dakle, o ovom zakonu, možemo da kažemo da je on dobra mera koja je utvrđena upravo između onoga na čemu principijelno insistira SPS – autonomija da, državnost ne. Puna nadležnost države Srbije, oličena u mogućnostima Vlade Republike Srbije, za sve što i najvećim sumnjivcima može biti sumnjivo kada je u pitanju zaštita interesa Republike Srbije.
Nažalost, vreme koje imam na raspolaganju, a i hendikep onih koji gledaju ovaj prenos u kome, bojim se, prečesto želimo da postignemo samo dnevno-političke poene, te otud ne pričamo o ozbiljnim procesima, pa smo i proces kolege iz Šumadije, a čisto sumnjam da Šumadinac može biti nekakav separatista, o metropolizaciji i raseljavanju rubnih delova Srbije shvatili, recimo, pogrešno. To je ozbiljna priča.
Pojedine kolege ovde govore da se ljudi bore za život, bore se za egzistenciju, za preživljavanje svojih porodica, pa im to nije važno.
Samo ne razumem jednu stvar. Zašto Kragujevac ne treba da ima autoput, a Čačak treba? Da li je možda važno odakle je član Vlade? Dogod ova država ne bude funkcionisala po jasnim prioritetima, gde nije važno ko je ministar ili ko je predsednik, ili koliku ko ima lobističku moć, nego je bitno da li imamo konsenzus nacionalnog, ekonomskog, političkog, socijalno definisanog interesa, mi nećemo dobro funkcionisati. Dok stvari zavise od toga ko je negde, to može biti plus-minus 10% da zavisi od čoveka, ali globalno mora da zavisi od procesa koje mi želimo da podržimo.
Proces decentralizacije u Srbiji treba da prođe. Mislim da je to interes svake skupštine opštine, svakog grada, mislim da je to interes Srbije. Ako želimo na ovaj način, kao politička elita u Srbiji, a smatram da je parlament politička elita, jer oličava one koji žele da budu politička elita u Srbiji, pošto su neki elita po statusu a ne i po kvalitetu, onda zaista moramo da vodimo računa šta plasiramo javnosti.
Bojim se da deo ovih aktivnosti ima za cilj naredne izbore, na kojima nećemo razgovarati o kvalitetu života, političkoj stabilnosti u Srbiji, jer ni sami ne nudimo odgovarajuća rešenja u ekonomskom, pa ni političkom i socijalnom smislu, nego ćemo se baviti golom borbom za vlast na iracionalnim argumentima. Ponovo neće biti važno koliko imamo zaposlenih, koliko nezaposlenih, koliko fabrika radi, koliko ne radi. Da raspravljamo o tome šta je doneo proces privatizacije i slične stvari.
Ali, to nije tema, pa da me predsedavajuća ne bi opominjala u tom smislu, želim samo da kažem, dakle, sutra ću govoriti o statutu, tamo je bilo nešto više problema nego u samom zakonu.
Mislim da ova rešenja, ovako postavljena, sa poštovanjem Ustava, sa uvođenjem supervizije Vlade Republike Srbije, za sve što može biti, kolega, tvrdim da je ima, dakle, ovo je jako dobro što je uvedena puna nadležnost Vlade Republike Srbije svugde tamo gde nešto može biti sporno. To je mogao da bude možda i guverner, možda je mogla da bude i Skupština, možda je moglo da bude i ministarstvo.
Vidim da se Vlada Republike Srbije, kao predlagač, opredelila da to bude ona sama i smatram da je to dobro. Ne mislim da će bilo koja buduća vlada RS ili većina u njoj dozvoliti bilo šta, ovo samo govorim zbog građana koji sada ovo slušaju i gledaju, separatističko. Ne mislim da će to dozvoliti bilo koja partija koja ima stvarnu moć kroz broj glasova koje može da dobije na srpskom političkom tržištu.
Prema tome, ne želim previše da branim čak ni sopstvenu partiju. Mislim da smo se u tom patriotskom smislu sasvim dovoljno pokazali, jer ovde se spočitava i SPS da smo hteli neke marketinške poene. Moram da vam kažem da smo mi krajnje ozbiljno mislili i u dogovoru sa našim političkim partnerima podneli neke amandmane.
Sam tehnički proces se može sporiti, da li je trebalo u Skupštini Vojvodine uraditi ovako ili onako. Ali, mnogo manje političkih tenzija će proizvesti ovo rešenje, koje će dovesti da usvojimo dva usaglašena dokumenta, a to je ovaj zakon o prenošenju nadležnosti, odnosno o nadležnostima AP Vojvodine i statut AP Vojvodine, i da za jedan duži vremenski period, a što duži, to bolje, stavimo tačku na ovu vrstu rasprave, sve dok ne završimo pitanja decentralizacije Srbije, ali kroz proces koji neće ugroziti njenu političku stabilnost, da se to odnosi pre svega na skupštine opština i na gradove.
Samo još jedno pitanje je još ostalo ovde, a to će tek biti rešeno, to je da se do kraja definiše način finansiranja i da se do kraja definiše imovina.
Moram da vam kažem, ukoliko se ta imovina svede na ono što koriste trenutno postojeći organi AP Vojvodine i na delimična prava u oblasti šumarstva, vodoprivrede, bez pravog uticaja na urbanizam i na recimo autoput, kako to neko voli da kaže, pošto to sve ostaje državi, ne vidim da će usvajanje ovog zakona ili statuta kada dođe na dnevni red bilo čime ugroziti državu Srbiju kao takvu.