Govorim o ulaganjima.
Dakle, moramo ulagati da se ne bi zaduživali, da za strani novac ne bi kupovali stranu robu.
Zato ću ja podržati ovaj zakon, jer je ekonomska politika bivšeg režima meni ličila na ono – posadiš čvarak pa čekaš da ti nikne prase. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, poštovani članovi udruge, ja reklamiram član 106. stav 3. i član 109. stav 1.
Član 106. govori da je za vreme govora zabranjeno dobacivanje. Član 109. stav 1. alineja tri govori o tome da predsedavajući ima pravo da onog ko to čini kazni opomenom.
Ja ne tražim od vas da izreknete tu opomenicu, ali ipak malo da upozorite poslanike iz sledećih razloga. Dok je govorio gospodin Marković, bilo je jedno desetak neartikulisanih uzvika, veoma glasnih iz pravca gde sedi Janko Veselinović i po tonu tog glasa ja verujem da taj glas pripada vođi te udruge.
Dakle, morate ga opomenuti iz prostog razloga što tako glasno, neartikulisano vikanje dok je govori gospodin Marković naprosto ledi krv u žilama, posebno nama malo plašljivijima, tako da smo u riziku mi sa slabim srcem i malo starijim da nas sa takvom vikom pošalje u neku invalidsku penziju.
Ubuduće malo, kada on to bude tako glasno vikao, dok bude govorio gospodin Marković, malo ga makar upozorite, ne morate da izreknete meru iz člana 109, ali ste u obavezi makar da ga upozorite, s obzirom da stvarno mi stariji rizikujemo da doživimo neke srčane tegobe, jer mi se naprosto plašimo kada tako neko glasno viče na nas i tako nerazumljivo, neartikulisano i time potvrđuje tezu - nekada je bolje ćutati, pametnije ćutati, nego govoriti na način na koji on to čini. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram član 105. i član 109, član 105. stav 1. niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine.
Svi ste svedoci drage moje koleginice i kolege, da je gospodin Pavićević dva puta uzeo reč, malo pre, dva puta uzeo reč, a da je nije dobio. Naprosto vodio je dijalog sa predsedavajućim, govorio je kada je on hteo, govorio je šta je hteo, posle završene diskusije. Dakle, ja smatram da je u tom trenutku on uzeo neovlašćeno reč.
S tim u vezi, član 109. kaže, da se opomena izriče narodnom poslaniku, pa u stavu 1. ili trećem delu stoji - govori pre nego što je zatražio i dobio reč.
Mislim da su ispunjeni uslovi, jer je gospodin Pavićević uzeo sam reč pre nego što je dobio od predsedavajućeg dva puta, posle završene diskusije i mislim da je zaslužio, po njegovoj meri, ili ma kako on to često nama spočitava, zaslužio jednu malu opomenicu, ali ja na njoj neću insistirati, svestan toga da su njemu zasmetala ona tri oslobođenja, a posebno zasmetalo ono četvrto oslobođenje od stranke bivšeg režima u Kruševcu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja podržavam mišljenje Vlade, posebno mi se dopao ovaj stav oko poljoprivrede. Dakle, seljaci, mučenici, braća po znoju, braća po muci, ljudi ne znaju šta je bolovanje, letovanje, godišnji odmori, 99% njih u životu nije videlo more, onaj 1% je služio mornaricu.
Dakle, zaslužili su makar da zaštita na radu bude nešto što će ih zaštititi od gubitka delovanja tela, posebno su sada jesenje berbe kukuruza, veoma opasne po zdravlje tih ljudi. Tako da je zaštita koja je predviđena za njih zaštita na radu veoma bitna, s obzirom da to bitno utiče na njihovo zdravlje, ne samo trenutno već utiče na to da postaju invalidi.
S obzirom da, posebno kada su uslovi meteorološki kao što sada jesu, kada žure da završe svoje poslove, kada žure da zaseju pšenicu, kada nemaju ni dovoljno novca ni dovoljno vremena, rizikuju da povrede na radu budu učestale.
Samo da podsetim ministra, da za onu sezonsku radnu snagu, za koju sam se već zalagao, da i ta sezonska radna snaga na određen način bude socijalno i zdravstveno zbrinuta, kada radi na poljoprivrednom gazdinstvu.
Zato sam u obavezi da to navedem još jednom, da ubuduće kada se bude spremao zakon o sezonskoj radnoj snazi, da se to oko poljoprivrede posebno reguliše na neki način koji će biti jeftin i dostupan svim nosiocima poljoprivrednog gazdinstva, da mogu sa punim pravom, na bezbedan način i na određen način, osigurani, da završe poljske radove, da prehrane stanovništvo i da prerađivačku industriju snabdeju sirovinama da možemo da budemo proizvođači prerađevina i da budemo konkurentni na svom i okolnim tržištima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, poštovani gosti, ja takođe smatram da ovo ne treba prihvatiti, ne zato što je to predlagač stranka bivšeg režima, već zato što nisu dosledni. U jednom trenutku se zalažu da ministarstvo treba razvlastiti, poštovati profesiju, struku, time i institute, a onda predlože amandman kako treba ministarstvo da preuzme ingerencije, recimo, u ovom slučaju instituta.
Ne znam kada su oni u pravu, kada su dosledni. Čak razmišljam sve da je amandman nešto u redu, treba da razmislimo zbog te nedoslednosti da li takve amandmane, koje predlaže stranka bivšeg režima, uopšte treba prihvatiti zbog nedoslednosti predlagača. Ako želite da razvlastite ministarstvo, a to vam je stalno cilj, govorite da ministarstva uzimaju previše ovlašćenja po pitanju izgradnje, itd, a sa druge strane, tražite da oni preuzmu ingerencije koje ima institut, onda stvarno ne znam šta predlagač želi. Iz tog razloga, dok predlagač ne bude utvrdio šta želi, predlažem da ne prihvatimo ovakvu vrstu amandmana. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto predlagač nije tu, ja ne mogu da predložim da se prihvati. Možda su otišli da plaćaju struju. Ali, ubuduće treba da razmislimo, kada budemo raspravljali o izmenama Poslovnika, da li treba razmatrati amandmane poslanika koji nisu prisutni. Iz tog razloga predlažem da ovaj amandman odbijemo, jer oni ne žele ni da ga obrazlažu, a mi treba da glasamo za njega. Hvala.

Poštovani predsedavajući, samo trenutak da vidim… Da li želite nešto?
(Jovan Marković, s mesta: Nije u redu da se dobacuje.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, ja čitam ovo i ovde ima neki višak navodnika. Ovde ima tri navodnika, dve tačke na kraju. Da li može, iako je prihvaćen amandman, da se skloni višak da ne bih i ja predlagao amandmane kao i akademski čestiti, da ne predlažem amandman na amandman, pa da Odbor ispravlja nekoliko tačaka. Ovde imaju dve tačke, a za mene kažu da sam nepismen i polupismen.
Verujem da mi ovde imamo dosta pismenih, ali malo usmenih. Imamo one koji pišu kao što im je rečeno, a čitaju kao što im je napisano. Sada se tu negde potkrala greška. Ovde imaju dve tačke na kraju. Da li ste vi primetili, gospođo ministar? Imaju dve tačke. Kako mogu da budu tačka, pa dva navodnika, pa tačka, pa još jedan navodnik? Pri tome oni akademski čestiti sada ćute. Da je grešku napravilo ministarstvo ili da sam, ne daj Bože, ja napravio grešku, ovde bi bile demonstracije akademskog nasilja nad mojoj malenkošću.
Molim ministarku da mi odgovori da li je to moguće otkloniti bez tih nekih amandmana, da ja sad ne budem akademski čestit, pa da predlažem – skloni tačku, stavi zarez? Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, poštovani predsedavajući, sada kada je došlo do mene, onda moramo da poštujemo amandmane, ali ajde. Dobro smo prošli. Nije lekar, ali ume da deli dijagnoze. Tako da gospođo ministarko, veoma dobro ste prošli i mi sa vama.
Ja se javljam zbog teksta amandmana i slažem se sa mojim kolegom poljoprivrednikom. U borbi za srpski jezik gramatiku i pravopis, slažem se i deklarativno i u praksi.
Hajde da pročitamo samo zadnju rečenicu, pošto je dugačka da pročitamo samo zadnji deo te poslednje rečenice. Kaže – i druge neposredne troškove za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, tačka, navodnici, tačka, navodnici. Za mene je to višak tačaka, višak navodnika. Ne znam gospođo ministarko šta vi mislite, ali ovde opet imamo gotovo elementarnu nepismenost. Da je neko iz osnovne škole išao na neku vežbu i da je imao pismeni ispit, kada bi ovako nešto uradio sigurno ne bi dobio peticu, dobio bi četiri, možda i trojku.
Ali, gle čuda, ovo su pisali akademski čestiti. Nisu pisali moji nepismeni poljoprivrednici, već su pisali pismeni poljoprivrednici. Među njima ima i akademski čestitih predavača na fakultetu itd. šta njihovi studenti uče, čitaju, šta ako napišu 200 tačaka i 200 znakova navodnika.
Za mene je to ne prihvatljivo i ubuduće te amandmane treba… ovaj amandman je prihvaćen i ne znam da li to bez odbora može. Sada ne može amandman, ne znam kako to možemo da rešimo, da ne bi sada odbor otklanjao te tačke, mislim da to nekim postupkom kasnije u ovom tekstu se da otkloniti, višak ovih tačaka. Možda će negde biti i višak slova. Jedan od predlagača ovih amandmana je bio i premijer, malopre je govorio o borbi za srpski jezik, za gramatički pravopis i ispalo je sasvim drugačije, stvarno ne znam šta ćemo da radimo u buduće.
Šta ako se pojavi i još ako nađemo neki amandman, šta će onda da bude? Ja verujem da oni imaju neku prepisivačku školu, ko od koga prepisuje, da li je ovaj akademski čestit prepisuje od ovog fruškogorskog bisera ili se radi obrnuto ili njih dvojica prepisuju od nekog trećeg. Ja ne znam šta se dešava, ali je ovo za mene potpuno polupismeni, gotovo nepismeni amandman.
Molim da se ubuduće posebno obrati pažnja na ova dva predlagača, s obzirom da oni nama predlažu po 200 amandmana gde se dodaje tačka, briše tačka, zapeta itd. Gde nastane bilo koja mala gramatička greškica, to se odmah skače, to se demonstrira, to se govori kako moramo da budemo pismeni, akademski čestiti, a kada oni pogreše nekoliko puta uzastopno, kada je očigledno da se radi o prepisivanju, a ne o njihovim, ko je ono bio protiv plagijata? Da li je ovo prepisivanje? Već smo videli da imamo identične amandmane sa istim greškama? Da li je ovo plagijat? Da li oni to prepisuju jedan od drugog? Da li ćemo sada da dovedemo u pitanje njihove titule, doktorate itd. s obzirom da su predložili nekoliko tačaka uzastopno, nekoliko ovih navodnika da elementarna pismenost zahteva da se amandman sastavi malo bolje? Hoćemo li sada da govorimo o plagijatima? Hoćemo sada da govorimo da to nije akademski čestito? Molim ministarku da mi da odgovor šta ćemo da radimo ako se ovo bude ponavljalo u seriji - kako ćemo sprečiti takvo ponašanje? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da ja nisam izazvao repliku niti je tog osnova bilo, dužan sam da odgovorim.
Ako neko kaže da pisani radovi se ne smeju prepisivati itd, ako već na nekoliko sednica ja utvrdim da su narodni poslanici, bez obzira na fakultetsko znanje, odnosno više zvanje nego znanje, na te velike akademske titule, pravili pravopisne i slovne, gramatičke greške, koje su neprihvatljive za osnovnu školu, ukoliko se to ponovi sa drugim poslaničkim grupama i drugim poslanicima, onda je logično da utvrdimo da je neko tako komplikovane pisane radove, amandman je svakako pisani rad, plagirao tako što je to prepisao od svog kolege ili je njegov kolega prepisao to od njega.
S obzirom da predlagač amandmana se počesto zalaže za tu neku vrstu akademske čestitosti, koju ja u praksi ne mogu ovde da osetim ni da vidim, moja je obaveza da podsetim takvu vrstu predlagača amandmana da su na određen način se ponašali dvolično, da jedna pravila diktiraju nama, a da druga, sasvim druga pravila važe za njih.
Ako se neko bori protiv plagijata, a ja uhvatim da su jedni od drugih prepisivali, onda možemo da razgovaramo na određen način o licemerju kada neko iz sednice u sednicu nama traži da se usvoji Zakon o visokom obrazovanju i da se u smislu akademske čestitosti otkloni svaka vrsta plagijata. Ako otklanjate tuđe plagijate i sumnjate u njih, onda prvo treba da otklonite svoje.
Inače, nemam ništa protiv da se na određeni način favorizuje opozicija, ali ja i dalje tvrdim da ovde ima višak tačaka i višak navodnika. Ne može da ide tačka, navodnik, tačka navodnik. Za mene je to neprihvatljivo kao pismenog čoveka. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, poštovani predsedavajući, ja sam pažljivo čitao ovaj amandman i drago mi je što je prihvaćen. Posebno zato što se amandman odnosi na industrijske koloseke, odnosno priključke. Veoma sam zadovoljan zato što verujem da mi treba da proizvedemo što više robe, da izvezemo, da je to jedini način i pozdravljam predlagača amandmana. Dakle, treba nam što više industrijskih koloseka, treba nam što više proizvodnje.
To se baš ne slaže sa njihovom ranijom filozofijom, bolje uvesti, nego proizvesti, ali na njihovoj podršci na nekoj proizvodnji koju će napraviti nova Vlad, ja im svakako zahvaljujem što su isplanirali da će nam trebati mnogo industrijskih koloseka za proizvodnju koju ćemo u narednom periodu razviti. Pošto će ova Vlada trajati nekoliko mandata, a pošto će ona druga u senci trajati još duže, pretpostavljam da će se ti industrijskih koloseci množiti i da će ih biti više u uvećanju od 7,7%.
Ako izračunamo, nisam zadovoljan obrazloženjem amandmana, gde je predlagač izvlačio neke svoje paralele sa brojem prihvaćenih amandmana sa podrškom u biračkom telu. Nisam zadovoljan, ali sam zadovoljan zato što je predvideo da će industrija biti razvijena i da će nam trebati mnogo industrijskih priključaka i na tome mu zahvaljujem. nema bolje podrške Vlade od toga kada neko kaže – trebaće nam industrijski priključci na prugama. Znači da on veruje u ovu Vladu, da je posvećen, da pažljivo prati rad Vlade i da veruje da će industrija, posebno prerađivačka industrija i poljoprivreda uz razvoj energetike i pratećih delatnosti doprineti tome da se u ovoj zemlji što više proizvodi, da se kroz proizvodnju dođe do novih plata, penzija, da te plate i penzije imaju podršku u proizvodnji i da njihov rast bude opravdan, da imamo što više robe, a kada imamo što više robe, onda imamo sve više novca. Neće se živeti više od zaduženog, kao što se živelo za vreme vladavine stranke bivšeg režima, nego će ljudi dobijati plate od proizvodnje. Delićemo višak, nećemo živeti od podele manjka, što je bio slučaj u prethodnom periodu.
Bez obzira što je predlagač amandmana sa liste stranke bivšeg režima koja je mnogo toga u industriji upropastila, svakako je vredno pažnje ovo što on veruje u novu Vladu. Što se tiče onih 7,7 verujem da se njemu nešto prividelo i verujem da nije video jednu ili dve nule ispred tih 7,7 tako da mislim da je to negde 0,077. Čvrsto verujem u taj procenat, a onih 7,7 i ne verujem da će da izađu sami na izbore. Tih 7,7 će biti na sveti nikad. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih čak i možda glasao za ovaj amandman, ali nisam siguran da će sam predlagač glasati za taj amandman. I, pitanje je - ko je predlagač? Ovde u mojoj evidenciji stoji da je predlagač narodni poslanik, da ne spominjem ime, jer mogu da izazovem repliku, ali sam predlagač je rekao da je predlagač Pokret za preokret. Za mene je to tehnički neizvodljivo da jedno udruženje građana predlaže amandmane. Prema tome, ne mogu da glasam za ovaj amandman, jer sledeći put on može da se predstavi kao žena u cenom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije problem što biramo nove sudije i lepo je birati nekog ko napreduje, ali kada je reč o pravosuđu problem koji se desio 2009. godine, a kada je, po meni, jedna partija ustanovila svoje pravosuđe u jednoj koaliciji i mi to vremenom treba polako da ispravljamo. U to vreme, koliko se sećam, izabran je mrtav sudija. To što je bio mrtav nije bio dovoljan dokaz da nije sposoban da vrši sudijsku funkciju. To što nije izbrisan iz članstva jedne partije je bilo jače od toga što je umro. Koliko je bio živ za partiju, morao je biti živ i za pravosuđe i onda su ga jednostavno izabrali, iako čovek nekoliko meseci nije bio među živima.
Mislim da sudije nisu tada izabrane po nekim stručnim osnovama, da su izabrane po političkoj podobnosti, pa ima i ono da su bili istaknuti, da su se dokazivali u partijskom članstvu, u partijskim obavezama, da nisu nikada presudili nijednom članu bivšeg režima koja je u to vreme selektovala naše pravosuđe. Vrlo je povoljno kada neko zbog stručnosti napreduje, ali takođe treba reći da u pojedinim sudovima, u pojedinim sudskim jedinicama, a ja sam imao priliku da se uverim da to što je selektovano 2009. godine, to što je odabrano po nekim partijskim osnovama, u jednom sudu, u jednoj sudskoj jedinici po istoj stvari dvoje sudija donesu različite odluke. Ili nešto nije u redu sa sudijama ili nešto nije u redu sa zakonima.
Pošto su zakoni jedinstveni, pošto mislim da sa zakonima nema problema, mislim da naši građani, pre svega, na sudu ne doživljavaju pravdu. Dakle, sud je tu da ustanovi istinu, a s obzirom da je 2009. godina bila reforma pravosuđa, mi još uvek nismo u prilici da našim građanima isporučimo takvu vrstu pravde i prava. Velika je razlika između pravde i prava, ali što je najgore, naši sudovi nisu u prilici da ustanove istinu.
Na kraju, da ne bih dužio reći ću da se nadam da ćemo u budućem periodu uspeti da ispravimo, ukoliko se to može ispraviti, sve što je loše učinjeno 2009. godine, i reći ću našim građanima da oni nemaju problem sa zakonima, što je moj utisak, već imaju problem sa sudijama, posebno onima koji su na partijski način izabrani 2009. godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 104. Poslovnika, koji kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumače njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku; ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji je narodni poslanik, pripada i toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe; o korišćenju prava iz 1. i 2. stava ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine.
Vi imate pravo da date repliku gospodinu Pavićeviću, ali pod uslovom da su ispunjena prva ova dva uslova. Poslednja replika gospodina Pavićevića je bila sasvim neosnovana. On je izazvao replike na koju su odgovorili gospodin Orlić i na koju je odgovorio gospodin Atlagić. Vi ste posle toga dali priliku gospodinu Pavićeviću da još jednom replicira, iako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana, a na osnovu čega vi možete odlučiti, a ne morate da mu date repliku.
Ja imam razumevanja što ste bolećivi prema opoziciji, ali samo pogledajte statistiku koliko puta neosnovano koristi pravo gospodin Pavićević, pogledajte samo u zbiru koliko on replika ima i većina njih je bila bez ikakvog osnova.
Molim vas da u buduće malo povedete o tome računa. Pri tome, ne zameram što favorizujete opoziciju, ali ipak tu moramo imati neku meru. Zahvaljujem. Ne tražim da se o tome glasa.