Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam čak bio voljan da prihvatimo ovaj amandman. Evo, i saslušao sam ga. Ali, onda sam se zamislio. Kad neće njihovi poslanici da saslušaju ovakav amandman, to znači da taj amandman nije dovoljno kvalitetan. Mi slušamo šta on govori, međutim, njihovi poslanici nisu prisutni ovde, a često ni na glasanju, ne dođu da glasaju za sopstvene amandmane. Prema tome, mislim da je uzaludno i da slušamo ubuduće ovakve amandmane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, koliko imamo još vremena?

Samo želim da zahvalim na zakonu i nadam se da će ovo funkcionisati malo bolje barem za nas seljake sa katastrom nego što je do sada funkcionisalo. Hvala.

Naravno.
S obzirom da sam podneo ukupno na ova dva sledeća zakona 15 amandmana, s obzirom da mi je vreme koje je preostalo kao poslaničkoj grupi veoma kratko, ja ću se truditi gospodine Bečiću da iskoristim to svo vreme, nadajući se da će poslanici opozicije u punom broju da nas prate, ali ću vam reći da uštedim i njima i nama vreme, neću se javljati više ni po amandmanima koji su mi prihvaćeni, ni po onima koji su odbijeni.
Zahvaljujem na odbijenim amandmanima, a još više zahvaljujem na onim koji su prihvaćeni, posebno onaj koji se odnosi na 11 članova.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja kao narodni lekar bi razmislio da mog kolegu poljoprivrednika po ovom zakonu, Predloga zakona Gordane Čomić, da nekog pregleda razoružam.
Što se Predloga zakona tiče ja ću svakako to podržati iz nekoliko razloga, jer je licenciranje veoma bitno, posebno posle ovih dobrih stvari koje je uradilo ministarstvo. Treba da kažem da je nabavka „gama noža“, nešto izuzetno što je Ministarstvo uradilo, što je Vlada Republike Srbije uradila i čemu će licenciranje i stalna edukacija svakako doprineti o boljem rukovanju, ali je svakako to vredno pohvale i voleo bih da i poslanici opozicije to pohvale.
Takođe, treba pohvaliti Vladu, što je sredstvima Vlade, a ne sredstvima RFZO-a, nabavljena tri LINAK , mašina za zračenje koje su i te kako nedostajale ovoj zemlji. Tim pre, što je veoma bitno za licenciranje, posebno u Vojvodini, gde su tri javne nabavke pale, zbog toga što su oni hteli da plate mašine za zračenje i dva puta više nego što je to bilo normalno, nego što je bila njihova cena.
Zbog toga je u Sremskoj Kamenici koju vodi na Odeljenju za zračenje, za onkologiju, koju vodi kum potpredsednika stranke bivšeg režima, zbog toga je javna nabavka padala tri puta. Najverovatnije da nije bilo dovoljno edukacije i svakako treba pohvaliti ovaj napor da se lekari i zdravstveni radnici stalno edukuju i da se te licence njihove na takav način proveravaju, odnosno ja bih rekao i overavaju.
Zahvaljujući Vladi na takav način je sprečila da u Vojvodini u Kamenici, red pacijenata bude od 700 do 800 ljudi i da čekaju po tri meseca, zbog čega je najverovatnije mnogo ljudi umrlo zbog toga što je neko ko je bio licenciran na pogrešan način, tri puta ponavljao javne nabavke želeći da se okoristi za nekoliko miliona evra i time bitno ugrozio zdravlje ljudi, posebno ako imamo u vidu da su čak i određene brojeve, odnosno mesta u redovima preprodavali, da ukoliko ste kasnije predviđeni za zračenje da svoje pravo na prvenstvo možete kupiti.
Mnogo toga je Vlada uradila, što je svakako za nas u Vojvodini puno znači, tim pre, što je tamo stanje veoma konfuzno i zato mislim da će ova edukacija i licenciranje svakako doprineti recimo da, gospodin Dragan Drašković, čija je tetka tužilac, najviši tužilac, u godinu dana je imao tako nelicenciran, dve milijarde javnih nabavki bez finansijskog plana i plana javnih nabavki. Nikakve kontrole, istekao mu je mandat, nikakvih posledica bože moj, njemu je tetka tužilac.
Izgradnja „Kamenice dva“, najverovatnije zbog nelicenciranih lekara i zbog gospođe koja sada zauzima mesto u vladi u senci, to je ona iz hlada. Dakle, gospođa Nada Čemerlić, koja je sada ministar zdravlja u vladi u senci, je od 2008 godine, najverovatnije nelicencirano započela gradnju „Kamenice dva“ koja je trebala da se završi 2010. godine. Nije do dana danas u funkciji, a košta je tri puta više od predviđene sume i najverovatnije da je to kvalifikovala da uđe u tu vladu u hladu.
Zato ova Vlada zaslužuje priznanje, zato ću ja da podržim ovaj zakon, zato što je sem zakona, sem licenciranja, sem obuke, sem edukacije, Vlada učinila napore da naši lekari najverovatnije neće ubuduće morati ovako često da idu u inostranstvo, da Srbija siromašna ne mora da finansira lekare bogatoj Nemačkoj i zemljama zapada. Da se u Srbiju uvozi i uvodi najsavremenija tehnologija i da je Vlada našla sredstva vrlo brzo da kupi „gama nož“ i tri linearna akceleratora, čime smo rešili pitanje pacijenata.
Stoga, mi svi dugujemo da podržimo zakonski predlog ove Vlade i ovog ministarstva i stoga ću završiti sa rečima dalje, svako ko je zdrav, u stvari mlad, bez obzira na broj godina i da bolestan kralj zdravom siromahu zavidi. Ja bih želeo da bez obzira što smo veoma siromašno društvo da budemo bogati sa zdravljem i zato ću podržati ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani gosti, ja ću prvo nešto reći o Zakonu o trgovačkom brodarstvu, koji se meni posebno dopao zbog načina pisanja i zbog toga što su termini upotrebljeni iz našeg lepog srpskog jezika. Uverenje, potvrde, dozvole, znači, nema licenci, sertifikata itd. Ti su izrazi išli u korist upotrebe srpskog jezika i nama je to veoma značajno, jer ova Skupština treba da neguje srpski jezik, kao što sve skupštine nekih drugih država treba da neguju svoje matične jezike. Nije problem znati tuđi jezik, ali uvek treba znati i svoj jezik i njega negovati i čuvati, bez obzira koliko jezika neko govori.
Taj zakon je posle 1977. godine jedan od kompletnijih zakona. Ja sam podneo neke amandmane, verujem da će biti usvojeni. Mislim da je dobar i da ne treba trošiti vreme.
Da pređem na Zakon o katastru. Naravno da ću glasati za njega. Nama seljacima, katastar nam je neka najgora stvar. Tamo kada mi dođemo, gotovo da očekuju da kleknemo i da legnemo. Nadamo se da će se praksa i katastar promeniti i da se neće očekivati da na tim šalterima budemo toliko ponizni, a nekad i poniženi. Verujem da će i katastar vremenom postati bolji.
Što se tiče ozakonjenja objekata, ja tu imam mali problem, zato što, barem kod mene, na stotine seljaka su dobili krivične prijave zbog zidanja šupa. Šta će biti kada usvojimo ovaj zakon? Hoće li oni i dalje biti krivično odgovorni za zidanje šupa? Već su im krivične prijave podneli preko inspektora lokalne samouprave, koje su zbog, često čak i zbog bunara, i zato je pitanje i sela kako izvršiti legalizaciju bunara? Da li se legalizacijom objekta automatski legalizuje i bunar? Da li njega posebno treba ucrtati, zato što nemamo mi svi na selu vodu, zato što bunari iziskuju neke druge propise itd, zbog korišćenja vode, tako da je mnogima na selu to zanimljivo?
Oni koji su seljacima pisali za šupe krivične prijave, ovo je fotografija iz sedmog meseca iz Inđije u centru 2007. godine, početak radova.
(Narodni poslanik Marijan Rističević pokazuje fotografiju.)
Poslovno stambeni objekat, preko 30 hiljada kvadrata, bez ikakve građevinske dozvole. Da bi formirali parcelu i to izgradili, malo im je smetao komšija, pa su i njega živog zatrpali do pojasa. Pošto sam ja bio predsednik Skupštine, ja sam postavio to pitanje, pa sam ubrzo razrešen u Upravi vodovoda. Na sreću, komšiju sam otkopao na vreme. Ostale su mu zarobljene samo patike.
Dakle, oni koji su seljacima pisali te krivične prijave, očigledno nisu bili predmet krivičnih prijava, odnosno krivične prijave koje sam ja podneo pronađene su nedavno u Somboru, ni u Beogradu, ni u Sremskoj Mitrovici, već su pronađene u Somboru, najverovatnije da se po njima ne bi postupalo, ili je neko u Somboru imao neki razlog da izvrši uvid u taj predmet.
Znači, neko ko je izgradio objekte od 30 hiljada kvadratnih metara, poslovno-stambene, uz sve povlastice koje je Direkcija za izgradnju opštine dala, je podneo krivične prijave seljacima za zidanje kotobanja, šupa itd. Zato je moje pitanje opravdano – šta će se desiti sa njima koji su bili progonjeni, a koje su progonili ovi koji su, gle čuda, u tom poslovno-stambenom objektu, evo ovde, formirali penthaus od 250 kvadrata.
Danas tamo živi bivši predsednik opštine, koji je to bio 2007. godine, Goran Ješić, koji je posle bio potpredsednik vojvođanske Vlade, pokrajinske Vlade i koji boravi u penthausu koji se vodi fiktivno na nekoj firmi od 230 kvadrata, što meni ukazuje na golemu korupciju, da neko ko je pisao seljacima krivične prijave za zidanje šupa, kotobanja, pratećih objekata itd, je dozvolio da se u centru, a i tužilac je bio veoma aktivan učesnik, da se takav objekat izgradi u centru sasvim nekažnjeno, da se jedni progone, a da se drugi nagrade. Dokle ćemo progoniti milione, a nagrađivati milionere? To je moje pitanje u vezi ovog zakona. Naravno da ću ja glasati za njega zbog 1,5 miliona objekata, a među njima, naravno, ima i ovakvih.
Kada legalizujemo 1,5 miliona objekata, faliće nam ljudi, 500 hiljada kuća je prazno, uglavnom na selu, prosečna starost 59 godina. Zato je moje pitanje – hoćemo li, a to je kolega Jovanović govorio, dati neke povlastice stanovnicima sela, kako to neki zovu seljanima, ili ovi gradski upotrebljavaju i „ljakse“ izraz, šatrovački, da li ćemo njima učiniti neke popuste, s obzirom da u prethodnom periodu dok je vladala stranka bivšeg režima toga nije bilo? S obzirom da su većinom samodoprinosom seljaci pravili i vodovode, telefone, puteve, ulice itd, mislim da su zaslužili da imaju određene povlastice.
Posebno me interesuju pomoćni objekti, šta će biti sa njima, koja će biti tarifa u ozakonjenju, šta će biti ubuduće? Što se mene lično tiče, ja bih predložio vašem ministarstvu da za te pomoćne objekte, posebno za staje zbog razvoja stočarstva, jer smo pali na 0,3% grla krupne stoke po hektaru, a evropski prosek je jedan, ne da dajemo džabe, već čak i da im platimo te takse, da bi se oni bavili tim poslom i da bi na poljoprivredno zemljište dobili što veći proizvod.
Dakle, ja ću podržati sve te zakone, ali mislim da silazimo sa puta koji je vodio nikuda i prelazimo na put koji vodi nekuda, da bi stigli negde. Zato ću da glasam, da bi ovo bio deo reformi, ali ipak postavljam pitanje seoskog stanovništva, zato što nam je tamo stanje više nego urgentno. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mog kolege poljoprivrednika, ja nisam završio tu višu oko ekonomske, pa nisam dovoljno razumeo njegov govor, uglavnom oni su predložili amandman po kome se briše ovaj član i po tome oni hoće da kažu da ovih 7.000 dinara ne treba podeliti prosvetnim radnicima, da je to milostinja itd.

Slažem se da bi to moglo biti više da se pare nisu trošile, recimo, na subvencije za vinograde, 525.000 eura, da nije otuđena parcela od 52ha kada je firma zajedno sa poljoprivrednim zemljištem koje je uzeto u zakup otuđena, pa se zbog restitucije predmet poljoprivrednog zemljišta morao obeštetiti sa 500.000 eura. Da nije tih milion i nešto evra otišlo za pokušaj mog kolege poljoprivrednika da se bavi poljoprivredom i vinogradarstvom, možda smo mi u ovakvoj situaciji mogli da uvećavamo više, a ne 7.000 dinara. Dakle, mogli smo da to bude uvećano i da iznosi 10.000 dinara po prosvetnom radniku, samo da se nije 2007. godine desilo da moj kolega poljoprivrednik mimo propisa iskoristi pravo na podsticaje, bude tri godine poljoprivrednik, izađe iz poljoprivrede, proda državno zemljište koje je uzeo u zakup i na takav način ošteti budžet Republike Srbije za 525.000 eura. Kada uračunamo da je to zemljište imalo pravne sledbenike koji zahtevaju restituciju, još 500.000 eura treba naplatiti u restituciji, dakle ukupno milion i 25.000 evra i tri miliona koje je dobio 2010. godine, mi bi danas da nije bilo takvih upada u budžet mogli da povećamo to i da u ovom trenutku ta jednokratna isplata prosvetnim radnicima bude 10.000 dinara.

Međutim, to se nije desilo. Ja razumem bes mog kolege poljoprivrednika, jer još stara poslovica kaže da onaj koji je vladao nad drugima njemu je nesnosna vlast drugoga nad samim njim. Prema tome, mislim da neko ko je vodio veoma lošu Vladu nekoliko meseci, a od te Vlade je bila gora samo njegova Vlada, mislim da ima određene namere prema nekome koji ima neki rezultat uprkos tome što je nasleđena veoma loša situacija.

Njemu kao ekonomisti u pokušaju, kao poljoprivredniku u pokušaju moram da objasnim da rashodi zavise od prihoda i da država za razliku od njihovog vremena kada se finansirala zaduživanjem mora da živi od svojih prihoda, mora to da zaradi. Prošlo je vreme kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog. Šta je još gore? Sada bi lakše živeli zarađenog i naš narod i prosvetni radnici bi to lakše podneli, imali veća primanja, da nije došlo vreme da živimo od zaduženog i da vraćamo kamate na ono vreme kada se živelo umesto od zarađenog, živelo se od zaduženog. Em moramo da zaradimo svaki dinar i uštedimo koji se isplaćuje u javne rashode, em moramo da vraćamo 130 milijardi ove godine smo vratili kamata na ono što su oni zadužili u prethodnih 12 godina.

Dakle, u potpunosti razumem njegovu nameru da rezultate nesumnjive koje je Vlada postigla, a svaka ušteda pa i mala je velika zarada, to takođe kaže narodna poslovica, međutim s obzirom da neznanje nema granice, ja mu na tome opraštam. Sve što je ušteda je i te kako velika zarada i svaka isplata prosvetnim radnicima je veoma značajna jer je stečena u izuzetno teškim uslovima za našu zemlju, međutim, on to ne želi da razume.

Da bi mu bolje objasnio, mi možemo u ovom trenutku svakom našem građaninu da podelimo po 5.000 eura. To je bio način na koji se ponašala prethodna vlast. Zadužimo zemlju, ubedimo nekoga da nam da 35 milijardi kredita i svima podelimo po 5.000 eura. Ništa nećemo postići jer će samo za godinu dana ti 5.000 eura naši stanovnici koji su siromašni i željni svega, zbog posledica koje je ostavio bivši režim, tih 5.000 eura ćemo potrošiti za nabavku strane robe kao što se trošilo u njihovo vreme kada su se kreditima, tuđim novcem kupovala tuđa roba preko stranih trgovinskih lanaca, kada je izvršena preterana liberalizacija, kada je SSP koji je potpisan garantovao takvu vrstu liberalizacije i olaku zaradu uvozničkom lobiju zato što im se dopalo da što pre padnu carine, što ni jedna zemlja nije uradila, uvek se ta liberalizacija poklapala sa datumom ulaska u EU te zemlje. Oni su to potpisali želeći pre svega da uvozni lobi, izvozni lobi što više zarađuju i na takav način je počišćena prehrambena industrija. Za tuđi novac smo kupovali tuđu robu i oni bi želeli da se to nastavi.

Mi kada bi podelili po 5.000 eura stanovništvo bi to potrošilo kao i ranije za nabavku strane robe. Mi ne bi oživeli svoju proizvodnju nego bi porasla proizvodnja u zemljama odakle tu robu uvozimo. Mi moramo da štedimo, mi moramo da se trudimo, mi moramo da dižemo svoj BDP da bi konačno od zarađenog mogli da imamo što više javnih prihoda i naravno da ova država treba da se finansira od onoga što ubere, a ne od onoga što povuče iz inostranstva i na takav način iz realnih izvora isplatimo i plate i penzije i da na takav način porastom BDP rastu javni prihodi i da rastu plate u javnom sektoru i da rastu penzije. Sve drugo može da nas odvede u sasvim suprotno, umesto u rast proizvodnje može da se odvede u pad proizvodnje i na kakav način bi učinili medveđu uslugu i svom narodu kao što su oni činili tako što su uvećavali penzije i plate za 5%, a onda puste inflaciju od 10% i uvozni lobi na razlikama u ceni preko stranih trgovinskih lanaca zarade enormne sume.

Mi to nećemo da radimo. Ja kao poljoprivrednik ne mogu ekonomisti koji je završio višu ekonomsku, odnosno višu oko ekonomske, višu uzaludnu, ja jednostavno ne mogu, a da opširno mu ne objasnim koja je razlika između njih i nas. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako i ja čujem žamor, žamor nije dobacivanje.

Reklamiram član 103. i 104, član 106. Poslovnika. Da krenem redom. Narodni poslanik ima pravo usmeno da ukaže na povredu Poslovnika.

Član 104. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine, uvredljivo izrazio narodnom poslaniku koji nije član i iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime, ime i prezime, dakle, ne samo prezime, tako da gospodine predsedavajući, to su osnovi na osnovu kojih vi možete, a ne morate da date pravo na repliku.

U ovoj situaciji niste imali pravo ni da primenite vaše diskreciono pravo, jer nisu ispunjeni neophodni uslovi iz stava 1. nije spomenuto ime i prezime niti je bilo uvredljivo, a jedan doktor nauka i jedan docent za početak bi mogao makar da pročita celu odredbu stava 1. člana 104. Poslovnika o radu, a ne da to tumači na način na koji to, eto, doktori, docenti, akademski čestiti umeju da urade ne čitajući Poslovnik nego na svoj način tumačeći član 104. stav 1.

Što se tiče člana 106. nekoliko puta pre nego što je i ko dobacio, gospođa Čomić je zbog žamora u sali, reklamirala je dobacivanje iako tog dobacivanja nije bilo, pa s toga nisu bili ispunjeni uslovi člana 106. Dakle, poslanik je hteo samo da stavi publici do znanja da se njemu dobacuje iako se u tom trenutku samo čuo žamor u sali. Ne tražim da se glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj prethodni kolega poljoprivrednik i ekonomista, barem tako tvrdi mada ta njegova školska sprema meni više liči na onu višu oko ekonomske a ne na višu ekonomsku. Liči mi pomalo na višu uzaludnu kad na način na koji je tumačio povećanje, meni to izgleda kao da smo i umanjili za 50%, po načinu na koji je on tumačio ovaj Predlog zakona.
On je govorio o prljavom obrazu, gospodine predsedavajući, a kada o prljavom obrazu govore pendžetirani obrazi, od čijih obraza može da pravi vojničke cokule onda je za mene to malo dirljivo. Možda bi ovo povećanje bilo značajnije da nije nestalo 2000. godine 700.000 radnih mesta i da imamo 700.000 doprinosa …

Molim vas, on mene ne može da omete, ovaj docent tamo što dobacuje, čovek koji je doktorirao, koji prilikom predavanja skače po stolovima ni malo me ne iznenađuje kada dobacuje jednom zemljoradniku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Tema.)

Gospodine predsedavajući, nemojte prekidati sednicu zbog dobacivanja jednog docenta i doktora nauka jednom zemljoradniku jer on pokušava da ospori moje pravo, demokratsko pravo da budem ravnopravan sa svim drugim poslanicima. I te kako sam u temi i kažem da bi ovo povećanje od 7.000 dinara koje je veoma značajno, reći ću čak spektakularno iz prostog razloga što država koju smo zatekli nije ličila na državu, ličila je na ruševinu od države. Ekonomija je bila potpuno devastirana, ekonomija nije pravila viškove već manjkove.
Dakle, kada jedna vlada, jedna država uštedi u jednoj godini sredstva kojima po meni veoma značajno može da poveća prihode prosvetnim radnicima kojih ima 145.000 za njih je to malo, ali to malo je veliki uspeh i njih samih i nas. Dakle, da oni nisu štedeli kao poreski obveznici uplaćivali, da kao budžetski korisnici nisu uštedeli zajedno sa svima drugima, povećanja ne bi bilo. Da oni nisu oborili vlast stranke bivšeg režima sada ne bi bilo povećanja, bilo bi umanjenja. Da je ova vlast kao što je njihova bila, oni bi pustili inflaciju od 10% pa njima povećali platu 7%, pa bi oni realno imali 3%.
Zato je za mene ovo značajno, zato što pokazuje da uporedo sa povećanjem da se isplati štedeti, jer je štednja dobra zarada, da svi zajedno ujedinjenih treba da damo doprinos da oporavimo svoju ekonomiju. Kada je oporavimo i kada je stavimo na noge onda će nas poštovati i oni koji su nas podeljene koristili jedni protiv drugih. Nije lepo, nije korektno nečiji uspeh ma koliko on bio mali, a ja tvrdim da je značajan, jer sva velika značajna dela počinju jednim korakom ma koliko on bio mali i zato tvrdim da je ovo uspeh i zato preporučujem svi prosvetnim radnicima da ovo prihvate, da potroše sa svojim porodicama, da ne daju ni u kakve fondove kao što je to moj kolega poljoprivrednik predložio. On bi najverovatnije želeo da se osnuje neki fond vinogradara gde bi on bio na čelu pa koristio ta sredstva.
Predlažem im da potroše to sa svojim porodicama, da veruju u Vladu, da veruju u državu, da veruju u štednju, da veruju u to da kada se država razduži, kad ne budemo morali plaćati 130 milijardi kamate za suludo podignute kredite sa velikim kamatnim stopama u periodu kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog, kada je glavni proizvod u državi bio javni dug, ja im zato preporučujem da ovo prime kao veliku stvar jer je država raskinula sa onom vrstom politike koje su razne varalice u poslednjih 12 godina do 2012. godine servirale narodu, gde su tobož oni delili sa narodom dobro i zlo tako što su sebi uzimali dobro, a narodu ostavljali zlo. Narodu su pričali bajke, a sebi dizali dvorce, gde sad narod živi kao u basni, a oni kao u bajci.
Dakle, da znaju da ova izmena i dopuna budžeta jeste velika stvar, znači raskid sa takvom vrstom politike koju je sprovodila stranka bivšeg režima. Ovo je dobar znak da se u ovoj državi pojavljuje država, da se pojavljuje njena ekonomija, da ova država vraća suverenitet uporedo sa tim stvarima. Sebe i njih i vas, i vas gospodine predsedavajući, pitam koliko bi danas mogli da povećamo plate i penzije da nije u divljoj, predatorskoj privatizaciji uspostavljen divlji, suludi kapitalizam koji je počistio 700.000 radnih mesta.
Pitam vas, da imamo 700.000 doprinosa na plate, da imamo iz toga i PDV, mi bi danas mogli ponosno da kažemo da ćemo im povećati plate za 10, 15, 20, 30%. To što ne možemo više jeste proizvod toga što moramo da vraćao dugove iz perioda kada neodgovorno vladalo državom, kada je uzimao ko je koliko hteo, kada su pravili razne kombinacije i iz toga sve njih molim da ovo prime kao značajno delo, zajedničko delo svih nas i da ne veruju onima koji su ih opljačkali, a sada ih pozivaju da izađu na ulice, da ponovo pljačkaše vrate na vlast, valjda ponovo žele da ih dopljačkaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i član 104. Član 103. govori o pravu narodnih poslanika da reklamiraju povredu Poslovnika, i to je nesporno pravo, čak i onih koji to pravo osporavaju meni.
Moj kolega poljoprivrednik je imao pravo da reklamira Poslovnik, ali nije imao pravo to da koristi kao repliku. Nije imao pravo on da govori o broju grla, s obzirom da je završio višu oko ekonomske. Moram da kažem da je povredio Poslovnik time što nije primetio da broj grla svakako povećava BDP, da broj grla svakako u klaničnoj preradi uvećava BDP još više, da su time veći prihodi i da time možemo da uvećamo i rashode u javnom sektoru.
Pošto je on ekonomista, a ja poljoprivrednik, a on poljoprivrednik u pokušaju, ja sam u obavezi da mu objasnim da mu je reklamacija bila uzaludna.
Na kraju, da kažem, zbog jednog drugog, preokrenutog poslanika, da ja mislim da ipak nismo dobro izračunali broj grla u stočnom fondu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, jutros smo pažljivo razmatrali ove amandmane i ja sam očekivao da predlagač amandmana dođe na sednicu, međutim, on se nije pojavio.
Na Odboru nije želeo ni da brani svoj amandman, što pomalo govori o kvalitetu amandmana jer ukoliko je neko želeo tako strašno da zaštiti rakiju svakako bi se na tom odboru pojavio.
Moram reći da ovo nije samo zakon o proizvodnji alkohola i jakih alkoholnih pića, ovaj zakon je i o prometu. Dakle, sva pića moraju da budu ravnopravna. Ne može neko da predloži amandman po tome šta je sinoć pio. Recimo da neki predlagač dođe i zvizne tri vinjaka i kaže – ovo je zakon o vinjacima i ostalim alkoholnim pićima. Mislim da to ne bi bilo primereno. Ne možemo prilagođavati zakon prema sopstvenim potrebama već prema opštim potrebama. Dakle, ukoliko se radi o jedinstvenom zakonu koji reguliše proizvodnju i promet vi sva pića morate da stavite u isti položaj.
Dalje, u prilogu zakona imate 10 vrsta rakija kao jakih alkoholnih pića. Dakle, ne da su isključena nego je posebno istaknuto 10 vrsta rakija. Imate i alkoholna pića koja se proizvode od žitarica. Mi u Sremu to još uvek radimo, a ovi stariji ljudi vrlo dobro znaju kako se ta pića i prave.
Sada zamislite da donosimo zakon o sportu i da se neko doseti i da predloži – zakon o fudbalu i ostalim sportovima, zato što je fudbal najomiljeniji sport ovde. Jeste rakija u Srbiji najomiljenije piće, ali ne može da bude izuzeta od ostalih jakih alkoholnih pića i ne treba biti doktor nauka da shvatite da ne može da postoji zakon o fudbalu i ostalim sportovima, pa tako ne može da postoji ni zakon o rakiji i ostalim alkoholnim pićima, što je predložio jedan doktor nauka.
Savetujem da ne prihvatimo ovaj amandman, kao što savetujem da ne prihvatimo ni sledeći amandman ovog predlagača iz više razloga. Već sam naveo koji su to razlozi. Dakle, em nije došao na odbor, em bi zakon bio diskriminatorski na ostala alkoholna pića s obzirom da se radi o prometu i proizvodnji, em ne verujem da je onako i pročitao sa punom pažnjom zakon. Tako da mislim da bi ovaj amandman kada bi ga usvojili bio vrlo loš.
Još da napomenem, predlagač je pripadao poslaničkoj grupi, odnosno izbornoj listi na čijoj je listi izabran koja je 2009. godine…

O amandmanu govorim.

Govorim o amandmanu.

Kada bi usvojili ovaj amandman onda bi se vratili u 2009. godinu baš u taj zakon koji je od 2.000 proizvođača sveo tim novim zakonom, kako bi on želeo da predloži, na svega 300 proizvođača. Zato kažem da govorim o amandmanu zato što su to delovi jednog starog zakona koji je bio toliko loš da nam je od 2.000 registrovanih proizvođača sveo sve na 300.

Dakle, predlažem da kako ne može postojati zakon o fudbalu i ostalim sportovima tako ne može postojati ni zakon o rakiji i ostalim alkoholnim pićima. Zahvaljujem.