Dame i gospodo, meni je ovo peta replika u ovom sazivu, čisto da se zna da nemam neke posebne povlastice.

Ja sam spreman da idem na poligraf sa kolegom poljoprivrednikom i da utvrdimo ko govori istinu, da ne bi bilo da je ovo podmetačina neke SNS vlasti, da ne bi bilo da je ovo podmetačina Miloševićeve vlasti jer se spominje 1999. godina, ja ću vam reći da sam pročitao izveštaj Odeljenja bezbednosti SSNOA 14-116 od 21.08.2002. godine, pa vi sad pogledajte ko je tada bio na vlasti, i još jedan izveštaj ima OB Sektora, znači dva, od 29.04.2003. godine, kada je premijer bio moj kolega poljoprivrednik i srećom on je u pravu, narod zna u ovoj državi ko je ko. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine koje je po meni narušio kolega Pavićević zato, ako mi dozvolite da obrazložim, zato što sednice Narodne skupštine nisu jedina obaveza narodnih poslanika. Ne znam šta je kolega Pavićević radio, ali smo mi imali sednice odbora.
Mislim da je narušeno dostojanstvo zato što se ovde sednice Narodne skupštine doživljava kao studijo gde ćemo pred kamerama i mikrofonima da se nadmećemo ko je kome šta rekao. Mislim, da se rad narodnih poslanika sastoji u tome da se sastajemo sa biračima, a broj 2, da odbori mogu da rade i zasedaju. Odbor za poljoprivredu je zasedao tri dana, parlamentarni forum za energetiku čiji sam član zasedao je četiri dana, što je ukupno sedam radnih dana u ovoj godini i nismo se svi brčkali na Brionima i nismo svi to iskoristili u vreme kada se to moglo, više se i ne može, već smo ovde predano radili.
To što kolege koje sebe smatraju opozicijom nisu u ovom periodu ništa radili ne daje im za pravo da ovde spočitavaju narodnim poslanicima koji su vredno radili i obilazili neka mesta i neke događaje na poziv svojih birača i na poziv birača drugih stranaka, to što su narodni poslanici predano radili u odborima, donosili zaključke, preporuke Vladi, to ne dozvoljava pravo narodnim poslanicima da smatraju da ova skupština, ponovo podvlačim, studio pred kojim će ona stupati pred TV kamerama i pred zvučnicima, odnosno mikrofonima i tako se obraćati samo svojim biračima. Narodna skupština i obaveze narodnih poslanika su nešto više od onoga što doživljava gospodin Pavićević kao obavezu sebe, kao narodnog poslanika i nas ostalih narodnih poslanika. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago što je granica odblokirana, tako da verujem da će više biti PDV-a. Mislim da su se moje kolege, neki poslanici, poplašili, oni koji su navikli da idu po Brionima i po Visu, pa su se malo uplašili da ta blokada ne potraje.
Što se tiče ova tri zakona i ratifikacije, naravno da ću ja to podržati. Što se tiče PDV-a, ja se radujem što će biti ujednačene neke poreske stope, ali, s obzirom da je ministar finansija ovde prisutan, ja bih želeo da mu navedem jedan primer iz prakse, koji dotiče nas, poljoprivrednike, prave poljoprivrednike, pa i vinogradare, dakle, radi se o izjednačavanju stopa na gotovi proizvod, o herbicidima, pesticidima, fungicidima. Prilikom uvoza tih sredstava plaća se PDV po stopi od 10%, ali ako uvezemo sirovinu da ga sami proizvedemo, onda je PDV na tu sirovinu 20%. Dakle, samim tim se na taj način favorizuje, a verujem da to ministar nije znao, to je nasleđe koje smo nasledili, na takav način se favorizuje strana proizvodnja a ne domaća i poruka – bolje uvesti nego proizvesti je veoma loša.
Verujem da će u nekim budućim izmenama i dopunama zakona Ministarstvo finansija povesti računa i da neće raditi ono što je radila stranka bivšeg režima, odnosno prethodna vlast, kojoj nije bilo bitno što je, recimo, PDV na uvoznu robu bio dve trećine od ukupne sume PDV-a, a jedna trećina je bio domaći PDV, s obzirom da su oni favorizovali uvoz, da se novac pozajmljivao ne da bi se dizala naša proizvodnja već da bi išao u potrošnju. Na takav način je rasla proizvodnja onim zemljama, zato što smo za pozajmljeni novac kupovali pozajmljenu robu.
Kada smo došli u kuću golih zidova, u državu bez države, u zemlju bez nade, iz prostora iz koga je bežao ko je stigao, zatečeno stanje je bilo takvo da je država totalno bila bačena u prašinu, a to naši gledaoci treba da znaju, teško je napraviti neku građevinu. Dakle, moramo prvo da umesimo glinu, pa se onda od gline peče cigla, crep, od toga se zidaju temelji, zidovi, diže krov i taj postupak je daleko duži, jer je država jedan za mene složen i dugo pravljen proizvod i nju nije lako napraviti, s obzirom da je ona koju smo zatekli bila potpuno devastirana, ekonomski pre svega, socijalno neodrživa, moralno unakažena, gde je glavna vrednost bila da imamo državu koja je bila ometena u razvoju, političare sa posebnim potrebama.
Danas kada se pripadnik stranke bivšeg režima, odnosno šef njihove poslaničke grupe tu raskukao nad siromašnima, ja sam u potpunosti mogao da podržim njegov govor da treba da stane država u zaštitu svojih ljudi, ali i ljudi treba da stanu u zaštitu države. Dakle, ta ljubav mora da bude uzajamna. Ja bih se složio sa tim govorom o siromašnima, o nezaposlenima, o slabo plaćenima, ali je trebalo i da kaže zašto se to desilo i da jednostavno kaže da je do smanjenja plata i penzija moralo da dođe zato što novac nije uložen u proizvodnju nego u potrošnju, da u vreme kad se najviše zaduživalo, da se izgubilo 400 hiljada radnih mesta odmah.
Zato njih, sebe i sve nas pitam – da li bi penzije morale da se smanjuju, ili plate u javnom sektoru, da nije izgubljeno 400 hiljada radnih mesta? Jer, ljudi su sa prihodovne strane otišli u rashodovnu stranu, postali su socijalni slučajevi. Da imamo sada 400 hiljada tih doprinosa za PIO, da imamo za zdravstveno osiguranje, mi bi svakako u budžetu imali daleko više novca i mogli ne da smanjujemo penzije, već smo mogli da ih povećamo i da iz proizvodnje, iz realnih izvora, ljudi dođu do novca.
Svakako da bi stopa PDV-a, ovakva kakva jeste ili nešto manja, mogla, zahvaljujući toj potrošnji, da nosi ovu državu, jer naš cilj je da napravimo jeftinu, posvećenu državu, koja će se finansirati od svojih prihoda, u kojoj glavni proizvod neće biti dug. Zato je moja obaveza da podržim sve ove zakone.
One koji su se ovde pozivali na ono – naše vreme tek dolazi, ja moram da ih upozorim i biću veoma kratak, da bi druge kolege mogle da govore, dakle, njih moram da upozorim da će se to desiti na „sveti nikad“. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. stav 1. i 2. U stavu 1. govornik mora da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, u stavu 2. između ostalog je zabranjeno korišćenje uvredljivih izraza.
Moj prethodni kolega govornik narodni poslanik gospodin Pavićević je u svom govoru akademski čestito pokušao da uvredi narodne poslanike. Dva puta je upotrebio izraz da narodni poslanici čitaju uspavanke. Nije to uradio jednom, to je uradio dva puta i ja sam to doživeo kao uvredu s obzirom da nisam primetio da je bilo ko čitao neku uspavanku. I da je čitao, mislim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine s obzirom da nije imao ko da zaspi sa one druge strane, sem kolege Pavićevića.
Stoga takođe smatram da je uvredljivo kada sa tog mesta govori – mi opozicioni poslanici, a on je sam. Da li on to sam sebi persira ili se njemu priviđaju neki poslanici koji nisu tu? Za mene je pravo iznenađenje da ni kolega vincijer nije hteo da ga sluša, dakle ostao je potpuno usamljen. Mislim da korišćenje izraza – mi opozicioni poslanici u trenutku kada je sam nije primereno i nije akademski čestito.
Kolega Pavićević je pokušao da nas uvredi, to nije uspeo, ali zbog poštovanja ako nas neko ne poštuje naša je obaveza da se suprotstavimo svakom tome koji ne želi da nas poštuje a ne možemo da ga sprečimo u tom nepoštovanju i stoga treba koristiti odredbe Poslovnika član 108. i 109.
Ne tražim da se o tome glasa. Verujem da je u svojoj živahnosti i akademskoj čestitosti on više napravio lapsuse nego što je ozbiljno mislio da je neko ovde čitao uspavanke.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako podržati ova dva predloga, za razrešenje i imenovanje članova saveta. Mislim da je to veoma bitno.
Kao član Upravnog odbora RFZO, kao predstavnik zemljoradnika, moram da kažem da ministarstvo dostavlja sve bolje i bolje predloge. Dakle, posle zbrinjavanja pacijenata koji se leče u inostranstvu, posle osnivanja fonda, posle smanjenja broja članova Upravnog odbora sa 21 na sedam, gde je pre toga taj Upravni odbor brojao 21 člana, sad ih ima sedam. Pre ovoga je bilo dva predstavnika zemljoradnika, sada ima jedan. Ali izgleda da nije problem to što je taj jedan, već je problem to što sam ja.
Dakle, u takvim situacijama ja pretpostavljam, s obzirom da sam problem, da bi bilo neophodno i nužno da se ja povučem iz tog odbora da bi zadovoljio one koji su imali dva puta više zemljoradnika u tom odboru i takođe da bi zadovoljio one koji su imali tri puta više članova Upravnog odbora, nego što je to sada slučaj, zahvaljujući predlogu Ministarstva zdravlja, Vlade RS, odnosno zahvaljujući poslanicima svim ovde, koji su glasali da se taj broj smanji. Tu mislim i na one koji su bili protiv, jer je odluka Skupštine obavezuje i one koji su glasali protiv i one koji nisu glasali. Znači, podjednaka zahvalnost i onima koji su glasali i još veća onima koji nisu glasali, jer na takav način smo prepoznali otpor onih koji su protiv ušteda u zdravstvu.
Imajući u vidu da kao predstavnik zemljoradnika u RFZO imam nameru da se uskoro povučem, jer sam shvatio da ja baš i nisam dovoljno seljak i voljan sam da moje mesto ustupim mom kolegi zemljoradniku. Nemam ti ja dovoljno te plave krvi seljačke za razliku od njega, pa bi bilo najbolje da se povučem i najverovatnije da ću ovih dana takvu odluku i doneti, s obzirom, da još jednom podvučem, nisam izgleda dovoljno posebno karakterno seljak, pa bi bilo dobro da se povučem i da ne budem predmet napada štampe koja se prisetila da mesto koje je predviđeno za zemljoradnike i koje treba da popune zemljoradnici bilo bi dobro da popune lekari.
Dakle, napadnut sam zbog onoga što je zakonom zabranjeno da u Upravnom odboru RFZO sede zaposleni kod davalaca zdravstvenih usluga. Isključivo mogu da tamo sede, odnosno da odluke donose predstavnici osiguranika, poljoprivrednika, zaposlenih penzionera. Izgleda da sam kriv samo zato što sam zemljoradnik ili nisam dovoljno zemljoradnik za razliku od mog kolege i zato koristim ovu priliku da kažem da imam nameru da se uskoro povučem čim doznam za sve mahinacije koje su se dešavale u zdravstvu, da se povučem i da svoje mesto prepustim nekom drugom.
Ja podržavam ovaj predlog iz prostog razloga što verujem da će ovi ljudi najbolje zastupati pacijente, da će pomoći ministarstvu i ljudima iz Upravnog odbora, da se redovi pred šalterima smanje, da se redovi pred ordinacijama smanje, ali takođe da se redovi pred granicama i graničnim prelazima, na kojima izlaze talentovani lekari u inostranstvo, da se i taj red, odnosno taj broj koji ode u inostranstvo smanji, jer nije dobro da siromašna država Srbija u kojoj pacijenti čekaju na red i po nekoliko meseci, posebno recimo na onkologiju u Sremskoj Kamenici, gde treba tri puta da overiš zdravstvenu knjižicu dok dođeš na red za zračenje i tamo čeka oko 1000 ljudi tri meseca zato što su nekoliko puta ljudi koji tamo odlučuju, a njih je imenovala AP Vojvodina, nekoliko puta organizovali tender koji je padao i zato 1000 pacijenata tamo čeka tri meseca na zračenje, a time je broj smrtnih slučajeva uvećan i na neki posredan način ljudi umiru greškama onih koji organizuju tendere koji propadaju.
Mnogo tih nepravilnosti sam dobio od kada predstavljam zemljoradnike u Upravnom odboru RFZO, to ću govoriti nekom drugom prilikom. U korist neke plodotvornije i brže diskusije na ovoj sednici ja odustajem od svog daljeg izlaganja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja predlažem da se ne prihvati ovaj amandman. Gospodin Đukanović i gospodin Marković su mi već uzeli deo mojih beleški. Da bi se nešto prihvatilo i ugradilo u zakon mora da bude elementarno obrađeno, odnosno da odgovara gramatici i pravopisu itd.
Ako neko napiše da je završio visoko obrazovanje, umesto da poseduje visoko obrazovanje, ako napiše – pravnog, saobraćajnog fakulteta i da je završio Policijsku akademiju i ovo policijsku akademiju započne velikim slovom, umesto malim, mene to zabrinjava, jer ako takav amandman ugradimo u zakon, to će učiniti zakon potpuno nerazumljivom, odnosno ta vrsta nepismenosti ne može da se ugradi u bilo koji zakon, pa ni u ovaj.
Takođe, ova treća tačka – da govori najmanje jedan svetski jezik, za mene svetski jezik ne postoji. Ako uzmemo da je svetski jezik u jednini, onda je to jedan jezik. Što kaže gospodin Đukanović – postoji više jezika u svetu. Svetski jezik može biti onda i srpski i hrvatski itd, ali navesti da je jedan svetski jezik, u svetu ne postoji svetski jezik. Postoje razne vrste jezika. Takav jezik ne postoji. Iz tih razloga ja savetujem narodnim poslanicima da ne glasaju za ovaj amandman zbog razloga zbog koga sam i zabrinut, a zabrinut sam zbog visokog stepena nepismenosti našeg naučnog kadra i zato se slažem da neke doktorate treba preispitati. Hvala.

Zahvaljujem.
Na početku ću samo da kažem dva stiha Alekse Šantića – O klasje moje ispod golih brda, moj crni hljebe, krvlju poštrapani.
Ovo je posvećeno mojim kolegama po muci i znoju, poljoprivrednicima koji su na današnji dan pre 16 godina, na Kosovu i Metohiji, u Starom Grackom surovo pobijeni, masakrirani. Toj braci po muci i znoju, svakako dugujemo makar da ovo pomenemo, s obzirom da za taj zločin niko nije kažnjen, da je ubijeno 14 pasa lutalica već bi neko bio kažnjen, a za ovu moju braću seljake niko nije bio kažnjen.
Što se amandmana tiče, predlažem da se odbije zbog prepisivanja. Vi znate da kazna u osnovnoj školi, srednjoj školi za prepisivanje je šta? Negativna ocena. Vi znate da sami sebe predlagači amandmana ocenjuju pozitivno ukoliko isprave neku gramatičku, slovnu ili neku drugu pravopisnu grešku. Sami se time hvale po broju usvojenih amandmana. Hajde sada neka se malo pohvale i prepisivanjem. To mi kako su nas nazvali, paganima, ne radimo.
Dakle, kada neko prepiše, a radi se o ortodoksnom prepisivanju, znači, član 20, član 21, član 22, su u istovetnom tekstu od tri različita predlagača i sva tri predlagača imaju kada je domaći i državni i vazduhoplova.
Dakle, ista slovna gramatička greška, ista pravopisna greška i nemoguće da je do toga došlo, ukoliko nije došlo do prepisivanja.
Iz tog razloga, ja predlažem da narodni poslanici ni slučajno ne usvoje ovaj amandman zato što bi zakon onda rogobatno zvučao, a sa druge strane, ne smemo nagraditi prepisivače bez obzira što se radi o svršenim studentima, o svršenim srednjoškolcima itd, ne želeći da zbog školske spreme uvredim ni jednog predlagača amandmana.
Ja ne sumnjam u mudrost predlagača. Mudrost dolazi sa godinama, nažalost nekima dolaze samo godine. Mudar čovek čita mudre knjige, ali i sam sebe.
Mudar čovek nikada neće reći – ja i gospodin Babić, uvek će reći – gospodin Babić i ja.
Jer ukoliko neko kaže – ja i taj i taj, ćemo podneti zahtev za ocenu ustavnosti, taj nije samo iskazao aroganciju, taj je iskazao i nepoštovanje prema svom kolegi i zbog toga smatram da i njegov kolega treba da zamisli i da razmisli da li treba da podrži amandman svog kolege, s obzirom i bez obzira što su predložili isti predlog, odnosno prepisivajući imaju isti predlog tri predlagača amandmana i zato tražim da narodni poslanici kazne kao u osnovnoj školi prepisivače. Ako već ne možemo da ih udaljimo, možemo negativno da ih ocenimo i ne usvojimo ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja predlažem da ovaj amandman odbijete, ali molim vas da ga pažljivo pročitate. Razlog je u onome što piše i što ću pročitati.
Kaže tačka 4. u amandmanu - postoji osnovana sumnja da su za nastanak udesa i ozbiljnih nezgoda koje su doživeli vazduhoplovi, doživeli vazduhoplovi. Gospođo ministarko, morate mi objasniti da li vazduhoplov može da živi? Ja to nisam znao. Ovde će još malo pa da napiše da mu pružamo veštačko disanje. Ako ovo napiše jedan naučnik, a jedan seljak primeti, ja ne znam onda ko je tu seljak, a ko je tu naučnik.
Ovaj amandman, gospodo poslanici, morate da odbijete, nikako ne smete da glasate za to da u zakon uđe da je vazduhoplov živ. Možda je nekome smešno, meni nije. Meni ovo otvara sumnju da određena zvanja diplome, titule, naučne titule, nisu više potvrda znanja, već potvrda političkih veza, novca itd, ne znam način na koje su stečene. Ako neko napiše da vazduhoplov živi, neverovatno, a pri tome je doktor nauka.
Još jedan cilj imam zašto vam kažem da odbijete amandman, da jasno vidite razliku između znanja i zvanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. posebno stav 3. – predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana, odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.
Kolega Martinović i ja smo posle izlaganja, gospodinu Bečiću, koji je tada bio predsedavajući, reklamirali povredu Poslovnika i ja se slažem da je prednost imao gospodin Martinović, zato što je u funkciji zamenika šefa poslaničke grupe i ja sam posle njega trebao da dobijem reč za povredu Poslovnika, a to pravo mi nismo ostvarili. Iz tog neostvarivanja našeg prava, proistekla je posledica iz člana 108. i 109. Poslovnika, tako da su kolega Martinović i kolega Babić dobili opomene, samo zato što su insistirali na pravu iz člana 103. stav 3.
Gospodine predsedavajući, ja neću tražiti da se o ovome glasa. Smatram da ćete vi smiriti situaciju. Ja dopuštam da opozicija ima odgovarajuće prednosti, ali ne možemo dozvoliti da neki poslanici, svaki čas skaču i mašu Poslovnikom i ovde prave promaju i na takav način doprinose energetsku efikasnost, a da sa druge strane mi ta prava ista nemamo.
Mogu da tolerišem da oni imaju malo više prava da mašu Poslovnikom od nas, ali da se o tome vodi neka mera, zbog budućeg rada i verujem da ćete vi smiriti situaciju i odustajem od namere da se o ovoj povredi glasa, ali kada malo bolje razmislim, s obzirom da je to uradio kolega Bečić, e sada tražim da se o njoj glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam strpljivo slušao sve. Ne mogu da se složim s predlagačem amandmana iz nekoliko razloga.
Prvi razlog je politički. Ne može neko da mi spočitava vezu sa SRS. Ja sam za to da se ovaj amandman odbije iz tog razloga zato što mi je prilepljena etiketa, barem meni, da sam imao neke veze sa SRS.
Ja sam svedok tog vremena. Ja nisam 90-ih godina sarađivao sa pomenutim gospodinom, ali predsednik stranke bivšeg režima, na čijoj izbornoj listi …

Izvinite gospodine predsedavajući, ne razumem.

Vraćam se na amandman.
Ja kažem da ne mogu da prihvatim amandman …

Kad dođe do mene, vi nećete meni da dozvolite ni slovo.

Ja i govorim po amandmanu. Zato sada vas pitam. Kakve je veze predlagač meni prilepio Vojislava Šešelja u vezi sa amandmanom? On je govorio o njemu, nisam ja govorio. Evo, njihov predsednik sa njim 1994. godine, pravi savez. Imam fotografije.

Evo neću više o tome da pričam. Pričam o amandmanu.
Ja nisam profesor prava. Ja se u amandmane razumem koliko mi je poslanička praksa to dozvolila. Ali, izvinite, u predlogu amandmana stoji – Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona.
Ja sam pročitao doslovce amandman. Znači, neću se baviti ni padom letilica, neću ni reći da su u Španiji pala dva aviona vojna za dva meseca itd. neću se baviti onim čime se on bavio. Baviću se amandmanom. Neprihvatljive. Zato što je on doktor prava. Nije pročitao Poslovnik koji je njegova stranka pisala, pa makar je tada bio u toj stranci.
U Poslovniku, član 229. piše a ja nisam doktor prava ali umem makar da pročitam. Ono što su neki doktori prava napisali, pa piše ovako – ministar informiše nadležni odbor Narodne skupštine o radu ministarstva jednom u tri meseca, a onda doktor prava predloži da Poslovnik ne važi i da se izveštaj podnosi jednom godišnje. To je neprihvatljivo. Neprihvatljivo je da jedan doktor prava, predlagač ovog amandmana ne zna šta piše u Poslovniku koji je donosila bez naše saglasnosti.
Ja tu nisam bio. Stranka bivšeg režima. To je razlog zašto ja tražim da se odbije ovaj amandman i da moje kolege poslanici ne glasaju, s tim što sam uvređen zbog onog što sam već rekao, ali da se ne vraćam na to. Ja ovo moram da kažem, ali vih voleo da predlagač prizna, jer priznavanje o neznanju je veliki korak ka znanju. Ko ne zna da ne zna, taj već nešto zna. Hvala.