Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106, 107, 108. i 109. Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, gospodin Veselinović je dovodio rakiju i alkoholna pića u vezu sa Arapima. Kod nekih Arapa to je dozvoljeno, ali kod većine upotreba alkoholnih pića zabranjena. U koliko želimo da poštujemo svoju veru i tradiciju, molim narodne poslanike da poštuju i veru i tradiciju većine Arapa.
Dakle, zamislite kako se osećaju oni koji su iz arapskog sveta, koji su trenutno u Srbiji i koji imaju kao simbol vere i tradicije zabranu upotrebe alkoholnih pića. Ukoliko neki narodni poslanik alkoholna pića dovodi eksplicitno u vezu sa arapskim svetom, on mora da napravi razliku između onih arapskih zemalja gde je to dozvoljeno i onih arapskih zemalja gde to nije dozvoljeno i gde se to smatra velikim verskim i tradicionalnim prekršajem.
Mislim da narodni poslanik koji je to uradio treba najmanje da se izvine. Ne tražim o ovome da se glasa, gospodine predsedavajući, ne tražim ni da mu se izrekne opomena, jer bez obzira što je on doktor pravnih nauka, verujem da se radi o pukom neznanju. Stoga, ne tražim da primenite ove odredbe, ali ubuduće da pripazite malo šta poslanici govore i očekujem da se narodni poslanik izvine zbog ovakvog poređenja. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne treba prihvatiti amandman kolege Veselinovića iz više razloga, a ti se razlozi ponavljaju jer je predložio da se promeni ime zakona, naziv zakona i shodno tome je ostao dosledan u svim članovima, tražio je da se jaka alkoholna pića, Zakon o jakim alkoholnim pićima, njegov naziv izmeni o Zakon o rakiji i ostalim alkoholnim pićima.
Delovao je dosta nepovezano, međutim zbog naših gledalaca u obrazloženju zakona je on rekao da je TANJUG srpski brend. Jedan doktor pravnih nauka bi trebalo da zna da je TANJUG jugoslovenski brend, da je to brend bivše države.
Verujem da delim uverenje kolega da tražimo da se nađe rešenje za tu novinsku agenciju, bez obzira što u svom nazivu ima i jedno slovo koje određuje i naziv bivše države. Mi smo taj naziv do sada zadržali, ali radi pune istine ne radi se o srpskom brendu, radi se o jugoslovenskom brendu i verujem da delim uverenje ostalih kolega da se tu nađe neki način da novinari s obzirom da su trebali da dobiju besplatne akcije, a da to pravo nisu iskoristili da se nađe načina da u nekom dopunskom roku oni to svoje pravo iskoriste i da se ta novinska agencija od značaja ne gasi.
Verujem da ona nema veze sa amandmanom. Predlagač je to naveo pa sam ja dužan gledalaca radi da navedem ono što je puna istina.
Ne treba prihvatiti amandmane gospodina Veselinovića koje on navodi kao amandmane Pokreta za PREOKRET. Pokret za PREOKRET je jedno udruženje građana koje osnuje troje građana, nije uopšte politički faktor. To je jedan od razloga zašto ne treba prihvatiti amandmane. Drugi razlog je što mi ti amandmani izgledaju poprilično mamurno. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako mi akademska čestitost dozvoli da komentarišem amandmane, s obzirom da u poslednje vreme se spori moje pravo da komentarišem amandmane, pa u vezi predloga ovog amandmana da podsetim predlagača da demokratija vodi ravnopravnost.
Mi smo danas na odboru uvažavajući želju da se taj proces demokratizacije ovog društva nastavi, tragali za zajedničkim rešenjima, jer demokratija podrazumeva pristup različitim mišljenjima da dođe do izražaja, što je meni predlagač amandmana usporio više puta. Mi ne želeći da činimo ono što on čini smo tragajući zajedničkim rešenjima usvojili nekoliko njihovih amandmana. Time smo valjda dokazali svoju demokratsku orjentaciju, ali predlagač amandmana sporeći moje pravo da komentarišem zakone i amandmane je narušio osnovni princip demokratije, a to je ravnopravnost i kroz predlaganja svog amandmana on se čak usudio da priča o totalnim režimima. Znači, neko ko akademski čestito predaje na Fakultetu političkih nauka, neko ko je doktorirao na političkim teorijama, mada za široku javnost taj doktorat na toj političkoj teoriji kao doktorat na štrovenju komaraca, ne može dokazati na čemu je doktorirao.
Dakle, neko ko je doktorirao na političkim teorijama osporava pravo drugom narodnom poslaniku, demokratsko pravo, pravo na ravnopravnost da komentariše njegove ili bilo čije amandmane i dođe i kaže - vama Marijan Rističević brani zakon, vama Marijan Rističević, tumači zakone, tumači amandmane, time je osporio, ne samo moje pravo, osporio je svoju diplomu. Zamislite ga kao doktor političkih nauka, koji kao docent predaje na Fakultetu političkih nauka, se ponaša nedemokratski, šta njegovi studenti mogu da nauče iz toga?
Mi smo lepo, uvažavajući demokratske procese, pravo na pristup različitim mišljenjima, naravno i njegovim, to je njegovo neotuđivo pravo, tragali za zajedničkim rešenjima i našli ih usvajajući ovaj amandman. Međutim, konačno smo dobili tvrdnju kako smo mi totalitarni itd. a on je demokrata.
Ukoliko je moje pravo osporeno, a demokratija vladavine većine, brojanje glasova itd, naravno i procesnih prava manjine, ukoliko on osporava prava koja su njemu garantovana, on treba debelo da razmisli o svom doktoratu, o svojoj tituli. Ja koliko sam primetio, on je za specifičnu vrstu diktature, on bi bio za vladavinu znanja, ali pošto je i to znanje tanko, pošto nije stečeno zapažanjem i iskustvom, već pre svega bubanjem, recitovanjem, pamćenjem tuđih tekstova, koliko ja vidim on bi se zalagao za vladavinu zvanja. Zvanje koliko ja vidim iz njegovog ponašanja nama ne garantuje i znanje.
Razlika između fakultetski obrazovanih i mudrih je velika. On je samo fakultetski obrazovan, jer mudrost se ne …

Vratio sam se na amandman.
Tokom razlaganja on je naveo i ubistvo premijera, kao neki argument, ne želeći da nam kaže ko je bi savezni ministar unutrašnjih poslova i ko je nekoliko meseci pre ubistva premijera u Kuli pravio žurku, zajedno za jedinicom za specijalne operacije. Savezni ministar i republički ministar zajedno. Da li je to politička pozadina? Da li to neko svoju političku pozadinu želi da prebaci nama? Toliko ….

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, reklamiram član 106. u vezi sa članom 108. i članom 109. Naime, radi se o dobacivanju.
Gospodine predsedavajući, vi imate dva standarda. Gospodina Nikolića ste upozorili dva puta da ne dobacuje, a pre toga smo bili svedoci, mi koji smo ovde u Skupštini, da je gospođa Čomić ceo minut galamila i dobacivala. Gospodin Veselinović je to isto činio, i duže od jednog minuta. Vi nikoga niste ni upozorili, a u obavezi ste da sprečite dobacivanje koje je bilo neprestano, to je član 106. Bili ste dužni da ih upozorite, da ih opomenete i da izreknete mere iz člana 108. i člana 109, budući da se radi o gospođi Čomić, koja je bila toliko surova dok je predsedavala za vreme vladavine stranke bivšeg režima, kad je ta stranka bila jedna stranka i nije bila stranka više stranaka.
Dakle, nismo im mi krivi što se ta stranka podelila u više tabora. U ono vreme se ona smatrala Demokratskom strankom, a ja mislim da se ta stranka još samo zove Demokratska. Mi za to nismo krivi. Prema tome, vi treba da primenite mere iz člana 106, člana 108. i člana 109, budući da se radi o neprikosnovenom potpredsedniku Narodne skupštine, koja je takvu vrstu dobacivanja surovo kažnjavala u vreme dok je vlada ta stranka za koju više ne znamo kako se zove. Kad ih proteraju iz Krunske 69, ja predlažem da ih oteraju u Šilerovu a da im bazen bude zajednički. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas biramo 16 novih sudija i to je pravo osveženje s obzirom na više hiljada sudija koje obavljaju svoju funkciju. Odmah moram reći da ja nisam zadovoljan stanjem u pravosuđu i mislim da i nove sudije treba da budu svesne da su nam zakoni postali paučina kroz koju prolaze velike muve, a u koje se hvataju male.
Bez sudija, tu pre svega mislim na nove sudije zakoni su nam prazni. Šta nam vrede prazni zakoni bez primene? Imamo želju da kao većina sprovedemo pravdu, ali bez sudija nemamo moć, jer ih je neko loše 2009. godine selektirao. Ovi kandidati treba da budu svesni toga da naši građani kažu da po 99% naših ljudi, naših građana nisu opasni zakoni već sudije.
Neretko sudije i tužioci koji sude krivicu su lošiji od onih kojima sude. Ovi kandidati treba da budu svesni da pravdu kakvu dele naši sudovi i mnoge sudije, da je ta pravda često teža ljudima od nepravde. Saradnja sudija i izvršitelja koji divljaju po Srbiji je besprekorna, kao da rade na procenat bez ikakve veze sa pravdom i pravom.
Ovi kandidati treba da znaju da neki sudovi i neke sudije, neke sudske jedinice su gotovo privatno vlasništvo advokatskih kancelarija, a sudije puki izvršioci. Neke sudije su veći i jači stranački aktivisti nego oni u stranci koji su ih 2009. godine delegirali u sudove. Oni su još uvek sudije svojih partija.
Nove sudije trebaju da budu svesni toga da šta može sudija da učini ako krivicu krivca treba u Sremu da goni, kuma republičkog tužioca koja je iz Novog Sada Višem tužilaštvu u Mitrovici čiji je osnovni zadatak čuvanje potpredsednika stranke bivšeg režima Gorana Ješića. Očekivati da ga goni tužilac njegove stranke i osudi tužilac njegove stranke je kao očekivati da vrelu Saharu rashladi plutajuća santa leda.
Neki sudovi i sudske jedinice, a to ovi kandidati treba da znaju su gotovo samo puka odeljenja advokatskih kancelarija koje naručuju presude vrlo lako, kao pice i pljeskavice. Prava uloga pravde je da niko nikom nevinom ne naškodi, da se krivci kazne. Danas imate opozicione primerke političke gromade koji sa ponosom govore o tome da uprkos mnogim aferama temeljnom čerupanju države od strane pripadnika stranke bivšeg režima, izvršnih nedela u savezu sa raznim varalicama, secikesama, da je doneo malo presuda ili ni jedna presuda.
Sudije trebaju da znaju da postoji izreka u narodu „čega se pametan stidi…“ da ne govorim dalje. To što nije doneto mnogo presuda nije dokaz njihove nevinosti, već dokaz više njihove krivice. Krivice ne samo za sada nekažnjeno čerupanje države, već i krivica za lošu reformu, deformu pravosuđa, departijski opredeljeni pripadnici stranke bivšeg režima u sudskim odorama treba da sude svojim partijskim šefovima, mecenama, često protkani prisnim i bliskim rođačkim vezama.
Nove sudije treba da znaju čim nešto kritikuješ u pravosuđu odmah počnu da pozivaju na svetu nezavisnost pravosuđa. Na nezavisnost od čega? Sudije i tužioci bez obzira ko su ne smeju biti nezavisni od zakona, već od kriminala. Nažalost kod nas mnoge sudije su nezavisne od zakona, a vrlo zavisne od kriminala. Na sudovima je da utvrde istinu. Na sudu se nije utvrđivala istina već cena i tarifa. Za mnoge odluke nije trebalo pitati zašto, već pošto. Nije trebalo pitati kako, već koliko. Podmićenim, korumpiranim, stranački obojeni delovi pravosuđa gotovo javno i bez stida, bez srama se podsmevaju ministarstvu, Vladi, predsedniku Vlade, predsednicima sudova i naš narod kaže, dužan sam da to prenesem novim sudijama, da dok makar 10 ćelija ne napunimo korumpiranim i podmićenim sudijama i tužiocima, teško da ćemo u ovoj zemlji stići do pravde i prava.
Kandidati treba da znaju da više od hleba naš narod, siromašni narod, onaj otpušteni i slabo plaćeni želi pravdu. Želi da se kazne majstori tranzicije koji su sve što je bilo naše pretvorili samo u svoje. Umesto da svi imamo sve, sad svi sem njih koji jezde belosvetskim morima, jer nemamo svoje, imamo na umu da je naši, ne svojom krivicom najsiromašniji imaju pravo na život, na slobodu, na sigurnost i pravo na pravdu.
Pravda za sve. Ako već stanka bivšeg režima nije zaštitila mnoge siromašne, mi ne smemo i ne trebamo da štitimo bogate, one koje su ih pretvorili u siromašne i koji su se nagrabili na pohlepan i kriminalan način, na njihovoj nesreći i muci obogatili.
Ko treba da utvrdi šta se u proteklom periodu desilo sa državom, njenim kapitalom, njenim novcem, već sud i sudije, pa i ove nove, da krivce primereno kazne, a državu i njenu imovinu vrate narodu koji je vlasnik svoje države. Država mora da stavi tačku na kriminal i nepravdu i loše pravosuđe po svaku cenu, jer će, inače, kriminal i loše pravosuđe staviti tačku na državu.
Čestitam kandidatima koji će biti izabrani. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, dragi gosti, kada je moj kolega vinodelac podržao zakon, meni ne ostaje ništa drugo nego da ga i sam podržim, s obzirom da se radi o vrlo dobrom poznavaocu alkoholnih pića, jednom od vodećih uvoznika vina, mada se ovde radi o jakim pićima, ali se od vina da napraviti dobar vinjak. Od grožđa se da napraviti dobra loza, od komovice, odnosno od komine od grožđa da se napraviti dobra komovica, ona je čak i lekovita i očigledno je da je poslednjih dana ona dala neki određeni rezultat, pa ću se ja složiti sa time da treba podržati ovaj zakon, s obzirom da smo u prethodnih nekoliko minuta imali eksperta na vezi, dakle, u direktnom prenosu uživo. Prema tome, kada jedan vinodelja ovako pohvalno govori o zakonu, pripadnik opozicije, meni ne ostaje ništa drugo nego da to podržim.
Što se tiče šljiva i voća, ja sam za to da se to prerađuje u rakiju, ali pre rakije, mislim da to treba prerađivati na druge načine. Posebno bih bio zahvalan kada bi mi svi zajedno ubuduće ujedinjenih određenih problema u poljoprivredi, većinu tih šljiva osušili, prosušili i prodavali na način na koji su to radili naši preci i na takav način stvarali značajne devizne prihode. Dakle, taj izvoz suvih šljiva je bio značajan i gotovo da je popunjavao jednu trećinu srpskog budžeta, odnosno da je zauzimao 25% srpskog izvoza.
U poslednje vreme je suva šljiva ponovo dobila na ceni, sušeno voće, dehidrirano voće, itd, treba da bude ono što treba da bude krajnji proizvod kvalitetnog voća, onog najkvalitetnijeg koje se posle prodaje u svežem stanju može prerađeno prodati kao suvo.
Druga stvar je da se posle toga kroz kompote, slatko, itd, veliki deo tog voća treba da preradi u prerađevine u marmelade, u džemove, itd, a da ono što ostane ide u rakije, kako to naši seljaci kažu u mučenice, da se na takav način ništa ne baci i da se iz voćarske proizvodnje maksimalno izvuče kroz prerađivačku industriju i maksimalno izvuče ono što treba da izfinansira ne samo poljoprivredna gazdinstva, već da izfinansira onaj koji se bavi preradom, da im se taj biznis isplati, a da pri tome angažuju značajni broj radnika i da se ta proizvodnja obavlja što bliže selu, da bi se na takav način zadržao određeni broj stanovnika, da nam se teritorije ne bi ubuduće praznile.
Značaj tog voća je višestruk, a što se tiče rakija i vina, ono što naši proizvođači treba da znaju, da fizička lica, odnosno poljoprivredna gazdinstva koja to ne proizvode za promet, koja proizvode za sopstvene potrebe, nemaju nikakve promenjene uslove, ali ukoliko to budu stavljali u prodaju i promet, u takvim situacijama moraju da se registruju kao proizvođači alkoholnih pića, da bi mogli da učestvuju nesmetano u prometu. Ta odredba je, pre svega, zbog toga da se ne bi ugrozilo zdravlje drugih ljudi, a ukoliko proizvodite za sopstvene potrebe, u tom slučaju nemate nikakav problem sa proizvodnjom rakije, odnosno sa raznim vrstama rakija koje se dobijaju od voća i od grožđa.
Mislim da treba reći i da fizička lica koja to rade u okviru svog gazdinstva, kada to piće posluže nekim drugima, da se to ne smatra prometom, tako da nesmetano mogu da prave svadbe, da slave slave, nesmetano mogu i da posle sahrane popiju za nečiju dušu, mada su kod nas sahrane u poslednje vreme, posle vladavine stranke bivšeg režima, postale mnogobrojne, ne zbog žala za pokojnicima, već što je to prilika da ljudi čestito jedu i često posle vladavine stranke bivšeg režima na sahranama ljudi gotovo i ne pitaju ko je umro, već šta ima za hranu.
To što se dešava je proizvod, pre svega, neke prethodne vladavine, opšteg devastiranja, ekonomskog devastiranja naše države i mislim da naša fizička lica koja se bave proizvodnjom rakije svakako treba da znaju da što se tiče potreba njihovog gazdinstva i da ono što se popije na njihovom gazdinstvu nemaju nikakav problem ni sa proizvodnjom, a ni sa obeležavanjem raznih tradicija, običaja, pa sam već rekao – slava, veselja i, ne daj Bože, sahrana.
Mislim da ubuduće treba da vodimo računa da rakija bude taj poslednji proizvod koji ćemo proizvoditi. Mislim da treba više da se ulaže u poljoprivredu, ali takođe, mislim da smo u poslednjih desetak godina uložili nekoliko milijardi u poljoprivredu, a da pri tome nismo napravili značajan rezultat.
Stoga, ubuduće, s obzirom da je ministarka poljoprivrede tu, svi zajedno treba da to malo sredstava što imamo, a za ovako siromašnu državu to nije malo, jer se radi o iznosima od 250 do 300 miliona evra godišnje, pa kada uzmete, u poslednjih pet godina smo uložili milijardu i po, kada prođete Srbijom, baš i nemamo neki utisak da smo nešto veliko napravili, da se ubuduće sredstva plasiraju što više u projekte, tako da se iz tih projekata nešto značajno napravi, da se napravi neka proizvodnja u voćarstvu, povrtarstvu, da se podigne proizvodnja prerađevina od voća, pa time i rakija, koje mogu da na pojedinim tržištima imaju značajnu ulogu, odnosno da budu tražena pića, s obzirom da je kvalitet našeg voća i rakije od voća veoma poznat onima koji su to probali. Mislim da ukoliko ofanzivnije nastupimo napolju, da i po pitanju proizvodnje rakija možemo da napravimo dobar rezultat.
U svakom slučaju, ja sam od onih koji se zalaže za oživljavanje države Srbije, da Srbija ponovo bude država njiva i šljiva, momaka i devojaka, radnika i seljaka i da napustimo neke vrednosti i kombinacije koje su bile odluke bivšeg režima. Hvala.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, naprosto sam dirnu brigom iz stranke bivšeg režima za šume i za obnovljive izvore energije. Kako je jedan od njih rekao – samoobnovljivih izvora. Ja sam mislio da su obnovljivi, ali će me on svojom diskusijom čak možda i ubediti da to budu samoobnovljivi. Kako će to da budu samoobnovljivi, ne znam, ali znam za obnovljive izvore zato što se oni daju obnoviti, ali da li sami sebe mogu da obnove, to je malo teže.
Srbija ima pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Za vreme vladavine stranke bivšeg režima, od obradivog četiri miliona i 150 hiljada hektara spali smo na tri miliona i 300 hiljada, koliko se maksimalno obrađuje. Dakle, 800 hiljada hektara je ostalo neobrađeno, a to zemljište je idealno za obnovljive izvore energije, za biomasu, čak povoljnije nego šume. Zato što se radi o zemljištu koje je nekada obrađivano, koje ima pristupne puteve, tu atarsku infrastrukturu i na kome je lakše upotrebiti mašine i za setvu i za eksploataciju biomase, a ja ću govoriti, recimo, o čičoki, kineskoj trski, miskantusu koji na jednom hektaru sadnje godišnje može da da energije koja zamenjuje devet hiljada litara dizela. Sada zamislite kolika je ekonomska šteta na 800 hiljada hektara, ukoliko se na svakom od tih hektara može proizvesti energetski potencijal, odnosno biomasa koja menja devet hiljada litara dizela po hektaru.
Ako uzmemo samo polovinu toga, možemo lako da izračunamo da je na 400 hiljada hektara promašaj zbog toga što neko na vreme nije isplanirao proizvodnju biomase na tim površinama, neko ko je dopustio da se te površine zapuste, da se više ne obrađuju, da sela izumru, da nema ni vrednih ruku koje to mogu da obrade, samo na tih 400 hiljada hektara na polovinu od zapuštenog poljoprivrednog zemljišta je energetski potencijal koji menja 360 miliona litara dizela. Sada pogledajte koliko bi nam manje trebalo novca za uvoz raznih energenata da u prethodnom periodu stranke bivšeg režima nisu dopustile da svojom poljoprivredom i drugim zemljišnim politikama i drugim politikama to zemljište koje je trebalo da donese prihod stave na određen način u rashod, odnosno da nam sada treba brdo novca da se to zemljište zanovi i da ponovo bude obradivo.
Kako su oni delili bol za umrlim predsednicima, kako su delili nekad vlast sa nekim, to u ovom trenutku nije bitno. Kako oni sada cene brzorastuće drveće, recimo pored drumova itd, koga nema jer je isečeno, koje ne može da nas štiti od vetra, pa kad nas ne štiti od vetra, onda zimi imamo takve nanose snega, a kad neko pokuša da pomogne u tom snegu, oni ga ismeju. Uglavnom, za sve ono što su pogrešili, što su zgrešili, za sve one vetroparkove za koje su olako dali dozvole, a pri tome nisu mislili na biomasu, već vetar je najbolji, on ne diže poljoprivredu, uzmete vetrenjaču, date bivšim ministrima energetike i njihovim rođacima dozvole, papire, onda date finansijskom direktoru stranke bivšeg režima, date mu dozvolu i, gle čuda, Miodrag Kostić dobio vetropark. Te dozvole nisu izdale ovdašnje vlasti, te papire, te lokacijske itd, to je zatečeno stanje.
Ja sam o tome govorio 31. oktobra 2012. godine. Pitao sam ministarku energetike šta ćemo preduzeti po tom pitanju? Naša krivica i krivica Vlade je što tada nisu ozbiljno shvatili moju diskusiju i shvatili da energiju od vetra treba da platimo tri puta više nego što je prodamo građanima. Znači, ukoliko je prodamo za četiri ili pet evro centi proizvođačima energije od vetra, ovima što hoće da osvetle Srbiju, pa su zato podizali vetroparkove, njima moramo da platimo 15-16 evro centi. Umesto, kad su se već zalagali za biomasu, da su te papire izdavali za proizvodnju energije od biogasa, od biomase, pa na takav način povukli poljoprivrednu proizvodnju, a onda iz te poljoprivredne proizvodnje, recimo čičoka, ona može da služi i za proizvodnju energije i za ishranu stoke, onda bi pomoću toga podigli stočarstvo, kad bi proizvodili energiju od biomase, prerađivačku industriju i neke druge delatnosti, pa bi iz poreza na plate, PDV itd. bilo novca da tu vrstu obnovljive energije platimo, jer je ujedno proizvela porez odakle možemo da dotiramo privilegovanu cenu električne energije.
Ne, oni nisu hteli da povuku poljoprivredu, oni su hteli da osvetle Srbiju, da povuku vetroparkove, da mašu ovde rukama, prave promaju. Pobiće penzionere pozadi tako, mlataraju rukama da to proizvodi u sali promaju. I oni sada pričaju o obnovljivoj energiji. Kad su već toliko voleli biomasu i poljoprivredu, što su onda dozvole davali isključivo za solarnu energiju, a najrađe za vetroparkove?
Da vam to prikažem, to znači ovako, da samo onaj problematični papir, koji oni zovu prisluškivanje, da bi sada mi to dozvolili da se uradi do kraja, mi bi morali svake godine da dotiramo sa 100 miliona evra proizvođača te energije od vetra, ukoliko bi dozvolili da se na prečac to uradi. Stoga, njihova namera nije bila da dokažu neku aferu o prisluškivanju, već im je namera da izvrše pritisak da se izdaju dozvole za njihove unapred preuzete obaveze prema nekome ko je njihovo vreme hteo od vetra da proizvede novac, bez proizvodnje biomase i da tako na prečaca na brzinu zaradi. To je bio razlog zašto su oni podigli ovakvu buku, jer su suprotnom će morati da vraćaju pare.
Zato se čudim da neko ko nije hteo energiju od biomase, već je hteo samo od vetra, da se ovoliko zalaže da se tu spominju umrli predsednici i neke ranije koalicije. Ja ću da ih podržim u svim težnjama za brzo rastuće drveće, za obnovu pojaseva oko drumova, za obnovu šuma, za proizvodnju biomase, za brzo rasteće drveće ću da ih podržavam uvek, ali se bojim da su oni brzo padajuća stranka. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam naprosto iznenađen, juče je bio i pokušaj da budem i uvređen.
O parlamentarizmu priča osoba koja je juče smatrala da ja nemam pravo da komentarišem amandmane, odnosno amandmane koji su podneli drugi narodni poslanici. Naime, najverovatnije da je smatrao da je on neka elita, posebno vredna osoba. Osoba koja je isključivo vredna pažnje, a da svi drugi narodni poslanici svojim kvalitetom naravno ne samo verbalnim nisu dovoljno dobri za njegovu akademsku ličnost.
Danas osoba takvog potencijala parlamentarnog koja je osporila drugim narodnim poslanicima da komentarišu ne samo zakone već se radilo o komentaru amandmana, govoreći – pa vama, taj i taj brani zakon, a isključiva obaveza poslanika je da donose zakone, druge propise, da debatuju, kako on kaže u svetilištu demokratije, a onda misli da postoje poslanici koji su manje vredni, niže vrednosti od njega i da nisu dostojni da komentarišu amandmane koje on i drugi njegov kolega podnose na druge zakone. Proglašava pobedu. U parlamentarnoj debati ja ne verujem da ima nekog pobednika, ali ću dozvoliti da i takvu vrstu pobede proglasi.
Gotovo je neverovatno da izvlači iz toga i rejting na budućim izborima i tako dalje. Mislim da je konačno vreme da se komentator ovih amandmana, njegovo akademsko visočanstvo probudi, da se vrati u realnost, da doda dve nule ispod onih sedam, sedam i da je vreme da se, ako ne može da se probudi, da se uštine i da dodirne stvarnost, da utvrdi rejting svoje partije, svoj rejting i da ubuduće ukoliko želi da proglasi pobedu parlamentarizma, neosporava drugim narodnim poslanicima da se bave svojim poslom, jer ja ne verujem da je on posebno vredna osoba u ovom društva jer mu od organa radi samo jezik. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam iznenađen predlogom amandmana, tim pre što grupa poslanika koja je to predložila pripada partiji, koja je, recimo, ukinula domaće banke. Na njihovo mesto dovela je strane banke, da bi strane banke stekle profite, a onda nam ovde predlože da se mi nagađamo sa stranim bankama oko visine kredita i visine određenih valuta i visine određenih rata.

Prvo nas zatrpaju nečim, pa onda traže da mi lečimo posledice uzroka, a uzrok je bilo njihovo neodgovorno ponašanje, gde su domaće banke eliminisane u potpunosti u korist stranih banaka. Onda ta grupa stranka bivšeg režima, koja je dugo vladala, predložila je da se potpiše SSP i potpisali su SSP, u kome je preteranom liberalizacijom počišćeno mnogo malih poljoprivrednih gazdinstava, mnogo malih domaćih ulaganja, zato što tako brzo u liberalizaciji u uvozu poljoprivrednih prehrambenih proizvoda nije nikada nijedna članica koja je ulazila u EU potpisala, a da to ne stupi na dejstvo onda tek kada uđe u EU.

Dakle, ta preterana liberalizacija je uzela posla i hleba stotinama hiljada seljaka i stotinama hiljada ljudi koji su radili u prerađivačkoj industriji. Oni su naprosto lustrirani iz njiva i fabrika i sada neko hoće da kaže da mi favorizujemo strana ulaganja u odnosu na domaće ulaganje.

Kako su postupali prema stranim ulagačima? Dovoljan primer je „Energozelene“. „Energozelena“ kafilerija koja je građana u Inđiji tuži državu Srbiju zbog propusta stranaka bivših režima, zbog stranih ulaganja, pod znacima navoda, za 110 miliona evra. Gle čuda, u tom stranom ulagaču polovina kapitala ili polovina članova su bili istaknuti članovi DS - Mišić, Drecun, itd, gde su obećali da će ta fabrika raditi u punom kapacitetu i da će biti dovoljno animalnog otpada za još jednu takvu fabriku. To su im lepo napisali i potpisali. Danas belgijska firma, u kojoj su bili uštekovani ti članovi istaknuti DS, tuži državu Srbiju za stotinu milijona evra, što znači da će oni kroz 50% svog vlasništva naplatiti 50 miliona evra ako država izgubi taj spor, a oni su kroz svoje činovnike i kroz svoje ministre i direktore uprava potpisali da će ta fabrika raditi u kapacitetu 150.000 tona i da ima dovoljno materije da ta fabrika radi nesmetno.

Pošto toga nema, sada nas belgijski investitor tuži u kome, gle čuda, 50% drže članovi DS kapitala i za očekivati je, ako ne daj bože dobiju spor, da će država Srbija finansirati te istaknute članove DS sa 50% spora ukoliko ga ne, daj bože izgubimo. Gle čuda, ta je fabrika bila u Inđiji, gle čuda, nije ni ispunjavala neke tehničke uslove, gle čuda, prvo je građena, pa je onda kupljen plac, počela je gradnja uz učešće dva ministra, 27, čini mi se, septembra, a parcelu su kupili od Direkcije za izgradnju u opštini Inđija tek u decembru mesecu, što jasno pokazuje da je fabrika čak građena bez građevinske dozvole. Kada su oni u pitanju i njihov džep onda…

Naravno da ne treba brisati zato što …

Pa, ona govori o stranim i domaćim ulaganjima i ja hoću da kažem da kažem da oni nas optužuju i da mi pokušavamo da favorizujemo strana ulaganja, opisujem kako su oni to radili i kako ne treba raditi i zašto im ne treba prihvatiti amandman, jer su oni ti koji su imali koji su imali filozofiju – bolje uvesti nego proizvesti, likvidirati domaće banke, uvesti strane koje će da lihvare domeće stanovništvo, a onda nama prigovarati.

Kad smo već kod ometenih u razvoju, ova država je ometena u razvoju zato što je stranka bivšeg režima imala političare sa posebnim potrebama.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani gosti. Pošto se ovde radi o poljoprivrednom zemljištu i što je pomenut SSP, zbog naših gledalaca, poljoprivrednika, dužan sam da iznesem istinu o tome.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju o kome je reč je donet, usvojen, potpisan, 2008. godine, usvojen u ovom parlamentu, čini mi se, 4. septembra 2008. godine.

Tada ja nisam bio poslanik. Da sam bio, za takav SSP nikad ne bih glasao. Ali, pre SSP, s obzirom da se ovde u predlogu amandmana govori o tome da stranci ne mogu da budu vlasnici zemlje. od 2000-2003. godine sam bio poslanik i prilikom donošenja Zakona o privatizaciji bio sam protiv toga da prirodna bogatstva od opšteg interesa budu predmet privatizacije, čak i u članu 3. to je i navedeno. Onda je jedno mišljenje ministra Vlahovića je postalo važnije od zakona, a onda su počeli da rade predsednici stranaka i finansijski direktori stranke bivšeg režima.

Dakle, to se ovako dogovaralo uz čašicu i odjednom ono što je Zakonom o privatizaciji, prirodno bogatstvo od opšteg interesa, ono što je bilo zabranjeno, odjednom je bilo dozvoljeno, koje neki ljudi, finansijski direktori pojedinih stranaka, nečiji kumovi, su po pitanju poljoprivrednog zemljišta imali odgovarajuću privilegiju i da ono što Zakonom o privatizaciji nije bilo dozvoljeno ipak mišljenje Vlahovića, ministra privrede i privatizacije, bude predmet privatizacije.

Ja sam takođe tada tražio da skladišni kapaciteti koji su takođe bili lak plen u toj privatizaciji zajedno sa ovim zemljištem, da pripadnu poljoprivrednicima, odnosno da im se podele akcije. To nisu dozvolili.

Poljoprivredno zemljište je postalo vlasništvo ovih ljudi, od kojih neki tvrde da su domaći. Kad kupuju zemljište oni su domaći, kad kupuju jahte novcem koji su izvukli iz tog poljoprivrednog zemljišta i skladišnih kapaciteta, dakle, novcem koji se više ne reinvestira u poljoprivredu i selo, već investira u jahte, pevačice, itd, kad izvuku taj novac, onda jahtu registruju po stranu zastavu.

Kad ovde uzmu pare onda su domaći, kad kupuju zemljišta onda su domaći, onda su i finansijski direktori stranaka, ali kad kupe jahtu na kojoj treba platiti porez ovde, e onda su u stranci. Okače strane zastave i na takav način izbegnu plaćanje poreza.

Sledeće, ta četvorka koja je bila briska u Vojvodini je kupila preko 100 hiljada hektara. Radi se o Miodragu Kostiću, finansijskom direktoru stranke bivšeg režima, kumu određenog predsednika Skupštine itd, u to vreme, Đorđiji Nicoviću, Petru Matijeviću i Miroslavu Miškoviću ako sam ga preskočio. Sto hiljada hektara, velika četvorka. Preko noći. Po mom mišljenju, zemlja treba da pripadne onome ko je obrađuje, a ne onome ko nas obrađuje. Međutim, to je na takav način prodato.

Idemo dalje. Ovde se govori o strancima. Nije tačno da stranci nisu već vlasnici zemljišta. „Balti grupa“ Irci, 10.500 hektara, mahom u Srpskom Miletiću, Bačkom Brestovcu i Feketiću. Todorić – 6.000 hektara, „Žito grupa“ Hrvatska – 2.000 hektara. Dakle, i te kako su oni zagazili u vojvođanske oranice, e onda kao kruna dolazi SSP. Takav SSP u tom obliku nije potpisala ni jedna buduća članica EU.

Preterana liberalizacija koja je počistila poljoprivrednike, koja je gotovo nastupila odmah, obično bi zemlje buduće članice potpisivale da se to poklopi, pa, carina sa ulaskom, totalni pad carina sa danom ulaska u EU ili godinu. Poljoprivredno zemljište bi strancima moglo da se prodaje tek desetak godina posle ulaska u EU. Ovde je određen rok od pet godina i srećom Litvanija nije dugo ratifikovala taj sporazum, pa smo došli ne do 2016. godine, ja nisam profesor prava ali malo SSP sam pogledao, 2017. godina je u pitanju i taj SSP nisam ja potpisao, nisam za njega glasao.

On je veoma loš i za njega snosi krivicu stranka bivšeg režima. Inicijativa o referendumu sa 100 hiljada potpisa ne može da dovede do referenduma, jer referendum se ne sprovodi po članu 108. Ustava, po pitanjima koja su definisana međunarodnim ugovorima, a SSP je višestruki međunarodni ugovor. Ja nisam dr pravnih nauka, ne predajem studentima, ali eto kao poljoprivrednik morao sam iz ove teme da izručim i to što neko ko kaže – Mi smo podneli amandman; neko ko se „preokrene“ pa misli da ih ima dvojica, iako profesor prava, on ne može u Ustavu pogleda šta je SSP, da je to međunarodni sporazum i da nije moguće vršiti referendum po tom pitanju.

Mi smo se dogovarali na Odboru za poljoprivredu i to imamo dobru volju Vlade da ispoštujemo SSP, ali da strancima što manje omogućimo da kupe zemlju uz što teže uslove jer to je dozvoljeno i neke zemlje su to radile. Verujte da ćemo mi to uraditi do isteka roka, ali ćemo pre toga vratiti ono što stranka bivšeg režima nije htela već je podizala vinograde na takvim posedima.

Vratićemo 100 hiljada hektara zemlje u naturalnoj restituciji što oni nisu želeli da vrate želeći pre svega da ovim ljudima prebace to zemljište, nisu želeli da isprave stare nepravde. Mi ćemo to učiniti.

Takođe, Vlada je na zahtev zemljoradnika donela odluku da proda zemlju ne strancima, već da deo zemlje, male posede u državnoj svojini proda fizičkim licima, domaćim poljoprivrednicima koji imaju manje od 20 hektara da bi dopunili svoj posed i bili ekonomski efikasniji.

Strancima nećemo prodavati zemlju, ali ćemo prodati domaćima. Ostatak državnog poljoprivrednog zemljišta daćemo u dugoročne zakupe u cilju da razvijemo visokointenzivne grane stočarstva, voćarstvo, povrtarstvo, proizvodnju energije.

Ja sam u obavezi to da vam kažem, s obzirom da nije istina ono što je predlagač amandmana tvrdio, usvojili SSP, prodali su zemlju, a sada nama, prodali su zemlju za fotelju, a sada nama pokušavaju da spočitavaju nešto što su oni uradili. Ja verujem da su oni imali vrlo tanku viziju, ali takođe verujem da su imali debelu proviziju da bi učinili ovo što sam vam opisao.

Što se tiče onog govornika koji se distancirao od ekonomskog fokusa, ovi tamo treba da budu sretni jer on ima veze sa ekonomijom, kao Eskimi na Severnom polu sa afričkim vrućinama. Hvala.

Zahvaljujem.

Ulagač uživa punu pravnu sigurnost i pravnu zaštitu u pogledu prava stečenih ulaganjem. Kada doktor pravnih nauka predloži da se ovo briše, ja onda ne znam da li je to titula ili dijagnoza. Ovo je gotovo neverovatno.

Ja sam zemljoradnik čovek, ja nikada ne bih mogao da predložim ovako nešto, a jedan doktor nauka se usudio, što bi značilo da kada bi se to izbrisalo, otprilike bi doktor nauka definisao, to bi značilo ovako – ulagač ne uživa punu sigurnost, punu pravnu sigurnost i ne uživa pravnu zaštitu u pogledu prava stečenih ulaganjem.

Ukoliko bi glasali za ovaj amandman, ja mislim da to ne bi moglo, ne da se meri pravnim nekim, to ne bi moglo da se meri ni nekim medicinskim sredstvima. Ne znam kako bi nas tretirali kada bi usvojili ovaj amandman. Plus u obrazloženju amandmana predlagač amandmana spominje stečena prava penzionera. Stečena prava penzionera je on smanjio. On ih je doveo u pitanje, on i njegovi, on i njegova stranka bivšeg režima, onog trenutka kada su počistili 400 hiljada radnih mesta, a obećali 200 hiljada radnih mesta odmah, a umesto toga počistili 400 hiljada radnih mesta odmah i malo posle, kada su izvršili lustraciju radnika i kada su počistili fabrike od radnika, njive od seljaka i traktorista, tog trenutka, čisteći 400 hiljada radnih mesta su urušili stečena prava penzionera.

Zamislite 400 hiljada doprinosa, da ljudi nisu ostali bez posla. Zamislite 26% na 400 hiljada novih plata. Da li bi onda bila narušena stečena prava penzionera? Ne, nego bi penzije porasle za 15%.

Ovo meni liči kao – ubiješ čoveka i dođeš posle i kukaš na njegovom grobu, kao ubili te zlikovci itd. Neko sa strane ko gleda, kaže – vidi kako ovaj lepo nariče. Tako ovo meni liči na narikaču, koja nariče nad stečenim pravima penzionera, iako sam čisteći 400 hiljada radnih mesta počistio i 400 hiljada doprinosa i doveo u pitanje te penzije, a da to nisu uradili, mi bi mogli da ih povećamo za 15%. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji poslovica: „Znanje ima granice, neznanje nema“, ali kad uzmemo da je predlagač amandmana doktor pravnih nauka, onda morate pažljivo da me slušate da vam pročitam šta je predloženo. U tekstu zakona stoji u članu 7. stav 3. koji je on predložio da se menja i molim ministra pažljivo da sasluša. Dakle, kaže – strani ulagač može steći pravo svojine, službenosti, zaloge i druga stvarna prava na pokretnim stvarima i nepokretnostima koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom. On predlaže da se stavi zarez i reči: „osim poljoprivrednog zemljišta ukoliko se radi o stranom ulagaču“. Sad pazite rečenicu, kaže: „u skladu sa zakonom, a osim poljoprivrednog

zemljišta ukoliko se radi o stranom ulagaču“, što znači da poljoprivredno zemljište može da se otuđi i da ne bude u skladu sa zakonom, na način na koji je to predložio doktor prava.

Kad smo već kod poljoprivrednog zemljišta, ja moram ponovo da kažem da SSP, koji je potpisan na takav način 2008. godine, koji je ovde ratifikovan, ni jedna zemlja nije potpisala, a potpisala je stranka bivšeg režima kojoj je pripadao i predlagač. Godina 2017, zahvaljujući samo ratifikaciji Litvanije, je godina u kojoj će dospeti pravo stranaca da kupuju zemlju, ali dotle verujem da ćemo posebnim zakonom regulisati da se to desi na način kako nama odgovara, u minimalnim površinama ili sa pravima koja se teško ostvaruju, ali je gotovo neverovatno da se neko toliko preokrene, da osnuje udruženje „on, žena i svastika“ i da se preokrene i da sada ne važi ono što je važilo 2008. godine, što je međunarodni ugovor.

Zemljište koje se ne prodaje, na stotine hiljada hektara, prodaje se zadružno poljoprivredno zemljište koje teretnim putem zadruge kupio od 62 do 68, 198.000 ha je zaglavilo kao predmet privatizacije u društvenoj svojini. Sada neko ko je dopustio takvu divlju, predatorsku privatizaciju predlaže da se briše ono što su međunarodnim ugovorom koji su potpisali oni prihvatili.

Za mene je to neprihvatljivo tim pre što je ovde predloženo da se poljoprivredno zemljište stiče, a da ne mora to da bude u skladu sa zakonom, jer ako pročitate pažljivo amandman, to znači upravo da se posle reči „u skladu sa zakonom“ doda „osim kada se radi o poljoprivrednom zemljištu“. Znači, to može i bez zakona. Verujem da je to nasleđena osobina stranke bivšeg režima i udruženja koje se preokrenulo i otuđilo od te stranke bivšeg režima. Hvala.