Vidim da vlada velika nervoza u ovim žalosnim ostacima srpske opozicije.

Član 107, gospodine Marinkoviću. Apsolutno nisam izneo ni jednu jedinu neistinu. Sam gospodin Radulović je rekao da svaki ministar, kaže, dovede pet, šest, do 10 ljudi u ministarstvo, u svoj kabinet, a on čovek doveo 28. Onda kaže – e, vi iz SNS, vi ste neki partijski paraziti, vi ste ovakvi, vi ste onakvi.

On čovek doveo 28 ljudi, zaposlio ih po različitim pravnim osnovama, isplaćivao im, izvinite, u vreme kada je država Srbija počela da štedi, krajem 2013. godine, evo vam, samo po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova – 80 hiljada, 114 hiljada, 110 hiljada, 100 hiljada, 100 hiljada, 60 hiljada, 50 hiljada itd, po osnovu ugovora o delu – 113 hiljada, 113 hiljada, 113 hiljada, 113 hiljada, 113 hiljada, 110 hiljada, 110 hiljada, 80 hiljada, 70 hiljada, 70 hiljada itd, različitim ljudima koji su svi do jednog kasnije postali članovi i funkcioneri pokreta DJB. Tu nije samo gospodin Dušan Pavlović, tu je i gospodin Aleksandar Stevanović, ako se ne varam, poslanika pokreta DJB, koji je bio angažovan. Ugovor se zove – ugovor o pružanju savetodavnih usluga.

Evo, i ja sam sada nešto naučio kao pravnik da u pravnom sistemu postoji ugovor koji se zove ugovor o pružanju savetodavnih usluga.

Inače, gospođa Miroslava Milenović je bila angažovana kao posebni saradnik gospodina Saše Radulovića…

…evo, završavam…ne suđeni kandidat za predsednika Republike.

Vidim da su opet nervozni ovi žalosni ostaci srpske opozicije.

(Maja Videnović: Isključite mu mikrofon.)

Ne znam šta im je…
(Radoslav Milojičić: Po Poslovniku.)
(Balša Božović: Po Poslovniku.)

Rasprava o budžetu je jedna važna rasprava i ona zahteva da čovek bude malo…
(Balša Božović: Poslovnik!)
Dakle, rasprava o budžetu je važna za državu i za njene građane i zbog toga je važno da ovi pripadnici žalosne srpske opozicije, ti ostaci srpske opozicije, predvođeni glumcima, pevačicama i šminkerkama…
(Radoslav Milojičić: Na šta ovo liči?)
Dakle, da malo saslušaju šta je to što mi iz SNS imamo da kažemo o budžetu za 2018. godinu.
Prethodni govornik je rekao da treba da se vratimo malo u nazad. Vratiću se malo, na kraj 2013. godine, kada je predsednik njegovog pokreta bio ministar privrede i predložio Vladi Republike Srbije deo budžeta koji se odnosi na Ministarstvo privrede.
On je tada predložio da se za subvencije, protiv kojih se sada diglo i kuso i repato, nameni 9 milijardi 81 milion dinara i to za sledeće stvari: za ove aproprijacije bila su namenjena sredstva za sprovođenje ugovora o zajedničkim ulaganjima „Fijat“ i „Er Srbiju“, koju danas besomučno napadaju. Zatim, za realizaciju Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, za sprovođenje ugovora o dodeli sredstava PKC Smederevo, za podsticanje ulaganja u privredni razvoj po posebnim aktima Vlade. Za grinfild investicije u 2014. godini bilo je namenjeno 5 milijardi…

Samo da završim, 61 milion 183 hiljade dinara i takav budžet je usvojen od strane Narodne skupštine Republike Srbije i objavljen u „Službenom glasniku“.

Član 107. gospodine Marinkoviću, ja vas molim da ovu sednicu konačno uvedete u legalne tokove. Nikada nisam tražio da se neki poslanik kazni, ovoga puta tražim zato što je gospodim Milojičić izgovorio reči koje se ne izgovaraju, ja mislim, ni u onom najekstremnijem delu Hrvatskog sabora ili Skupštine BiH. Mislim da takve reči nisu izgovorene ni sada kada je Hrvatska donosila zakon o hraniteljima i učesnicima u Domovinskom ratu. On je čovek skoro citirao taj zakon – Vi Srbi, vi ste izvršili agresiju na Hrvatsku. Izvršili ste agresiju na BiH. Zbog vas su uvedene sankcije. Zbog vas je bilo NATO bombardovanje 1999. godine. U prevodu to znače reči gospodina Milojičića.

Gospodina Marinkoviću, sednica neće biti nastavljena, ja vam kažem. Poslanici SNS će se svi javljati po Poslovniku ako ne reagujete, jer ovo nije uvreda za SNS, ovo je uvreda za državu Srbiju, ovo je uvreda za srpski narod.

Dakle, niti smo izvršili agresiju na bilo koga, niti smo odgovorni za NATO bombardovanje, niti smo odgovorni za sankcije.

(Balša Božović: Jeste.)

Politika velikih sila je odgovorna za raspad bivše Jugoslavije, ne Srbija, ne srpski narod, a pogotovo, ne SNS.

(Balša Božović: Jeste, sve je istina. Po Poslovniku!)

Dame i gospodo narodni poslanici, vidi se da je gospodin Božović završio pravni fakultet u kafiću „Bona Fides“.

Dakle, gospodine Božoviću, Dragoljub Jovanović jeste bio predsednik Narodne seljačke stranke, ali nije rekao to što ste vi citirali. Ministar finansija jeste bio Sreten Žujović, ali mu je partizanski nadimak bio Crni. On nije njemu rekao – e, crni ministre, nego su čoveka zvali Crni još iz doba partizana. To je jedna stvar koju vi ne znate i niko nije mogao to da vas nauči.

Slažem se sa vama, gospodine Vujoviću, da žuto preduzeće ideološki luta. Ima jedan roman Dragiše Vasića, zove se „Crvene magle“. Oni su tim svojim crvenim maglama, stranka nastala kao klasična građanska kapitalistička stranka, koja se zalagala za obnovu zapadnih vrednosti u Srbiji, preko noći je postala, navodno, levičarska, socijaldemokratska, sad stoje mirno kada se intonira Internacionala. To što na sebi imaju odela po nekoliko hiljada evra, to što Dragan Šutanovac ima više imovine nego svi mi poslanici zajedno, koju je valjda zaradio od ministarske plate, to njih mnogo ne zanima.

Što se tiče gondole u Beogradu, ista vam je priča kao i sa fontanom na Slaviji. Kada smo je mi napravili, onda fontana na Slaviji ne valja, a oni su se hvalili kako imaju projekat fontane na Slaviji.

Gospodine ministre, ovo vam je, ja nisam bio lenj, pa sam se potrudio da nađem „Glas javnosti“ od 30. aprila 2004. godine, kada su ti isti vršili vlast u gradu Beogradu, kaže – žičarom do Ade. Generalni projekat beogradske žičare predstavljen je juče u prostorijama Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, čime je obeležen početak realizacije od novog načina prevoza u prestonici, i kaže – žičara bi trebala da vozi ljude od centra Beograda do Avale, u prvoj fazi od Novog Beograda do Ade Ciganlije, i bilo je projektovano te 2004. godine da košta 14 miliona evra. Ova žičara koju mi projektujemo u Beogradu košta 10 miliona evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče i danas čujemo najstrašnije optužbe na račun gospođe Zorane Mihajlović, Vlade Republike Srbije i Aleksandra Vučića o tome kako navodno mi iz SNS priznajemo nezavisnost Kosova i Metohije i evo ja ću sada zbog građana Srbije, ne zbog narodnih poslanika, pošto oni imaju svoj stav od koga ne žele da odstupe iz dnevno političkih razloga, da kažem kako stoje stvari.

Dakle, u engleskoj verziji ovog ugovora na samom početku, ono što kolege iz SRS su rekle da nije tačno, stoji zvezdica. Dakle, na prvo pominjanje reči Kosovo u engleskoj verziji ovog ugovora stoji zvezdica, a na kraju te stranice fusnota u kojoj jasno stoji da se pod terminom Kosovo ne prejudicira status Kosova kao nezavisne države, odnosno da se Kosovo tretira, što je jako bitno za Republiku Srbiju, kao sastavni deo Republike Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244.

U članu 3. Predloga zakona, koji je sastavni deo onoga o čemu ćemo mi danas glasati, Republika Srbija je dala, odnosno podnela depozitaru ovog ugovora deklaraciju sledeće sadržine, u kojoj se kaže da je teritorija Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije i da se na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 nalazi pod međunarodnom upravom. Potpisivanje i izražavanje pristanka na obavezivanje Republike Srbije na ugovor o osnivanju transportne zajednice se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, pa onda zvzdica, a ispod toga fusnota da se primenjuje Rezolucija 1244.

Ono što je jako bitno…

Evo, završavam. Sastavni deo ovog ugovora, koji ćemo mi danas da ratifikujemo i izglasamo, jeste izjava, ono što je jako bitno, izjava same EU kao jednog od potpisnika ovog ugovora, da Kosovo i Metohiju ne tretira kao nezavisnu državu. Nemojte od naših prijatelja u svetu da stvarate neprijatelje. Pet država članica EU nije priznalo nezavisnost Kosova i Metohije i pet država članica EU, zahvaljujući njima, EU se obavezala da Kosovo i Metohiju, kada je u pitanju ovaj ugovor ne tretira kao nezavisno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se prvo javio za repliku na izlaganje kolege Mirčića, međutim, moram da reagujem po Poslovniku na izlaganje gospodina Milojičića, koji je rekao da se on 20 godina bori protiv neke mračne ideologije. Reći ću nešto što nije novo, to je već izašlo u javnost i građani Srbije za ovo znaju, ali, evo, gospodine Milojičiću da i vi znate i da vas podsetim.

Da, evo, gospodine Veroljube Arsiću, da prenesete gospodinu Milojičiću koji se 20 godina bori protiv mračne ideologije rata.
Dakle, tadašnji predsednik DS, gospodin Zoran Đinđić je na Vidovdan 1994. godine uputio pismo, kaže – general pukovnik Ratko Mladić, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske, „Poštovani gospodine generale, u ime svih članova DS, i u moje lično ime, svim vojnicima, podoficirima, oficirima i vama lično čestitam Dan Vojske Republike Srpske. Vojska Republike Srpske, nastala u ratu za slobodu je primer kako jedna mala, ali narodna vojska može uspešno sačuvati državu i zaštiti narod, bez obzira na mirovne pregovore, čiji uspeh svi želimo, nama je potrebna snažna vojska, kako bi druga strana odustala od namere da nastavi rat. Nadam se da će srpski narod, kao i Vojska Republike Srpske već sledeći Vidovdan dočekati u miru. S poštovanjem, dr Zoran Đinđić.
Sada mi objasnite gospodine Milojičiću, a evo vas saopštenje od pre dva dana, te iste DS, kaže – presuda Ratku Mladiću je dugo očekivano zadovoljenje pravde i preduslov pomirenja. Srbija i ceo region i danas se suočavaju i žive posledice ratnih zločina devedesetih, a presuda Mladiću je važna, jer skida ljagu sa Srbije i njenih građana. Moje pitanje za DS, vi koji držite stalno lekcije o tome kako ste vi uvek imali jednu ideologiju, jednu ideju – jel stojite iza reči koje je rekao Zoran Đinđić 1994. godine, kada je trajao rat za slobodu srpskog naroda u BiH ili iza ovog sramnog saopštenja od pre dva dana, kada kažete, kao i Haški tribunal da je Ratko Mladić ratni zločinac?

Evo, sada me je gospodin Milojičić potpuno odvukao od ove replike na izlaganje gospodina Mirčića, ali biće nadam se prilike da i gospodinu Mirčiću odgovorim na neke njegove konstatacije.

Gospodine Milojičiću, zbog vas i zbog vaše stranke su ljudi gubili glave, ne u Republici Srpskoj, ovde u Beogradu. Ovde u Beogradu je ubijen, u vreme vaše vlasti Momir Gavrilović. Ovde u vreme vaše vlasti, ubijen je policijski general Buha. Ovde u vreme vaše vlasti, ubijen je visoki činovnik MUP Batočanin. U vreme vaše vlasti ubijen je predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Đinđić. Taj isti koji je 1994. godine čestitao Dan vojske Republike Srpske. Jel ste upoznati gospodine Milojičiću? Evo pomozite mu vi gospodine Mirčiću, imate duže pamćenje.

(Milorad Mirčić: Mauzer!)

Jel ste imali paravojne formacije u BiH koje je vodi LJubiša Savić, zvani Mauzer? Koji je direktno polagao račune centrali DS u Beogradu. Jel se sećate gospodine Milojičiću, mislim da se ne sećate, ali ja se sećam tzv. Sokobanjske deklaracije iz 1992. godine, kada ste rekli, ne vi lično, niste tada imali pojma o čemu se radi, ali DS je rekla da je cilj DS da se ujedine sve srpske zemlje Republika Srpska Krajina, Republika Srpska Crna Gora, Srbija i da to bude savez srpskih država. To je bila zvanička politika DS 1992. godine, a godinu dana kasnije, tadašnji predsednik DS je otišao na Pale i zajedno sa Radovanom Karadžićem i generalom Mladićem su čekali zajedno, Zoran Đinđić, Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Biljana Plavšić, Momčilo Krajišnik na Palama, avione NATO pakta, jer je NATO pakt najavio 1993. godine udare na položaj Vojske Republike Srpske.

Evo, završavam gospodine Arsiću.
… da bi pre dva dana osvanulo sramno saopštenje DS koja kaže – skidamo ljagu sa lica srpskog naroda zato što je osuđen ratni zločinac Ratko Mladić. Sram vas bilo, sve vas zajedno.

Član 27, gospodine Arsiću.

Kad smo kod stanova, niko nema više stanova od Dragana Šutanovca, predsednika Demokratske stranke. I vi ste poslednji koji treba da pričate o bilo čijim stanovima.

Što se tiče tog famoznog potezanja pištolja na studente, to je bilo, to je činjenica i to svi znaju. Ali, tad niko nije poginuo. LJudi su počeli da ginu na ulicama Beograda kad ste vi preuzeli vlast. Dakle, posle 2000. godine počeli su da ginu policijski generali, policijski funkcioneri, a tako ste obezbedili bezbednost građana Srbije da vam je 2003. godine poginuo, na vaše oči, i predsednik Vlade, na žalost svih građana Srbije.

Što se tiče tih 90-ih godina, to vam je već rekao Marijan Rističević – Demokratska stranka je imala ministre u saveznim vladama, u republičkim vladama, sve do 2000. godine. I podržavali ste politiku koja je vođena tokom tih 90-ih godina.

Što se tiče šverca, što se tiče kriminalnih radnji, evo, pomenuli ste gospodina Zorana Živkovića, ja mislim da se on u šverc najbolje razume. Sve o švercu tokom 90-ih godina, za vreme sankcija, za vreme embarga, on će sve to detaljno da vam objasni.

Što se tiče automatskih pušaka, Demokratska stranka je sa svojim SS odredima automatskim puškama upadala ovde u Narodnu skupštinu, upadali ste u Narodnu banku Srbije, upadali ste u Saveznu upravu carina. I uzgred, da vas pitam, i vas i Šutanovca i sve ostale – gde je preko 60 umetničkih slika iz Narodne skupštine koje ste ukrali, odneli svojim kućama ili prodali 5. oktobra 2000. godine? Dakle, gde su umetničke slike koje su krasile ovaj dom decenijama, a koje su volšebno nestale 5. oktobra 2000. godine? To ste radili vi iz Demokratske stranke. Ali, to vreme automatskih pušaka, krađe umetničkih slika je prošlo. To zapamtite.