Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi jasno zašto oni koji su bili na vlasti sve te svoje genijalne ideje o izgradnji autoputeva, železničkih pruga, uzimanju kredita i tako dalje, nisu sproveli u delo onda kada su vršili vlast u Republici Srbiji. Vi ste gospodine Vukadinoviću izabrani sa liste stranke koja je niz godina vladala ovom državom. Pa, zašto sve te ideje o severnom i južnom toku, zašto sve te železnice, zašto sve te autoputeve niste vi izgradili?

Želim da vas podsetim da ste vi, ako se ne varam, u Narodnoj skupštini od nedavno poslanik Vuka Jeremića. Nama držite lekcije o tome kako, navodno, hoćemo na mala vrata da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije a poslanik ste čoveka koji je bio ministar inostranih poslova i koji je predstavljao kao najgenijalnije diplomatsko dostignuće to što će da pita Međunarodni sud pravde da li je proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova u skladu sa međunarodnim pravom ili ne, pa je stigao odgovor od tog istog Međunarodnog suda pravde od koga nas i danas boli glava. Služite se Kosovom i Metohijom na najbizarniji mogući način ne bi li na silu predstavili SNS kao nekoga ko, navodno, želi da izda Kosovo i Metohiju.

Juče vaš kolega Slaviša Ristić drvlje i kamenje na Aleksandra Vučića. - izdajnik, prodao je Kosovo i Metohiju, a Slaviša Ristić i dan danas, hvala Bogu, nemam ništa protiv toga, državni službenik Poreske uprave u opštini Zubin potok prima platu iz budžeta Republike Srbije i kaže - nema Srbije na Kosovu i Metohiji.

I još jednu stvar da vam kažem, gospodine Vukadinoviću, i vama i svima ostalima koji znate u kakvoj situaciji se država nalazi kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Srbija nije ono što je bila zapadna Nemačka posle Drugog svetskog rata. Zapadna Nemačka je imala mnogo …

Završavam.
… mnogo moćnije, mnogo snažnije prijatelje u svetu nego što ih danas ima Srbija. Zapadna Nemačka je imala tzv. Halštajnovu doktrinu. Ko prizna istočnu Nemačku, zapadna Nemačka sa njom prekida diplomatske odnose. Ali, gospodine Vukadinoviću, da li Republika Srbija u 2017. godini ima onu političku, ekonomsku i vojnu snagu i onako moćne saveznike kao što je imala Savezna Republika Nemačka posle Drugog svetskog rata?

Nismo u istoj poziciji. Moramo da se borimo kroz sile svetske, da se provlačimo kako znamo i umemo.P

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekla i gospođa Mihajlović, ovde je izrečeno mnogo toga. Ja za dve minute teško da ću moći sve ove laži i besmislice da opovrgnem, ali potrudiću se da to uradim u najvećem delu.

Što se tiče Kosova i Metohije, da ponovimo još jedanput, u članu 2. a na stranici 119. Ugovora o Transportnoj zajednici, lepo stoji, i to je veliki uspeh Republike Srbije, pod tačkom c) – nijedan od termina, reči ili definicija koje se koriste u ovom ugovoru, uključujući anekse i protokole istog, ne predstavljaju priznanje Kosova od strane EU kao nezavisne države, niti predstavljaju priznanje pojedinačnih država članica Kosova u tom svojstvu kada takav korak nije preduzet od strane istih.

Da kažem nešto, čisto ljudski. Vi ćete se, vi koji pričate o Kosovu i Metohiji, o tome kako ga mi iz SNS izdajemo, a vi ga tobože branite, vi ćete se, gospodine Kostiću, kad se završi ova sednica, vratiti u svoj Vrbas, gospodin Veljović, Veljković će se vratiti u svoje Kraljevo, a Boško Obradović u Čačak. Ali, moje kolege poslanici, Dragan Veljković će da se vrati u Štrpce. Moja koleginica Stanija Kompirović će da se vrati u Kosovsku Mitrovicu. Doktor Milovan Krivokapić će da se vrati u Kosovsku Mitrovicu.

Šta vi mislite, da su oni spremni da izdaju zemlju na kojoj žive, da su spremni da izdaju svoje porodice, grobove svojih predaka, a da ćete vi da ih odbranite? Nemojte, molim vas. To je vrhunac političkog licemerja.

Država Srbija je prisutna na Kosovu i Metohiji, hteli vi to da priznate ili ne, između ostalog, i zahvaljujući ovim hrabrim ljudima koji ovde sede, koji žive na Kosovu i Metohiji, koji pokazuju da je Kosovo i Metohija srpsko činjenicom da su poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Samo još nekoliko rečenica, gospodine Arsiću. Molim vas, bili ste tolerantni danas i kad su izgovarane ružne reči na račun gospođe Mihajlović, pa mi dopustite da završim.
Za takozvani Srpski pokret Dveri, kaže, Crna Gora je srpska zemlja, Republika Srpska je srpska zemlja, a onda kada Vlada Republike Srbije hoće da poveže Srbiju i Crnu Goru, kaže – evo, vi pravite tamo neke puteve prema Crnoj Gori, kakve veze mi imamo sa Crnom Gorom? Vlada Republike Srbije napravi most, pre svega, zahvaljujući Vladi Republike Srbije most „Bratoljub“ koji povezuje dve strane reke Drine – Srbiju i Republiku Srpsku, i u tome je značajnu ulogu imala gospođa Mihajlović i njeno ministarstvo. Kolega Mirčić je, nisam uspeo da mu repliciram, rekao – nisu urađene pristupne saobraćajnice. Pa, Milorad Dodik je izjavio da za to što nisu izgrađene pristupne saobraćajnice sa one obale Drine koja pripada BiH su odgovorne vlasti BiH, a ne Vlada Republike Srbije i ne ministarstvo koje vodi gospođa Zorana Mihajlović.

Još samo, molim vas, gospodine Arsiću, jednu rečenicu. Što se tiče Albanije, gospodin Ivan Kostić, to da znaju građani Srbije, 30. novembra, taj koji kaže da ne treba da se povezujemo sa Albanijom, 30. novembra putuje u Albaniju kao predsednik Odbora za dijasporu u Skadar. Pa, jel nije u interesu Srbije da povežemo Srbiju i srpski narod koji živi u severnoj Albaniji, između ostalog, u Skadru, Draču, sa svojom matičnom državom?

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je ono što je rekao gospodin Kostić. On će da putuje u Skadar 30. novembra, ali ne o svom trošku, nego o trošku države Srbije kao predsednik Odbora za dijasporu. Imaju sedam poslanika, dragi građani Srbije, a imaju predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i onda kaže – vlast teroriše opoziciju u Srbiji i ne daje im njihova prava.

Mislim da barem deset poslanika SNS može da bude predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, ali smo vama ustupili to mesto da bismo poštovali prava manjine u ovom parlamentu. Dakle, putovaćete vi, gospodine Kostiću, u Skadar, ali o trošku države Srbije, ne o svom trošku. To je važno da se naglasi.

Što se tiče odnosa prema Albaniji, dragi građani Srbije, poslanici SNS su u poslednje tri godine najmanje četiri puta, koliko sam uspeo da izbrojim za ovo kratko vreme, boravili u Tirani i upravo zahvaljujući naporima poslanika SNS, zahvaljujući politici Vlade Republike Srbije, zahvaljujući politici predsednika Republike Aleksandra Vučića, Srbi u Albaniji su po prvi put posle 70 godina, još od vremena Envera Hodže, priznati kao etnička zajednica u Republici Albaniji, ali to nije zahvaljujući politici pokreta Dveri, nego zahvaljujući politici SNS.

Što se tiče stranih plaćenika, sada ću da vam kažem nešto, vaš predsednika Boško Obradović, evo ga tekst u „Iskri“, inače LJotićevsko glasilo, štampano u Minhenu, pošto su LJotićevci svi pobegli u Nemačku kod svojih nemačkih gospodara, kaže – demokratska laž i svetlo istine, a onda kaže „Nova Iskra“ u Čačku, na dan Svetog Ilije 2001. godine.

Zašto ovo govorim? Gospodine Kostiću, vi to možda ne znate, ja sam se nekada time bavio kada sam bio mlađi, taj isti Milan Stojadinović, o kome ste govorili, je ustanovio, zahvaljujući policiji, da se Dimitrije LJotić, vaš ideološki otac, finansirao preko tzv. tehničke pomoći, organizacije iza koje je stajala nacistička Nemačka. Ako neko nema prava da priča o stranim plaćenicima, to ste vi. Vi ste bili strani plaćenici, a ostali ste to i dan danas.

Izvinjavam se kolegi Vesoviću. Zaista, kolega Vesoviću, nisam imao nameru da vas uvredim, pogrešno sam izgovorio vaše prezime. Vi ste korektan čovek i zaista mi je žao što sam vam prezime pogrešno naveo.

Ono što nije pogrešno to je ideologija pokreta kome vi pripadate.

(Ivan Kostić: Opet isto.)

Da, opet isto. Vaš predsednik Boško Obradović kaže za demokratiju, kaže – to je ideologija gomile, površnosti, sujete, vladavina govornika, frazeraša i frazopoklonika. Znate, to je govorio Hitler, to je govorio Musolini.

Mi u Srbiji u Drugom svetskom ratu smo imali dva dominantna antifašistička pokreta – partizanski i ravnogorski. Nažalost, imali smo jednu malu, doduše beznačajnu, grupicu ljudi koji su pripadali tzv. narodnom pokretu „Zbor“, u narodu omraženi kao ljotićevci, četnici su ih zvali krdžalije. Vi ste njihovi ideološki sledbenici. Ma koliko vi sad to pokušavate da zabašurite, da to gurnete pod tepih, da se predstavite da ste nešto drugo, vi ste ideološki sledbenici onih koji…

Neki dan me je Boško Obradović udario mišem. Ja sam rekao, sam u sebi – ma, ovo je još i dobro. Znate šta su radili vaši ideološki očevi, osnivači ove ideologije? Na primer, Marisav Petrović, on je vodio đake u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine na streljanje, da bi pokazao koliko je veran nemačkom okupatoru.

Vi nastavljate tu ideologiju. Ja da vam kažem, bez ikakvih uvijanja i bez ikakvih rukavica. Nastavljate fašističku ideologiju jedne male grupe ljudi koja u srpskom narodu nije predstavljala ništa, ali je, nažalost, zbog zlih prilika u Drugom svetskom ratu, uspela nekako da preuzme vlast u onome što se, ili deo vlasti u onome što se zvalo „Nedićeva Srbija“.

A što se tiče putovanja u Albaniju, ne putuje, koliko ja znam, gospodin Miodrag Linta, nego putuje moj uvaženi kolega Aleksandar Marković. Ali, da bi građani Srbije znali, ne idete vi tamo zato što mnogo volite Srbe u Albaniji, nego zato što ste, vama se obraćam gospodine Kostiću, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i ne idete vi u Albaniju o svom trošku, nego o trošku države Srbije. Prema tome, očigledno je da taj vaš patriotizam ima nekako svoj novčani izraz.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Srbije, da bismo mi ovde potpuno raščistili ko je ko, ja sam, gospodine Kostiću, Srbin, volim ovu državu i borim se da ona ide napred, kao i sve moje kolege iz Poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

To da imate veze sa Dimitrijem LJotićem i „Zborom“, to kaže vaš predsednik Boško Obradović, u časopisu „Nova iskra“. Kaže, citiram gospodina Obradovića, inače velikana srpske političke misli: „Zato ne treba propustiti ni jednu priliku da se posvedoči ovo novo stanje političke svesti u srpskom narodu i da se dopuni političkim načelima i smernicama „Zbora“ i Dimitrija LJotića“. To kaže gospodin Boško Obradović. Dakle, vi jeste nastavljači „Zbora“ i Dimitrija LJotića.

A da je to tako, govore tri stvari: vaše prijateljstvo sa Ivanom Pernarom, koji otvoreno odaje počast navodno streljanim ustašama u Blajburgu, kaže, navodno, zato što u Blajburgu nijedan ustaša nije streljan, vaše prijateljstvo sa profašističkom političkom partijom iz Bugarske Ataka, koja traži da se četiri srpska okruga pripoje tzv. sanstefanskoj Bugarskoj i na kraju krajeva, vaše prijateljstvo i vaša čestitka vašeg predsednika ovoj profašističkoj i pronacističkoj političkoj grupaciji u Nemačkoj koja se zove Alternativa za Nemačku.

Kad vi kažete da imate prijatelje u svetu, vaš prijatelj nije Putin. Vi nemate prijatelja u Kini. Vaši prijatelji su ustaše, vaši prijatelji su velikobugarski fašisti i vaši prijatelji su nemački neonacisti. Možda su to vaši prijatelji, ali to nisu prijatelji Srbije i to nisu prijatelji srpskog naroda.

Srbija pod vođstvom Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke hoće da za prijatelje ima i Rusiju i Evropsku uniju…

(Predsedavajući: Privedite kraju, gospodine Martinoviću.)

…i Sjedinjene Američke Države, gledamo da sačuvamo naše nacionalne i državne interese, ali sa fašistima, bilo gde u svetu, nećemo da imamo nikakve veze.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja se izvinjavam gospodinu Vukadinoviću što sam rekao da je poslanik Vuka Jeremića. Ali, dozvolite, ja sam sada u jednoj misaonoj dilemi, kaže gospodin Vukadinović – ja sam podržao kandidaturu Vuka Jeremića, bio sam prisutan i kada je Vuk Jeremić formirao partiju, ali ja nisam član političke partije Vuka Jeremića, niti sam ja poslanik Vuka Jeremića. Da li je tako, jesam li vas dobro razumeo gospodine Vukadinoviću?

Ima jedna komedija Branislava Nušića koja se zove „Opštinsko dete“. Meni vi delujete, nemojte da se uvredite, kao opštinsko dete, vi niste ničiji. Bili na listi DSS, kaže – ja nemam veze sa DSS-om, 2012. godine bio na listi kao predstavnik Vlaške nacionalne manjine – kaže ja nisam Vlah, ja sam Srbin. Jesam podržao kandidaturu Vuka Jeremića, ali nemam veze sa Vukom Jeremićem. A, čiji ste vi, gospodine Vukadinoviću? Kažite mi, koju politiku, koje stranke, koje ličnosti vi podržavate u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Čiji ste vi? Koštuničini niste, Tadićev niste, od Vuka Jeremića, niste. Čiji ste? Predstavljate sami sebe.

Kada već podržavate, ili ste već podržavali kandidaturu Vuka Jeremića, koji nije baš sjajno prošao na tim izborima, jeste da je pobedio Aleksandra Vučića sa 5% glasova, ali moglo je i bolje, ipak je to jedna velika politička ličnost, čudi me da nije mogao da osvoji malo više glasova.

(Đorđe Vukadinović: Nije me slušao.)

Nije vas slušao. Moguće.

Budući da ste podržali kandidaturu Vuka Jeremića, nemojte da zaboravite gospodine Vukadinoviću, vi koji nam držite lekcije o Kosovu i Metohiji, ne samo da je za vreme Vuka Jeremića zatraženo mišljenje od Međunarodnog suda pravde, na način da je to bilo štetno po državne interese Republike Srbije, jer vi ste znali, nemojte sada da se pravite nevešti, kao malo nam je falilo da prođe naše mišljenje.

Znali, ste vi veoma dobro, ne vi lično, znao je Vuk Jeremić kao ministar spoljnih poslova, sastav veća Međunarodnog suda pravde koje će da donosi odluku i koje će da postupa u predmetu Republike Srbije i znali ste vi unapred kakva će odluka da bude, ali ste kupovali vreme, i pokušali ste da prevarite građane Srbije, kako navodno, tražite zaštitu od Međunarodnog suda pravde, a u stvari ste unapred znali kakav će ishod da bude. To je jedna stvar.

Druga stvar, vi koji branite Kosovo i Metohiju, za vreme Vuka Jeremića medijaciju nad Kosovom i Metohijom je preuzeo Euleks, a ne UNMIK. Dakle, vi ste ti, vi ste nastavljač te politike koja je degradirala misiju UN na Kosovu i Metohiji i to prebacila vama, na tako mrsku, EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da gospodin Vukadinović kaže ovde predstavlja sam sebe, ja se više neću javljati za reč, ja sam predstavnik jedne političke partije i toga se ne stidim, predstavnik poslaničke grupe SNS i nekako ne priliči da polemišem sa čovekom koji predstavlja samoga sebe u Skupštini.

Uz svo dužno poštovanje prema njegovoj ličnosti, ali zbog građana Srbije, da bismo znali tačno o čemu se radi, prema depešama Vikiliksa, Vuk Jeremić je traži od Amerikanaca da se odloži proglašenje tzv. republike Kosovo, dok Boris Tadić ne pobedi na izborima za predsednika Republike i dok ne položi zakletvu, vi me ispravite ako grešim. Boris Tadić je položio zakletvu kao predsednik Republike, ako se ne varam na Sretenje 15. februara 2008. godine, 17. februara su privremene institucije samouprave u Prištini proglasile tzv. nezavisnost republike Kosovo. Dakle, to je bilo u vreme Vuka Jeremića i vaš Vuk Jeremić je to tražio od svojih prijatelja Amerikanaca da urade.

Još jednu stvar, ne znam da li se slažete, budući da podržavate Vuka Jeremića, sa stavom njegovog pravnog savetnika advokata Vladimira Gajića, koji je rekao da podržava presudu protiv Ratka Mladića zato što je citiram: „Ratko Mladić komunistički general koji je bacio ljagu na srpski narod“.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Ako niste primetili poslanici SNS su nazvani majmunima, šimpanzama. Ministar Lončar je praktično bio izložen jednom čerečenju da je neki tehnički asistent, iako ja ne znam koje je to zvanje. Mislim da to zvanje po Zakonu o visokom obrazovanju ne postoji, je li tako Marko? Mislim da niste smeli da dozvolite da se na ovakav način bilo ko obraća ministru Lončaru, koji je vrhunski hirurg i koji je spasio mnogo života, radeći kao lekar na najtežim mogućim slučajevima.

Što se tiče znanja, dozvolite da ministar Lončar više zna o medicini nego neko ko je doktorirao na marksizmu, komunizmu i fašizmu. Sada nam drže predavanja, jeste i na majmunima, drže nam predavanja ljudi, gospodinu Lončaru, čiji se magistarski rad zove – Marksistički koncept naoružanog naroda, a doktorat – Politička suština militarizma i fašizma. Sada je ministar Lončar nesposoban, a on je sposoban. On se u sve razume.

Dakle, gospodine Arsiću, vodite sednicu u skladu sa Poslovnikom. Moguće je da je nekome zabavan ovakav stil izražavanja, ali vodimo raspravu o važnim zakonima, o zakonima koji će sutra, nedaj Bože, ako zatreba građanima Srbije spasiti živote.

Molim vas, član 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Poslanici SNS daju kvorum, ovo govorim zbog građane Srbije, da bi ovi žalosni ostaci bivšeg režima mogli da predlažu svoje nazovi dopune dnevnog reda, koja su sve, samo ne dopune dnevnog reda, nego najgore moguće uvrede na račun, pre svega, Aleksandra Vučića, SNS i ministara u Vladi Republike Srbije.

Molim vas gospođo Gojković, ovaj što širi ruke, ovaj što je opljačkao Smederevsku Palanku, ovi što su opljačkali sve živo po Srbiji, da im ne dozvolite da se dalje iživljavaju nad narodnim poslanicima i nad građanima.

Srpska napredna stranka nije nikome ništa ukrala, SNS nije nikoga ubila u njihovo vreme su ubijani policijski generali na ulici, u njihovo vreme njihov predsednički kandidat je imao pištolj iz koga je čovek ubijen u njegovom stanu, a ne u stanu Aleksandra Vučića, i ja vas molim gospođo Gojković, da ovu sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom i da prekinete svakog onog pripadnika bivšeg režima, ovu žalosnu srpsku opoziciju, kada govori o nečemu što blage veze nema sa tačkom dnevnog reda. Inače, toliko su jaki i snažni, da bez kvoruma ovih ljudi koji ovde sede ceo dan i slušaju razne Kene i ostale koji su upropastili Srbiju, ovo što oni rade ne bi bilo ni moguće. Dakle, mogu da govore samo o tački dnevnog reda.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Dakle, javio sam se u svojstvu nekoga koga je tužio bivši predsednik DS, Bojan Pajtić, zato što su reči Balše Božoviće u stvari upućene meni, da se ne lažemo. Za razliku od njih koji nemaju hrabrosti da spominju imena i prave se nevešti, ja tu vrstu straha nemam.

Dakle, Bojan Pajtić je tužio mene, zato što sam rekao u više navrata da je on, da je direktor Fonda za razvoj AP Vojvodine i Fonda za kapitalna ulaganja, da su proneverili više od milion evra državnog novca koji je bio namenjen za rekonstrukciju tzv. dvorca „Heterlend“, inače je to jedna ruševina koja apsolutno nije prilagođena za stanovanje nikoga, a pogotovo ne dece ometene u razvoju i zbog toga me je Bojan Pajtić tužio.

Javljam se zbog povrede Poslovnika – član 107.

Gospodine Konstantinoviću, vas treba da je sramota zbog reči koje ste izgovorili. Srpska napredna stranka je ponosna na činjenicu, jer znam na šta ste aludirali, samo što vi nemate hrabrosti da to kažete, što je, između ostalog, ministar u Vladi, koja je branila Srbiju od NATO agresije, bio i naš predsednik Aleksandar Vučić. Na to ste, verovatno, mislili. Mi smo na tu činjenicu ponosni.

Da li ste vi ponosni na to što ste radili kao pripadnik Otpora protiv interesa svoje zemlje? Što ste za to dobijali novac od stranih poslodavaca? Da li vas je sramota što ste po Srbiji za dolare postavljali lokatore da bi NATO bombarderi znali gde da udaraju po ciljevima u Srbiji i Crnoj Gori? Da li vas je sramota zbog toga što ste pozivali NATO pakt u proleće 1999. godine da što žešće udaraju po Srbiji, jer kaže što bude žešće bombardovanje pre će pasti režim Slobodana Miloševića i onda se pojavi Nenad Konstantinović u 2017. godini i drži nam lekcije on, pripadnik najgoreg mogućeg režima koji je zapamtila Srbija, drži nam predavanja o tome kako ćemo mi navodno da izrabljujemo neku decu, kako dovodimo poslodavce zbog jeftine radne snage?

U njihovo vreme zatvorene su apsolutno sve fabrike koje su radile u Srbiji. U vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar u Vladi Republike Srbije te fabrike su radile. Kada ste vi preuzeli vlast, te fabrike su zatvorene. Srbija, ne da nije bila mesto jeftine radne snage, nego uopšte nije imala radnu snagu, jer ste apsolutno sva radna mesta zatvorili.