Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom želeo sam da afirmišem značaj zakona kada je u pitanju jačanje bezbednosnih struktura Republike Srbije, zahvaljujući uspešnoj, promišljenoj i efikasnoj politici Vlade Republike Srbije.

Samo u prošloj godini postignuti su značajni rezultati kada je u pitanju jačanje bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije, i to u svim oblastima.

Kada je u pitanju poboljšanje standarda pripadnika Vojske Srbije doneta je jedna važna odluka – Odluka o povećanju plata od 10% za pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, počev od 1. januara 2018. godine. Dnevna naknada za rad na terenu i dnevna naknada za troškove za službu na posebnim vojnim objektima od 1. septembra iznosi 1.100 dinara, umesto dotadašnjih 800 dinara.

Na inicijativu predsednika Republike Aleksandra Vučića i vrhovnog komandanta Vojske Srbije, a u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i BIA, započeta je izrada projekta dugoročnog stambenog zbrinjavanja pripadnika svih bezbednosnih struktura.

Solidarna pomoć u slučaju rađanja deteta, a to je, takođe, u svrhu pronatalitetne politike koju vodi Vlada Republike Srbije, profesionalnog vojnog lica, odnosno civilnog lica u Vojsci Srbije povećana je na nivo prosečne neto zarade u Republici Srbiji, što iznosi 47.220 dinara.

Samo u prošloj godini rešeno je stambeno pitanje za 173 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i vojnih penzionera. Usvojen je program refinansiranja stambenih kredita. Napravljen je dogovor sa većinom lokalnih samouprava u Republici Srbiji kada je u pitanju upis dece profesionalnih vojnih lica u predškolske ustanove i jedan značajan napor je država uložila u ovoj oblasti, a tiče se pokretanje inicijative za ukidanje participacije u pružanju zdravstvene zaštite vojnim osiguranicima.

Povodom ostalih amandmana nastaviću da iznosim značajne rezultate koje je država postigla kada je u pitanju jačanje bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije, a što bi trebalo da nađe mesta i u ovom predlogu zakona.

Član 107. gospodine Marinkoviću.

Budući da je Zoran Živković rekao da treba govoriti istinu, evo ja ću sada reći istinu. Zoran Živković je idiot. Zoran Živković je kreten.

Slobodno mi izrecite opomenu.
Dakle, samo idiot i samo kreten može da se raduje onome što se juče dogodilo Marku Đuriću i da likuje danas u Narodnoj skupštini zato što su šiptarski teroristi juče tukli, mučili i na najgori mogući način vređali Marka Đurića, visokog zvaničnika Vlade Republike Srbije.
Samo idiot, samo kreten, može da se raduje, može da se raduje, kada neko radi protiv interesa njegove sopstvene države, naravno, pod uslovom da on Srbiju doživljava kao svoju državu.
Samo idiot i samo kreten može da dođe u Narodnu skupštinu i da nama spočitava odnos prema Kosovu i Metohiji, a ja da podsetim tog idiota i tog kretena, kada je dolazio na vlast 2000. godine, sa mitraljezima kada je upadao u Narodnu skupštinu, rekao je da je Kosovo i Metohija demokratsko pitanje. Ne državno, ne političko, ne nacionalno pitanje, nego demokratsko pitanje i kada on idiot i kreten dođe na vlast, on će sa istim takvim svojim idiotima i kretenima, koje je doveo na vlast 2000. godine, da reši pitanje Kosova i Metohije. Kako ga je rešio? Tako što su pustili 2000 šiptarskih bandita iz srpskih zatvora, koji su 2004. godine izvršili pogrom nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji i ti isti su juče tukli, vukli za kravatu, vukli ga po ulici, pljuvali, vikali mu Alahu egbar, pretili klanjem i idiot i kreten se danas tome raduje.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. koji se tiče stranaca koji svojim investiranjem u Republiku Srbiju podstiču ekonomski razvoj Republike Srbije i jačanje njenih bezbednosnih struktura.

Mislim da su svi građani Republike Srbije svedoci korelacije koja postoji između ekonomskog razvoja Republike Srbije i jačanja njenih bezbednosnih kapaciteta.

Veliko je pitanje da li bi Srbija danas bila na ovom stepenu vojne moći da nisu preduzete radikalne mere fiskalne konsolidacije krajem 2013. i početkom 2014. godine, i da od 2014. godine pa na ovamo, dakle pune četiri godine, u Srbiju nije došlo više od 60 kompanija i da samo u prošloj godini nismo imali direktnih stranih investicija oko 2,6 milijardi evra.

To sve je doprinelo činjenici da je Srbija danas mnogo bezbednija, da danas možemo da nabavljamo najsavremenija borbena sredstva i za našu vojsku i za našu policiju, a kao potvrda takve uspešne politike govori činjenica da je zahvaljujući angažovanju predsednika Vučića, prilikom njegove posete Moskvi, krajem 2016. godine, dogovorena nabavka, praktično poklon, šest MIG-ova, 30 tenkova i 30 oklopnih vozila.

Ubeđen sam da će Vlada Republike Srbije sa takvom politikom da nastavi, a mi poslanici SNS ovim amandmanima želimo da damo podršku Vladi Republike Srbije u takvoj politici. Želimo da i putem zakona koje predlaže u Narodnoj skupštini Republike Srbije omogućimo svima onima koji investiraju u Republiku Srbiju, koji otvaraju u Srbiji nova radna mesta, da sa takvom politikom nastave i dalje, jer je samo jačanje ekonomije uslov i način da jačamo naše bezbednosne strukture, kako na vojnom, tako i na policijskom planu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovaj amandman još jedna dobra prilika da objasnimo građanima Srbije da su strani investitori dužni da poštuju propise Republike Srbije i da nije tačno ono što govore protivnici Vlade Republike Srbije i protivnici SNS, a to je da strani investitori u Srbiji mogu da rade šta im je volja.

Dakle, stranac kada investira svoj kapital u Republiku Srbiju, on je pre svega, po važećim propisima Republike Srbije dužan da u Republici Srbiji osnuje privredno društvo koje se registruje u Agenciji za privredne registre.

Dužan je da isplaćuje plate zaposlenima po propisima Republike Srbije, da uplaćuje doprinose za penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje i dužan je da poštuje sve druge pravne propise Republike Srbije koji važe i za domaće investitore.

Ono što takođe želim da naglasim to je da prema Zakonu o državnoj pomoći i prema uredbama Vlade koje se odnose na kontrolu državne pomoći, država Srbija ne pravi apsolutno bilo kakvu razliku između stranih i domaćih investitora, kada je u pitanju davanje državne pomoći.

Dakle, ta teza da samo stranci dobijaju državnu pomoć, ili kako se to u narodu popularno kaže subvencije, jednostavno nije tačna. Moje kolege iz poslaničke grupe SNS su i juče i danas više puta dokazale da je mnogo firmi čiji su osnivači građani Srbije, dobilo državnu pomoć i u tom pogledu država Srbija ne pravi bilo kakvu diskriminaciju.

Ono što takođe želim da naglasim kroz ovaj amandman je jačanje ekonomskih kapaciteta Republike Srbije direktno povezano sa jačanjem njene vojne, odnosno odbrambene moći. Danas Srbi u svim bivšim jugoslovenskim republikama, naročito u Hrvatskoj, u Republici Srpskoj, u Makedoniji, u Crnoj Gori, Srbi na KiM, upravo u Srbiji vide svoju maticu, a u Aleksandru Vučiću vide predsednika, ne samo Republike Srbije nego i svog predsednika.

Jačanje srpske ekonomije je zbog toga stub i kičma, jačanja srpske vojne moći, ne zbog toga da bi Srbija bila vojna pretnja bilo kome, Srbija nema nameru sa bilo kim da ratuje, nema nameru da otima bilo čiju teritoriju, nema nameru da izvrši agresiju prema bilo kome, ali snažna Srbija i u ekonomskom i u vojnom pogledu je garant bezbednosti i poštovanja ljudskih prava Srba i u Hrvatskoj, garant očuvanja Republike Srpske, garant Srbima na KiM da mogu da ostanu da žive na svojim vekovnim ognjištima.

Zbog toga onaj ko ne razume značaj investiranja u srpsku privredu, ne može ni da razume politiku koju vodi Vlada Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, trošiću vreme poslaničke grupe.

Moj kolega iz poslaničke grupe SRS je dosta, čini mi se, gnevno govorio o politici Vlade i o načinu na koji mi iz SNS-a obrazlažemo amandmane, a kojima se afirmiše Vladina politika u oblasti investicija. Mislim da situacija ni izdaleka nije onakva kakvom ju je on predstavio.

Pre svega, ko je napravio računicu da je prosečna plata u ovim kompanijama 23.000 dinara i koja je to kompanija otišla iz Srbije? Nisam čuo ni za jednu. Dakle, prema statistikama Ministarstva privrede, svaka investicija, odnosno svaka državna pomoć, kako se to kaže zvaničnom pravnom terminologijom u Srbiji, jer mi imamo Zakon o državnoj pomoći, imamo Uredbu o kontroli državne pomoći, dakle, državna pomoć u svakom pojedinačnom slučaju, ispostavilo se u Srbiji, pokazala se isplativom posle 14 meseci. Kažite mi koja kompanija je posle 14 meseci, kako vi kažete, odnela te hale i napustila Srbiju? Nisam čuo ni za jednu.

Nije tačno da se proizvodnja u Srbiji, kada su u pitanju strane investicije, svodi samo na to da investitor napravi halu u kojoj spaja neke žice i kablove. Valjda ste živi svedok. To je bilo u gradu u kome vi živite. Pre nekoliko dana otvoren je Naučno-tehnološki centar Kontinentala u Novom Sadu, u kome će biti zaposleno za početak 500 inženjera, vrhunskih IT stručnjaka, gde će plata iznositi od dve do dve i po hiljade evra.

Dalje, prema podacima Narodne banke Srbije, ovo govorim zato što hoću da razvejem tu mantru koju ponavljaju pojedini poslanici iz opozicije, kako kod nas dolaze neki špekulanti koji spajaju žice, kablove, radnici nose pelene na poslu i u toku radnog vremena, da to baš nije tako. Dakle, prema podacima Narodne banke Srbije o platnom bilansu za 2017. godinu, izvoz softverskih usluga dostigao je vrednost od 899 miliona evra, što predstavlja rast od ukupno 21%, u odnosu na 2016. godinu. Trgovinski saldo od 426 miliona evra najbolje govori da investicije u Srbiji ne mogu da se svedu na to banalizovanje kako radnici srpski vrše spajanje žica i kablova. Dakle, i te kako se razvija sofisticirana industrija, IT industrija.

Ono sa čime ćemo mi imati problem, ono što je Vlada Srbije, još dok ju je vodio Aleksandar Vučić, pre nekoliko godina, dobro sagledala, evo, sada se u 2018. godini ispostavlja kao potpuno tačno, to je da mi nećemo imati dovoljno pre svega radne snage sa srednjom stručnom spremom. Već sada nam nedostaju bravari, zavarivači i neke druge profesije. Dakle, ljudi hoće da rade, kompanije hoće da im daju posao, ali mi imamo problem sa nedovoljnim brojem radnika. Mi nemamo dovoljno radne snage da pokrijemo te investicije.

Drugo, jedan problem mnogo veći, takođe se tiče radne snage, ali ove obrazovane radne snage – nama već sada nedostaje oko 30 hiljada IT stručnjaka, dakle, inženjera, ljudi koji se bave programiranjem, koji se razumeju u najsavremeniju računarsku tehnologiju. Zbog toga su reforme obrazovnog sistema, posebno reforme visokog obrazovanja, nešto što je Srbiji danas preko potrebno.

Još jednu stvar moram da naglasim, kao što je rekao i ministar Stefanović – a šta je alternativa ovome što radimo? Nemoguće je da je Srbija jedina zemlja u svetu koja je uvela sistem državne pomoći. To imaju sve evropske zemlje. Danas je na svetskom tržištu utakmica, prava borba se vodi za svaku investiciju, za svako novo radno mesto, ceo svet se bori da privuče što više investicija kod sebe. Mislite da zakone o državnoj pomoći kakve imamo mi u Srbiji nemaju sve zemlje Evrope, posebno zemlje koje su od 2004. godine ušle u Evropsku uniju? Naravno da imaju. Svi se bore za investitore, svi se bore za nova radna mesta, od Poljske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Mađarske. Zašto bi mi bili izuzetak?

Najveći deo proizvodnje koja se vrši u Srbiji u realizaciji kompanija koje su došle sa zapada plasira se upravo na zapadno tržište. Dakle, francuske kompanije, italijanske, nemačke kompanije koje dolaze u Srbiju, plasiraju svoje proizvode upravo na tržište Evropske unije. Zahvaljujući pametnoj politici investiranja mi smo uspeli značajno da smanjimo naš trgovinski disbalans sa upravo zemljama Evropske unije. To nijednoj vladi do sada, nijednoj vladi do 2012. godine, nije pošlo za rukom.

O tome koliko je uspešna politika kada su u pitanju investicije Vlade Republike Srbije govori i činjenica da preko 40% stranih investicija u svim zemljama Zapadnog Balkana otpada upravo na Srbiju. Mislite da se Slovenci ne bore za strane investicije, da se Hrvati ne bore za strane investicije, da se Makedonci, Bugari i ostali ne bore za strane investicije? Naravno da se bore. Ali, 40% svih stranih investicija na Zapadnog Balkanu došlo je u Srbiju. Pa, gde bi radili svi ovi ljudi iz Subotice, Obrenovca, Rume, Niša, Krupnja itd, da nije bilo ovih investicija u poslednje četiri godine? Ko bi im davao platu? Vi kažete – plata je 23 hiljade dinara. Prvo, mislim da podatak nije tačan. Drugo, i da jeste, jel znate kolika je bila moja početna plata kada sam završio Pravni fakultet? Šest hiljada dinara. I, evo, živ sam, osnovao sam porodicu.

Dakle, može da se radi u Srbiji, može da se živi od plate koja se zaradi u Srbiji. Da li su to enormno visoke plate? Pa, nisu. Ako bismo bili potpuno iskreni, da li su nešto enormno visoke i plate narodnih poslanika i ministara u Vladi Srbije? Pa, nisu. Ali su plate od kojih može da se živi, od kojih ti ljudi mogu da izdržavaju članove svojih porodica.

Ono što se zaboravili da kažete, to je ogromna većina tih kompanija svojim radnicima plaća putne troškove, plaća ono što se nekada zvalo topli obrok, ti ljudi imaju vrlo pristojne menze, vrlo pristojnu ishranu, gotovo besplatnu, i nisam čuo da se neko mnogo buni, a zaposlen je u nekim kompanijama koje su nastale u Srbiji od 2013/2014. godine, pa na ovamo.

Želim da pitam sve vas, koji ste veliki zagovornici saradnje, posebno ekonomske sa Rusijom i Kinom, ko vam brani da dovedete u Srbiju nekog ruskog ili kineskog investitora. Mogu slobodno da kažem, neka me ispravi ministar Stefanović ako nisam u pravu, on je član Vlade, ja nisam, ja sam poslanik, ali 99,9% svih investicija u Srbiji i nemačkih i italijanskih i francuskih i ruskih i kineskih, doveo je lično Aleksandar Vučić. Sad ja vas pitam, velike rusofile, velike protivnike EU, velike protivnike NATO pakta – kog investitora iz Rusije ili Kine, ili iz Indije, ili iz Brazila, ili iz bilo koje druge zemlje, vama navodno prijateljske ste vi doveli? Niste doveli ni jednog, ili ja bar za tu kompaniju nisam čuo.

Juče je predsednik Kine uputio pismo predsedniku Aleksandru Vučiću, u kome ga apostrofira kao velikog prijatelja Narodne Republike Kine. Danas je Aleksandar Vučić razgovarao sa predstavnicima „Ci Jin Majning grupe“ koja je zainteresovana za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor. U pitanju je kineska kompanija, druga u Kini po veličini kada je u pitanju proizvodnja bakarne rude, a treća po veličini u Kini kada je pitanju proizvodnja cinka. Pa, što se neko od vas nije sastao sa njima? Što neko od vas nije doveo nekog kinskog ili ruskog investitora da zaposli radnike u Srbiji? Zato što vas to suštinski ne zanima. Vi samo pričate o Rusiji, vi samo pričate o Kini, ali ništa ne radite.

Za razliku od vas mi konkretno radimo, i vi me podsećate na one boljševike naše, one naše Srbe i Crnogorce iz 1948. godine koji su pričali o tome kako u Rusiji, odnosno u SSSR-u rastu klipovi kukuruza od jedan, jedan i po metar, a nikada nisu bili u Rusiji. Nisu videli Rusiju.

Dakle, situacija sa stranim investitorima je mnogo bolja nego što se predstavlja i ono što takođe želim da istaknem morate da razlikujete stranu investiciju kao kapital od kompanije, odnosno preduzeća koje posluje u Srbiji. Ni jedno strano preduzeće ne može da posluje u Srbiji.

Svaki strani investitor je morao da napravi firmu u Srbiji, da je registruje u Agenciji za privredne registre, da prijavi svakog radnika Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kod nadležnih fondova PIO, da im ovde isplaćuje platu, nadoknade za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje i ono što je jako bitno u Srbiji da plaća sve poreske obaveze, takse i sve ostale dažbine koje propisuje pravni sistem Republike Srbije. Dakle, morate da razlikujete investicije kao kapital od firmi. Sve firme sa stanovišta pravnog poretka Republike Srbije srpske firme, zato što su registrovane u Srbiji, u Srbiji isplaćuju plate i u Srbiji isplaćuju poreze.

Zbog toga mi poslanici SNS kroz ove amandmane pokušavamo da afirmišemo i da pohvalimo politiku Vlade Republike Srbije koja je uložila mnogo napora da se poveća BDP, da se ubrza ekonomski razvoj Srbije, da imamo dramatično smanjenu stopu nezaposlenosti. Samo da vas podsetim u aprilu 2012. godine imali smo stopu nezaposlenosti od 25,5% u trećem kvartalu 2017. godine 12,9%. Dakle, značajno smanjena stopa nezaposlenosti.

Svi oni koji se čude zašto poslanici SNS podnose ove amandmane, iz jednog prostog razloga, zato što hoćemo da pokažemo kakva nam je politika i za kakvu se politiku zalažemo. U Srbiji postoji načelo podele vlasti. Izvršna vlast radi svoj posao. Zakonodavna vlast radi svoj posao. Zadatak izvršne vlasti je da daje mišljenje na amandmane koje podnose narodni poslanici, a na narodnim poslanicima je da te amandmane podnose. Kako će se Skupština u danu za glasanje izjasniti, videćemo, ali kroz amandmane pokušavamo građanima Srbije da objasnimo kakva nam je politika i da nema jake Srbije, pa ni u vojnom, ni bezbednosnom smislu, ako nam nije jaka i snažna ekonomija i ako nemamo svakoga dana otvoreno neko novo radno mesto. Borba za nova radna mesta je borba za jaču i bolju i snažniju Srbiju.

Zahvaljujem se. Da li te auto-provodnike kako kaže gospodin Mirčić, te kablove izolovane, radi automobilska, ja sam pravnik, a gospodin Mirčić je tehnolog, pa se u to bolje razume, da li te kablove spaja i proizvodi u Srbiji „DŽonson elektrik“, „Svarovski“, „Kontinental“, „Boš“, „Ikea“, „Beneton“, „Kalcedonija“, „Golden Lejdi“, itd. i mogu da vam nabrajam još 50 kompanija koje nemaju nikakve veze sa tim vašim kablovima, sa autoindustrijom niti sa bilo čim sličnim.

Razumem da vi pokušavate da nipodaštavate svaki napor Vlade Republike Srbije, da se u Srbiji otvore nova radna mesta, ali nemojte da izgubite iz vida činjenicu, da ste i vi i mi, sa vrlo jasnom politikom izašli pred građane Srbije, pa ako hoćete i pred građane Beograda, ma koliko da se sada svi vi zajedno trudite da minimalizujete uspeh SNS na beogradskim izborima, a Grad Beograd je grad od preko 2.000.000 ljudi. Najveći broj deo glasača u Srbiji je skoncentrisan u gradu Beogradu i izborni rezultati za grad Beograd su vrlo dobra slika raspoloženja i ogromna je većina građana Srbije.

Dakle, građani Beograda, pa i građani Srbije 2016. godine su rekli kakvu politiku žele. Nemojte sada vi da objašnjavate kako oni žive. Žive teško, ali vide da postoji čovek, postoji Vlada, ljudi koji se bore da Srbiju izvuku iz blata.

Šta bi bilo sa srpskom ekonomijom, da nisu došli ovi investitori, bez obzira sa kojih meridijana i da nisu otvorili svoje fabrike u Srbiji. Gde bi radili svi ovi ljudi, od Subotice, Bujanovca, Niša, Leskovca, LJudi iz Krupnja, iz Valjeva, Zaječara, gde bi radili?

Ja bih voleo gospodine Mirčiću isto kao i vi da fabrika kablova u Jagodini, bivšem Svetozarevu, nije zarasla u korov, ali je zarasla.

Voleo bih da „Novkabel“ nije gubitaš, ali jeste. Šta sada mi tu da radimo? Oni koji su vladali Srbijom od 2000. do 2012. godine uspeli su da unište i fabriku kablova u Jagodini „Novkabel“ i na stotine fabrika u Srbiji.

Šta smo mi mogli da uradimo? Mogli smo da ponudimo državnu pomoć investitorima, kako domaćim, tako i stranim i da otvaramo nova radna mesta, a to i činimo.

Što se tiče ovog političkog dela vašeg izlaganja, možda nisam u pravu, ali ja imam utisak da se vi izgleda radujete kada neko ispostavlja ultimatume u Srbiji i sada pitate nas, a šta će biti ako jednog dana se dostavi jedan, drugi ili treći ultimatum?

Znate šta, ti ultimatumi se ne dostavljaju vama. Ti ultimatumi se dostavljaju Aleksandru Vučiću, i verujte mi da Aleksandar Vučić mnogo bolje od vas zna šta piše u tim dokumentima i kakva politika u takvoj situaciji treba da se vodi.

Aleksandar Vučić je otišao na KiM, da razgovara sa narodom koji živi na KiM, nekoliko dana nakon što je ubijen Oliver Ivanović.

Ko je to od vas velikih branilaca KiM uradio? Nije niko.

Vi ćete da odbranite KiM? Vi, sa strankom koja je osvojila u Beogradu 90 glasova više od LJubiše Preletačevića Belog? Nemojte da budete smešni.

Ono što sve vas boli, hteli vi to da priznate ili ne, nismo ovde meta poslanici SNS, Marko Atlagić, Vladimir Orlić, Đukanović, Rističević, ja ili bilo ko. Iz vašeg izlaganja mogu da naslutim šta je problem, što Aleksandra Vučića kao svog predsednika doživljavaju svi Srbi i u Srbiji, i u Republici Srpskoj, i u Crnoj Gori i Srbi koji su ostali da žive u našoj južnoj srpskoj pokrajini KiM.

Ako neko ume da se izbori sa svim tim ultimatumima, kako vi kažete, sa svim tim ucenama, onda to može samo čovek kome veruju građani Srbije.

Ne može da ode u Zagreb i da razgovara i sa hrvatskim predstavnicima i da sutradan ode na Kordun čovek koji nema u Srbiji natpolovičnu podršku većine građana Srbije. To može samo jedan čovek, sviđalo se to vama ili ne, Aleksandar Vučić.

Sve ove investicije koje sam vam nabrojao, smejali se vi tome ili ne, potcenjivali vi to ili ne, sve te investicije doveo je Aleksandar Vučić, odnosno ti investitori su došli zato što su verovali u politiku Aleksandra Vučića, zato što ih nije niko lagao, zato što ih niko nije reketirao, zato što niko nije uzimao bilo kakve provizije.

Poređenje ove Vlade i politike koju mi vodimo sa politikom Mlađana Dinkića je potpuno deklasirana. Mi nismo izvršili ni jednu jedinu privatizaciju, a budžet je puniji nego što je ikada bio u novijoj srpskoj istoriji, bez i jedne izvršene privatizacije. To ni jednoj vladi od 1990. godine, pa pre toga, nije pošlo za rukom.

Moje pitanje ostaje i dalje. Svi vi koji ste veliki zagovornici politike saradnje sa Rusijom i Kinom, što ja pozdravljam, kažite mi na obraz koga od vas, na reč koga od vas je došao bilo koji ruski ili kineski investitor u Srbiju? Ja nisam čuo ni za jednog, ali sam čuo i cela Srbija zna da je Železara Smederevo spasena i da su u nju Kinezi uložili svoj kapital zahvaljujući Aleksandru Vučiću i znam da je svaka kineska, svaka turska, svaka francuska, nemačka, italijanska, bilo koja investicija u Srbiji sprovedena zahvaljujući činjenici da ljudi veruju Aleksandru Vučiću, a nemam ništa protiv da pored svih ovih investitora koje smo mi doveli ili koje je dovela Vlada Srbije, odnosno Aleksandar Vučić, i vi dovedete po nekog. Jedno radno mesto, jedno, ali smo pomogli jednom čoveku u Srbiji, ali vi niste doveli ni jednog. Za razliku od vas koji stalno pričate, mi radimo i brojke to pokazuju i, ono što je mnogo važnije, građani Srbije dobro razumeju, iako i dalje teško žive, politiku koju vodi SNS. To su pokazali i na beogradskim izborima.

Samo jedno pitanje za gospodina Mirčića – šta će da rade građani Srbije i šta će da rade radnici u Srbiji dok vi srpski radikali ne dođete na vlast?

Izvinite, a kada je to Aleksandar Vučić rekao da je Nikola Tesla Hrvat?

Nadam se da vam je poznato ko je počeo da obeležava dan progona Srba iz Republike Srpske Krajine – Aleksandar Vučić. Stotine hiljada ljudi dolazi na te tužne skupove na kojima obeležavamo tragediju srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini. Stotine hiljada ljudi dolazi upravo na skupove koje organizuje predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, tako da to vaše maliciozno poređenje Borisa Tadića i Aleksandra Vučića nikako ne stoji.

Nadam se da vidite i sami, ma koliko vi ne voleli SNS, da Aleksandra Vučića otvorenog srca i širokih ruku dočekuju i Srbi u Zagrebu, i Srbi u Vojniću, i Srbi u Banja Luci, i Srbi u Bjeljini, i Srbi u Kosovskoj Mitrovici i na svakom delu srpske zemlje. To je nešto na šta smo mi iz SNS ponosni. To je garant da će Srbija i dalje da vodi svoju politiku, suverenu, nezavisnu politiku, da ćemo braniti interese i položaj srpskog naroda u Hrvatskoj, da ćemo braniti položaj Republike Srpske i da nikada i ni pod kakvim pritiscima nećemo izdati Kosovo i Metohiju. Eto, to je politika Aleksandra Vučića.

Ko je gde bio u Drugom svetskom ratu, ja mislim da građane Srbije najmanje zanima i tragedija je što smo mi u Drugom svetskom ratu imali dva a ne jedan antifašistički pokret i što je mnogo Srba nažalost u Drugom svetskom ratu palo u tim međusrpskim obračunima.

Za nas iz SNS Drugi svetski rat je završen 1945. godine. Ako za vas još uvek traje, to je vaš problem.

Što se tiče Bunjevaca, ja ne vidim ni jednog Bunjevca u poslaničkoj grupi SRS, ali ja vidim mog kolegu dr Vladu Babića iz Sombora, čoveka Bunjevca.

Vlado, jesi li ti i dalje Bunjevac?

(Vlado Babić: Jesam.)

Da li je neko vršio pritisak na tebe iz SNS da se izjasniš kao Hrvat?

(Vlado Babić: Nije.)

Nije. Evo, čovek živ i zdrav, Bunjevac, mi ponosni na činjenicu što u poslaničkoj grupi imamo čoveka Bunjevca, ponosni na činjenicu da su Bunjevci zajedno sa nama Srbima 1918. godine, ponosni smo dakle na tu činjenicu što su Bunjevci naša braća zajedno sa nama Srbima na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 1918. godine doneli odluku o tome da se Banat, Bačka i Baranja pripoje Kraljevini Srbiji.

Što se tiče pozivanja na obeležavanje progona Srba iz Krajine, Vojislav Šešelj je pozvan na Busije, ali nije došao. Prošle godine u Novi Sad došao je njegov sin, Aleksandar Šešelj, ja sam ga lično video. Da li ste ga vi videli ili ne, to ne znam, ja sam ga video i stajao je tik ispred bine i time mu je na neki način ukazana posebna čast i privilegija da prisustvuje jednom tužnom inače skupu na kome se obeležava godišnjica progona Srba iz Republike Srpske Krajine.

(Milorad Mirčić: Replika.)

Više se neću javljati za reč, zato što više nema nikakve veze sa temom dnevnog reda. Život je anulirao tu odluku da se Bunjevci u Vojvodini imaju izjašnjavati kao Hrvati. Dakle, Bunjevci u Srbiji žive, žive u Vojvodini. Imaju pravo da se izjašnjavaju kao Bunjevci. Postoji Bunjevački nacionalni savet.

Dakle, niko u Srbiji nije doneo odluku da ljudi koji sebe smatraju Bunjevcima moraju da se izjašnjavaju kao Hrvati. U tom smislu, te vaše aluzije zaista ne razumem.

Sada smo evo otklonili sumnju. Dakle, Vojislav Šešelj je pozvan na skupu Busije, nije se pojavio, pozvan je i na skupu Veternik prošle godine. Umesto njega pojavio se njegov sin. Dakle, svi narodni poslanici su pozvani. Da li će se odazvati pozivu Vlade Republike Srbije, to je njihov problem.

(Milorad Mirčić: Replika.)

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Povređen je član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Prethodni govornik se uvredljivo, i to već ceo dan, izjašnjava o amandmanima Poslaničke grupe Srpske napredne stranke i o našim poslanicima, govori o tome da mi obesmišljavamo rad parlamenta i ceo današnji rad naziva farsom.

Farsa je nešto drugo, dame i gospodo narodni poslanici. Farsa je kada Vuk Jeremić u parlamentu ima dve poslaničke grupe, pa mu je potpredsednik stranke Miroslav Aleksić, u jednoj poslaničkoj grupi, a drugi potpredsednik Sanda Rašković Ivić, predsednik jedne druge poslaničke grupe, a vi joj zamenik. Možda vi niste menjali stranke, to je tačno, ali ste menjali nacionalnu pripadnost, i to je tačno. Pa ste malo Srbin, pa kad vam odgovara, onda ste Vlah, pa kad vam odgovara onda ste narodni poslanik, pa kad vam odgovara, onda ste politički analitičar. Doduše, ni taj posao vam ne ide baš najbolje.

Ovoga puta ste omašili za malo. Broj glasova koje je osvojio Aleksandar Vučić, odnosno lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“, promašili ste za nekih 30-ak procenata. Toliko o vašoj stručnosti.

Vas, gospodine Arsiću, molim da one koji ništa u životu drugo nisu naučili da rade sem da se bogate na račun naroda, upozorite da ono što rade poslanici SNS nije nikakva farsa, nije nikakvo zamajavanje, nego zastupanje, dosledno zastupanje i borba za politiku SNS, posebno kada je u pitanju ekonomski razvoj Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština mog amandmana je veza između ekonomskog razvoja Srbije i jačanja sistema bezbednosti u našoj državi. Mi smatramo da samo investicije, otvaranje novih radnih mesta, rast nacionalnog bruto društvenog proizvoda može da dovede i do veće bezbednosti za građane Srbije, odnosno da u budžetu Republike Srbije bude više novca za naše vojnike i policajce.

Tako da nam se ne desi situacija, kakva nam se desila u periodu od 2000. do 2008. godine kada je, samo da podsetim građane Srbije, uništeno više od 500 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila pešadije, više desetina hiljada komada lakog naoružanja, uništeno je 1.200 strela tip 2, 1.100 protivavionskih topova, 26 višecevnih raketnih lansera M63.

Takođe, da nam se ne desi situacija, kakva nam se desila 2007 godine, kada je tadašnji ministar vojni, tadašnjem ambasadoru SAD u Beogradu rekao, po svedočenju novinarke LJiljane Smajlović, da je njegova stvarna misija da, citiram, pripremi srpske oružane snage za ulazak u NATO i da motri na oko 200 aktivnih pripadnika MUP-a u koje, kaže on, nema poverenja jer su ih, opet kaže on, oblikovala kosovska iskustva.

Takođe, da nam se ne desi ona situacija koja nam se desila 2000, 2001, 2002. godine, kada tadašnje vlasti posle 5. oktobra nisu htele da razgovaraju sa investitorima iz Rusije i Kine.

Zašto ovo govorim? Po svedočenju gospodina Radoslava Veselinovića, svojevremeno jednog od glavnih finansijera DS, vlasnika velike kompanije „Galeb grup“ iz Šapca, on je 2001, odnosno 2002. godine primio u Privrednoj komori Srbije gospodina Jevgenija Primakova, tadašnjeg člana Privredne komore Rusije, zato što niko od članova Vlade Srbije nije hteo da ga primi. Takođe, svedoči gospodin Veselinović, i ambasador Kine je imao problema, ni njega niko nije hteo da primi iako smo, kaže on, imali velike dugove po osnovu nafte.

Podneli smo ovaj amandman zato što želimo da nam se ovakva situacija više nikada ne desi. Želimo investitore i sa zapada i sa istoka, želimo da jačaju naša vojska i policija i razgovaraćemo sa svakim investitorom, zato što je to apsolutno u interesu svih građana Srbije, a pre svega je u interesu njihove bezbednosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Srpske napredne stranke će podržati predlog gospođe Maje Gojković da se gospođa Svetislava Bulajić razreši funkcije generalnog sekretara Narodne skupštine.

Pre svega, želim da kažem da ovima koji se raspituju zašto Maja Gojković nije u sali, pa da ne bi ostalo nedorečeno i da bi građani Srbije znali, Maja Gojković danas putuje u Čile, kao predstavnik predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, na svečanu inauguraciju novoizabranog predsednika Republike Čile. To se vama u životu nikad neće desiti, zato što građani Srbije ne žele da ih vi vodite. A da ne žele da ih vi vodite, pokazali su i rezultati nedavno završenih izbora u gradu Beogradu.

Lično mislim da ovi hvalospevi gospođi Bulajić koji dolaze iz Poslaničke grupe „Dosta je bilo“ i Poslaničke grupe „Dveri“ meni lično više izgledaju kao neka medveđa usluga, jer kad vas hvale ljudi koji su u Narodnoj skupštini svirali gitaru, držali ruke u džepovima dok se intonirala državna himna, čupali mikrofon predsednici Narodne skupštine, unosili kamen u salu Narodne skupštine, psovali, pljuvali, vređali, ja mislim da vam to mnogo ne koristi. Ali, ja u to ne želim da ulazim.

Činjenica je da postoje brojni problemi u funkcionisanju skupštinske administracije. Generalni sekretar je starešina skupštinske administracije. Postoje brojni primeri kršenja zakonskih i podzakonskih propisa, za koje je, po našem mišljenju, odgovorna gospođa Svetislava Bulajić. Ne tvrdim da je to činila sa nekom posebnom namerom. Ne mislim da je imala želju da se lično obogati, ali, činjenica je da je Upravna inspekcija konstatovala brojne nezakonitosti u načinu na koji je funkcionisala administracija Narodne skupštine Republike Srbije i za to je, po Zakonu o Narodnoj skupštini i po Poslovniku Narodne skupštine, jedino odgovoran generalni sekretar.

Za razliku od vas bezgrešnih, nepogrešivih, koji nikada ništa u životu pogrešno niste uradili, koji jedino što znate to je da držite lekcije drugima, da posmatrate sa strane i da dobacujete, ali da ništa dobro niste uradili za građane Srbije, mi iz Srpske napredne stranke smo pokazali do sada više puta da imamo hrabrosti i smelosti da smenimo i ministre koji po našem mišljenju ne rade dobro ili ne rade dovoljno dobro svoj posao, a to činimo i danas.

Ja želim da se zahvalim gospođi Bulajić na svemu onome što je dobro uradila za Narodnu skupštinu, ali, isto tako, da kažem i da Srpska napredna stranka, kao najjača poslanička grupa u Narodnoj skupštini koja ju je faktički i predložila, nije zadovoljna njenim radom i mi očekujemo da će na mesto gospođe Svetislave Bulajić doći neko ko će mnogo bolje, mnogo kvalitetnije, mnogo savesnije, požrtvovanije, profesionalnije, raditi svoj posao.

Ne osporavam ja da gospođa Bulajić raspolaže ne malim teorijskim znanjem. Ali, da biste bili dobar rukovodilac, pored teorijskog znanja morate da imate i senzibilitet za ljude. Pokazalo se, nažalost, da u mnogim situacijama tog senzibiliteta nije bilo. U mnogim skupštinskim odeljenjima, odsecima, grupama i drugim organizacionim jedinicama postoje brojni problemi. Narušeni su međuljudski odnosi. Jednom broju ljudi je prestao radni odnos, a nije produžen, iz meni potpuno nepoznatih razloga. Nekima je i produžavan. Dakle, ima mnogo problema. Jedini način da se ti problemi reše jeste da stavimo tačku na ovu priču, da podržimo predlog gospođe Maje Gojković i da u narednom periodu izaberemo nekog ko će poslove skupštinske administracije raditi bolje nego što je to radila gospođa Bulajić.

Gospođi Bulajić želim puno sreće i uspeha u nekom novom poslu, odnosno na nekom novom radnom mestu.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi građani Srbije znaju koliko je „Blic“ naklonjen SNS i koliko piše po nalozima funkcionera SNS.

Što se tiče tabloida o kojima je govorila gospođa iz rebrendirane ili ne brendirane DS oni su majstori u povlačenju ljudi po tabloidima. Po tabloidima su provlačili i Aleksandra Vučića i Sinišu Malog, sada u ovoj kampanji su provlačili i Irenu Vujović, provlačili su Maju Gojković, ja sam bio nebrojeno puta tema tabloida. Evo sada je tema tabloida Marijan Rističević. Čovek je napravio strašno zlodelo, konkurisao je kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu za dobijanje sredstava za kupovinu novog traktora, konkurisao je za zakup poljoprivrednog zemljišta, i on je najveći kriminalac u Srbiji. To su vaši tabloidi.

Sve ove priče u Aleksandru Vučiću, o nekakvim prislušnim centrima, o sprezi sa pitaj boga kime, ko je locirao Ratka Mladića? To su sve tekstovi iz tabloida. List se zove „Tabloid“, izvor Milovan Brkić. Dakle, nemojte vi da nam držite predavanje o tome kako se ljudi provlače kroz to tabloidno blato. Vi to radite svaki dan. U Republici Srbiji danas imate, ja ne znam, jedno ili dva najviše, elektronska glasila koja su naklonjena politici koju zastupa Aleksandar Vučić, svi ostali mediji su vaši. Nemojte mi reći da je Vučićev „Danas“, da je N1 Vučićev, da je „Vreme“ Vučićevo, da je NIN Vučićev, da je „Ekspres“ Vučićev. Sve je vaše, sve je vaše. Ali, ni sve to što je vaše od medija nije vam pomoglo da pređete cenzus na izborima za Skupštinu grada Beograd, jer vi nemate drugu politiku sem mržnje prema SNS, prema Aleksandru Vučiću.

Još nešto da vam kažem, gospođa Bulajić, uz svo dužno poštovanje, nije izabrana na konkursu za generalnog sekretara, nego je izabrana političkom odlukom. Dakle mi smo na terenu politike, ne na terenu struke i nauke. Kao što se predsednik Republike ne bira na konkursu, kao što se predsednik Vlade i ministri ne biraju na konkursu, kao što se poslanici ne biraju na konkursu, tako se ni generalni sekretar nije birao na konkursu nego ga je izabrala skupštinska većina koja ima puno pravo i da ga razreši sa te funkcije.

Gospođa iz DS nam je pričalo o tome kako smo mi u nekakvim međustranačkim prepucavanjima, prosto čovek da ne poveruje. Stranka koja hoće da se preregistruje da bi izbegla plaćanje svojih dugova, stranka koja hoće da promeni naziv i logo da bi izbegla plaćanje svojih dugova, stranka u kojoj se ne zna ko je predsednik, ko je potpredsednik, ko je predsednik gradskog odbora, ko je za šta odgovoran, priča nama iz SNS nešto o međustranačkim prepucavanjima.

LJudi, vi morate da shvatite jednu stvar, izbori se dobijaju napornim i teškim radom. Iza sebe morate imati dobro organizovanu političku stranku. Vi to nemate i zato ćete izbore da gubite iz godine u godinu. Izbori se ne dobijaju na Fejsbuku, izbori se ne dobijaju na Tviteru, izbori se ne dobijaju na vajberu, izbori se dobijaju tako što imate jaku stranku od mesnog odbora do predsedništva stranke, imate jako i sposobnog lidera kome narod veruje. Vi od toga nemate ništa.

Ovde se nama spočitavalo, pogledajte ove klupe su pune od SPS do nas iz SNS. I kaže znamo mi jutros koliko je bilo, a vidite koliko vas je sada. Gospodine Vesoviću da vas ja podsetim na čuvene reči Nikole Pašića – za narod demokratija, za članove stranke disciplina. Ovde sede članovi političkih stranaka koji su izašli na izbore i kojima je narod ukazao poverenje i za razliku od vas licemera koji ste se registrovali kao kojekakva udruženja građana, kao nevladine organizacije i kao takvi ušli u parlament, i sad ne podležete kontroli od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Mi smo izašli kao političke stranke, dobili poverenje naroda i imamo obavezu da Narodnoj skupštini Republike Srbije predstavljamo svoje političke stranke. Mi iz SNS smo ponosni što ovde zastupamo politiku Aleksandra Vučića i politiku SNS.

Pitali su neki od vas, šta će nam doneti politika koju vodimo. Pa, već je donela, donela je međunarodni ugled Srbiji, donela je to da smo sačuvali suverenitet nezavisnost i teritorijalni integritet, da nas poštuju i Vašington i Brisel i Moskva. Doneli smo to, mnogo više investicija, mnogo više novih radnih mesta. Imamo mnogo veći stepen bezbednosti za naše građane. Postižemo uspehe ne svim poljima, nedovoljno brzo ali ih postižemo. Nije lako Srbiju izvući iz blata u koje ste nas svi vi zajedno uveli.

To i ova današnje sednica pokazuje. Kad god treba napasti SNS svi ste zajedno. Bio je u pravu Aleksandar Vučić, uvek postoji jedna nit koja će da vas spaja, a to je mržnja prema SNS i prema Aleksandru Vučiću. Ne branite vi danas Svetislavu Bulajić, baš vas briga za Svetislavu Bulajić. Kad je bila tako kvalitetna i dobra, tako stručna i uspešna, pa što niste glasali 2016. godine za nju. Ne, vi danas pokušavate da napadnete SNS, koja ima hrabrosti da kaže – nismo zadovoljni radom generalnog sekretara, zahvaljujemo joj na svemu onome što je uradila, ali tražimo boljeg kandidata. Za razliku od vas, koji ste se zaglavili u vremenu i prostoru i koji mislite da ste nepogrešivi i nedodirljivi, mi smatramo da uvek može bolje, da uvek može da se ide napred, da uvek može da se ide jače, brže. Zato to i radimo i bolje, gospođo Stamenković.

Nego, gde vam je predsednik, to mene zanima. Gde vam je predsednik Saša Radulović, da kaže i on neku reč. Vrlo pametan, vrlo pošten čovek, vodio stečajeve u 17 firmi istovremeno, zaključivao ugovore sam sa sobom, bogatio se na račun ovog napaćenog naroda. Pa, gde vam je taj vaš predsednik, taj koji je najavljivao epohalne promene, on će da smeni Aleksandra Vučića, držao predavanja o Vučićevom bratu, o mami, tati i tako dalje. Gde vam je predsednik? Gde vam je predsednik ovaj što je unosio kamen u Narodnu skupštinu?

Mene veoma čudi, u stvari i ne čudi me, da vam budem iskren, terminologija koju danas koristite, čim vi ne znate ko je Slobodan Jovanović, Uroš Predić, ko je Nadežda Petrović, onda su normalni termini – vi ste nešto umuvali. Zoran Živković juče kaže meni – čibe. To je sve, znate, demokratski, to je građanski, to je evropski, fensi, super, to je sve u skladu sa evropskim standardima, ja vam kažem da nije. Ako želite više uspeha na sledećim izborima moraćete, dame i gospodo malo da se promenite.

Tema amandmani. Vidim ovaj vaš „Blic“, njega mnogo zanima zašto SNS podnosi amandmane na predloge zakona. Pričali ste vi o amandmanima, pažljivo sam slušao sve što ste vi govorili i dozvolite mi da izvršim jednu malu opservaciju u ime poslaničke grupe SNS, vezano za te amandmane. Vidim ovaj vaš „Blic“ raspisao se o tome, kako poslanici SNS imaju hrabrosti i pravo da podnose amandmane. Amandmani imaj dve svrhe i dva cilja.

Prvi cilj, je da dopune ili poprave tekst Predloga zakona.

Drugi cilj koji mi želimo da postignemo to je da promovišemo politiku za koju se zalažemo i to činimo preko amandmana i niko vama, dame i gospodo iz tih žalosnih ostataka srpske opozicije ne brani da govorite o vašim amandmanima, ali ćete govoriti u okviru vremena koji vam daje Poslovnik, a koji ste sami doneli.

U godinama kada ste smatrali da vas niko nikada neće smeniti sa vlasti i da će doživotno Boris Tadić biti predsednik Republike, da će doživotno žuto preduzeće vladati Srbijom i da će doživotno žuto preduzeće biti gospodar života i smrti u Srbiji.

E, onda se situacija preokrenula pa Poslovnik koji vam je 2009, 2010, 2011. i u prvoj polovini 2012. bio idealan, bio demokratski, dobili ste pozitivna mišljenja evropskih relevantnih tela, sada vam odjedanput ne valja. Imaćete vi vremena da diskutujete, ali u okviru vremena koje vam daje Poslovnik.

I samo da vam kažem još nešto nikada više se neće desiti situacija da nam vi koji ste na izborima dobili jedan, dva, tri i po procenta, danima govorite šta ne valja u predlozima zakona a da svi ovi ljudi koji ovde sede i koji predstavljaju ubedljivo većinu građana Srbije ćute.

Ne, od sad će većina da govori, govorite i vi, pa će građani Srbije da izmere ko je u pravu.

Ali, nemojte da očekujete, nemojte da očekujete da ćutimo danima dok govori Balša Božović, dok govori Saša Radulović, dok govori Boško Obradović, i njima slični. Ne. Više nema ćutanja, sada će svi poslanici SNS, svi poslanici poslaničke grupe Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke Srbije da govore i svakoga dana ćemo ukazivati na dobre stvari koje za državu Srbiju i građane Srbije i za srpski narod uradio i predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, a i mi ovde narodni poslanici koji predstavljamo veliku, ogromnu većinu građana Srbije.