Dame i gospodo narodni poslanici, i juče i danas se SNS inputira fašizam, juče od strane Marinike Tepić, a danas od strane Marka Đurišića.

Fašizam je, dame i gospodo narodni poslanici, kada momku od 20 i nešto godina, policijskim čizmama smrskate lobanju. To se desilo Ranku Paniću u vreme kada je predsednik Republike bio Boris Tadić. To je bio fašizam. U vreme Borisa Tadića, Marka Đurišića i svih ostalih DOS-ista, ubijeni su visoko pozicionirani policijski službenici Marko Gavrilović Gavra 2001. godine, a 2002. godine Boško Buha i gospodin Nenad Batočanin.

To se sve dešavalo u vreme kada je Srbija bila pod vlašću, sada već izgleda pokojne i preminule DS.

Što se tiče Savamale, mi smo o tome pričali u Narodnoj skupštini i ja ću to da ponovim. Gospoda koja govore o Savamaloj i koji su pokušali da dobiju beogradske izbore, pričajući o Nebojši Stefanoviću, kao glavnom fantomu iz Savamale, uporno prećutkuju neke činjenice, a ja sada želim da podsetim narodne poslanike i građane Srbije na te činjenice, ali i da skrenem pažnju vama gospodine Stefanoviću.

Vlasnik tih nelegalno podignutih objekata u Hercegovačkoj ulici je bio izvesti Vladimir Marković, član ispred naravno, DS, član Gradskog veća za saobraćaj do 2008. godine. Sa svojim italijanskim partnerom je u tim objektima u Hercegovačkoj ulici, potpuno nelegalnim objektima, nisu plaćali porez, nisu plaćali takse, struju, završavam, imao je firmu „Peroni“ dispečerski centar i kada je Italijan shvatio da je reč o velikoj prevari, on se povukao iz tog posla.

Prema tome, bilo je tamo i kriminala, bilo je velike štete za državu.

Hvala, gospodine Arsiću.

Ovde je rečeno da ja pričam gluposti. Mislim da nije glupost kada spomenete i kada skrenete pažnju na činjenicu da je u vreme bivšeg režima i predsednika Republike Borisa Tadića ubijen Ranko Panić. Mislim da nije glupost kada ubijete na ulici Momira Gavrilovića, Boška Buhu, Nenada Batočanina, pa, na kraju krajeva, 2003. godine i samog premijera Zorana Đinđića.

Što se tiče investitora, gospodin Stefanović je spomenuo neke vaše čuvene investitore iz Crne Gore, koji su se obogatili tako što su dilovali drogu srpskoj deci. Ali, da vas podsetim na još neke vaše velike investitore i velike poslovne partnere, na primer – Dragoljub Marković „Krmilo produkt“, pa onda čovek koji je imao ekskluzivno pravo da asfaltira u vaše vreme, kako ono beše, Čume, je li tako, „Difens roud“. To su sve vaše firme i to su sve bili vaši prijatelji.

Legija je do 2003. godine bio vaš najveći prijatelj. Proglašavali ste ga nacionalnim herojem. Pomogao vam je da se izvede 5. oktobar itd. To su sve bili vaši prijatelji. Oni su s vama išli po diskotekama. Na njihovim bazenima ste se kupali i tamo ste radili pitaj Boga šta. Dakle, to su bili vaši prijatelji. To su bili vaši investitori.

Vi ste 2011. godine, je li tako gospodine Arsiću, proglasili najvećom investicijom činjenicu da je Miroslav Mišković prodao „Maksi“ „Delezeu“. Kaže, to je bila najveća investicija u Srbiji.

Izvinjavam se, 2010. godine. Eto, to su bile njihove investicije. Malo Dragoljub Marković, malo Čume, malo Legija, malo Mišković, malo ovaj, malo onaj, to su bile investicije u Srbiji.

I kao rezultat toga od 2008. do 2012. godine imali smo 400.000 ljudi koji su ostali bez posla.

Dakle, Marko Đurišić pita nas zašto Ranko Panić nije otišao u Bolnicu, a sad ja vas pitam gospodine Đurišiću - a ko je vas tukao kada ste prošle godine dva i po meseca demonstrirali po Beogradu, kada ste protestovali zato što ste bili, navodno, nezadovoljni rezultatima izbora, gde ste doživeli ubedljiv debakl, debakl kakav nije viđen u političkoj istoriji Srbije, kao što ste ga doživeli i sada na beogradskim izborima. U vreme kada je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, policajca prošle godine za dva i po meseca na ulicama Beograda niste mogli da vidite, a u vaše vreme ste poslali u julu 2008. godine na nenaoružan narod, na mirne ljude koji su došli da protestuju protiv Borisa Tadića specijalne jedinice. Bacali ste bojne otrove na ljude. To nije bio suzavac. Znaju ovde ljudi koji su bili na tom protestu, bacali ste bojne otrove.

Kako vas nije sramota da vi sada postavljate pitanja zašto Ranko Panić nije mogao da ode u bolnicu? Kako da ode u bolnicu čovek kome je smrskana glava policijskom čizmom? Tako je ubijen i to se desilo u vaše vreme, u vreme Borisa Tadića i u vreme DS, kao što se u vreme DS desilo i ubistvo Momira Gavrilovića, Buhe, Batočanina, Đinđića i svih drugih. Šta sada kažete – to je bilo pre 15 godina i nije sada bitno šta se desilo pre 15 godina? Nije bitno što su ljudi ubijeni? Nije bitno što je neko ubio momka od 20 i nešto godina zato što se protivio politici njegovog kraljevskog veličanstva Borisa Tadića, nepogrešivog i mudrog lidera Srbije, koji je tako uspešno vodio državu da je za četiri godine uspeo 400.000 ljudi da ostavi bez posla?

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da već treći dan, ono što se zove opozicija u Srbiji, boli činjenica da su poslanici SNS podneli veliki broj amandmana. Uzgred, budi rečeno, nije tačno da sede dva dana ovde, juče ih ceo dan nije bilo, jedan do dva poslanika, mislim da je bilo više ministara iz Vlade Republike Srbije, nego svih poslanika iz opozicije zajedno.

Tako da, ono što želim da vam kažem, ako mislite da se vas neko plaši, vas sa rukama u džepovima i vas koji kažete da smo mi vojna hunta, ja ću vam reći jednu stvar kao predsednik poslaničke grupe. Ubuduće će na svakoj sednici biti ovoliko amandmana SNS, zato što ćemo vam pokazati kroz te amandmane kakva je politika i kakav je program SNS i naših koalicionih partnera, a vi kukajte do mile volje. Kukajte do mile volje zajedno sa Oliverom Jovićević, zajedno sa Jugoslavom Ćosićem, zajedno sa voditeljkama, šminkerkama, blogerkama i ostalim vođama vaših opozicionih stranaka. Da li ćemo stići do budžeta ili ne? To ne zavisi od SNS. Doživeli ste debakl na izborima 2014, 2016, 2017. godine, a vremena za raspravu imate onoliko koliko vam je narod dao i za to vam nije kriva SNS.

Pošto ne želim da trošim previše vremena, juče je jedan kolega rekao da oni u svojim redovima imaju neke generale. Evo, jedan general se oglasio, general potpukovnik Petar Radojčić, koji dovodi u pitanje politiku Vlade Republike Srbije i kaže - samoproklamovana vojna neutralnost, inače je to politika Vlade Republike Srbije, je neutemeljena i međunarodno nepriznata forma sa nejasnim sadržajem. On se zalaže, i stranka kojoj pripada, za prihvatanje NATO standarda i saradnju i članstvo u tom savezu. To kaže, doduše zahteva značajna sredstva, ali mnogo manje nego vojna neutralnost Republike Srbije.

To su oni koji su nam pričali danima kako smo mi iz SNS i SPS izazvali nekakve ratove na prostoru bivše Jugoslavije, kako smo mi krivi za raspad bivše Jugoslavije, a u svojim redovima imaju ljude koji se otvoreno zalažu za ulazak u savez koji je bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Gospodine Marinkoviću, ukazujem na povredu člana 103. stav 2. - „Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano“.

Molim vas, gospodine Marinkoviću, da ne dozvolite da pet ili šest poslanika tzv. opozicije vam neprestano ukazuju na iste članove Poslovnika koji su, navodno, povređeni, i da na taj način pokušavaju da kupe dodatno vreme za raspravu u pojedinostima, a vremena nemaju ne zbog SNS, nego zbog toga što su doživeli debakl na izborima, jer vreme se ne osvaja po Poslovniku i ne osvaja se u Narodnoj skupštini nego se osvaja na parlamentarnim izborima.

Molim vas, gospodine Marinkoviću, da ovu sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom, da ne dozvolite da se poslanici javljaju po istovetnim članovima Poslovnika, jer to jednostavno nije dopušteno.

Dakle, ja vas najljubaznije molim da poštujete ovu odredbu Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da zamolim poslanike SNS da ne nasedaju na provokacije i na uvrede. Ja vas molim, nemojte da dobacujete kolegama iz opozicije, pustite ih neka pokažu koliko su nevaspitani, koliko nemaju bilo kakvih ideja i kako im je jedina tema o kojoj govore već dva dana vaše pravo koje vam je dao Poslovnik, koji su oni doneli da podnosite amandmane na predloge zakona.

Dakle, molim vas kao predsednik poslaničke grupe, kao vaš kolega, ostanite mirni, ostanite dostojanstveni i neka ovde svako radi svoj posao. Vodite računa o činjenici da predstavljate 56% građana Srbije, da vam je narod ukazao poverenje da vodite državu u teškim vremenima, zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, a njima je lako. Oni ne snose odgovornost ni za šta. Oni čak nisu u stanju ni da sede u sali. Dođu pa odu, dođu pa odu, i tako dva dana i cela priča im se svodi - a zašto ste vi iz SNS podneli amandmane. Zato što nam to Poslovnik dozvoljava. Samo da kažem jednu rečenicu.

Dakle, praksa uništavanja perspektivnog naoružanja Vojske Srbije, zaustavljena je sa političkim promenama 2012. godine. Želim da pohvalim ministre odbrane iz tog perioda i gospodina Bratislava Gašića, i gospodina Đorđevića, i gospodina Vulina. Napravljena je analiza i usvojen je nov plan razvoja i modernizacije Vojske Srbije. Prvi rezultati su bili 2014. godine. Usvojena su tri nova borbena sredstva i sistema u Vojsku Srbije, 2015. godine, pet sistema, 2016. godine, sedam, a plan je da u periodu od 2017. do 2019. godine bude usvojeno 28 novih borbenih sistema u Vojsku Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, reći ću još jednom, ako treba, daćemo im maramice, pa neka plaču zajedno sa Oliverom Jovićević, Jugoslavom Ćosićem, Tanjom Vojtehovski i svima ostalima, koji su konstatovali da se desilo čudo neviđeno, smak sveta, državni udar, vojna hunta je došla na vlast u Srbiji, eto, poslanici SNS su se usudili da podnesu amandmane u skladu sa Poslovnikom koji su oni doneli.

Što se tiče izdvajanja za pripadnike Vojske Srbije, ovo što je rekao gospodin Vukadinović, nije tačno, on juče nije bio u sali kada sam ja čitao egzaktne podatke o tome koliko država Srbija izdvaja para za plate zaposlenih u Vojsci Srbije. Dakle, taj rast ide ovako, u 2015. godini bilo je izdvojeno 23 milijarde 145 miliona dinara, u 2017. godini 24 milijarde 46 miliona dinara, a za 2018. godinu planirano je izdvajanje za pripadnike Ministarstva odbrane, a to u najvećoj meri znači za pripadnike Vojske Srbije 25 milijardi 827 miliona dinara.

Što se tiče ovih novih borbenih sistema koji su uvedeni u Vojsku Srbije, ja ću u ovom vremenu koje mi je preostalo samo da kažem o čemu se radi. To su, između ostalih, raketni sistem „Morava“, modernizovani PVO sistem Kub-M, bespilotna letilica „Vrabac“, haubica „Nora“, oklopno vozilo „Lazar“, oklopno vozilo „Miloš“, modernizovani raketni lanser 128 milimetara „Oganjan“ M-77, modernizovani BVP, modernizovani tenk M-84, daljinska kontrolisana bezposadna zemaljska platforma „Mali Miloš“, modularna puška kalibra 7,62 milimetra, snajperska puška M-07, modernizovani avioni „Orao“ i G-4, modernizovani helikopter „Gazela“, naoružanih i više optičkih i optelektronskih nišanskih i osmatračkih sistema, telekomunikacioni komandnih sistema, različiti tipovi nevođene i vođene municije i raketa, itd, itd.

Razumem, gospodine Vukadinoviću da vama teško pada činjenica da se vodi mrtva trka oko toga ko je lider opozicije u Srbiji. Da li je to Jelena Maćić? Da li je to Tanja Vojtehovski? Da li je to, kako beše ona, neki od ovih junaka sa Tvitera, koji se svakog dana oglašavaju? Ali, to vi raspravite između sebe, ja u to ne ulazim. Ko god pobedi u toj trci, mi ćemo ga priznati da je lider opozicije, pa ma kako se on zvao.

Ono što vi, gospodine Vukadinoviću, izgleda nećete da razumete, nabavka svih ovih borbenih sredstava ne bi bila moguća da Vlada Srbije od 2012. godine, a naročito od kraja 2013. i početka 2014. godine, nije počela da vodi drugačiju ekonomsku politiku i da nismo dobili više novca u budžet Republike Srbije, koji nam je omogućio i više izdvajanja za povećavanje plata pripadnika Vojske Srbije, ali ne samo Vojske Srbije, nego i MUP-a i BIA, kao što su nam uštede u budžetu omogućile i da nabavimo svu ovu borbenu opremu.

Nemojte mi samo reći da je ova oprema stigla u Vojsku Srbije zahvaljujući vašim natpisima na Tvitetru. Da li je ovo kupila Tanja Vojtehovski? Da li je ovo kupio Vuk Jeremić? Da li je ovo kupio Saša Janković? Ko je ovo kupio? Ovo je kupila Vlada Srbije, koju je vodio Aleksandar Vučić i koju danas vodi gospođa Ana Brnabić. Sigurno je niste vi kupili. Kako ste vi radili? Mi smo o tome pričali dva dana. Koliko ste uništili protivraketnih sistema, streljačkog naoružanja, tenkova, haubica, to je sve bilo u periodu do 2012. godine. Te negativne trendove u uništavanju Vojske Srbije, mi smo zaustavili 2012. godine i sad sa ponosom možemo da kažemo da imamo najbolju vojsku u regionu, ne da napada bilo koga, nego da čuva suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i da ne dozvoli da se bilo kada nad Srbima, bilo gde, desi neki novi „Bljesak“ ili neka nova „Oluja“.

Dakle, 2012. godine mi Vojsku Srbije faktički nismo imali. Godine 2012. ministar odbrane je bio Aleksandar Vučić, posle toga je ministar odbrane postao Bratislav Gašić, to je gospodin Šarović ispustio da kaže, pa je onda bio gospodin Zoran Đorđević, pre Bratislava Gašića bio je Nebojša Rodić i sada je Aleksandar Vulin.

Za ovih pet godina, dakle za samo pet godina, mi smo od skoro nepostojeće vojske, dakle nismo imali, ne borbene sisteme, ne višecevne bacače raketa, ne avione, ne helikoptere, nismo imali jedan par vojničke uniforme, nismo imali nove čizme za pripadnike Vojske Srbije. Mi sada sve to imamo.

Ja sad sve vas zajedno pitam, sve vas koji ronite gorke suze zbog amandmana SNS, jeste li to vi omogućili? Da li je to rezultat vaše politike? Danas ste se ismevali činjenici što je Goran Kovačević pominjao otvaranje novih školskih igrališta u Kragujevcu, pa jeste li to vi omogućili? Da li je to rezultat vaše politike ili politike SNS? Vi u nedostatku politike, vi u nedostatku konkretnih rezultata šta nudite? Nasilje, uvrede i gorke suze zato što su poslanici SNS podneli amandmane, a rezultat vaše politike je to da do 2012. godine vojsku nismo imali.

Na kraju krajeva, da vas podsetim, vas koji plačete zbog ovih amandmana, Vikiliks je objavio, 2007. godine, depešu Majkla Poulta, tadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu Stejt departmentu, šta mu je rekao tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac, da je njegova misija, citiram – da Srbiju polako priprema za uvođenje u NATO pakt, a da nema dovoljno poverenja u 200 pripadnika MUP-a zbog njihovog, kaže, kosovskog iskustva, misleći na oružane sukobe sa šiptarskim teroristima tokom 1998. godine i 1999. godine.

Podsetiću.

Ja takođe pozdravljam izlaganje gospodina Nemanje Šarovića. Pročitaću sve depeše „Vikiliksa“, i one koje se odnose na Tomislava Nikolića, i one koje se odnose na Aleksandra Vučića, ali i one koje se odnose na Vojislava Šešelja.

Ima jedna depeša u kojoj stoji da su Amerikanci konstatovali da su negde 2002. godine locirali Vojislava Šešelja i Zorana Đinđića kako zajedno šetaju kroz jedan beogradski park i nešto pričaju. Ta informacija je došla do Stejt departmenta. Mi takvih depeša možemo da čitamo ovde na stotine i na hiljade i nije nikakav problem. Ali, onda da ne čitamo selektivno depeše, nego da čitamo sve, jer su Amerikanci od 2000. godine i te kako vodili računa o ponašanju manje-više svakog iole značajnijeg srpskog političara.

Da se razumemo, ja ne mislim da je ništa ružno ako se nečije ime nađe u depešama koje je objavio „Vikiliks“. Dakle, ja ne mislim da je to uvreda za Vojislava Šešelja, to što su Amerikanci poslali neku depešu svom ministarstvu spoljnih poslova za njega. Nije tu ništa sporno, samo hoću da vam kažem da...

(Nemanja Šarović: Da ne znam šta hoću da kažem.)

Dobro, važno da vi sve znate.

Dakle, samo hoću da kažem vezano za depešu iz 2007. godine, odnosi se na tadašnjeg ministra odbrane, koji je rekao, a to je preneto Vašingtonu, da je njegova misija da Srbiju, odnosno Vojsku Srbije na miran i tih način uvede u NATO pakt zbog otpora građana Srbije, a da nema poverenja u, kaže on, 200 pripadnika MUP-a zbog, kaže, njihovih kosovskih iskustava.

Evo, hoću i ja da se zahvalim gospodinu Šaroviću. Izvod iz analize CIA 26. septembra 2000. godine, sa koje je nedavno skinuta oznaka tajnosti – Serbian radical party leader Šešelj, a member of the ruling coalition who sees himself as a kingmaker itd.

Po ovoj analizi iz 2000. godine radi se o Vojislavu Šešelju koji je, videvši da Slobodan Milošević gubi vlast, svoju partiju odvojio od Slobodana Miloševića i priznao rezultate izbora koje je u javnosti plasirao DOS, iako je spaljen kompletan izborni materijal Savezne izborne komisije. To piše u analizi CIA od 26. septembra 2000. godine. Dakle, ovde nema ničega spornog. Ako ćemo da čitamo depeše Amerikanaca, ako ćemo da čitamo …

(Marko Đurišić: Četrnaest godina ti je trebalo da shvatiš.)

Samo vi vičite, slobodno, nije nikakav problem.

Ako ćemo da čitamo depeše, onda ćemo da čitamo sve depeše. Ponavljam još jedanput, nije ništa uvredljivo ako se neko srpsko ime nađe u nekim američkim depešama. To je njihov posao. Dakle, oni imaju svoje špijune i agente u Srbiji koji izveštavaju svoje Ministarstvo spoljnih poslova. To je njihovo legitimno pravo.

Tužno je kada mi za ministra odbrane dobijemo čoveka koji maltene priznaje da je strani agent i u biografiji svojoj koju prilaže kao kandidat za ministra odbrane hvali se kako je završio obaveštajni kurs u Maršalovom centru u Garmiš-Partenkirhenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ekonomskim merama koje je Vlada Republike Srbije preduzela krajem 2013. i početkom 2014. godine, zahvaljujući tim merama prvi efekti kada je u pitanju Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane, pokazali su se krajem 2016. godine.

Naime, posle višedecenijskog stagniranja, 2016. godine je Ministarstvo odbrane kao dodatna sredstva dobilo dobilo dodatnih 100 miliona evra, namenjenih za investicije, što je bila prekretnica i početak sprovođenja novog plana opremanja Vojske Srbije.

Nabavljena su dva nova helikoptera MI-17, zaključeni su ugovori o nabavci i isporuci devet helikoptera tipa IKS-145M i to šest za potrebe Vojske Srbije i tri za potrebe MUP. Kroz projekat opremanja 1500, nabavljeno je naoružanje, elektronska oprema, balistička i zaštitna oprema namenjena za podizanje sposobnosti i snaga, za brzo reagovanje, u izvođenju protiv terorističkih i specijalnih operacija.