Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vama iz Vlade i uopšte nama poslanicima SNS, koji podržavamo Vladu Srbije vrlo često se spočitava kako iznosimo neistine o tome da se pojedine političke stranke koje su zastupljene u parlamentu otvoreno zalažu za pristupanje NATO-u. Ja ću vama sada pročitati samo jedan deo onoga što je za NIN izjavio general potpukovnik u penziji Petar Radojčić, za koga je navedeno da je član glavnog odbora DS, verovatno znate o kome se radi.

U intervjuu sa NIN od 15. juna 2017. godine ovaj general je rekao samo proklamovana vojna neutralnost iz 2007. godine je neutemeljena i međunarodno nepriznata forma sa nejasnim sadržajem.

Nedavno učlanjenje Crne Gore u NATO je izvesno i izvesnost da će i Makedonija pristupiti kolektivnom sistemu bezbednosti još jedan su razlog za preispitivanje opredeljenja Srbije.

Prihvatanje NATO standarda i saradnja ili članstvo u savezu zahtevaju značajna sredstva, dok ovakva neutralnost, misleći na zvaničnu politiku Vlade Srbije košta mnogo više i ne uliva sigurnost u ostvarivanje ciljeva zbog kojih je usvojena. Eventualno članstvo Srbije u NATO smanjuje šansu za konvencionalno ugrožavanje njene teritorije, ali donosi rizik od veće izloženosti i transnacionalnim pretnjama do poboljšanja odnosa sa Rusijom.

Iz ovog što je rečeno vrlo jasno je da se DS i jedan krug penzionisanih vojnih lica…

(Predsednik: Vreme.)

…generala, završavam, otvoreno zalažu za uvođenje Srbije u NATO pakt, ja se nadam da će politika Srbije ostati i dalje politika vojne neutralnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko se SRS brine iskreno o Republici Srpskoj Krajini i o Srbima iz Republike Srpske Krajine, ja ću izneti samo dva podatka, pošto sam živi svedok toga.

(Vjerica Radeta: Odakle mu pravo na repliku?)

Nemojte da budete nervozni, gospođo Radeta, i nemojte da mislite da vi sve znate o Republici Srpskoj Krajini.

Dakle, gospođa Radeta je rekla kako ona brine o Vladi Republike Srpske Krajine, ne u egzilu nego u progonstvu, tako se zove, i kako je velika krivica nas iz SNS što ne podržavamo rad Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.

Srpska radikalna stranka je 2012. godine predsednika Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, Milorada Buhu stavila na 49. mesto na izbornoj listi za Narodnu Skupštinu Republike Srbije. Na izborima 2016. godine, na parlamentarnim izborima, poslanika u Skupštini Republike Srpske Krajine u progonstvu, čoveka koga, na kraju krajeva, lično poznajem, kao i gospodina Buhu, Dušana Munikravića, zvanog Munju stavili su na 43. mesto.

Vi da se iskreno brinete o Vladi Republike Srpske Krajine u progonstvu i o Skupštini Republike Srpske Krajine u progonstvu, pa valjda bi te ljude stavili na neka prolazna mesta. Valjda bi ti ljudi dobili priliku da uđu u Narodnu skupštinu i da budu autentični predstavnici, pošto vi to niste, autentični predstavnici srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine.

Vi nemate nijednog Srbina iz Republike Srpske Krajine, za razliku od poslaničke grupe SNS, gde ovde možete da vidite koliko hoćete Srba koji su rođeni na teritoriji Republike Srpske Krajine, a neki su zbog ratnih okolnosti 1995. godine i došli u Srbiju zbog zločinačke operacije „Oluja“.

Jesam li dobio povredu Poslovnika ili repliku? Povredu Poslovnika? Dobro. Član 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Dobro, član 27, gospodine Milićeviću. Rečeno mi je da ja lažem.
Ovo je izborna lista - Dr Vojislav Šešelj SRS za 2016. godinu. Poslanik u Skupštini Republike Srpske Krajine u progonstvu Dušan Munikravić je na 43. mestu, godište 1964. po zanimanju policajac, živi u Zemunu. Šta sam ja tu slagao? Nisam slagao ništa.
Što se tiče geografije, izgleda da vam to, gospođo Jovanović, nije baš jača strana. Livno nije u Republici Srpskoj Krajini.
Inače, pitali ste me - ko još sedi ovde? Pa, ja mogu pola poslaničkog kluba da vam navedem ljudi koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine ili iz Republike Srpske ili iz Bosne i Hercegovine. Evo, živog profesora dr Marka Atlagića koji je bio ministar u Vladi Republike Srpske Krajine u vreme kada su trajali oružani sukobi.
Dakle, ja molim da podignu ruke svi ljudi koji su poreklom iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske, a koji sede u poslaničkoj grupi SNS. Evo, pogledaćete koliko takvih ljudi ima. Znači, ovde imate Kordunaša, Ličana, Bosanaca, Hercegovaca itd.
Sad ste se našli vi, gospođo Jovanović, iz Kragujevca da mi kažete kako je gospođa Vjerica Radeta, koja je rođena u Livnu, predstavnik srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine. Mislim, zaista ne znam šta da kažem. Naravno, ne želim da se izjasnite o ovoj povredi Poslovnika.

Član 107, gospodine Milićeviću.

Zaista ne želim da…

(Vjerica Radeta: Ne može član 107.)

Dakle, ja zaista ne želim da usijavam atmosferu u Narodnoj skupštini, to sam rekao i juče, i da prebrojavam Srbe ko je sa ove, a ko je sa one strane Drine.
Nažalost, tragedija se desila i srpskom narodu u Republici Srpskoj Krajini i srpskom narodu koji je živeo na prostorima BiH. Kao i vi, duboko žalim zbog te tragedije. Nismo ni vi ni ja na suprotnim stranama po tom pitanju. Hteo sam samo da vam kažem jednu stvar.
Republika Srpska Krajina je postojala od 1990. do 1995. godine. Mi smo govorili o Republici Srpskoj Krajini. Nismo govorili o Srbima zapadno od Drine. Činjenica je da Livno nije bilo u Republici Srpskoj Krajini, da se Livno nalazi u BiH, kao što je činjenica da je gospođa LJiljana Mihajlović zaista došla u Srbiju, ali opet nije došla iz Republike Srpske Krajine, nego je došla iz Zagreba.
(Vjerica Radeta: Iz zapadne Slavonije.)
Došla je iz Zagreba i vi to veoma dobro znate. Dakle, Zagreb opet nije bio u Republici Srpskoj Krajini.
Što se tiče Milorada Buhe, gospođo Radeta, ja se zaista više neću povodom ovoga javljati za reč, vi znate da je gospodin Buha 2012. godine bio stavljen na 49. mesto na izbornoj listi SRS. On je smatrao da je to poniženje, ne za njega lično, nego za krajiške Srbe. Ako je neko predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, on je smatrao da zaslužuje više mesto na izbornoj listi. On se povukao sa te izborne liste i vi ste na to 49. mesto te 2012. godine opet stavili jednog krajiškog Srbina, dobrog istoričara, dobrog čoveka dr Nikolu Žutića

Dame i gospodo narodni poslanici, suština mog amandmana je da se napravi veza između vojnog obrazovanja i jačanja bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije. Činjenica je da Srbija može da se podiči dugogodišnjim kvalitetnim vojnim obrazovanjem, kako na nivou srednjih vojnih škola, posebno kada je u pitanju ono najviše vojno obrazovanje.

Smatrao sam da Ministarstvo odbrane treba da obrati pažnju na činjenicu da se Vojska Srbije iz dana u dan modernizuje, da ili sami proizvodimo, kao što su moje uvažene kolege više puta istakle, naša namenska industrija sama proizvodi najsavremenije borbene sisteme. Sa druge strane, snabdevamo se najsavremenijim borbenim sistemima iz prijateljskih zemalja. Zahvaljujući pre svega mudroj politici predsednika republike Aleksandra Vučića, cela Srbija je mogla da vidi da smo praktično dobili na poklon šest Migova 29, da smo dobili 30 oklopnih vozila i 30 tenkova. Vi ste gospodine Vulin najavili helikoptere i avione iz takođe bratske i prijateljske Belorusije.

Ono što je važno, to je da ljudi koji sutra budu oficiri Vojske Srbije, budu dovoljno osposobljeni da mogu da upravljaju, rukuju i da komanduju vojnicima koji budu radili na tim najsavremenijim borbenim sistemima. U tom smislu, smatram da je jako važno da se radi na jednom permanentnom usavršavanju naših oficira, ne samo kada studiraju, odnosno u toku osnovnih studija, nego moramo da vodimo računa o jednom permanentnom celoživotnom obrazovanju, kako bi naši oficiri, oficiri Vojske Srbije uvek išli u korak svojim znanjima, veštinama i sposobnostima sa borbenim sistemima koje nabavlja Ministarstvo odbrane, odnosno sa kojima se snabdeva Vojska Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja juče nisam reagovao na komentare koji su stizali iz poslaničke grupe Dveri o tome da smo izgubili, odnosno da je Vojsku Srbije napustilo kako je juče rečeno više hiljada vojnika, oficira i podoficira.

Prvo, morate da vodite računa svi vi koji govorite o brojnom stanju Vojske Srbije da je to informacija, odnosno podatak od izuzetnog bezbednosnog značaja i da Ministarstvo odbrane i te kako vodi računa, i u tom smislu to vaše insistiranje da vam se kaže koliko je tačno vojnika oficira i podoficira napustilo Vojsku Srbiju, mislim da pre svega potkopava i ugrožava integritet i bezbednost same vojske, mislim da biste vi o tome kao ozbiljan čovek i te kako morali da vodite računa. To je jedna stvar.

Druga stvar, lično mislim da iz dnevnopolitičkih razloga vi i predsednik vaše poslaničke grupe ste apsolutno preterali sa brojem ljudi koji su napustili Vojsku Srbije. Reći za jednu vojsku, koja je brojnog sastava, kakva je Vojska Srbije, da ju je napustilo više hiljada ljudi, to praktično znači da mi Vojsku Srbije više i nemamo. Građani Srbije su svedoci činjenice da mi Vojsku imamo i da su te brojke o kojima vi govorite apsolutno nerealne.

Ono što takođe hoću da vam kažem, vi ste svi, kompletna opozicija, na nož dočekali teške mere koje je preduzela Vlada Srbije krajem 2013. i početkom 2014. godine. Pričali ste o tome kako smo pokrali penzionere, kako smo upropastili radnike, kako smo nekome uzeli ovo, nekome drugome uzeli ono itd.

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Martinoviću.)

Sad polako i vi postajete svesni činjenice da su te mere bile neophodne i da su te mere ozdravile srpsku privredu. Zahvaljujući tim merama, mi smo danas u stanju da ojačavamo srpsku vojsku. Šta mislite, da nam je ekonomija bila u stanju iz 2012. godine, da li bismo mi mogli da nabavljamo najsavremenije borbene sistema kakve danas nabavljamo i da bi Vojska Srbije bila u ovakvom stanju da nam je ekonomija ostala ista kakva je bila pre četiri godine?

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da ne budem suviše grub prema koleginici iz DSS koja je pokušala da bude duhovita na račun amandmana SNS, ali to joj baš nije pošlo za rukom.

Znate, koleginice, postoji nešto što je mnogo ozbiljnije i što je nanelo mnogo veću štetu Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, od ove vaše dosetke da treba da bude prisutna cela Vlada da bi se razmatrali amandmani SNS.

Za vreme vaše vlasti, samo da vas podsetim, najbolji srpski oficiri su isporučeni Haškom tribunalu, Pavković, Lazarević, koji su branili Srbiju na KiM. Isporučen je pukovnik Veselin Šljivančanin, znate kako. Imate snimke na „ju tjubu“ kako ste hapsili čoveka. Isporučili ste generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira, bolesnog čoveka tako što ste ga uhapsili ovde u Beogradu, čamcem ga prebacili preko Save u Bosnu i onda rekli da su ga uhapsili pripadnici MUP-a Republike Srpske. Onda se pojavite u Narodnoj skupštini 2018. godine i ronite krokodilske suze nad Vojskom Srbije, nad KiM i pitate ministra Vulina – a ko će da obučava našu mušku decu da sklapaju i rasklapaju puške?

Da niste radili to što ste radili zajedno sa DS, verujte mi, bilo bi i te kako, mnogo više oficira koji bi umeli, kako vi kažete, našu mušku decu da obučavaju ne samo kako se sklapaju i rasklapaju automatske puške, nego kako se voli i kako se brani otadžbina. Vi ste radili za vreme vaše vlasti sve suprotno, da vam ne spominjem onu sramnu trgovinu sa generalom Lazarevićem. Nudili ste mu, ako se ne varam Škodu „Oktaviju“, a da on dobrovoljno ode u Haški tribunal da ga vi ne biste hapsili.

Nemojte ovo, koleginice, lično da shvatite. Znam ja da vi niste imali nikakvu ulogu u tome, možda ste intimno i bili protiv svega toga, ali ovo govorim zbog građana Srbije. Ovo govorim da se ne zaboravi ko je sistematski upropastio Vojsku Srbije do te mere da ona gotovo nije imala nikakvu borbenu moć. Jedno od slabljenja borbene moći Vojske Srbije, jedan od načina da se ubije patriotski moral kod građana Srbije bilo je i ono što je radila vaša stranka u vreme kada je vaš bivši predsednik stranke bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Vi kažete da ste vi pružali žestok otpor hapšenju generala. Evo, ja ću da vam kažem samo jedan slučaj. Dana 13. juna, ako se ne varam, 2003. godine, nemojte mi zameriti ako sam pogrešio datum, 13. juna 2003. godine, kada je hapšen pukovnik Šljivančanin na sraman način, onako se ne love ni divlje zveri po Africi, jedini koji su pružali otpor ispred njegove zgrade u kojoj je stanovao bili su Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin. Nisam čuo da je bio bilo ko iz DSS, iz Vlade Srbije ili iz tadašnje Savezne vlade.

Ja ovde nisam pričao o putu u EU, pričao sam o tome da narod ne treba da zaboravi ko je najbolje sinove i najhrabrije sinove srpskog naroda isporučivao Haškom tribunalu. Kad ste pružali toliko snažan otpor, nemoguće je da niste uspeli makar nekog da zaštite. Znači, sve koje su vam tražili vi ste im dali. Da vam ne pominjem slučaj policijskih generala koje ste u pidžamama i bolničkim papučama odvodili u Haški tribunal. Ne možete vi sada da kažete – vratili smo mandat narodu i ni za šta niste krivi. Svi vi, sva ona grupacija…

(Predsedavajući: Privedite kraju, gospodine Martinoviću.)

… završavam, od 19 stranaka, udruženja, organizacija, šta ste već bili, koji su 5. oktobra 2000. godine došli na vlast, svi ste vi krivi za situaciju u kojoj se 2012. godine našla Vojska Srbije i svi ste vi krivi za ono sramno hapšenje najhrabrijih srpskih oficira kako Vojske, tako i policije.

Ne morate da se žestite toliko gospođo Gajić. Vojislav Koštunica se odrekao EU, odnosno puta u EU u izjavi za televiziju Pink 4. aprila 2008. godine. To je bilo posle svih ovih hapšenja o kojima sam vam ja govorio. Nemojte da zamenjujete teze. Neće niko iz SNS, neće niko iz Vlade Srbije da izda KiM ili da potpiše bilo šta što je suprotno interesima države Srbije i njenih građana.

Ja vam samo kažem, srpske generale i srpske oficire u Hag nije isporučivao Aleksandar Vučić, nego vaša stranka i Vojislav Koštunica. Vi me sada podsećate kako je i nama teško. Teško je, ali da vam navedem samo jedan slučaj. Bili su pritisci na Aleksandra Vučića da se uhapsi Vojislav Šešelj i da se vrati ponovo u Hag. Da li su bili? Šta je rekao Aleksandar Vučić javno na televiziji, na javnom servisu? Nije srpska Vlada fedeks, pa da nam pošaljete paket, a mi vam taj paket vratimo. Kada je to rekao Vojislav Koštunica? Nije rekao nikad. Odavde su odlazili paketi živog srpskog mesa u oficirskim uniformama, u bolničkim pidžamama u Hag. Tamo im se sudilo za zločine koje nisu počinili. Tamo su na silu boga svrstavani u nekakav udruženi zločinački poduhvat „Joint criminal enterprise“, to je nešto što je izmišljeno u Haškom tribunalu da bi se dokazala srpska krivica za raspad bivše Jugoslavije, jer u svakoj optužnici, ne znam da li ste imali prilike da čitate te Haške optužnice, pošto ste ljude isporučivali u Hag bio bi red da ste malo čitali te Haške optužnice. U svakoj Haškoj optužnici piše – Milan Martić, Slobodan Milošević, Milan Babić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić itd, i druga znana i neznana lica. Ti ljudi nikada nisu bili svi zajedno na jednom mestu da bi dogovorili nekakav plan o stvaranju etnički čiste srpske države. Vi ste takve ljude isporučivali u Haški tribunal.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Martinoviću.)

Završavam gospodine Arsiću.

Mi smo pokazali kako može da se odupre pritiscima iz inostranstva, kada su u pitanju interesi države Srbije i njenih građana. Vi to niste bili u stanju da uradite.

Poštovani narodni poslanici, povređen je član 107. Pre svega, zbog građana Republike Srbije, na set zakona o kojima raspravljamo na ovoj sednici podneto je ukupno 1.600 amandmana. Poslanička grupa SNS podnela je 380 amandmana. Ko je podneo sve ostale amandmane? Podneli su poslanici uglavnom opozicionih poslaničkih grupa.

Prema tome, ta prva i pogrešna teza da poslanici SNS zatrpavaju Skupštinu nekim, kako oni kažu, nepotrebnim i besmislenim amandmanima, nije tačna.

Druga stvar, da li je neki amandman suštinski ili nije suštinski, to je lično mišljenje svakog poslanika. Mi mislimo da su naši amandmani suštinski, kao što vi verovatno mislite da su vaši amandmani suštinski. Mi kroz amandmane koje podnosimo kao poslanička grupa afirmišemo sve ono što je dobro u politici Vlade Republike Srbije kada je reč o odbrani.

Treće, podnošenje amandmana nije nikakva opstrukcija. Kada se koristite pravom koje vam pravni poredak daje na raspolaganje, onda vi ne vršite nikakvu opstrukciju. Opstrukcija podrazumeva zloupotrebu, opstrukcija podrazumeva da uzimate pravo koje vam ne pripada. Kada koristite pravo koje vam Poslovnik daje, onda to nije nikakva opstrukcija.

Četvrto, vremena za raspravu, i to je ono što vi nećete da kažete građanima Srbije, neko vam, kaže, krade vaše vreme. Niko vaše vreme ne može da ukrade. Vi imate onoliko vremena spram broja poslanika, a broj poslanika se ne osvaja u Skupštini, nego na izborima. I vi nemate problem sa poslaničkom grupom SNS, vi imate problem što vašu politiku građani Srbije ne uvažavaju i što nemate dovoljno poslanika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nemojte vi ništa da se brinete, znam ja šta muči gospodina Obradovića. Po najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, jedine dve stranke koje prelaze cenzus su Srpska napredna stranka predvođena Aleksandrom Vučićem sa oko 58% podrške i Socijalistička partija Srbije sa nešto manje od 7%. Pokret koga predvodi govornik koji je govorio pre mene, njega u istraživanjima ni nema. Znači, ne prepoznaje se u biračkom telu ili, rečeno jezikom prirodnih nauka, nema ga u biračkom telu ni u tragovima. Šta će čovek, kad ga nema ni u tragovima, onda pokušava da privuče pažnju na sebe. Nekad je privlačio pažnju na sebe tako što je zastupao stavove onih koji su za vreme Drugog svetskog rata Nemcima dovodili decu na streljanje, nekad je privlačio pažnju na sebe tako što je podržavao ekstremno desničarske partije u Nemačkoj tvrdeći da su nam one prijatelji,

Budući da se sada bliži obeležavanje navodnog masovnog streljanja ustaša u Blajburgu, svojevremeno je pokušavao da privuče pažnju tako što je jednog hodočasnika u Blajburg dovodio ovde u parlament, slikao se sa njim ovde na galeriji i verovatno se sprema da za koji dan krene put Austrije zato što je austrijska Vlada rekla da ne može da zabrani taj skup, s obzirom da se on održava na privatnom posedu.

Gospodine ministre, vi se ništa ne brinite, uživate punu podršku Srpske napredne stranke, samo nastavite dalje da jačate borbene kapacitete Vojske Srbije, nastavite dalje da podsećate na užasne zločine koje su ustaše počinile u Drugom svetskom ratu nad srpskim narodom i ne brinite za podršku koju imate u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja vas pozivam gospodine ministre ostanite mirni i pribrani sa osmehom saslušajte ove genijalne reči narodnog poslanika. Znate zašto njega stalno kopkaju ti neki stanovi i objekti? Zato što je u Čačku svojevremeno, i nije to bili tako davno pre nekoliko godina, podignuto preko, naravno pre nego što je SNS došla na vlast, dok ga je njegov mentor zapošljavao u Gradskoj biblioteci u Čačku, a znamo vrlo dobro o kome se radi, koje vedrio i oblačio građevinskom inspekcijom u Čačku podignuto 60.000 nelegalnih stanova i kuća, i po onoj Frojdovskoj logici kad imate nečistu savest onda to kad tad mora da ispliva na površinu i mora jezik o tome da progovori, zato njega stalno muče ti neki stanovi, neki objekti, itd.

Što se tiče merenja na izborima, pa ja bih voleo da mi neko kaže na kojim je to parlamentarnim izborima njegova stranka Pokret udruženja građana ili šta li je već samostalno učestvovala. Ja koliko znam – nikad. I, sad poslednji put su ušli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, uspeli su navodno, mada niko živi ne zna da li je to istina ili nije istina, kao što nema dokaza da je Vojislav Koštunica pobedio u prvom izbornom krugu Slobodana Miloševića 2000. godine, ali evo, postoji neka da kažemo, mi pravnici oborila pretpostavka da su prešli cenzus od 5%. Taj cenzus od 5% su prešli u koaliciji sa DSS, naravno uz pomoć pojedinih ambasadora.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Evo, završavam.

Jel znate gospodine ministre zašto nikada ni u jednoj deklaraciji koju nam podnose, a koja se odnosi na osudu zločina u NDH se ne pominju akcije Bljesak i Oluja? Zato što su ušli u Narodnu skupštinu na listi stranke koju je tada vodila žena Sanda Rašković Ivić koja je tvrdila da je Oluja bila legitimna operacija hrvatske vojske. Sada nam oni drže lekcije o patriotizmu i prozivaju vas koji jačate našu vojsku u meri u kojoj ona nije jačala unazad 30 godina.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Molim vas da primenite član 112. i da odredite pauzu od nekoliko minuta. Ja ću da citiram NJegoša. Dakle: „Vrijeme je majstorsko rešeto, prečistiće ono ove stvari, sitnarije djecu zabavljaju“.

Mi raspravljamo o zakonima koji se odnose na Vojsku Srbije. Vojska Srbije, današnja Vojska Srbije nije ni partizanska, nije ni četnička, ona je vojska svih građana Republike Srbije. Drugi svetski rat je završen pre više od 70 godina. Nemojmo ponovo da otpočinjemo građanski rat u Srbiji. Najveći srpski neprijatelji sada trljaju ruke i vesele se kada vide da Srbin hoće ponovo da udari na Srbina. Srbija danas ima pred sobom mnogobrojne izazove. Srpska napredna stranka je živi dokaz da kada želite dobro državi Srbiji, onda za to dobro su spremni da rade i potomci četnika i potomci partizana.

Istoriju da prepustimo istoričarima, a mi koji se bavimo politikom, mi koji učestvujemo na ovaj ili na onaj način u vođenju državnih poslova da gledamo da Srbiji bude bolje, da imamo više investicija, da imamo više radnih mesta, da imamo više dece u Srbiji, da se složimo i ujedinimo oko pitanja rešavanja Kosova i Metohije, da održavamo saradnju i prijateljstvo sa našim prijateljima u svetu, da pokušamo od onih koji su nam malo manje prijatelji da stvorimo ako ne prijatelje, ono makar partnere i saradnike. Dakle, to su izazovi sa kojima se Srbija danas suočava.

Ova rasprava ideološka, ostrašćena, rasprava o partizanima, četnicima, ljotićevcima, ko je s kim bio, ko je koga ubijao i na koji način, mislim da to nigde ne vodi. Ovo nije tačka dnevnog reda. Srbiji i srpskom narodu je potrebno jedinstvo, potrebna je sloga, jer je mnogo izazova i mnogo je problema pred kojima se Srbija danas suočava.

Zato vas molim da okončate ovu raspravu koja nema mnogo smisla, koja samo deli srpski narod, koja deli Srbiju, koja otvara neke stare, a dobrim delom zalečene rane, i da posle toga nastavimo rad po dnevnom redu.