Ova diskusija je do te mere mizerna, bedna, konfuzna, neozbiljna, neodgovorna da mi zaista nije padalo na pamet da se javljam za reč da me gospođa koja je prethodno govorila nije spomenula.
Dakle, ne znam šta sam joj rekao na toj sednici Administrativnog odbora. Ako sam joj rekao to što kaže, mislim da nisam pogrešio. Godine 1999. podržavao sam Vladu Republike Srbije koja je branila Saveznu Republiku Jugoslaviju od NATO bombardovanja, i to bih uradio i dan danas.
Možda je gospođa koja je bombardovanje provela na poslednjem spratu solitera na Novom Beogradu psovala tada i Blera, i Klintona, i Šredera, i ne znam ni ja koga, ali danas, 2018. godine, svi oni zajedno isključivo psuju Vučića. Vi kada ste rekli da nije tema Vučić, pa jeste, za njih je uvek tema Vučić. O čemu god da se priča u Narodnoj skupštini, koji god zakon i koja god odluka da dođe na dnevni red, tema je Vučić, jer su to ljudi koji su obuzeti neverovatnom količinom mržnje prema tom čoveku i ne samo prema tom čoveku, vi vidite iz njihovih diskusija, iz diskusije ovog gospodina iz Trstenika koji zastupa Vuka Jeremića, iz diskusije gospođe sa Novog Beograda da pokušava da se nametne jedna teza da je u stvari Srbija odgovorna za NATO bombardovanje. To ste mogli da čujete iz diskusije gospodina Aleksića da je vođena, kaže, drugačija politika ne bi se desilo NATO bombardovanje.
Ako bude bilo prilike, ja ću da kažem šta je sadržao tzv. Aneks B, koji nije prihvatila srpska delegacija u Rambujeu, a koji je podrazumevao…
(Radoslav Milojičić: Vreme.)
… a ti što dobacuješ „vreme“ malo pročitaj taj Aneks B, biće ti pametnije.
Dakle, taj Aneks B tzv. Sporazuma iz Rambujea, izvinjavam se što sam malo prekoračio vreme, ali važno je zbog građana Srbije, je podrazumevao NATO okupaciju celokupne Savezne Republike Jugoslavije i nijedna suverena država na to nije mogla da pristane.

Pa, pre svega ono što moram da kažem, prijatelji gospodina koji je maločas govorio su ljudi koji traže da se maltene trećina Srbije pripoji Bugarskoj, Bugarska je koliko se sećam članica NATO pakta. On je čestitao pobedu, odnosno ulazak u parlament, nije to pobeda. Za njih je pobeda kao što je i za gospodina koji je maločas govorio pobeda kad pređe 5% i njihovih 5% je veće od naših 60%, ali on je čestitao ulazak u parlament alternativi za Nemačku.

Dakle, Nemačka je takođe članica NATO pakta, pa me sad zanima kako to da mu ne smetaju njegovi prijatelji koji su u NATO, a nama lažno spočitava da su nam savetnici Klinton, Bler, Šreder ili ne znam ni ja ko sa zapada. Gospodi je u jednoj stvari u pravu. Oni nikada nisu bili na vlasti, ali su zato bili finansirani od svake vlasti koja je preuzela funkcije u Srbiji od 5. oktobra 2000. godine. Malo su bili finansirani od strane DS, malo od strane DSS, a samo da podsetim građane Srbije DS i DSS, a ne SNS su potpisale i Sofast sporazum i Partnerstvo za mir i mnoge druge sporazume koji su približili Republiku Srbiju NATO paktu.

Još jednu stvar da istaknem. Srpska napredna stranka i na kraju krajeva predsednik SNS Aleksandar Vučić je 1999. godine aktivno branio, kao ministar informisanja građane Srbije od NATO. Pitam, gospodina Boška Obradovića gde je bio on 1999. godine? Pisao je članke za „Novu Iskru“ o tome kako su najveći zlikovci za srpsku duhovnost i kulturu Vuk Karadžić i Dositej Obradović.

U pravu ste gospođo Čomić, dakle, postoje ogromne razlike između DS i SNS. Srpska napredna stranka nije sprovela ni jednu pljačkašku privatizaciju u Srbiji. Srpska napredna stranka nije otpustila za četiri godine 400.000 ljudi i nismo uništili ni jedno radno mesto, nego smo nezaposlenost sa 27 smanjili na 12%. Za razliku od vas koji su imali negativnu stopu rasta od 3,2, a nekad od 3,6 i koji ste 2008. godine rekli da je svetska ekonomska kriza šansa za Srbiju. Mi smo u Srbiji otvorili na stotine hiljada novih radnih mesta, otvorili na stotine novih fabrika i danas ljudi od svoga rada u Srbiji mogu da žive.

Tačno je, postoje velike razlike između DS i SNS, nismo uništili ni jedan tenk, nismo uništili ni jednu strelu, jačamo naše odbrambene i vojne kapacitete i ono što je takođe jako važno, mi ne stičemo političke poene na nesrećama građana Srbije, mi se ne radujemo kada se u Srbiji sruši helikopter, kad padne avion, kada muškarac ubije ženu ili se desi neko silovanje. Vi mislite da je to politika, a mi mislimo da nije. Tako da sa tim se slažem.

Što se tiče toga da Maja Gojković ne može da ovlasti gospodina Laketića da bude ovlašćeni, odnosno da predstavlja predlagača to jednostavno nije tačno. Postoji jedan metod tumačenja. Tumačenje po analogiji. Kao što Vlada Srbije predlaže zakone, pa ovlašćuje pojedine ministre da ih zastupaju u Narodnoj skupštini, tako isto i gospođa Maja Gojković kao predlagač jednog akta koji treba da donese Skupština je ovlastila gospodina Darka Laketića da predstavlja predlagače.

Tako da to nije ništa suprotno Poslovniku, a da bi građani Srbije znali, to zna i gospođa Čomić, ali ona to iz političkih razloga neće da kaže, Maja Gojković je u Turskoj i prima orden od gospodina Erdogana zbog toga što je zaslužna za jačanje partnerskih veza i na političkom i na ekonomskom planu između Republike Srbije i Republike Turske i mi smo na to ponosni.

Što se tiče gospodina Šredera, ja se nadam da gospodin Boško Obradović gleda televiziju. Ja sam na televiziji video da je gospodin Gerhard Šreder sedeo u prvom redu sad pre nekoliko dana kada je bila inauguracija novoizbranog predsednika Ruske Federacije, Vladimira Vladimiroviča Putina.

Gerhard Šreder nije neprijatelj Srbije i nije neprijatelj srpskog naroda i nije Gerhard Šreder došao na ideju da se bombarduje Republika Srbija.

Što se tiče vašeg angažmana, ja znam koja je vaša politika, vaša politika je ista kakva je bila politika Demokratske stranke Srbije, sa čije liste ste izabrani u Narodnu skupštinu, uz malu pomoć ambasadora Sjedinjenih Američkih Država, koji je kukao i plakao dok navodno niste osvojili tih 5%. Tako da ta vaša averzija prema Amerikancima je onako vrlo diskutabilna kategorija. vi ih ne volite, ali kad treba da uđete u Skupštinu, onda su vam Amerikanci dobri. Onda vam je dobra pomoć kad američki ambasador kaže da bi trebalo još jedanput izvršiti analizu izbornih rezultata i konstatovati da su između ostalog i Dveri prešle 5%.

Ja za razliku od vas, gospodine Obradoviću, nikad nisam tvrdio da su najveći duhovni neprijatelji srpskog naroda Vuk Karadžić i Dositej Obradović. Takve ludačke ideje ja mislim da nisu pale na pamet čak ni onima koji su otvoreno služili Nemcima u toku Drugog svetskog rata. To sam prvi put pročitao u časopisu „Nova iskra“ i ispod toga stoji potpis Boška Obradovića.

Evo, samo da pitam Boška Obradovića da li i dalje zastupa te stavove iz 1999. godine da su Vuk Karadžić i Dositej Obradović uništitelji srpske duhovnosti i srpske kulture?

Ja gospođi Čomić želim, pošto vidim da se Narodna skupština koristi kao instrument za unutarstranačku borbu u DS, ja vama gospođo Čomić želim puno uspeha u tim vašim unutarstranačkim izborima. Želim vam da pobedite na tim izborima i nadam se da će DS sa vama imati malo više uspeha nego sa vašim prethodnicima.

Ono što me je začudilo, to je da vi kao neko ko je, ako se ne varam, potpredsednik Narodne skupštine, razlikujete dva subjekta, predlagača od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Dakle, Maja Gojković nije ovlašćeni predstavnik, nego je predlagač, kao što je Vlada Srbije predlagač zakona. Kao što Vlada Srbije, kao predlagač zakona, ima pravo da odredi ko će da je zastupa u Narodnoj skupštini, tako isto i Maja Gojković kao predlagač ove odluke ima pravo da predloži, odnosno da ovlasti ko će da je zastupa u njenom odsustvu.

Prema tome, stvar je potpuno jasna, a SNS ima svog ovlašćenog predstavnika, a to je gospodin Milovan Drecun koji će vam se nešto kasnije obratiti. Prema tome, ako ste pokušali da kažete da je povređen Poslovnik, tehnologijom današnjeg rada, ja vam kažem da nije, jer se isti princip primenjuje i kada se donose zakoni i kada se donose odluke zato što su i zakoni i odluke akti koje donose, odnosno akti koje donosi Narodna skupština Republike Srbije.

U tom smislu, svaki pokušaj da se baci senka na odluku koju ćemo mi doneti, neće vam poći za rukom. Sve što se danas radi u skladu je sa Poslovnikom i ova odluka će biti doneta u skladu sa Poslovnikom, sviđalo se to vama ili ne.

Povređen je član 107, gospodine Marinkoviću. Ne tražim da se glasa.

Petar Petrović NJegoš je posvetio svoje najčuvenije delo „Gorski vijenac“ Karađorđu Petroviću, prahu oca Srbije. Taj otac Srbije, Karađorđe, je za svog prvog popečitelja prosvete uzeo upravo Dositeja Obradovića. Dositej Obradović je, pošto se ovi iz Dveri puno hvale da mnogo znaju, a da mi iz SNS ne znamo ništa, 1811. godine postao prvi ministar prosvete u oslobođenoj Srbiji.

Nisam čuo od bivšeg predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, hajde sada, vidim da imate nekih razloga da mrzite Dositeja Obradovića. Što mrzite Vuka Karadžića? Da li možete da mi pročitate neki citate šta vam je to jadni Vuk Karadžić uradio, sem što je opismenio srpski narod i sem što je rekao i zbog toga ga Hrvati i dan danas ne mogu očima da vide, da su svi štokavci Srbi?

Još jedna stvar mi nije jasna. Vama, koji ste navodno ekskluzivni zastupnici srpskih nacionalnih interesa, kako to da su vam prijatelji oni koji traže da se četiri okruga na jugu Srbije pripoje Bugarskoj? Kako da su vam prijatelji oni koji svake godine hodočaste u Blajburg i polažu vence na jedan kamen na kome piše – u čast i slavu poginuloj hrvatskoj vojsci? Pa, tog čoveka ste dovodili ovde na galeriju Narodne skupštine, fotografisali ste se sa njim, prikazivali ga kao nekog velikog prijatelja vaše političke organizacije. Onda spočitavate nama kako mi navodno hoćemo da izdamo Kosovo i Metohiju, mi hoćemo da ga izdamo, a vi ćete da ga branite. Samo mi kažite odakle, sa Terazija, iz čačanske biblioteke? Sa kog mesta mislite da branite Kosovo i Metohiju, vi koji na izborima ne možete da osvojite ni 2% glasova? U čije ime vi govorite?

Zaista, nisam imao nameru da vređam gospođu Čomić, niti da od nje, kako ona kaže, pravim budalu. Gospođa Čomić ne vodi da neko nju pravi budalom, ali gospođo Čomić, ne volimo ni mi poslanici SNS da vi od nas pravite budale.

Dakle, svaki predlog zakona koji dođe u Narodnu skupštinu, vidite da postoji potpis samo predsednice Vlade Ane Brnabić. U tom dopisu lepo stoji koga Vlada određuje kao svog predstavnika u Narodnoj skupštini. Objasnite mi u čemu je razlika između akta koga predlaže Vlada i akta koga predlaže narodni poslanik? Dakle, Maja Gojković nije ovlašćeni predstavnik nego je predlagač, kao što je Vlada predlagač zakona, tako je Maja Gojković predlagač ove odluke.

Što se tiče gospodina Boška Obradovića i njegovog tumačenja rada Vuka Karadžića, on je 1999. godine u ljotićevskom časopisu „Nova iskra“ napisao, da vam sada sve ne prepričavam, da su Dositej Obradović i Vuk Karadžić antizavetni i antisvetosavski ljudi i da su započeli nekakvih pet revolucija, nemam zaista pojma o čemu se radi. Znam samo jedno.

Ne znam kojih to pet revolucija su započeli Dositej Obradović i Vuk Karadžić, ali znam samo jedno. To što ste rekli da je Vuk Karadžić prekinuo nit srpske književnosti i duhovnosti i kulture sa sredonjovekovnom književnošću i da je bio navodno anticrkveni čovek, pa, samo da vam kažem jednu stvar, koju izgleda vi ili ne znate ili nećete da kažete. Pa, njegov glavni saradnik u prikupljanju narodnih umotvorina i narodnih izreka, narodnih pesama, bio je jedan od najznačajnijih duhovnih i crkvenih ljudi 19. veka Lukijan Mušicki. Lukijan Mušicki je bio jedan od glavnih saradnika Vuka Karadžića i podržavao …

Samo da završim. I podržavao reformu jezika u smislu da se piše onako kako narod govori. Budući da vi ne priznajete Vukovu reformu jezika, ja vas molim …

Evo završavam, gospodine Marinkoviću, uporno mi dobacuju. Samo da kažem jednu rečenicu.

Vi se, gospodine Obradoviću, onda u Narodnoj skupštini obraćajte onako kao što su Srbi pričali u srednjem veku, jer vi reformu Vuka Karadžića ne priznajete. Dakle, molim vas, ubuduće, obraćajte nam se srpskim srednjovekovnim jezikom.

Gospodine Marinkoviću, povređen je član 27.

Najljubaznije vas molim u ime poslaničke grupe SNS, mi smo ovde došli da radimo ozbiljan posao i da raspravljamo o važnim predlozima zakona, a ne da slušamo prepričavanja žute štampe ko šta kuva, ko je bio u kom kafiću, ko kupuje donji veš, itd.

To je ispod svakog civilizacijskog nivoa. Molim vas da takvu vrstu rasprave zaustavite i da zaustavite kad god dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, gospođa Zorana Mihajlović verbalno i mentalno čerečenje gospođe Mihajlović i svih nas poslanika iz SRS od jedne ili dve gospođe iz poslaničke grupe SRS čija je diskusija zaista na nivou, kako da vam kažem, neke prigradske kafane u kojoj sede dokoni ljudi koji ne znaju šta će od sebe i onda prepričavaju čaršijske priče i tračeve koje su čuli pre dan ili dva.

Dakle, ovo je Narodna skupština. Na šta ovo liči? Zorana Mihajlović bila u kafiću, Zorana Mihajlović kupovala donji veš, Zorana Mihajlović ovo, Zorana Mihajlović ono. Zorana Mihajlović pravi auto-puteve, pravi mostove, obnavlja železničku infrastrukturu, žena se time bavi.

Šta sad treba, znači kad god Zorana Mihajlović dolazi u Narodnu skupštinu da se mi svi posakrivamo u mišje rupe i da gledamo kako nekoliko dokonih ljudi koji ne znaju šta će pametnije u životu da rade, čereče na način koji je zaista nedostojan Narodnoj skupštini.

Ja sam ćutao do sada, mislio sam da ćete vi da reagujete, ćutao sam juče, ćutao sam i danas, ali vas molim ovo znači više nemojte da dozvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što radi DS već mesecima je nečovečno, licemerno, nekrofilno, morbidno i mogu slobodno da kažem bolesno.

Optuživati vladajuću partiju, pri tome misleći na SNS, da je ona htela smrt bilo koga, smrt tih vojnika, pilota… Kaže prethodni govornik – neko im je rekao da izvrše neki zadatak. Pa taj zadatak se sastojao u tome da iz Novog Pazara prevezu bolesnu bebu na VMA, da joj spasu život. Sada je Bratislav Gašić, sada je Vučić, sada je Lončar, sad smo mi iz SNS, hteli da padne helikopter i da se desi nesreća.

Ustane čovek i kaže – ministar vojni je nesposoban za funkciju koju obavlja, ali samo da vam kažem, sinoć je ubijena jedna žena. LJudi, ovde sede ljudi koji su u braku, koji imaju svoje supružnike, koji imaju decu, neki imaju i unuke. Da li vi mislite da neko stvarno u SNS trlja ruke kada se u Srbiji desi bilo kakva nesreća, kada neko pogine, kada, ne daj Bože, neko nekog ubije, desi se krivično delo silovanja, ili bilo šta što užasava svakog normalnog čoveka? Ni u jednoj normalnoj…

(Radoslav Milojičić: Samo se Vučić napije kada ubiju Đinđića.)

Neću da odgovaram na ova divljačka dobaciva gospodina koji je upropastio sopstvenu opštinu.

U jednoj normalnoj i pristojnoj zemlji normalni i pristojni ljudi ne pokušavaju da steknu političke poene na nesreći, na smrti nevinih ljudi. To radi isključivo DS i to radi već više od godinu dana.

Gospodine Marinkoviću, zbog ovih reči prethodni govornik je trebao u najmanju ruku da dobije opomenu.

Poslanici SNS, da kažem vama, a da kažem i njemu, nisu psi. Pavlovljev refleks, o kome je govorio prethodni govornik, je rezultat jednog eksperimenta koga je još pre Drugog svetskog rata sovjetski naučnik Pavlov vežbao na psima. Dakle, Zoran Živković nas je sve ovde u Poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke nazvao psima. Ja vas molim da takvo ponašanje ubuduće ne tolerišete.

Znam ja da je on navikao na kafanski rečnik, na kafansko ponašanje, znam da su ga svojevremeno vezivali za banderu u Nišu, pa su verovatno ostale posledice, ali to ga ne opravdava da se sa takvim ponašanjem nastavi i u 2018. godini. To bahato ponašanje, paljenje računa za električnu energiju u buretu, vezivanje ljudi za banderu, to je moglo u njegovo vreme. U današnje vreme Srbija je jedna civilizovana, pristojna zemlja. Niko nema ništa protiv da svako kaže svoje mišljenje, ali da celokupnu poslaničku grupu uporedite sa psima na kojima se vežbaju nekakvi refleksi, to je nedopustivo. Ja vas molim, gospodine Marinkoviću, da o tome ubuduće i te kako povedete računa.

Dakle, ponašanje gospodina Živkovića je nešto što na najgrublji mogući način dovodi u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine. Razumem ja da je on čovek koji je u političkom beznađu i bespuću, da praktično nema stranku, stranka mu se raspala, svi živi su ga napustili, sam je kao vuk samotnjak u Narodnoj skupštini, ne zna više ni kakvu politiku zastupa i ostalo mu je još jedino da vređa. To što on misli da je previše pametan pa da kroz njegove jeftine pijačne aluzije ne može da se razume šta je hteo da kaže, to neka zaboravi.

Ovde sede ljudi koji su od njega hiljadu puta obrazovaniji, pismeniji, kulturniji, pristojniji i veoma dobro znamo značenje pojedinih reči i pojedinih izraza.

Pavlov je sovjetski naučnik koji je preminuo 1936. godine. Svojevremeno je nominovan za Nobelovu nagradu. Eksperimentisao je sa psima, a ti psi su imali uglavnom tužnu i nesrećnu sudbinu. Ja stojim iza onoga što sam rekao. Dakle, prethodni govornik, zbog toga što ne ume da govori o amandmanu i budući da se pokazao kao jedan od najvećih političkih promašaja Srbije u novijoj političkoj istoriji, ostalo mu je još jedino da vređa i da poslanike Srpske napredne stranke upoređuje sa psima.

On kaže da nije govorio o Pavlovljevom refleksu i nije govorio o psima, govorio je o logici. Evo, ja bih voleo, pošto je on mnogo obrazovaniji od mene, mnogo kulturniji, mnogo pristojniji, više je knjiga pročitao, da nam sad da definiciju logike, pa da mi vidimo da li mi poslanici SNS, koji podnosimo amandmane, podnosimo logične ili nelogične amandmane.

Znači, ja vas molim kao predsednik poslaničke grupe, molim vas i kao prijatelj i kao kolega, da date reč prethodnom govorniku da nam da definiciju logike, onu udžbeničku definiciju logike, pa ćemo mi da vidimo da li se naši amandmani uklapaju u tu definiciju ili ne.

Prethodni govornik inače ne zna ni da računa, što me čudi, pošto mu je računica uvek dobro išla posebno kada je novac u pitanju. Poslanici SNS su na čitav set vojnih zakona, koje zastupa u Narodnoj skupštini ministar Vulin, podneli 380 amandman. Ukupno je na sve te zakone podneto, ako se ne varam, 1.600 amandman. Sad mi kažite, kako je 380 veće i više, veći broj, od 1.600? Ako smo mi podneli 380 amandmana, pa ko je onda podneo ostalih 1.200 i ko zna koliko amandmana?

Dakle, ja vas molim, dajte reč prethodnom govorniku, pošto smo neuki, glupi, neobrazovani, nepristojni, ne znamo ništa ni o čemu, dajte mu reč pa neka nam da definiciju logike, a mi ćemo na brzinu da vidimo da li su nam ti amandmani u skladu sa njegovom definicijom ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa amandmanom koji sam podneo, a koji se tiče odnosa između vojno stručnog osposobljavanja i jačanja bezbednosnih struktura Republike Srbije, želim da ukažem pažnju gospodinu ministru da se nadam da nam se više nikada neće ponoviti da imamo ministra vojnog koji je 2007. godine rekao tadašnjem američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Poltu, da je njegova stvarna misija da pripremi srpske oružane snage za ulazak u NATO i da mu veliki problem predstavlja oko 200 aktivnih pripadnika MUP-a i da on budno motri na njih preko svojih službi bezbednosti zbog, kako je rekao, njihovog kosovskog iskustva.

Takođe, nadam se da nam se nikada više neće desiti situacija koja nam se dešavala pre 2012. godine, da neko ko je tužilac za ratne zločine, raportira savetniku američke ambasade o tome kakvo je stanje u pojedinim predmetima i dokle se stiglo u gonjenju lica koja su optužena da su učinila određena krivična dela za koje je nadležno to tužilaštvo. Ovo govorim i zbog toga što se pre izvesnog vremena pojavila jedna monstruozna optužba protiv aktuelnog načelnika Generalštaba, inače jednog divnog čoveka generala LJubiše Dikovića, valjda im nije dovoljno srpskih glava i srpskog živog mesa koji su isporučeni u Haški tribunal, pa se pojavila jedna monstruozna optužba da je general Diković odgovoran navodno za nekakve ratne zločine koji su se desili na KiM.

Dakle, nadam se gospodine ministre, uvažili vi ovaj amandman ili ne da ćete nastaviti da vodite politiku vojne neutralnosti i politiku koja će biti u skladu sa interesima države Srbije i njenih građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo dosta pričali o tome kako je uništavano naše naoružanje, vojna oprema i vojna tehnika u periodu posle 2000. godine, a ja bih želeo da ukažem na jednu pojavu koja je takođe bila veoma opasna po bezbednost Republike Srbije.

Vi znate da je čitav niz decenija pri nekada SMIP, kasnije Ministarstvu inostranih poslova Republike Srbije postojala služba bezbednosti. Posle 2000. godine nova tzv. demokratska i tzv. proevropska vlast htela je da u naša strateška dokumenta uvede neke nove pojmove. Jedan od tih pojmova bio je i pojam protivnik. Govorila se da Srbija više nema neprijatelja nego da eventualno možemo da imamo protivnika. Budući da više nemamo neprijatelje, neko je zaključio da treba ukinuti službu bezbednosti pri Ministarstvu inostranih poslova.

Vama je sigurno poznata činjenica da smo mi godinama do 2012. godine iz Ministarstva inostranih poslova našim ambasadama u svetu, a i naše ambasade u svetu prema Ministarstvu inostranih poslova ovde u Beogradu slali praktično nešifrovane telegrame, otvorene telegrame, odnosno obične telegrame. Možete da pretpostavite koliko je to bilo štetno po bezbednost Republike Srbije i koliko smo se pred drugim državama, bile one nama više ili manje naklonjene prikazivali kao u stvari jedna krajnje neozbiljna država, država koju ne treba respektovati, jer kada jedanput ukinute službu bezbednosti onda znate i sami jako ju je teško ponovo formirati, jako je teško pronaći adekvatnu saradničku mrežu.

Na kraju krajeva ljudi više neće da angažuju, kada pokažu da je država neozbiljna, odnosno kada pokažete da je država neozbiljna, jako je teško naći ljude makar oni bili i čestiti i ispravni i obrazovani i spremni da služe svojoj zemlji ako ne vide da im je država ozbiljna. Mi sada imamo jednu ozbiljnu državu i ja vam želim da sa tako ozbiljnom politikom nastavite i dalje.