Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da čujem koji je to konkretan problem u Gradu Kragujevcu izazvao gospodin Radomir Nikolić. Dakle, šta je to konkretno on uradio na štetu Grada Kragujevca, sem što je nasledio ogromne dugove od prethodne vlasti, i sem što je postao gradonačelnik jednog grada koji je u ekonomskom smislu bio potpuno devastiran, koji je bio prezadužen i koji nije mogao potpuno normalno da funkcioniše.

Bilo bi lepo kada bi ti problemi mogli da se reše za godinu ili dve, ali to naprosto nije moguće. Ja mislim da Vlada Srbije ima vrlo jasnu analizu kakva je finansijska situacija u svakoj lokalnoj samoupravi i iz te analize može vrlo jasno da se zaključi kad su nastali ti problemi i na kraju krajeva ko je te probleme prouzrokovao.

Gospodinu Radomiru Nikolu kao gradonačelniku Kragujevca pretpostavljam da nije nimalo jednostavno da radi svoj posao. Nisam čuo da je umešan u bilo kakvu aferu, nisam čuo da je bilo kome uzeo mito, nisam čuo da je u bilo kakvim oblicima korupcije, znam da je čoveku teško i znam da čovek pokušava sa svojim timom da uradi sve što je moguće da Grad Kragujevac izvuče iz jedne veoma teške ekonomske i finansijske situacije za koju nije on odgovoran.

Što se tiče popisa imovine u Kragujevcu. Tačno je da imovina verovatno u Kragujevcu državna i imovina Grada Kragujevca nije popisana, ali da vas podsetim, Zakon o javnoj svojini je donet, ako se ne varam 2010. godine, a vi pogledajte kad je Radomir Nikolić izabran za gradonačelnika Grada Kragujevca, pa da onda postavimo pitanje zašto makar taj posao nisu počeli da rade, ako već nisu uspeli da ga završe oni koji su vodili Grad Kragujevac pre Radomira Nikolića.

Nije mi do kraja jasno da li se koleginica bavi situacijom u Gradskom odboru SNS u Kragujevcu ili se bavi situacijom u Gradu Kragujevcu. To su dva potpuno različita pojma i dve potpuno različite kategorije.

Maločas smo, a vidite kako ste vi, kad moram tako da kažem, ali hajde, trudiću se da budem maksimalno pristojan, hteo sam da kažem nešto drugo, imate dvostruke standarde. Kada se pomene supruga jednog vašeg narodnog poslanika vi počnete da vičete na predsedavajućeg, da mašete Poslovnikom, da pretite, postanete veoma ljutiti i agresivni.

(Nataša Sp. Jovanović: Ona nije javna ličnost.)

Nije javna ličnost, ali je član porodice, supruga jednog narodnog poslanika. Po tom osnovu ni Dragica Nikolić nije javna ličnost, koju funkciju ona obavlja? Ali, kada se pomene Radomir Nikolić i kada se pomene Tomislav Nikolić, obavezno mora da se pomene i Dragica Nikolić. To je za vas potpuno normalno.

Šta se dešava u Fondaciji Dragice Nikolić? Ako imate neka saznanja da su izvršene neke zloupotrebe ili da je došlo do kršenja zakona, prijavite to nadležnim državnim organima. Ali, ne razumem kakve veze ima Radomir Nikolić kao gradonačelnik Kragujevca sa činjenicom da vi niste zadovoljni kako izgleda dečije igralište u Gradu Kragujevcu? Pozivate me da dođem u Kragujevac, ja sam u Kragujevcu bio mnogo puta i ono što mogu da vam kažem to je da sam lično sa Radomirom više puta razgovarao o tome kakva je situacija u Gradu Kragujevcu i znam sa kakvim problemima se čovek suočava.

Evo, završavam.
Znam šta vi sada želite, želite da podelite SNS na dve struje. Sad, kao, postoje neki Tomini naprednjaci, postoje neki Vučićevi naprednjaci. Postoji jedna SNS koju vodi Aleksandar Vučić i to je svima jasno. Ali, ja sam dužan da uzmem u zaštitu čoveka koji je za vas vreća za udaranje, on i njegov otac i njegova majka, što mislim da je krajnje neljudski, nekorektno, jer ni Dragica Nikolić, ni Tomislav Nikolić, ni Radomir Nikolić nisu narodni poslanici i ne mogu da vam odgovore.
Kada se ljutite na pominjanje članova vaše porodice, vodite računa da i neki drugi ljudi imaju svoje porodice.

Ako je zaista tako kao što vi kažete, gospođo Jovanović, nije bi jasno kako je SNS onda na lokalnim izborima 2016. godine u Kragujevcu osvojila 40 mandata, a koliko glasova ste osvojili vi. Nemoguće da Kragujevčani ne znaju za sve te afere o kojima vi znate. Ne živite samo vi u Kragujevcu. Valjda tamo žive još neki ljudi koji znaju kakav je Radomir Nikolić i iz kakve porodice potiče.

Vidim da vas atmosfera u Skupštini veoma zabavlja. Mogu samo da vam dam jedan dobronameran savet, ali znam da nećete da me poslušate. Umesto što se bavite Radomirom Nikolićem i Darkom Glišićem i SNS, bolje da se pozabavite sopstvenom strankom, jer su vam rezultati izbora pokazali da kod građana veoma loše stojite. Dobro, stojite dobro na procentu od 2,4%.

Samo da vam kažem nešto, gospođo Jovanović, kada je Tomislav Nikolić napuštao SRS, jel se sećate kako je glasilo saopštenje SRS koje je lično izdiktirao Vojislav Šešelj iz Haškog tribunala? Da se SRS zahvaljuje Tomislavu Nikoliću na svemu što je uradio za SRS. Tada niste pominjali ni Dragicu Nikolić, ni Radomir Nikolića, ni stanove, ni fondacije, ni njegovo bogatstvo, ni njegova odela, niti bilo šta slično.

Dakle, tada ste mu bili zahvalni. Danas govorite nešto sasvim drugo.

Da okončamo ovu raspravu, pošto je zaista degutantna i ulazi u neke sfere koje zaista nisu za Narodnu skupštinu, zaista nema smisla da se bavimo bilo čijim porodicama i zaista nema smisla da kopamo po bilo čijoj prošlosti. Stvar je vrlo jednostavna. Niko ne spori da je grad Kragujevac u teškoj ekonomskoj i finansijskoj situaciji. Vas, gospođo Jovanović, pozivam ako možete da pomognete da situacija u Kragujevcu bude bolja, pomozite. Ako možete da dovedete nekog investitora, dovedite.

Član 27. gospodine Marinkoviću, nije prvi put da se ovde poslanici SNS omalovažavaju i da se podrugljivo govori o amandmanima koje smo podneli.

Ja sam više puta i moje kolege iz poslaničke grupe, pokušali da objasnimo drugim kolegama da amandman nema samo za svrhu da bude kritički intoniran na predlog zakona, nego da afirmiše i sve ono dobro što Vlada Srbije radi, u svim oblastima društvenog života.

Onima kojima nije jasno kakve veze izgradnja stanova ima sa zdravstvom, sa prosvetom, sportom, kulturom, pravosuđem, da pokušam da objasnim još jedanput.

Doći će do rasta građevinske industrije, doći će do rasta opšte zaposlenosti, ubiraćemo više poreskih prihoda, biće više novca u budžetu Republike Srbije, biće više novca u budžetu lokalnih samouprava.

Iz budžeta se finansiraju i lekari, i prosvetni radnici i delatnici u oblasti kulture, tako da su svi amandmani SNS, apsolutno povezani jedni sa drugima, i imaju veze sa osnovnom intencijom ovog zakona, a to je ne samo da se reši, naravno da je to prioritet, stambeno pitanje lica koja su zaposlena u sistemu bezbednosti Republike Srbije.

Mi smo već više puta napominjali, ovaj zakon će imati višestruko pozitivne multiplikativne, ekonomske efekte na sve oblasti privrede u Republici Srbiji i od ovog zakona svi građani Srbije, i oni koji nisu vojna lica i koje ne rade u službama bezbednosti i koji, na kraju krajeva, nemaju ni potrebe da rešavaju svoje stambeno pitanje, jer su ga već rešili, itekako će imati koristi, prosto, zato što će država imati više novca, imaće više novca lokalne samouprave. Svako ko je dobronameran mislim da razume smisao amandmana SNS.

Dve stvari. Član 107.

Pod jedan, Vlada Republike Srbije je prihvatila dva amandmana koje su podneli poslanici SNS, gospođe Katarine Rakić i gospodina Vladimira Orlića. To su suštinski amandmani koje je Vlada prihvatila i time je Vlada pokazala da amandmani SNS apsolutno imaju smisla.

Pod dva, ono što je rekla gospođa Radeta, ponovila je ono što sam ja rekao - mi afirmišemo politiku, dobru politiku Vlade Republike Srbije i naši amandmani se apsolutno slažu sa osnovnom koncepcijom ovog Predloga zakona, a to je da se, pre svega, reši stambeno pitanje pripadnika snaga bezbednosti, ali isto tako da se, donošenjem ovog zakona, utiče na sveukupni ekonomski razvoj Republike Srbije, jer nema ekonomskog razvoja Republike Srbije ako ne podignemo na noge u punoj meri našu građevinsku industriju i našu građevinsku operativu.

Predlogom zakona je predviđeno praktično da će u izgradnji ovih stanova učestvovati država i da će učestvovati domaće građevinske kompanije. Od toga će koristi imati od onog radnika koji radi u bageru, pa do nekog potpukovnika koji do sada nije rešio svoje stambeno pitanje.

Dakle, stvar je ovde potpuno jasna. Od ovog Predloga zakona svi će imati korist. Kroz ove naše amandmane mi to pokušavamo da objasnimo građanima Srbije, onima koji su danima ovde spočitavali ministrima. Kako se pojavi koji ministar oni kažu - e, ali vaš kolega je rekao nešto drugo. Da li slušate šta oni govore? Jedni kažu - podržavamo Predlog zakona, drugi kažu - Predlog zakona ne valja ništa, treći kažu – da, ali zašto nema i za lekare i za profesore itd.

Jesam dobre volje, gospodine Marinkoviću, ali ja kao predsednik poslaničke grupe nekako moram po službenoj dužnosti da branim svoju stranku i moram da branim svoju ministarku za koju sam glasao. To mi je posao. Kada neko drugi bude predsednik poslaničke grupe radiće isto što i ja. Nema tu mnogo filozofije.

Ja sam bio precizan u brojanju, bez amandmana, da bi građani Srbije znali, Poslaničke grupe SNS u proceduri je 2.100 amandmana koje su podneli poslanici iz različitih opozicionih grupa. Dakle, nije SNS nikome, kako oni to kažu, to je meni veoma zanimljiv izraz, pojela vreme. Mi ne možemo nikome da pojedemo vreme. Svako može da troši onoliko vremena koliko mu daje Poslovnik, a svako ima onoliko vremena spram broja poslanika i poslanici opozicije ne mogu ljudi da se pomire sa činjenicom da imaju malo poslanika i spram toga da imaju malo vremena, a da poslanici SNS imaju više vremena zato što su na izborima, predvođeni Aleksandrom Vučićem, osvojili 56% glasova ljudi koji su izašli na izbore.

Još jednu stvar da kažem, kao pravnik, doduše, glup sam pravnik, imam velike uši i ništa ne razumem, ali po nešto znam, da su ovi amandmani tehnički neispravni i da nisu u skladu sa Poslovnikom, pa postoji Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji bi ih odbacio. On to nije uradio.

Što se tiče Vlade Republike Srbije, ja se ne mešam u rad Vlade. Vlada je odlučila da prihvati one amandmane za koje smatraju da poboljšavaju tekst Predloga zakona. Neke amandmane nije prihvatila, ali nije rekla da su ti amandmani besmisleni. Iznela je neku drugu argumentaciju.

Samo da završim.

A mi ćemo sa podnošenjem amandmana da nastavimo i dalje, jer, hvala bogu, imamo čime da se pohvalimo i kada je u pitanju rad Vlade Republike Srbije i kada je u pitanju rad predsednika Republike Srbije. I na svakoj sednici Narodne skupštine mi ćemo da kroz amandmane afirmišemo sve ono što dobro što za građane Srbije radi i Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, pa i ministarka Zorana Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska napredna stranka, naravno, podržava donošenje ovog zakona, zato što u skorijoj prošlosti se nije desilo da je država na ovakav način brinula o pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Kolega Orlić je već istakao da će ovaj zakon imati višestruko pozitivan multiplikativan efekat po srpsku privredu, doći će do značajnog uvećanja poreskih prinosa po raznim osnovama, doći će do rasta domaće, što je jako bitno, građevinske industrije i rešiće se jedan veliki egzistencijalni problem pripadnika snaga bezbednosti, a to je stambeno pitanje.

Ono što Srpska napredna stranka i njeni koalicioni partneri ovim zakonom takođe pokazuju, to je da se mi u praksi zalažemo za decentralizaciju Srbije. Ne na rečima, nego na delima. Dakle, stanovi neće biti građeni samo u Beogradu, nego i u nizu drugih gradova u Srbiji, od Novog Sada do Niša i Vranja i time pokazujemo brigu za sve pripadnike snaga bezbednosti koji rade za državu Srbiju, jer se država Srbija prostire od Subotice do Bujanovca.

Nisu u pravu kolege koje kritikuju ovaj predlog zakona sa stanovišta cene stanova. Jer, da je to tako, onda mi ne bismo uopšte imali potrebe da ovaj zakon stavljamo u proceduru, niti da o njemu raspravljamo. Da su cene stanova u Kraljevu, Nišu, Vranju, Novom Sadu, kao što smo ovde mogli da čujemo, niže od 500 evra, a to znači da su 300, 400 evra, teorijski čak i 100 ili 200 evra, onda bi se pripadnici snaga bezbednosti opredeljivali da kupe te stanove u Kraljevu, Nišu i Vranju po 200 i 300 evra, ali, takvih stanova nema. Ja mislim da to znaju svi građani Srbije. Inače pripadnici snaga bezbednosti ne bi čekali donošenje ovog zakona, već bi uveliko rešili svoje stambeno pitanje.

Ono što takođe izaziva izgleda nerazumevanje kod jednog dela kolega narodnih poslanika, ovde se barata sa različitim podacima o broju stanova koji će biti izgrađeni, pri čemu se gubi iz vida činjenica da mi donosimo zakon koji se odnosi na prvu fazu izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i u toj prvoj fazi biće izgrađeno, kao što je rekla i gospođa Zorana Mihajlović, 1.578 stanova. Posle toga sledi nekoliko narednih faza, kada ćemo imati izgrađenih više od 5.000 stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Neko može da kaže – ali, šta je 1.500 stanova! Sigurno da je to nešto, u odnosu na situaciju koju smo imali do pre nekoliko godina, kada uopšte nije bilo bilo kakve stanogradnje za pripadnike snaga bezbednosti.

Nažalost, nama je 2012. godine ostavljena jedna država u ruševinama i jako je teško za godinu, dve ili tri popraviti sve ono loše što je činjeno ili, pak, sve ono što nije činjeno a trebalo je da bude činjeno u periodu od 2000. do 2012. godine.

Ali, gospodine ministre, ovo je jedan dobar početak. Mi vas u tome, kao i celu Vladu Srbije, podržavamo. Ubeđeni smo da će donošenjem ovog zakona biti pojačani i bezbednosni kapaciteti Republike Srbije jer, naravno, pored kvalitetnog i modernog naoružanja, vojne opreme i vojne tehnike, jako je bitno da imate i zadovoljne pripadnike snaga bezbednosti, a zadovoljan može biti samo onaj pripadnik snaga bezbednosti koji je rešio svoje stambeno pitanje.

Ovo je jedan humani aspekt bezbednosne politike. Dakle, pored toga što, zahvaljujući politici Vlade Srbije, zahvaljujući politici predsednika Republike Aleksandra Vučića, zahvaljujući, na kraju krajeva, i vašoj politici, mi smo uspeli ili sami da napravimo, dakle naša domaća namenska industrija, ili sama da napravi čitav niz novih vrsta oružja i oruđa, a, sa druge strane, mnoge kvalitetne vrste naoružanja dobili smo kao donaciju od naših prijatelja, pre svega iz Ruske Federacije. Ali, namerno ističem ovaj humani aspekt, zato što je on jako bitan, jer vojnik pored toga što mora da bude dobro naoružan, mislim da mora da mu se reši i njegov stambeni problem.

Boljeg rešenja od ovog mislim da nema. Utopija je pričati o stanovima koje će država besplatno da izgradi ili nekome besplatno da da. Vreme socijalizma je prošlo, onog samoupravnog socijalizma kakvog mi poznajemo. Ali, da su ovo stanovi čija je cena apsolutno prihvatljiva za pripadnike snaga bezbednosti, mislim da jeste. Teško da ćete na tržištu, bilo gde u Srbiji, a pogotovo u zemljama regiona, a pogotovo u zemljama Evropske unije, naći jeftiniju cenu nekretnina, tu pre svega mislim na stanove, od ove koju je ponudila Vlada Srbije, kroz ovaj predlog zakona.

Ovde se govorilo i o mladim bračnim parovima i o tome kako Aleksandar Vučić nije ispunio svoje obećanje o izgradnji stanova za mlade bračne parove. Nadam se da me niko neće pogrešno razumeti, ali pripadnici snaga bezbednosti nisu bake i deke, nego neki mladi ljudi koji rade u Vojsci i policiji, koji rade u BIA, tako da se na ovaj način i te kako ispunjava obećanje predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da ćemo imati izgradnju jeftinih stanova i za mlade bračne parove.

Dakle, mnogo je mladih koji su završili Vojnu akademiju i koji su završili Kriminalističko-policijsku akademiju, koji su završili pravne fakultete i ovih koji su završili neke druge fakultete, a koji su dobili posao u svojoj struci i rade danas kao pripadnici snaga bezbednosti.

Šta su to drugo nego mladi ljudi i šta su njihovi supružnici, sem što su mladi bračni parovi? Tako da to pabirčenje po našoj nedavnoj prošlosti, šta od onih obećanja, a predsednik Vučić nije ispunio, ja mislim da ne može da se nađe. Ispunili smo sve ono što smo obećali.

Razumem kolege iz opozicije koje pokušavaju da pronađu neku slabost u ovom Predlogu zakona, ali sećate se, gospodine ministre, oni su sumnjali da ćemo uspeti da konsolidujemo naše javne finansije, pa smo mi u tome uspeli. Sumnjali su da je moguće da Srbija ima suficit u budžetu, a da nema nijednu jedinu privatizaciju, pa smo pokazali da je to moguće. Sumnjali su da možemo za tri godine da…

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Slobodno dobacujte, ja sam to od vas navikao. Nemojte da zvonite, gospodine Arsiću, ja sam navikao da mi gospođa dobacuje.

Dakle, sumnjali su da možemo za tri godine da smanjimo nezaposlenost sa 26% na 12%, pa smo u tome uspeli. Tako da nema razloga da građani Srbije ne veruju da ćemo uspeti i u ovom projektu.

Uspeli smo da rešimo mnogo teže probleme za državu Srbiju, nego što je izgradnja ovih stanova, tako da, gospodine Vulin, imaćete punu podršku poslaničke grupe SNS i poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka da nastavite sa ovim dobrim projektima, koji su dobri za naše snage bezbednosti, a pogotovo za pripadnike snaga bezbednosti, za ljude od krvi i mesa, koji imaju svoje roditelje, koji imaju svoje supružnike, koji imaju svoju decu, a o kojima se država do 2012. godine, nažalost, uopšte nije brinula.

Prvo gospodine Milićeviću, mislim da ste morali da oduzmete gospođi Radeti dve minute zato što je ona već po drugi put reklamirala, odnosno ukazala navodno na povredu Poslovnika koja se uopšte nije ni desila.

Poslanici SNS su podneli amandmane u najboljoj nameri, u dobroj veri da afirmišu sve one pozitivne rezultate koje je Vlada Srbija preduzela i koje je ostvarila kada je u pitanju ukupan bezbednosni sektor u Republici Srbiji i mislim da je u najmanju ruku nekorektno komentarisati na jedan licemeran način amandmane koje su podneli poslanici SNS.

Pažljivo sam slušao jednu poslanicu iz poslaničke grupe kojoj pripada gospođa Vjerica Radeta, koja je rekla da je ona protiv ovog predloga zakona, zato što, ako napravite stanove za pripadnike vojske i policije, a desi se bombardovanje, onda će agresor da bombarduje te zgrade u kojima žive pripadnici vojske i policije i onda eto belaja, što bi rekao naš narod, šta smo onda uradili.

Naravno, amandman je potpuno besmislen, obrazloženje još besmislenije, ali mi nije padalo na pamet da intervenišem. LJudi smatraju da je to amandman koji afirmiše njihovu politiku i ćutao sam kao zaliven.

Vi već drugi put dopuštate da se poslanici SNS izvrgavaju ruglu zato što su podneli amandmane iz kojih se jasno vidi da ovaj Predlog zakona ne samo što će imati pozitivne efekte na jačanje bezbednosnih kapaciteta Republike Srbije, jer sigurno je da će bolje raditi posao vojnik, policajac, pripadnik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji ima rešeno stambeno pitanje nego onaj koji ga nema, već i čitav niz drugih pozitivnih efekata koje će ovaj zakon da izazove, pre svega rast domaće građevinske industrije, poreza na dodatu vrednost, država će da ostvari daleko veće prihode, lokalne samouprave će da ostvare daleko veće prihode, popravićemo standard građana Republike Srbije, oživećemo mnoge druge aspekte privrednog života u Republici Srbiji. dakle, ovaj Predlog zakona i te kako ima uticaja. To ne vidi samo onaj ko ne želi da vidi ili ko je zlonameran. Naravno da ćemo, kada budemo imali više para u budžetu time da lakše popravljamo i stanje prosvetnih radnika i zdravstvenih radnika i svih drugih ljudi koji su zaposleni u državnim strukturama Republike Srbije.

Neću da se mešam u vašem vođenje sednice, nemojte samo da kada dođu na red ponovo amandmani poslaničke grupe SRS, svaki poslanik SNS se javi po Poslovniku i kaže kako su ti amandmani besmisleni. Onda ćemo dovesti ovu sednicu u jednu dosta delikatnu fazu iz koje ne znam kako mislite da izađete. Ja sam kao predsednik poslaničke grupe ćutao, dva puta sam ćutao, bio sam prisutan u sali i namerno nisam reagovao, ali vi izgleda tolerišete zloupotrebu javljanja po povredi Poslovnika koja se uopšte nije ni desila.

Maločas se govorilo podrugljivo. Znate, ovde ljudi koji imaju lične animozitete prema poslanicima SNS oni te animozitete pokazuju i kada je reč o amandmanima. Svi znamo da gospođa Radeta ima neki lični animozitet prema gospodinu Linti i kad god se čovek javi za reč, ona se javlja za povredu Poslovnika.

Što se tiče…

(Narodni poslanik, Vjerica Radeta, dobacuje s mesta.)

Evo, sad mi i majku spominje. Dobro, hvala.

Što se tiče izbeglih i prognanih lica. Pa, valjda među pripadnicima snaga bezbednosti ima ljudi koji su poreklom sa prostora Hrvatske, Bosne i Hercegovine, čiji su roditelji došli kao izbegla ili prognana lica u Republiku Srbiju, dakle silom prilika i sigurno je da će ovim zakonom biti rešeno i stambeno pitanje i njihovih porodica. Dakle, amandmani SNS apsolutno imaju veze jedan sa drugim i povezani su u jedan celovit sistem.

Ja to hoću da ukažem i vama kao predsedavajućem i građanima Srbije, dakle da su se poslanici SNS temeljito pripremali kada su pisali ove amandmane, da svi amandmani imaju smisla i da smo vodili računa o tome da kada uskoro počne izgradnja jeftinih i povoljnih stanova za pripadnike snaga bezbednosti, da će to proizvesti višestruko pozitivne i ekonomske i socijalne efekte na ukupan društveni, ekonomski i socijalni život u Republici Srbiji. Ti amandmani su pisani sa tom namerom. Nisu pisani sa namerom da se bilo ko izvrgava ruglu, da se izazivaju bilo kakve polemike ili da se bilo ko vređa.

Vas gospodine predsedavajući molim da poštujete Poslovnik i da ne dozvolite da se poslanici SNS ovde omalovažavaju, samo zato što su podneli amandmane da bi afirmisali jednu dobru i uspešnu politiku Vlade Republike Srbije i da bi ukazali da će ovim amandmanima biti rešeni problemi, mnogi problemi, koji u Srbiji nisu rešeni decenijama unazad.

Dakle, član 103. stav 8. kaže – u slučaju iz stava 7. ovog člana, predsednik Narodne skupštine je dužan da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.

Dakle, ja sam na ovo mislio gospodine Milićeviću, ako ste uveli kao standard u radu Narodne skupštine da posle svakog amandmana poslanika SNS se javi neko od poslanika SRS i da ukaže na povredu Poslovnika, onda dozvolite da ja kao predsednik poslaničke grupe SNS, ako vi to ne želite da uradite, imamo pravo da zaštitim svoje kolege i onda ću da im kažem da kad god se javi neko od poslanika SRS da obrazlaže svoj amandman, da se ljudi javljaju za povredu Poslovnika i da komentarišu amandmane koje su podnele kolege iz SRS.

Ne bih voleo da dovedete sednicu u takvu fazu, jer onda ne znam kako ćete iz toga da izađete.

Poslanička grupa SNS i moje kolege koje sede ovde, nisu vreća za udaranje bilo kome. Ja to kao predsednik poslaničke grupe neću da dozvolim. Amandmani su pisani tako da imaju smisla. Amandmani su povezani jedni sa drugima. Na kraju krajeva, svi ti koji su jako pametni, koji brinu o raznim kategorijama građana Srbije, ja im postavljam pitanje, zašto o njima nisu brinuli kada su bili na vlasti i kada su bili u poziciji da rešavaju njihove probleme, nego sad kad smo mi vlast u Republici Srbiji i kada smo se dohvatili jednog prilično teškog posla koji u Srbiji nije godinama rešavan, sad se javljaju razni predlozi – a zašto niste uradili ovo, a zašto niste uradili ono i zašto 20 hiljada stanova neće biti izgrađeno sutra? Zato što nije moguće, ali da je građeno u proteklih 10, 15, 20 godina mi danas ne bismo bili u situaciji u kojoj jesmo.

Prema tome, ja vas molim da poštujete ovaj Poslovnik, da ne dozvolite njegovu zloupotrebu, inače će poslanici SNS i te kako umeti da odgovore na ovo što se dešava.

Član107. gospodine Milićeviću.

Nemamo mi nikakav problem sa Boškom Obradovićem. Boško Obradović, izgleda ima problem sam sa sobom. On ima problem sa činjenicom da bi finansirao pokret Dveri u vreme DSS, mašine u Kolubari su morale da rade 28 sati, dnevno.

U vreme DS, da bi se iz državnog budžeta finansirao pokret Dveri, Dveri su finansirane kao jedan segment dijaspore, pa su onda u periodu između 2008. i 2012. godine, umesto u stanove za pripadnike Vojske i policije, išle državne pare u finansiranje Dveri iz budžeta Ministarstva za dijasporu.

Što se tiče ovog insistiranja na rešavanju problema srpskih snaga bezbednosti, mi taj problem rešavamo. Problem je što u vreme kada je Boško Obradović sa DSS bio na vlasti, taj problem nije rešavan.

Ovde je postavljeno pitanje, a ko može da se zaposli u Srbiji? Pa, Boško Obradović može da se zaposli, čovek zaposlen u gradskoj biblioteci u Čačku. Jel pripadnik SNS? Nije. Jel zaposlen? Jeste. Znači, mogu ljudi da se zapošljavaju i ako nisu članovi SNS.

Što se tiče tendera i muljanja sa tenderima, pa, to je Boško Obradović usavršio. On je usavršio pljačku sopstvene političke stranke, tako što je ispumpavao novac iz svoje stranke, zaključujući fiktivne ugovore sa firmama čiji su vlasnici njegovi odbornici ili kandidati sa njegove odborničke liste, i umesto da vrati novac u državni budžet, on je taj novac prisvajao za sebe.

Sada nam drži predavanje o tome – a što ne piše za „srpske snage bezbednosti“. Pa, da se on pita pisalo bi za „nemačke snage bezbednosti, za bugarske snage bezbednosti, i za hrvatske snage bezbednosti“, jer sa njima on sarađuje. On sa srpskim snagama bezbednosti nema nikakvih dodirnih tačaka.

Član 108, gospodine Milićeviću.

Ovo vam je šematski prikaz kako se pljačka sopstvena stranka zvana Srpski pokret Dveri – četiri miliona 200.000 dinara, tri miliona 800.000 dinara, 201.000 dinara, preduzetnička radnja „Mintel“ Borča, „Fluks kom“ Borča, Branislav Simidžija MK Tel Beograd, „Veluks“ d.o. Beograd, sve vlasnici firmi koji su bili odbornici ili kandidati za odbornike na listi Srpskog pokreta Dveri. To je jedan dokaz.

Drugi dokaz, kaže – laže Martinović, lažu ovi iz SNS, nisu nas finansirali žuti itd, evo vam ugovor iz 2010. godine zaključen između „Ninamedia Kliping“ d.o.o. Novi Sad, Vojvode Mišića 9, koju zastupa gospođa koja je maločas govorila Marija Janjušević, direktor, i opštine Inđija, koju zastupa gospodin Goran Ješić, predsednik opštine Inđija. Ugovor je inače, samo da vam kažem, po članu 5, zaključen u evrima. Oni, znate, ne vole EU, ali evre što vole, pa to je čudo jedno. To je čudo jedno. Pazite, Goran Ješić u Vojvodini ima bar sto firmi koje mogu da vam vade taj dnevni pres kliping za jednu opštinu i on je baš izabrao firmu gde je direktor gospođa Marija Janjušević, pripadnik Dveri. Sada vi meni recite da je to slučajno i da to nema nikakve veze sa finansiranjem Dveri od strane raznih stranaka bivšeg režima i DSS i DS.

Što se tiče radnog mesta gospodine Obradovića, ja sam danas čuo da je on profesor i da on nama treba da održi časove, završavam, iz srpskog jezika i književnosti, pa sam ga ja pitao gde predaje? Ne predaje nigde. Radi u Narodnoj skupštini, a pre toga je radio u čačanskoj biblioteci. Nikad nije radio kao profesor srpskog jezika i književnosti.

Član 107, gospodine Marinkoviću.

Ovo što priča DS danas, to su pričali i 1991. godine, da je Srbija kriva za rat u Hrvatskoj. Kada je izbio rat u Bosni, Srbija je odgovorna za rat u Bosni. Kada se desila oružana pobuna šiptara na KiM, kriva je Srbija. Ovo što govori Balša Božović 2018. godine je nastavak te politike i nije to politika Balše Božovića, to je zvanična politika DS.

Evo šta kaže predsednik DS u ostavci Dragan Šutanovac, koji je upropastio Vojsku. Zamislite da nas neko danas napadne ili da nas je napao kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac. Vojska ne bi mogla da se brani ne 78 dana, dva dana ne bismo mogli da se branimo koliko je taj čovek devastirao odbrambeni sistem Republike Srbije.

Dakle, gospoda iz DS danas govore ono što je njihova zvanična politika. U intervjuu za NIN od 12. oktobra 2017. godine Dragan Šutanovac kaže – koje su činjenice o Kosovu kojih moramo da budemo svesni kada govorimo o mogućem rešenju. Formalno, Srbija je izgubila pravo da vrši vlast na KiM nakon rata, kaže, koji je Miloševićev režim vodio protiv čitavog zapadnog sveta, ali je suštinski ono izgubljeno kada se pre toga tenkovima odgovorilo na želju Albanaca za autonomijom i ravnopravnošću. Znači, šiptari na KiM su ustali da se bore za autonomiju i ravnopravnost, koja im je navodno bila ugrožena od strane režima Slobodana Miloševića.

Maločas spomenuti general potpukovnik u penziji Petar Radojičić, član glavnog odbora DS, i to je zvanična politika DS, kaže za NIN takođe od 2017. godine – samoproklamovana vojna neutralnost iz 2007. godine je neutemeljena i međunarodno nepriznate forma sa nejasnim sadržajem. Prihvatanje NATO standarda i saradnja ili članstvo u savezu zahtevaju značajna sredstva, dok ovakva neutralnost košta mnogo više, a ne uliva sigurnost u ostvarenju ciljeva zbog kojih je usvojena. Dakle, ovde je na delu pokazivanje ogoljene politike DS. Srbija je kriva za bombardovanje, Srbija je kriva, da se vratimo u 1991. godinu, za raspad bivše Jugoslavije i prema tome, nema potrebe da utvrđujemo bilo kakvu odgovornost bilo koga drugog kada je režim Slobodana Miloševića razbio Jugoslaviju i ustao na legitimnu težnju šiptara da budu autonomni i da budu ravnopravni sa drugim građanima Srbije. To je zvanična politika DS.