Mi smo takvi saveznici sa Haradinajem i Tačijem da je gospodin Marko Đurić, predsednik Kancelarije za KiM zverski pretučen i vođen u lancima kroz Prištinu, samo zato što je imao hrabrosti da dođe među Srbe na sever KiM i da im kaže da ih se država Srbija nikada neće odreći.

Što se tiče gospođe Vukomanović i njenog izlaganja, ona je politikolog. Bilo bi dobro da nam objasni u kom tom demokratskom, evropskom parlamentu u svetu jedna stranka ima dve poslaničke grupe.

Dakle, Vuk Jeremić u Narodnoj skupštini ima dve poslaničke grupe iako čovek uopšte nije učestvovao na izborima. Jedna poslanička grupa se zove Nova Srbija – Pokret za spas Srbije, kojoj pripada, ako se ne varam i gospođa Vukomanović, a druga poslanička grupa, opet poslanička grupa Vuka Jeremića zove se Socijaldemokratska stranka – Narodna stranka. Mislim da to ne postoji nigde u svetu, da čovek koji uopšte nije učestvovao na iz izborima, koji u momentu izbora nije čak ni imao registrovanu partiju, nego nevladinu organizaciju Centar za održivi razvoj i međunarodnu saradnju i preko svojih međunarodnih ortaka i kriminalaca stekao preko sedam miliona dolara, sada u Narodnoj skupštini Republike Srbije ima dve poslaničke grupe.

Meni uvek nije jasno, kada se jave za repliku da ga brane malo gospodin Aleksić, malo Dijana Vukomanović, ko je u stvari autentični predstavnik Vuka Jeremića? Da li Sanda Rašković Ivić, da li Dijana Vukomanović, da li Miroslav Aleksić, da li Đorđe Vukadinović? Ko ovde zapravo predstavlja Vuka Jeremića? Izgleda da ga predstavljaju svi, a vezivno tkivo, zna se šta je – novac, ništa drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja se duboko izvinjavam gospođi Vukomanović, što nisam dobro naveo tačan naziv nevladine organizacije Vuka Jeremića. Inače, ja mislim da je to čista organizacija za pranje prljavog novca i ne mogu da kažem ništa drugo sem onoga što je rekao predsednik SNS i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, da je Vuk Jeremić deo jedne međunarodne bande lopova.

Što se tiče njegovog ugleda u svetu, ja mislim da je on ugledan jedino kod dva čoveka koji su mu inače finansirali tu njegovu nevladinu organizaciju kod Patrika Hoa, nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Hong Konga i Šeika Tidijana Gadio, koji je bivši šef diplomatije Senegala. Inače, obojica su uhapšena u SAD. Bili su finansijeri te Jeremićeve nevladine organizacije i od njih je po njegovom sopstvenom priznanju, dakle gospođo Vukomanović, on je to priznao, dobijao milionske uplate na račun svoje privatne Agencije za PR usluge i konsalting.

Nadam se da vam je poznato da je osim od Patrika Hoa i ovog gospodina iz Senegala, predsednik vaše stranke dobijao pare i od ambasade Katara u Berlinu i to 200 hiljada dolara, a nadam se da vam je takođe poznato da je Katar jedna od država u svetu koja finansijski najviše pomažu tzv. islamsku državu Iraka i Levanta, odnosno tzv. ISIS. Mislim da je gospodin Vuk Jeremić ugledan pored, u Hong Kongu i Senegalu, doduše samo kod ove dvojice finansijera, izgleda da je popularan i kod ISIS-a zato što je prijatelj sa onima koji ih finansiraju.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se Narodna skupština bavi likom i delom, ili bolje rečeno nedelom, Vuka Jeremića, zato što se likom i delom Vuka Jeremića bave SAD.

Gospođo Vukomanović, ovo je zvaničan dokument SAD, United States District Court, znači Okružni sud u SAD, Južni okrug NJujorka, gde se navodi s kim je Vuk Jeremić bio povezan. Dakle, Patrik Ho, evo šta piše u zvaničnim dokumentima američkog Okružnog suda za grad NJujork, Patrik Ho, optužen za niz krivičnih dela u vezi sa korupcijom, podmićivanjem i pranjem novca, uključujući i dva miliona dolara datih predsedniku Čada i 500.000 dolara šefu diplomatije Ugande. Šeik Tidijan Gadio, bivši ministar spoljnih poslova Senegala, vaš drugar, posredovao je, kaže, u podmićivanju afričkih lidera, za šta je dobio proviziju od 400.000 dolara. Dalje kaže ovaj američki sud – Emilio Lozoja, osumnjičen da je bio posrednik u isplati 10 miliona dolara predsedniku Meksika od strane brazilske građevinske firme „Odebreht“.

Ko je još u vezi sa vašim velikim spasiocem Jevreja u Drugom svetskom ratu? Ji Đianming, uhapšen u Kini pod optužbom da je učestvovao u proneveri od najmanje 38 miliona dolara. Za Vuka Jeremića stoji da je za nepoznate, američkom sudu za sada nepoznate, vodi se istraga, pa možda će ljudi i da utvrde koga je sve konsultovao i preko kojih firmi su išle te konsultantske usluge, kaže za Vuka Jeremića – za nepoznate konsultantske usluge, to kaže američki sud, preko računa privatne firme i nevladine organizacije primio je 7,5 miliona dolara. Dakle, ovo ne kaže SNS, ovo kaže Okružni sud NJujorka koji vodi istragu o Vuku Jeremiću. Prema tome, nemamo mi šta u Narodnoj skupštini da se bavimo likom i delom Vuka Jeremića, on je pod istragom u SAD. Jedino što mogu da zamolim vaše prijatelje Amerikance da malo ubrzaju ovaj postupak, pa da vidimo sa kim je još bio povezan.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS jeste podržavala proteste protiv režima Borisa Tadića, ali SNS nikada nije sprovodila bilo kakve akte nasilja za razliku od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i njemu sličnih. Zahvaljujući njima, u selu Belosavcu, u Topoli, žena je imala spontani pobačaj zato što su ovi, koji se predstavljaju kao opozicija, blokirali put. Žena je devet godina pokušavala da ostane u drugom stanju, išla na program veštačke oplodnje i zbog ludaka, kao što su Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, žena je na licu mesta doživela spontani pobačaj.

Zbog blokade puteva, ovi koji blokiraju puteve sa audijima, sa džipovima, sa BMV-ima itd, 500 ljudi u Sopotu nije moglo na vreme da primi hranu, ljudi koji se hrane u narodnoj kuhinji.

Postavlja se pitanje vezano za konkurse, kaže, da li je bilo konkursa u javnim agencijama? Mene zanima, kao predsednika poslaničke grupe SNS, da li je Boško Obradović po konkursu primljen za portparola Gradske biblioteke u Čačku u vreme Velimira Ilića? Da li je u vreme Velimira Ilića i u vreme kada je gradonačelnik Čačka bio Velimir Stanojević po konkursu rođeni brat Boška Obradovića primljen u gradsku Upravu za urbanizam grada Čačka, pa mu je posle toga, isto po nekom konkursu, snaja, odnosno supruga rođenog brata zaposlena u jednu javnu ustanovu grada Čačka? Da li je sve to bilo po javnim konkursima…

…ili je to bilo po političkom prijateljstvu sa Velimirom Ilićem? Dakle, bilo bi dobro da Boško Obradović, pre nego što pita nas, odgovori na ova pitanja, jer on koji stalno priča o nekom parazitskom sistemu, partokratiji itd, mene baš zanima po kom osnovu su svi ti ljudi iz njegovog najbližeg okruženja dobili posao?

Da li zato što su najobrazovaniji, a vidim da nisu, jer iako je čovek srpskog jezika ne zna akcente u srpskom jeziku… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da nisam baš do kraja najbolje razumeo diskusiju gospođe Vukomanović, ona je govorila nekim birokratskim jezikom, ja mislim da je tako govorio drug Tito kada je smenjivao Marka Nikezića i Latinku Perović, u nekim frazama za koje sam ja mislio da su deo naše političke prošlosti.

Ne mislim da je najveći greh čovekov ako pripada nekoj političkoj stranci. Ako neko dobro radi svoj posao, ako je uspešan direktor, ako je uspešan ministar, ako je uspešan menadžer, ako ima rezultate iza sebe, ne vidim da je problem to što pripada ovoj ili onoj političkoj stranci.

Ono što mene čudi je departizacija. To je sada jedan moderan izraz. Vidim da svi oni koji su bili veoma borbeni da se u Srbiju uvede višepartijski sistem sad im najveći problem predstavlja izgleda postojanje političkih stranaka, verovatno zato što pripadaju minornim političkih strankama koje u političkom životu Srbije ne znače ništa. Mene čudi da se gospođa Vukomanović nije setila u vreme kada je predsednik njene stranke Vuk Jeremić, bio ministar inostranih poslova, pa ja mislim da čistačica u nekom javnom preduzeću nije mogla da se zaposli ako nije bila član stranke kojoj je tada pripadao gospodin Vuk Jeremić.

Vi koji danas pričate o departizaciji, o moralu, o tome kako treba suzbiti kriminal, bilo bi dobro da objasnite odakle one silne pare Vuku Jeremiću od kojekakvih kineskih kompanija iz Hong Konga, malo iz katarske ambasade u Berlinu, malo odavde, malo odande, sve u svemu nakupilo se tu nekih 20, 30 miliona dolara. Kažete Srbijom se upravlja centralistički, apsolutistički, nema regionalnog, uravnoteženog regionalnog razvoja…

Završavam.

Gospodin Aleksandar Vučić je otvorio preko 150 fabrika od Subotice do Vladičinog Hana. Mi praksi pokazujemo kako se radi na uravnoteženom regionalnom razvoju. Danas je otvoren novi pogon „Lidla“ u Novoj Pazovi. Dakle, jednostavno, to što ste govorili nije u pravu i ja mislim da je izraz više vaše političke nemoći i političke zlovolje nego što odgovara realnim činjenicama.

Gospodine Arsiću, član 27.

Molim vas da ne prekidate gospođu Čomić, a evo i zašto. To što gospođa Čomić govori, ona govori zato što je ambasador i to građani Srbije treba da znaju.

Ambasador SAD je protiv toga da Srbija ima domaću platnu karticu koja se zove „Dina“ i da u Srbiji mogu da postoje samo dve platne kartice, „Master“ i „Visa“ i to gospođa Tabaković vrlo dobro zna kakve je pritiske trpela i DS danas ima obavezu da danas pričaju o tome protiv domaćih platnih kartica, a u korist stranih platnih kartica.

Da li su oni za to dobili neki novac ili im je nešto obećano, neka pomoć da obnove te ostatke DS, ja ne znam, ali dopustite ljudima da odrade posao koji im je naređen da moraju da odrade u petak, 8. juna, jer je danas poslednji dan u raspravi po amandmanima i to građani Srbije i vi, dragi narodni poslanici, treba da znate. Demokratska stranka ovo mora da priča zato što je stigao nalog iz jedne strane ambasade da ne može Srbija da ima svoju domaću platnu karticu, nego da u Srbiji moraju da postoje samo „Master“ i „Visa“ platna kartica.

Može gospođa Čomić podsmešljivo da govori o amandmanima i Marka Parezanovića, i o mom, i o Orlićevom i o bilo čijem drugom amandmanu, ali oni, ljudi, moraju da odrade posao.

Znate, Amerikanci su pragmatični i praktični ljudi. Oni nemaju mnogo vremena za filozofiranje i za ulaženje u neke teorijske rasprave. Dobio si nalog, moraš da pričaš protiv srpske platne kartice. Moraju da postoje samo dve, „Master“ i „Visa“ i u tome je stvar.

Prema tome, ja vas molim, gospodine Arsiću, budite džentlmen, gospođa Čomić je ipak dama. Mora žena da odradi posao koji joj je naređen. Pustite je neka odradi, ali neka građani Srbije znaju da je to posao koji nije u interesu srpske privrede i srpskih građana nego stranih kompanija i stranih banaka.

Ne tražim da se glasa o ukazanoj povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo započeli krupne reforme u oblasti ekonomije i javnih finansija, uz podršku NBS, koja je očuvala monetarnu stabilnost, mnogi nam nisu verovali da su za relativno kratko vreme mogući opipljivi rezultati. Ti rezultati su vidljivi ne samo na planu ekonomije i javnih finansija, nego su se odrazili i na modernizaciju našeg celokupnog sistema bezbednosti. Tu pre svega mislim na Vojsku Srbije.

Praksa uništavanja perspektivnog naoružanja je zaustavljena još 2012. godine. Posle toga je napravljena analiza, još u vreme kada je ministar odbrane bio gospodin Aleksandar Vučić, i usvojen je nov plan razvoja i modernizacije Vojske Srbije. Prvi rezultati su bili vidljivi već 2014. godine, kada su usvojena tri nova borbena sredstva, 2015. godine je usvojeno pet novih borbenih sredstava, 2016. godine sedam, a plan je da u periodu od 2017. do 2019. godine u Vojsku Srbije uđe novih 28 najsavremenijih borbenih sistema.

Ono što je takođe važno da se kaže, to je da je izvršena konsolidacija naše namenske industrije. Naime, 2012. godine od osam privrednih društava koja spadaju u oblast namenske industrije šest privrednih društava je bilo u ogromnim ekonomskim problemima, nalazile su se u situaciji da ne mogu da izmiruju dospele obaveze, da isplaćuju plate svojim zaposlenima. Već 2012. godine napravljena je jedna dubinska analiza poslovanja i problematike poslovanja tih preduzeća. Započelo se sa konsolidacijom i od druge polovine 2014. godine, pa do danas, svih osam fabrika izmiruje sve obaveze prema radnicima, državi i dobavljačima i praktično u svih osam preduzeća započeli su krupni radovi koji podrazumevaju izgradnju novih pogona. Tu pre svega mislim na javno preduzeće „Jugoimport“ SDPR, zatim na fabriku „Prvi partizan“, „Slobodu“ Čačak, „Krušik“ iz Valjeva, „Prvu iskru namenska proizvodnja“ Barič, „Zastava oružje“, „Milan Blagojević namenska“Lučani.

Ono što je takođe važno da se naglasi to je da je izvoz naoružanja i vojne opreme iz Republike Srbije beležio konstantan rast u periodu od 2012. do 2018. godine. Samo u 2016. godini zabeležena je rekordna vrednost izvoza naše namenske industrije u visini od 484 miliona dolara. To je za oko 63% više nego u 2015. godini, za oko 80% više nego u 2014. godini, dvostruko više nego u 2013. godini i oko tri puta više nego u 2018. godini.

Naravno, ovi rezultati ne bi bili mogući, ponavljam još jedanput, da nije bilo združene i zajedničke politike Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije.

Nisam najbolje razumeo o kakvoj dopuni dnevnog reda se radi, pošto je sednica već počela.

Što se tiče toga ko je opljačkao, pa, gospodine Obradoviću, vi ste učestvovali u pljački građana Srbije nad kojima danas ronite krokodilske suze. Ti krediti u, kako vi kažete, švajcarcima, nisu uzimani u vreme mandata Jorgovanke Tabaković kao guvernera Narodne banke, nego u vreme kada su vas finansirale DSS i DS, malo preko Kolubare, malo preko Ministarstva za dijasporu. To je jedna stvar.

Druga stvar, ja nisam video većeg licemera u životu od gospodina Obradovića. Evo, gospođo Tabaković, da znate, oni koji kažu - nezakonita je, nemoralna je devizna klauzula, treba sudovi da reaguju, treba Jorgovanka Tabaković, kao guverner Narodne banke da reaguje, itd. poslanica Boška Obradovića, gospođa Marija Janušević, je 2010. godine zaključila Ugovor sa predsednikom opštine Inđija o pružanju usluga pres klipinga.

U članu 5. tog Ugovora, pazite, piše – naručilac priznaje izvršiocu usluge, naknadu za usluge iz ovog Ugovora za ukupne troškove u visini, a visina naknade izražena je u evrima. U evrima. Ne u dinarima, u evrima. I, onda ustane Boško Obradović i kaže – evo, da li će Martinović, da li će Jorgovanka Tabaković, da li će Vučić nešto da urade? Šta da uradimo? Ono što ste vi zamesili sa Vojislavom Koštunicom, sa Borisom Tadićem, sa Jelašićem i sa svima onima koji su vas napravili i sa svima onima koji su vas finansirali? I, onda se vi javljate, vi koji kažete da li ćete se pridružiti protestu građana.

Objasnite im zašto ste bili finansirani, pre nego što odete na te proteste. Zašto ste bili finansirani i na koji način od onih za čijeg mandata su ti građani uzimali kredite?

Zahvaljujem se gospođo Gojković.

Prvo, nisam napadao nikoga, nego imam u rukama ugovor o pružanju usluga praćenja medija između „Nina media kliping“ d.o.o. Novi Sad, Vojvode Mišića 9, koju zastupa Marija Janjušević, direktor i opštine Inđija, koju zastupa gospodin Goran Ješić, gde se u članu 5. – naknada za pružanje usluga, indeksira, kako vi to volite da kažete, u evrima. Dakle, u stranoj valuti, što je suprotno važećim propisima u Republici Srbiji.

Pre anketnog odbora, vezanog za ugovore koji su indeksirani u švajcarskim francima, predlažem nešto drugo, da se formira anketni odbor, da se utvrdi koliko para je iz Kolubare ispumpano 2004, 2005, 2006. godine za potrebe Boška Obradovića i njegove političke partije, u vreme kada su bageri u Kolubari, kada su mašine u Kolubari zbog Boška Obradovića radile po 25, 26, 27 sati dnevno.

Dalje, da se formira anketni odbor i da se utvrdi kako je moguće da jedna politička organizacija koja je registrovana u Republici Srbiji i koja nema nikakve veze sa dijasporom u vreme žutog preduzeća, u periodu od 2008-2012. godine bude finansirana iz budžeta Ministarstva za dijasporu. Pa ćemo nakon toga da se bavimo problemima o kojima govori Boško Obradović.

Dakle, Boško Obradović je upravu u jednoj stvari kada kaže da nikad nije bio na vlasti. Biti na vlasti znači, između ostalog i snositi odgovornost za vršenje te vlasti, ali da je imao koristi od svih DOS-ovskih vlasti od 2000. godine, i te kako je imao.

Dakle, da ne bi bilo nikakve zabune, nisu ovo nikakve klevete, ovo je zvaničan ugovor koji je zaveden na pisarnici opštine Inđija, ima i delovodni broj 40-385, datum 22. novembar 2010. godine. Dakle, nije nikakva kleveta.

Dalje, što se tiče finansiranja Srpskog pokreta Dveri, ispumpavanja para iz državnog budžeta, pranja novca, pa to je Boško Obradović usavršio do krajnjih granica. Mi smo govorili o tome više puta. Dakle, Srpski pokret Dveri prebacuje 4.200.000,00 dinara 23. marta 2017. godine, privatnoj radnji „Mintel“,Borča, pa onda 23. marta 2017. godine, prebacuje 3.800.000,00 dinara „Fluks-kom“, Borča, Ivan Cvijanović, u ovom prethodnom preduzeću vlasnik Verica Cvijanović, majka i sin članovi, odnosno kandidati za odbornike na listi Dveri, 24. maja 2017. godine prebacuje 3.550.000,00 dinara Branislav Simidžija, „MK-TEL“ Beograd. Pa, onda, prebacuje 200.372,00 dinara “Velux“ doo. Beograd, i onda ispod toga ide sukcesivna isplata gotovine istog dana kada je uplaćeno firmi. Znači, Dveri uplaćuju ovoj firmi, firma istog dana isplaćuje gotovinu Bošku Obradoviću.

Isto vam je tako i za „Fluks kom“ Borča, isto vam je tako i za „MK-TEL“ Beograd, isto vam je tako za „Veluks“. Pričate o nekim advokatima kako štite banke, kako su u sprezi sa NBS, pa vi ste za usluge advokata u izbornoj kampanji potrošili, koliko Marijane beše, preko 20 miliona dinara. Vi ste imali više advokata nego svi optuženi u Haškom tribunalu.

Učili ste vi od Milovana Brkića i sve što pričate pročitali ste u Tabloidu, tako da građani Srbije znaju. Sve te vaše velike demagoške priče o Jorgovanki Tabaković, o Vučiću, o SNS itd, to ste pročitali kod Milovana Brkića, čoveka koji besomučno iznosi svakoga dana najgore moguće uvrede na račun Aleksandra Vučića, njegove porodice i svih nas koji pripadamo SNS.

Što se tiče štrajka glađu, pošto vidim da mnogo brinete za građane Srbije koji najavljuju štrajk glađu, zanima me da li ćete se pridružiti tom štrajku zajedno sa članovima vaše poslaničke grupe? Nekako ne bi bilo viteški i ne bi bilo hrišćanski, ne bi bilo ljudski da ljudi gladuju, a da vi čekate 14 časova i pauzu u radu Skupštine da se spustite u skupštinski restoran i da ručate.

Dakle, ako 39 hiljada porodica u Srbiji, kako vi kažete, štrajkuje glađu, ja vas molim da se solidarišete sa njima i da pokažete da ste zaista u punoj meri na njihovoj strani.

Takođe, mogu da vam dam jednu sugestiju kako tim građanima možete neposredno da pomognete. Sve one silne milione evra koje ste dobili, malo od DSS, malo od DS podelite sa tim građanima koji su sada u finansijskim nevoljama. Sigurno da će im biti lakše.

Samo u 2004. godini, evo, i time završavam, gospođo Gojković, „Kolubara“ je isplatila Srpskom pokretu Dveri, tada su bili neko udruženje građana Srpski sabor Dveri, 4,2 miliona dinara kada je direktor „Kolubare“ bio Vladan Jovičić, a „Kolubara“ beležila rekordne gubitke. Samo u 2004. godini zabeležila je gubitak od nekoliko milijardi dinara.

Dakle, malo te pare koje ste dobili od žutih, od DSS, od svih tih iz DOS malo podelite sa tim građanima. Nemojte sve da prisvajate za sebe, siguran sam da će to biti najefikasnija podrška tim ljudima. Hvala.