Zaista ne znam ko će posle sledećih izbora da šeta i gde, znam samo jednu stvar. Narod niko ne može da pobedi. To se pokazalo i na izborima 2012. i 2014. i 2016. i 2017. godine, a to se pokazalo i na primeru izbora za Skupštinu grada Beograda 2018. godine. Znači, nema tog Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića koji može da pobedi narod. U tom smislu mi nemamo nikakve strahove.

Ja se slažem sa vama. Kao što vidite, mi smo vratili raspravu o izbornim uslovima ovde u parlament. Vama hvala što u ovom dijalogu učestvujete. Vi time pokazujete visok nivo i političke svesti, ali i svesti o interesima države.

Ono što hoću da kažem i zaista ne želim da ulazim u polemiku sa vama oko toga da li su bolji vaši ili naši predlozi, do izbora ima još dosta vremena i mi ćemo o tome da razgovaramo, ali zbog građana Srbije, a i vama da kažem da predsednica Narodne skupštine Maja Gojković će u narednom periodu, ja mislim najduže za mesec dana, da uputi pismo svim predsednicima poslaničkih grupa da dostave svoje predloge za članove nadzornog tela Narodne skupštine koje treba da nadgleda sprovođenje izbora koji će biti 2020. godine, tako da će i vaša stranka, gospođo Radeta, imati priliku da da svoje predloge. Evo, sada to kažem kao neku vrstu ekskluzivni informacije. Dakle, imaćete i vi svoje predstavnike i moći ćete da vrlo konstruktivno učestvujete u radu ovog nadzornog tela.

Ono što je važno da građani Srbije znaju i mi iz SNS na tome insistiramo, na izborima 2012. godine, govorim od 2012. godine zato što je SNS na tim izborima pobedila i preuzela odgovornost za vođenje države. Dakle, izbori 2012. godine, izbori 2014. godine, izbori 2016. godine, izbori 2017. godine sprovedeni su po zakonima koje su doneli oni koji sada bojkotuju rad parlamenta. Sprovedeni su po Zakonu o izboru narodnih poslanika, po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. To su dva ključna zakona na koje se oni sada žale, a koje su oni doneli.

Kada su oni bili na vlasti ti zakoni su bili odlični, ni jedna odredba im nije smetala, sve je bilo demokratski, sve je bilo evropski, sve je bilo u skladu sa najboljom mogućom evropskom regulativom. Kada su izgubili izbore i kada su počeli redom da gube izbore od 2012. pa do 2017. godine, onda su se setili da ne valja Zakon o izboru narodnih poslanika koji je donet 2000. godine, doneo ga je DOS, pa onda ne valja Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, donela ga DS 2011. godine i sa čitavim nizom drugih propisa koje su sve oni donosili. Nemate ni jedan zakon koji smo mi doneli ili koji je suštinski izmenjen za vreme mandata SNS i to je ono što njih u stvari najviše boli.

Mi smo njih pobeđivali po pravilima koje su oni sami propisivali dok su oni pobeđivali na tim izborima, a pobeđivali su znate i sami kako. Veliko je pitanje da li su i pobeđivali. Dok je SRS bila jedinstvena, mi smo uvek imali više poslanika u onim apsolutnim brojevima od DS. Da li je tako? Uvek smo mi bili, čisto matematički gledano, pobednici izbora, ali nismo bili u situaciji da formiramo Vladu zato što su neke druge stranke pravile političke kombinatorike i formirale skupštinsku većinu. Dakle, mi smo njih i tada pobeđivali, samo nismo uspeli da formiramo vlast.

Kada smo 2012. godine uspeli da formiramo vlast, onda su oni shvatili, tj. počeli su da traže opravdanje za svoje izborne neuspehe i to je sada kulminiralo 2018. i 2019. godine da kažu – ni jedan zakon u Srbiji koji se odnosi na bilo koje izbore, ni jedan propisi koji se odnosi na bilo koje izbore, ni na predsedničke, ni na republičke, ni na pokrajinske, ni na lokalne, sad sve to ništa ne valja zato što na tim izborima pobeđuje SNS. Ovo sam rekao zato da bi građani Srbije razumeli da smo Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i sve druge pobeđivali po zakonima Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića.

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Nekoliko napomena vezano za ovaj amandman i za obrazloženje ovog amandmana.

Pre svega, kada se kaže da Republika Srbija finansira nevladine organizacije, mislim da uvaženi kolega ne vodi računa o jednoj stvari. Prema Zakonu o budžetskom sistemu budžetska stavka koja postoji ne samo u budžetu Republike Srbije, nego postoji i u budžetu AP Vojvodine i postoji u budžetu svake jedinice lokalne samouprave u Srbiji, zove se – dotacije nevladinim organizacijama. To je formulacija iz Zakona o budžetskom sistemu. Te nevladine organizacije nisu one nevladine organizacije o kojima ste vi govorili. To je jedna stvar.

Druga stvar, pričali ste o Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu i o vašem predlogu da se sličan centar formira i za teritoriju Vojvodine. Ono što želim da vam kažem i ono što treba da znaju građani Srbije, Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu pokriva i teritoriju AP Vojvodine.

Treća stvar, vi u Skupštini Vojvodine niste podneli formalno-pravno ispravan predlog koji se odnosi na formiranje srpsko-ruskog humanitarnog centra u Vojvodini. I pored toga, ta vaša inicijativa, ne predlog, nego inicijativa, bila je na sednici Skupštine AP Vojvodine, pri čemu poslanici SNS nisu glasali ni za ni protiv, niti su učestvovali u raspravi o toj vašoj inicijativi, ne o predlogu, nego inicijativi iz dva razloga.

Prvi razlog je da ta inicijativa nije bila u skladu sa Poslovnikom Skupštine AP Vojvodine. To je ono što zbog građana treba da kažemo. Druga stvar, mnogo važnije, ta vaša inicijativa je bila politički neozbiljna, jer je njena suština bila - iniciramo kod Vlade AP Vojvodine, da ona pita Vladu Republike Srbije, a da Vlada Republike Srbije pita Vladu Ruske Federacije, da li želi da na teritoriji Vojvodine formira rusko-srpski humanitarni centar.

Što se tiče NATO-a, odnosno konkretnog KFOR-a, Srbima na KiM, kao što ni Srbima u Hrvatskoj, kao što ni Srbima u Crnoj Gori, neće pomoći silina naših reči odavde iz Beograda. Morate da vodite računa uvaženi kolega, KFOR je na KiM prisutan u skladu sa Rezolucijom 1244. U Rezoluciji 1244, a da vas podsetim to je jedina, sem Ustava Republike Srbije, to je jedina pravna veza između Republike Srbije i KiM kao njenog sastavnog dela. U Rezoluciji 1244, do slovce piše, ja vam sada citiram – da će na KiM doći KFOR kao međunarodne vojne snage uz suštinsko učešće NATO-a. Tako piše u Rezoluciji 1244, uz suštinsko učešća NATO-a, i za tu Rezoluciju je glasao i predstavnik Ruske Federacije u Savetu bezbednosti i za tu Rezoluciju 1244 se mi Srbi držimo tako čvrsto, zato što u njoj postoje odredbe koje nam garantuju suverenost i teritorijalni integritet na KiM.

Ali, vas molim, odnosno predlažem vam, ne možete Rezoluciju 1244 da uzimate na parče, pa ono što nam odgovara na to ćemo da se pozivamo, a ono što nam eventualno ne odgovara, to ćemo da kažemo, evo, vi naprednjaci sarađujete sa NATO paktom, kao što je rekao i uvaženi kolega Orlić, mi sarađujemo sa NATO paktom, mi koji smo bili žrtve bombardovanja isto kao i vi, mi koji smo branili Republiku Srbiju isto kao i vi, sedeli smo i u istoj Vladi, i sada vi nama kažete, vi sarađujete sa NATO paktom. Ja vam samo kažem, morate da vodite računa o tome šta bi mi Srbi želeli, a kakva je politička realnost i šta piše u Rezoluciji 1244.

Evo, da idemo redom, šta bismo mi Srbi želeli, i vi i mi, i pitajte bilo kog Srbina iz Beograda, sa Cetinja, iz Banjaluke, šta bi želeo? Da Vojska Srbije bude na KiM? Sasvim logično. To bi želeli. Da li je to u ovom trenutku moguće? Nije moguće. Zašto? Godine 1999. smo se povukli sa KiM potpisujući Kumanovski sporazum. Potpisivanje Kumanovskog sporazuma je bilo preduslov da se donese Rezolucija 1244 i u toj Rezoluciji piše da će na KiM biti prisutna međunarodna vojna misija KFOR uz suštinsko učešće NATO-a. U početku su u sastavu KFOR-a postojale i ruske snage koje su međutim, relativno brzo povučene sa KiM.

To su činjenice, ali nema potrebe da zbog toga što su to činjenice, nas iz SNS optužujete da mi nastavljamo istu politiku kao DS. Pa čekajte, jel mi uništavamo naše naoružanje kao što je to radila DS ili nabavljamo najsavremenije naoružanje? Jel mi izvodimo vojne vežbe sa Ruskom Federacijom ili je to činilo Ministarstvo odbrane dok je Dragan Šutanovac bio ministar? Jel sada stižu najnoviji avioni, helikopteri, tenkovi, borbena vozila iz Ruske Federacije ili je to bilo u vreme Borisa Tadića i Dragana Šutanovca? Pa u vreme Aleksandra Vučića se to radi.

Još jednu stvar da vam kažem, vi ste možda budući pravnik ili ste već pravnik, nije ni važno, ne postoji u pravnoj teoriji nijedan viši stepen saradnje sa Ruskom Federacijom od onoga što u ovom trenutku radi Vlada Republike Srbije i od onoga što radi predsednik republike Aleksandar Vučić. Dakle, pravna teorija, viši stepen saradnje sa nekom stranom državom, pa i sa Ruskom Federacijom ne poznaje, sem u jednom slučaju, a to je da Republika Srbija donese odluku da postaje federalna jedinica Ruske Federacije.

Više od toga ne može. Dakle, više od ovoga što radi Aleksandar Vučić, više od ovoga što radi Vlada Republike Srbije, kada je u pitanju saradnja sa Ruskom Federacijom, jednostavno pravno nije moguće, ako hoćete da Srbija bude suverena i samostalna država.

Ako mene pitate za moje lično mišljenje, niti bih voleo da budemo federalna jedinica u Americi, niti bih voleo da budemo federalna jedinica u Ruskoj Federaciji. Svaka čast i Amerikancima i svaka čast i Rusima, ali bih voleo da Srbija ostane suverena i slobodna zemlja. Kada ste suvereni i slobodni, onda možete samostalno da donosite odluke koje se tiču budućnosti vašeg naroda. Kad god imate starijeg brata iznad sebe, ma kako se on zvao, vi više niste slobodni.

Deo SNS je slobodna Srbija, ničija druga, nego Srbija koja će da vodi svoju politiku, koja će na svet da gleda svojim srpskim očima i da razmišlja svojom srpskom glavom i ničijom drugom. Uvek smo u istoriji pravili grešku, kada smo na svet gledali tuđim očima, kada smo vodili tuđu politiku i kada smo mislili tuđom, a ne svojom glavom.

Član 7. gospodine Milićeviću.

Pošto se nalazimo u zgradi Narodne skupštine koja je jedina ovlašćena da donosi zakone u Republici Srbiji, ja mislim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine kada bilo koji narodni poslanik kaže da je Narodna skupština donela zakon koji je protivustavan, a ne postoji odluka Ustavnog suda koja izričito govori da je bilo koji zakon u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Ista je situacija i sa Briselskim sporazumom iz 2013. godine, kada jedan deo opozicije tvrdi da je taj sporazum protivustavan, pri čemu je Ustavni sud zauzeo stav da nije mogao meritorno da se upušta u odluku, odnosno u ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, zato što nije u pitanju međunarodni sporazum.

Dakle, ne radi se o sporazumu Republike Srbije sa nekom stranom državom i da Republika Srbija, odnosno Narodna skupština Republike Srbije nije imala obavezu da sprovede postupak ratifikacije koji se inače primenjuje kada su u pitanju međunarodni sporazumi. Time je Ustavni sud potvrdio da Republika Srbija nije zaključila Međunarodni sporazum sa tzv. republikom Kosovo, nego da je u pitanju jedan politički akt koji Ustavni sud po Zakonu o Ustavnom sudu i po Ustavu Republike Srbije ne može ni da ocenjuje. To je jedan od argumenata da oni koji tvrde da je Briselskim sporazumom, navodno Republika Srbija se odrekla KiM, dakle, sada su dobili pravni argument da to apsolutno nije tačno.

Mi se sada suočavamo sa jednom sličnom situacijom da se Zakon o privremenom uređivanju isplate penzija proglašava protivustavnim, a da pri tome ne postoji odluka Ustavnog suda, koja kaže da je taj zakon protivustavan. Na stranu to što neki poslanici koji su pravnici mešaju dve kategorije, penziju i iznos penzije. Kada je neko penzioner, to je društveni status, to je jedna društvena kategorija, a iznos penzije je varijabilna kategorija koja ne može da bude stečeno pravo. Penzija, kao društveni status je stečeno pravo. Znači, ne možete nekoga ko je završio svoj radni vek, ko je otišao u penziju da ga uslovno rečeno reaktivirate i da ga vratite u radni odnos, sem u zakonom propisanim slučajevima. Kada je u pitanju iznos penzija, to je, dakle, varijabilna kategorija koja može da se menja shodno ekonomskim i finansijskim prilikama u državi.

Samo hoću kažem još jednu rečenicu, Republika Srbija se dugi niz godina nalazila u situaciji, da smo mi formalno imali penzije koje su, dakle novčanu naknadu, koja nosi naziv „penzija“, ali realno to je bio budžetski izdatak, jer da nije bilo isplate iz budžeta Republike Srbije, penzioneri ne bi u stvari uopšte mogli da primaju penzije. Ali, za to nije kriva Vlada ni Aleksandra Vučića, niti je kriva Vlada Ane Brnabić, za to su krivi neki prethodnici koji su ispraznili sve fondove iz kojih su trebale da se isplaćuju penzije penzionerima.

Zahvaljujem se gospodine Milićeviću.

Ne znam zašto je kolega toliko nervozan, ne znam da li je dobio tu novu Škodu ili nije, možda nije dobio pa je zbog toga ljut. Ali, on očigledno ne razlikuje dve kategorije.

(Aleksandar Šešelj: Šta?)

Kažem, možda nije dobio novu Škodu, pa je zbog toga ljut.

Dakle, želim da kažem još jedanput, penzija je društveni status koji se stiče kada čovek navrši svoj radni vek i kada više nije radno sposoban po zakonu. Što se tiče iznosa, odnosno visine penzije, to je varijabilna kategorija isto kao što je varijabilna kategorija i plata, jer kada bismo prihvatili princip o kome govore kolege iz opozicije, onda znači plata moja koja je sada, znači doživotno mora da bude tolika. Da li je tolika? Naravno da nije.

Plata se menja shodno ekonomskim i finansijskim prilikama u državi. Bilo bi dobro da budžetski, odnosno da fondovi penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja nisu bili ispražnjeni, pa da najveći deo penzija nije morao da bude isplaćivan iz budžeta Republike Srbije. Nažalost, nama se to desilo. Srbija praktično već 30 godina se nalazi u situaciji da se najveći deo penzija, kao novčanih naknada, u stvari isplaćuje i obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, ne iz penzijskih fondova, zato što su penzijski fondovi opljačkani, odnosno ispražnjeni.

Ja sam samo rekao, i stojim iza toga, i poslanička grupa SNS stoji iza toga, da li je za to odgovoran Aleksandar Vučić, jel on ispraznio penzioni fond? Da li je ispraznila penzioni fond Ana Brnabić? Nije. Penzioni fondovi su ispražnjeni davno pre dolaska na vlast SNS. Mi smo bili u situaciji 2012. godine, da praktično, u budžetu Republike Srbije, ima novca za isplatu još jedne, eventualno, plate ljudima koji rade u javnom sektoru i još jedne ili možda čak ne ni cele jedne, nego polovine penzije i posle toga bi država bankrotirala. I, sad se ovde neke kolege prave nevešti kao da to ne znaju.

Nažalost, situacija je u državi bila takva da je Vlada Republike Srbije morala da posegne za jednom nepopularnom merom, a to je da se privremeno smanji iznos penzije, ali privremeno da se smanji iznos penzije, pri čemu su penzioneri, kao građani Republike Srbije, kao birači, razumeli da je ta mera bila nužna i da je ta mera bila neophodna, jer su podržali SNS i 2014. godine, na izborima, ali i 2016. godine i 2017. godine, kada su glasali za predsednika Republike Srbije.

Da ne spominjem sve lokalne izbore koji su se u međuvremenu desili, a na kojima je SNS ubedljivo pobedila i gde su penzioneri, takođe, pokazali da su razumeli da je odluka, odnosno, na kraju krajeva, zakon koji je usvojila Narodna skupština, a koji se odnosi na privremeni način isplate penzija bila nužna mera da se država spasi od bankrota i mi smo državu spasili od bankrota.

Da te mere nisu preduzete niti bi danas bilo plata, niti bi bilo penzija i veliko je pitanje da li bi Srbija uopšte ekonomski mogla da opstane, o tome se radi. Narod to dobro razume.

Zaista ne shvatam napore pojedinih kolega da posle nekoliko godina objašnjavaju narodu da im je nešto oteto, a sam narod kaže – nije mi ništa oteto. Država je bila u nuždi, morala je da preduzme određene mere, ne samo da bi ja imao penziju, nego da bi mogao i moj unuk sutra da živi i moj sin i moja kćerka, itd. Dakle, radilo se o nužnoj meri koju je država morala da preduzme da bi uopšte ekonomski mogla da opstane.

Član 106, gospodine Milićeviću.

Jako je teško debatovati i diskutovati sa ljudima koji traže argumentovanu diskusiju, a sve što kažu je netačno. Sve što smo ovde čuli je potpuno netačno i sve je apsolutna laž, i što se tiče BDP, i što se tiče inflacije, i što se tiče, na kraju krajeva, iznosa penzije kao varijabilne kategorije.

Molim uvažene kolege da uzmu lepo Zakon o PIO, član 63a iz koga jasno može da se vidi da je iznos penzije ne penzija kao društvena kategorija, kada neko prestane da bude radno aktivan, pa postane penzioner, nego iznos penzije, to vam piše u Zakonu o PIO, član 63. stav 2 - Obračunski iznos prosečne godišnje zarade iz stava 1. ovog člana izračunava se tako što se prosečna mesečna zarada u Republici za period od početka kalendarske godine, zaključno sa mesecom koji dva meseca prethodi mesecu u kojem osiguranik ostvaruje pravo, pomnoži brojem 12. Izuzetno od stava 2. ovog člana obračunski iznos prosečne godišnje zarade, to je kategorija koja se menja ne samo u Republici Srbiji, u svakoj državi na svetu, za osiguranike koji ostvaruju pravo u januaru i februaru izračunava se tako što se prosečna mesečna zarada u Republici za januar te godine pomnoži brojem 112 itd.

Dakle, potpuno je jasno da je iznos penzije, kao što je i iznos plate, bio varijabilna kategorija.

Ono što kolege iz opozicije neće da kažu, a što je istina i što penzioneri znaju, najveći deo penzionera u Republici Srbiji u stvari nije ni bio pogođen, uslovno rečeno, merama koje su bile predviđene Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija zato što Vlada Republike Srbije i skupštinska većina u one penzije koje su bile najniže nije ni dirala. Dakle, preko 60% penzionera u Republici Srbiji je i za vreme važenja tog zakona primalo potpuno isti iznos penzije i za vreme važenja tog zakona. O tome se radi.

Praktično, ovaj Zakon o privremenom načinu isplate penzija je u stvari najviše, uslovno rečeno, da tako kažem, pogodio penzionere koji su imali najviše iznose penzija, a one koji su imali penziju koja je zakonom bila limitirana do određenog iznosa, u te penzije se nije ni diralo. Ti ljudi su nastavili da primaju potpuno iste iznose, o tome se radi, a to je najveći deo penzionera u Srbiji.

Gospođa Nataša Jovanović je pokušala da me demantuje, ali u tome nije uspela jer je u stvari samo ponovila ono što sam ja rekao. Rekao sam, dakle, penzioner može i kada ode u penziju da se zaposli. To uopšte nije sporno. Ali, mi ne pričamo o tome. Mi pričamo o iznosu penzije. Vi ste spominjali rešenja PIO fonda. To rešenje je gospođo, Nataša Jovanović, upravni akt. Upravni akt je pojedinačni akt, a zakon je opšti akt.

Dakle, zakon ima veću pravnu snagu od bilo kog pojedinačnog akta. Zakon može da menja sadržinu pojedinačnih akata. O tome se radi. To je jedna pravnička logika koja je možda sada vama malo čudna, ali koja postoji. Ja vas ponovo vraćam na ono što vi vrlo dobro znate, penzijske fondove u Republici Srbiji nije ispraznio ni Aleksandar Vučić ni Zoran Đorđević.

(Milorad Mirčić: Toma Nikolić.)

Evo Milorad Mirčić se uhvatio Tome Nikolića. Pa ne verujem ni da je Toma Nikolić ispraznio fondove, ali je ispraznio neko ko je bio na vlasti pre 2012. godine. Ako ćemo da stvari svedemo na proste činioce, ako se penzije isplaćuju iz fondova, a fond je prazan, pa šta da radimo sa tim ljudima? Koje je alternativa? Da se penzije isplaćuju iz budžeta Republike Srbije.

Ali u tu situaciju Republika Srbija i penzioneri u Republici Srbiji nisu došli zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, nego zahvaljujući politici onih koji su bili na vlasti do 2012. godine. Mi smo po tome bili specifična država, što je neko formalno u penziji, a penzija mu se isplaćuje iz budžeta. Navedite mi jednu ozbiljnu državu u svetu u kojoj tako nešto postoji. Ne deo penzije, nego veći deo penzije se isplaćuje iz budžeta Republike Srbije.

Ali šta da radio sa tim ljudima? Da ih ostavimo bez primanja? Mi na to nismo bili spremni. Dakle, mi smo prihvatili teret koji nam je neko drugi ostavio u političko nasleđe. Ali, zbog toga nisu trpeli građani Republike Srbije i nije trpelo više od 60% penzionera.

Član 107, gospodine Milićeviću.

Uopšte se ja ne ljutim. Meni je uvek drago i nasmeje me diskusija gospodina Nemanje Šarovića, zato što on u tom svom političkom žaru zaboravi da je Republika Srbija pravna država u kojoj postoje zakoni. Da je malo pročitao zakone, a za to mu nisu potrebni nikakvi naučni radovi, u zakonu je mogao da pročita da se penzija ne usklađuje sa BDP-om, nego sa prosečnom mesečnom zaradom. Tako piše u zakonu, a podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji, evo, ja sad citiram zakon – „Za period od početka kalendarske godine do kraja svakog meseca u kalendarskoj godini objavljuje organ nadležan za poslove statistike“.

Dakle, penzija se ne usklađuje sa BDP-om, pri čemu su, naravno, i netačni podaci o BDP-u, nego se usklađuje sa prosečnom godišnjom zaradom, a podatke o tome daje Republički statistički zavod.

Što se tiče onoga što je govorio gospodin Marinković, pre svega, gospodine Marinkoviću, dozvolite da vam se zahvalim na tim podacima koje ste izneli, ne radi se ni o kakvim hvalospevima, radi se o potpuno istinitim podacima o tome šta je Aleksandar Vučić, kao predsednik Vlade i kao predsednik Republike, uradio za porast i za jačanje srpske ekonomije.

Dakle, bilo bi dobro da oni koji se rugaju gospodinu Marinkoviću kažu koji od ovih podataka nije tačan. Jel nisu tačni podaci o broju otvorenih fabrika? Da li možda nisu tačni podaci o broju novih radnih mesta? Da li možda nisu tačni podaci o tome da je Srbija lider u regionu zapadnog Balkana, plus Hrvatska, to ste dobro rekli, gospodine Marinkoviću, koja je član EU, kada su u pitanju direktne strane investicije?

Dakle, šta od ovih podataka koje je izneo gospodin Marinković, koji nisu nikakvi hvalospevi, nego su naprosto statistički podaci koji nekima mogu da se dopadaju, a nekima ne, ali su istiniti, dakle, šta od toga što je rekao gospodin Marinković nije istina? Apsolutno je sve istina. Ti podaci govore da Srbija počinje ponovo da oživljava kao država, a posebno da počinje da oživljava kao država u sferi ekonomije.

Mi smo bili polumrtva država. Mi smo bili država na veštačkom disanju 2012. godine. Mi smo danas država u kojoj, objektivno, onaj ko hoće da radi, može da nađe posao i da nađe ne samo bilo kakav posao, nego da nađe posao od koga može pristojno da živi i da izdržava članove svojih porodica. Ali, svega toga ne bilo da nije bilo teških mera koje smo morali da preduzmemo. Mi smo iz tih teških mera izašli, to bih hteo da podsetim kolege iz opozicije. Dakle, mi smo iz tih teških mera izašli.

Mi smo sad stabilizovali srpsku ekonomiju, mi sad radimo na njenom jačanju, mi se nosimo sa državama koje su objektivno u boljoj situaciji nego što smo mi, imaju bolju startnu poziciju. Mi se nosimo sa državama koje su u EU, koje imaju daleko više mogućnosti od nas da povlače sredstva iz evropskih fondova, koje imaju daleko više mogućnosti da privlače strane investicije, pa se nosimo sa njima i pokazujemo da možemo da budemo bolji od njih.

Takmičimo se u broju novih radnih mesta. Takmičimo se u broju novih fabrika. Takmičimo se u tome što iz godine u godinu povećavamo životni standard građana.

Da li je situacija idealna? Nije i niko od nas to nije ni tvrdio. To tvrde pojedinci iz opozicije. A oni koji se smeju, super, lako je smejati se. Vi se smejete Vladimiru Marinkoviću. Evo, ja vas sada pitam – jeste li vi doveli nekog investitora? Jeste li doveli bilo koga u Srbiju ko je otvorio makar jedno radno mesto? Ne. Niste otvorili nijedno novo radno mesto, niste doveli nijednog investitora. Koga ste vi doveli? Koga ste doveli? Niste doveli nikoga, ali se smejete onima koji su doveli na stotine investitora i otvorili na desetine hiljada radnih mesta.

Što se mene tiče, vi samo nastavite dalje tako, ali građani Srbije vrlo dobro razumeju razliku između onoga ko radi i onoga ko se smeje onome ko radi.

Član 27, gospodine Milićeviću.

Hajde da krenemo od ovih famoznih koalicija. Vi ste i dalje u koaliciji na Starom Gradu sa ovim, ne znam kojim agregatnim stanjem DS, Markom Bastaćem.

Što se tiče toga da li ja imam problem sa nečim, nemam problem ni sa čim. Vi imate problem sa zakonom zato što ga ne čitate. U članu 63. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju lepo piše – godišnji lični koeficijent za kalendarsku godinu u kojoj se ostvaruje pravo predstavlja odnos ukupne zarade, dakle, morate da čitate ceo član zakona, ne da uzmete jedno parče i da kažete – e, samo to piše u zakonu, dakle, odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade osiguranika ostvarene za tu kalendarsku godinu i obračunskog iznosa prosečne godišnje zarade za istu kalendarsku godinu.

Dakle, morate sve to da imate u vidu kada govorite o iznosu penzije. Dakle, sve ove elemente, koji su navedeni u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, morate da imate u vidu kada govorite o iznosu penzije. Dakle, sam zakon ne ja, zakon kaže da je iznos penzije varijabilna kategorija, i to, na kraju krajeva, nije ništa strašno.

Ono sa čime ja ne mogu da se složim, kada Narodna skupština sa apsolutnom većinom glasova donese jedan zakon, mislim da nijedan narodni poslanik, bez obzira da li je za taj zakon glasao ili nije glasao, nema pravo da kaže da je država ili kaže – vi ste nekome nešto oteli. Kada je Narodna skupština zakonom regulisala regulisala određenu materiju onda nema nikakvog otimanja, onda nema nikakve pljačke, onda ima pravnog regulisanja jedne oblasti društvenog života. Ta oblast društvenog života, govorimo o penzijama i penzionerima, je bila regulisana tako, napominjem, bila regulisana, pošto smo mi izašli iz tih teških mera fiskalne konsolidacije, da preko 60% penzionera nije bilo pod pravnim režimom Zakona o privremenom načinu isplate penzija. To znači da je država, ne da im nije otela, nego da je država zaštitila preko 60% penzionera u Republici Srbiji.

Što se tiče ovoga čemu se vi smejete, građani Srbije se tome ne smeju, građani Srbije se tome raduju. Vi kažete – gde su pare? Znate, onaj ko neće da vidi, on to i ne vidi. Građani Srbije vide nove puteve, građani Srbije vide nove škole, građani Srbije vide da nam se vojska naoružava, građani Srbije vide nove avione, građani Srbije vide nove tenkove, građani Srbije vide da je Srbija danas respektabilna država kada je u pitanju odbrana naše zemlje. Sve to građani Srbije vide i vi sada pitate kao Nenad Čanak – a di su naši novci? U putevima, u tenkovima, u novim radnim mestima, u fabrikama, u školama, u novim kliničko-bolničkim centrima. Eto gde su pare. Nemojte da učite od ovih najgorim, od Nenada Čanka. Vi se uhvatili mantre Nenada Čanka – gde su naši novci? Kod Marka Bastaća, između ostalog, sa kojim ste i dalje u koaliciji.

Kada je u pitanju SNS, niko ovaj novac nije stavio u svoj džep. Znači, mi smo uložili u infrastrukturu, uložili smo u odbranu, uložili smo u obrazovanje, uložili smo u zdravstvo. Građani Srbije to vide, a da vide, to su pokazali na izborima 2014, pa 2016, pa 2017. godine i na svim lokalnim izborima, ne samo u Medveđi. Vi ste se uhvatili lokalnih izbora u Medveđi, nego na svim lokalnim izborima koji su bili posle 2016. godine. Da vas podsetim na rezultate izbora za Skupštinu grada Beograda. To nije Medveđa. Dakle, videli smo, besomučna kampanja je, između ostalog, vođena protiv Aleksandra Vučića i SNS, ali bukvalno protiv svakog projekta koji je sproveden u gradu Beogradu i vi sada radite isto ono što su radili žuti, što rade ovi Tadićevi, Boško Obradović itd.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Završavam.

Smejali su se svemu što je Aleksandar Vučić sa svojim timom radio za grad Beograd. Smejali su se uređivanju fasada, smejali su se Beogradu na vodi, smejali su se svakom projektu, ali se građani Beograda nisu smejali i tačno su dali onoliki broj glasova svakome koliko zaslužuje.

Dakle, nije sporno, možete da se smejete, to je vaše pravo, možete da se podsmevate, možete da se rugate onome ko pokušava da od Srbije napravi jednu normalnu i pristojnu državu. Lično, mislim da bi bilo bolje da pomognete, ali ako već ne želite da pomognete, vi imate pravo da se smejete. Isto tako, morate da znate da građani Srbije vrlo dobro razumeju da je država u određenoj situaciji neke mere morala da preduzme i da je posle tih mera ekonomska situacija postala mnogo bolja i zahvaljujući toj mnogoj boljoj ekonomskoj situaciji, mi danas možemo da izdvajamo mnogo više novca i za puteve, i za škole, i za bolnice, i, na kraju krajeva, kao što pokazuje i ova odluka, za same penzionere.

Tako je i bilo gospodine Šaroviću.

Član 107. Jel i mene nešto treba da upozorite?

Upravo je bilo onako kao što je rekao uvaženi kolega Šarović, a vezano za izjavu Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić je zaista preduzeo sve moguće mere, pa kao poslednja mera koja nam je kao državi ostala na raspolaganju to je da donesemo Zakon o privremenom načinu isplate penzija, o privremenom načinu isplate penzija.
Mi smo iz tih teških mera fiskalne konsolidacije izašli i sada smo u situaciji da penzije možemo da povećavamo, ali ne samo da povećavamo penzije, nego da jačamo Republiku Srbiju u svim oblastima društvenog života. O tome sam govorio i kada je u pitanju obrazovanje i kada je u pitanju zakonodavstvo i kada je u pitanju zdravstvena zaštita i kada su sve druge teme koje su važne za građane Republike Srbije.
Što se tiče KiM mi smo izdali KiM hiljadu puta. Svakog dana nam ljudi iz opozicije tvrde te ste izdali KiM, te ćete ga izdati. Juče Vuk Jeremić izjavi i kaže – ovo što radi Aleksandar Vučić to znači da uvodimo Srbiju u NATO pakt. Po mišljenju gospodina Šarovića, po mišljenju Boška Obradovića, po mišljenju Marka Bastaća, po mišljenju svih ovih, Đilasa, Jeremića itd. Aleksandar Vučić je već izdao KiM, mi smo već u NATO paktu, ako niste znali, mi ne održavamo danas vojne vežbe sa Rusima nego zajedno sa NATO paktom učestvujemo u nekim ratovima u svetu. Tako izgleda iz optike onih koji predstavljaju jedan deo opozicije u Srbiji.
To što je realnost nešto sasvim drugo, šta njih briga. Šta je to izdao Aleksandar Vučić? Kog dela teritorije Republike Srbije se Aleksandar Vučić odrekao? Koji deo teritorije Republika Srbija je izgubila od kako je Aleksandar Vučić na vlasti? Nije izgubila apsolutno nijedan jedini pedalj svoje teritorije.
Ono što Aleksandar Vučić radi, to je da se bori za KiM, da se bori za KiM svim mogućim pre svega mirnodopskim sredstvima jer je rat ultima racio u svakoj državi. Ako dođe do rata, gospodine Šaroviću, nemam ništa protiv da idemo u rat, ali da onda u rat idemo i vi i ja, a ne da vi sedite u Beogradu, a da neka druga deca i da neki drugi ljudi idu da ginu za KiM ili za bilo koju drugu srpsku zemlju.
Da ostavimo mi sada te ratove po strani. Bilo ih je i previše. Mi sada imamo obavezu prema građanima Srbije da mudrom, odgovornom, racionalnom politikom odbranimo srpski narod koji živi na KiM. Šta srpski narod misli o Aleksandru Vučiću i o njegovoj politici to vam je pokazao sada na poslednjim izborima. Dakle, Srpska lista koja je uživala podršku zvaničnog Beograda je ubedljivo pobedila u svim opštinama u kojima su Srbi u većini na KiM.
Dakle, nemate vi problem sa mnom. Možete vi za mene da kažete šta god želite. Nemam ništa protiv toga. Kažem vam da su ljudi u Kosovskoj Mitrovici, u Zvečanu, u Leposaviću, u svim drugim opštinama na KiM gde su Srbi u većini u procentima od 98% glasali za Srpsku listu zato što su znali – glasajući za Srpsku listu oni glasaju za politiku Aleksandra Vučića.
To što vama smeta što srpski narod na KiM voli Aleksandra Vučića, što veruje u njega, što veruje da ga neće izdati, da ga neće prodati i da ga neće ostaviti na cedilu, to je vaš problem. Nama je ponos što imamo takvog čoveka za predsednika stranke i za predsednika Republike.
Pošto ste se već dohvatili citiranja Aleksandra Vučića, kažite mi koji deo teritorije Republike Srbije smo izgubili od kako je Aleksandar Vučić predsednik Vlade ili predsednik Republike? Šta smo to izgubili? Šta je on to potpisao što je suprotno Ustavu Republike Srbije? Šta se to desilo strašno za srpski narod u Srbiji, za sprski narod u Republici Srpskoj, bilo šta što je Aleksandar Vučić uradio, a što je na štetu srpskog naroda, sem u glavama ljudi koji iz političkih razloga ne vole Aleksandra Vučića? Građani Srbije vide šta Aleksandar Vučić radi i ono što je mnogo važnije vide Srbi koji žive na KiM.

Član 107. gospodine Milićeviću.

Dakle, nismo u koaliciji sa Nenadom Čankom, nema nikakve veze SNS sa Draganom Đilasom i njegovim izborom za predsednika Košarkaškog saveza Srbije i uopšte ne znam zašto se mi dovodimo u taj kontekst.

Što se tiče kritike da jedanput treba da zauzmemo stav. Evo, zauzeli smo stav. Dakle, ja sam citirao Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, to što određene kolege neće da ga pročitaju, to je njihov problem. Ja ću ga zbog građana Srbije pročitati ponovo.

Dakle, član 63a, godišnji lični koeficijent za kalendarsku godinu u kojoj se ostvaruje pravo, predstavlja odnos, u pitanju su elementi koji određuju visinu penzije, odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade osiguranika ostvarene za tu kalendarsku godinu i obračunskog iznosa prosečne godišnje zarade za istu kalendarsku godinu. Onda se definiše u stavu 2. šta je obračunski iznos prosečne godišnje zarade, a u stavu 4. se navodi da podatke o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji od početka kalendarske godine do kraja svakog meseca u kalendarskoj godini objavljuje organ nadležan za poslove statistike, odnosno to je RSZ. Svako ko ume da čita, ko ume da čita zakone jasno je o čemu se radi. Dakle, i visina penzije je ovim zakonom potpuno definisana i stvar je ovde potpuno jasna.

Ono što sam takođe hteo da kažem, stalno se Aleksandru Vučiću prebacuje, te je izdao Kosovo i Metohiju, te je prodao, te će nešto da potpiše, pa će posle toga da se desi ovo ili ono. Evo, ja vas sada pitam – šta je to potpisao Aleksandar Vučić što je na štetu Srba na KiM? Kog dela teritorije Republike Srbije se Aleksandar Vučić odrekao pismeno, usmeno ili na bilo koji drugi način?

Aleksandar Vučić je pre svega, prvi političar od 1995. godine u Srbiji koji je počeo zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa narodnim poslanicima, zajedno sa članovima i simpatizerima SNS, da zvanično obeležava, dakle ne nezvanično, nego zvanično, da to bude državna počast onima koji su proterani u „Oluji“ 1995. godine. Aleksandar Vučić je jedini političar od 1995. godine kada se ta „Oluja“ na žalost desila Srbima u Republici Srpskoj i Krajini, koji je rekao da „Oluje“ više neće biti nigde, gde Srbi žive, i na KiM, i u Republici Srpskoj, i u bilo kojoj drugoj zemlji koja je nastala na teritoriji bivše Jugoslavije.

Dakle, ono što bi bilo dobro da kažete građanima Srbije – koji je to pravno obavezujući dokument o kome stalno govorite Aleksandar Vučić potpisao, kada ga je potpisao, pred kim, sa kim, kog dela teritorije Republike Srbije se Aleksandar Vučić odrekao i sa kog dela teritorije Republike Srbije su građani proterani od kako je Aleksandar Vučić predsednik Vlade ili predsednik Republike?

Ja za taj deo teritorije Republike Srbije ne znam. Pogromi su se dešavali za vreme nekih drugih koji su o tome ćutali. Aleksandar Vučić vodi potpuno drugačiju politiku i mi ga u tome podržavamo. Da se Srbima nikada više ne desi „Oluja“ bilo gde, ni na Kosovu i Metohiji, ni u Republici Srpskoj, niti u bilo kojoj drugo državi koja je nastala na razvalinama bivše SFRJ. To je naša politika. Kako to možemo da postignemo? Pa, između ostalog, jačanjem naše ekonomije, jer jačanje ekonomije ne znači samo da imate naprosto više novca u budžetu, nego da imate jaču vojsku, bolje opremljenu, da imate bolje zdravstvo, bolje školstvo, da imate dobre puteve, da imate bolju i kvalitetniju infrastrukturu. To su sve elementi koji čine jednu državu jakom.

Srbija je danas jaka država. Srbija je danas jača od nekih država na Balkanu koje su u EU, koje su u NATO paktu. Evo, Aleksandar Vučić je sam izneo podatke. Dakle, mi se danas nosimo, mi se nosimo, što se tiče kapaciteta naših odbrambenih snaga, sa jednom Mađarskom koja je i u EU i u NATO paktu.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Završavam.

Dakle, to je uspeh ja mislim za sve građane Republike Srbije. Ne radi to Aleksandar Vučić za sebe, ne kupuje on tenkove, helikoptere, avione zbog sebe, nego kupuje zbog građana Republike Srbije. Da li bismo mi mogli da nabavljamo svu tu vojnu tehniku da nije bilo ekonomskih mera koje je Aleksandar Vučić sproveo? Naravno da ne bismo i dalje bismo imali jedan ili nijedan avion, i dalje bismo pretapali tenkove, i dalje bismo bili Parija na Balkanu koju može svako da gazi. Mi to više nismo, mi smo ponosna uspravna država, suverena, koja vodi svoju politiku. Niti smo koga izdali, niti smo koga prodali, niti to nameravamo da činimo. Naprotiv, pomažemo i Srbe na KiM, isto kao što pomažemo i Srbe u Republici Srpskoj.

Po prvi put u istoriji, Republika Srbija gradi fabrike u Republici Srpskoj, ne samo u Republici Srpskoj, gradimo fabrike u srpskim krajevima koji su na žalost zbog dešavanja 1995. godine, inače čisti sprski ovejani krajevi, Drvar, Glamoč, Grahovo itd, gradimo fabrike u tom delu Federacije BiH. Koji sprski političar je to uradio? Nijedan, sem Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.

Gospodin Ševarlić nikako da razume ili možda i razume, ali se pravi da ne razume da je u Srbiji zakonom zabranjena proizvodnja, uvoz i izvoz hrane koja je proizvedena na bazi genetski modifikovanih organizama. On iz sednice u sednicu nam kao dopunu dnevnog reda predlaže da usvojimo deklaraciju o zabrani tzv. GMO hrane, iako u Srbiji, kao što smo već više puta napominjali, postoji zakon koji tu materiju reguliše. Deklaracija nije pravni akt, to je jedan politički akt, to je jedna proklamacija, to je akt koji nema i ne proizvodi nikakve pravne posledice, za razliku od zakona koji je, kao što znate, opšti pravni akt i koji proizvodi svoje pravno dejstvo.

Gospodin Ševarlić iz sednice u sednicu stalno pita – zašto ne proizvodimo više, šta je sa našim klaničnim kapacitetima, šta je sa našom industrijom? To, gospodine Ševarliću, treba da pitate one sa kojima ste zajedno izašli na izbore. To treba da pitate nekoga iz na primer DSS. To treba da pitate nekoga iz Dveri. To treba da pitate vaše kolege i vaše prijatelje, vaše političke saveznike koji su u periodu od 2000. do 2012. godine, a naročito tokom 201, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godine praktično ostavili Srbiju bez bilo kakve industrije i proces reindustrijalizacije u Srbiji smo upravo započeli mi, bolje rečeno započeo je Aleksandar Vučić 2012. godine, a naročito intenzivno od 2014. godine.

Tako da to pitanje koje vi postavljate je legitimno, samo ga upućujete na pogrešnu adresu jer SNS i Aleksandar Vučić nisu uništili nijedan kombinat, nisu uništili nijednu zemljoradničku zadrugu, nismo uništili nijedan, kako vi kažete, klanični kapacitet, naprotiv, neke smo i otvorili ponovo, one koje su vaši prijatelji zatvorili, poput „Mitrosa“ u Sremskoj Mitrovici i sa tom politikom ćemo nastaviti i dalje.

Ovo sam imao potrebu da kažem, gospodine Milićeviću, prosto zato da građani Srbije ne bi bili u zabuni da je Srbija država u kojoj je dozvoljeno da se uvozi, proizvodi i izvozi grana na bazi GMO i da podsetim građane Srbije da oni koji su uništili našu poljoprivredu, da oni koji su uništili našu prerađivačku industriju ne sede sa ove strane sale, ne sede tamo gde sedi ministar Đorđević. Nekada su tu sedeli, gospodine Ševarliću, ljudi, gde sedi gospodin Đorđević, ministri koje ste vi podržavali i sa čije liste ste vi izašli na izbore, koji su do temelja upropastili kompletnu srpsku privredu pa uključujući naravno i skoro sve naše poljoprivredne kapacitete. O tome biste kao profesor univerzitet, makar i u penziji, moral da vodite računa. Sumnjam da ste tu činjenicu zaboravili, nego je nekako prećutkujete jer vam je nezgodno da to kažete. Zato smo mi tu da podsetimo građane Srbije ko je ko u Srbiji i šta je ko radio kada je bio na vlasti.

Ne znam da li govorite sa Ivanom Dulić Marković, a bilo bi dobro da nam kažete da li govorite sa Dušanom Petrovićem? Jer srpsku poljoprivredu nije uništavala samo Ivana Dulić Marković, nego je njenu politiku nastavio i Dušan Petrović, a o tome veoma dobro i mnogo bolje od mene zna, moj uvaženi kolega Marijan Rističević.

Taj Dušan Petrović vam je, ako se ne varam, finansirao i određene projekte da bi ste štampali knjige i to naučne knjige, odnosno studije, koje nikada nisu ugledale svetlost dana, ali ste vi taj novac dobili i to u ne malim iznosima, pogotovo za srpske prilike.

Ovo što stalno citirate gospodina Aleksandra Vučića, pa kažite mi šta je on to pogrešno rekao? Da, u Srbiji je zabranjeno da se proizvodi, uvozi, odnosno da se iz Srbije izvozi hrana koja je proizvedena na bazi GMO. Isto, kao što je Krivičnim zakonikom zabranjeno da se neko ubije ili da se nešto ukrade, pa se to dešava. To ne znači da je u Srbiji dozvoljeno da se vrši krivično delo ubistva ili krivično delo krađe ili bilo koje drugo krivično delo. Dakle, jedno je šta je propisano zakonom, a drugo je da li postoje eventualne zloupotrebe u praksi.

Vi stalno pokušavate da obmanete građane Srbije kako je u Srbiji dozvoljeno nešto što u stvari nije dozvoljeno i što je zakonom zabranjeno. Nadležne inspekcije i te kako kontrolišu kvalitet i bezbednost hrane u Srbiji i kontrolišu šta se u Srbiji proizvodi i šta se iz Srbije izvozi.

Mislim da ovo što vi sada govorite, ne znam da i to radite namerno, da li to radite po nečijem zadatku ili ste prosto dokoni, pa nemate nijednu drugu temu o kojoj biste govorili, u vreme kada Srbija potpisuje i realizuje najznačajnije ugovore u oblasti proizvodnje i prodaje hrane, sa državama kao što su Rusija, Kina, Turska, vi iz sednice u sednicu širite lažne vesti, lažne priče o tome kako Srbija proizvodi genetski modifikovanu hranu i kako smo svi mi u opasnosti.

Ako je to tako, kao što vi govorite, prosto mi je neverovatno da tu činjenicu nisu primetili Rusi, Kinezi, Turci i sve one druge države sa kojima sarađujemo u oblasti poljoprivrede, nego ste tu činjenicu primetili isključivo vi.

Mislim da to što radite nije dobro za opšti interes, nije dobro za državu Srbiju, a pre svega nije dobro za vas, zato što iznosite stvari koje nisu tačne. Vi vrlo dobro znate gospodine Ševarliću, ko je uništavao srpsku poljoprivredu, od 2001. godine, pa do 2012. godine.

Kažete, ne razgovarate sa Ivanom Dulić Marković, a jel razgovarate sa drugim ministrima koji su sedeli u raznim dosovskim vladama za tih 12 godina? Jel razgovarate sa onim Milosavljevićem? Već sam vas pitao za Dušana Petrovića. Jel razgovarate sa onima koji su bili pokrajinski sekretari za poljoprivredu? Gro poljoprivredne proizvodnje, posebno ratarstvo je u Vojvodini. Jel razgovarate npr. sa Goranom Ješićem? Jel razgovarate sa kadrovima koji su bili pokrajinski sekretari za poljoprivredu iz LSV?

Njih pitajte zašto je i ko je upropastio srpsku poljoprivredu i ko nas je u oblasti proizvodnje hrane vratio decenijama unazad. To sigurno nije SNS, to sigurno nije Aleksandar Vučić i to sigurno nisu ovi ljudi koji sada sede u Vladi Republike Srbije.

Sve na temu PKB-a, profesore Ševarliću, možete da pitate Dragana Đilasa. Dragan Đilas je, kao što vam je veoma dobro poznato, najveći prijatelj Boška Obradovića, sa kojim ste do juče sedeli u istoj poslaničkoj grupi.

Kako je to izgledalo u vreme Dragana Đilasa, ja mislim da to vi vrlo dobro znate. Ali, da bi građani Srbije znali, dakle, kada je Dragan Đilas, kao gradonačelnik Grada Beograda, upravljao PKB-om tako je dobro upravljao da je u 2010. godini PKB zabeležio gubitak od skoro 36 miliona evra, znači govorimo u milionima evra, 2011. godine zabeležio je gubitak od nešto više od 18 miliona evra, u 2012. godini više od devet miliona evra, a u 2013. godini, to je ako se ne varam poslednja godina Đilasove vladavine Beogradom, zabeležio je gubitak od skoro 11 miliona evra.

Tako da, zašto je PKB ovako prošao u vreme Đilasove vladavine i šta su radili sa PKB Dragan Đilas, Mišković i njihovi poslovni partneri, to lepo pitajte Dragana Đilasa. To možete i da pitate Boška Obradovića, oni su postali sad nerazdvojni. To je sad alternativa koja se navodno nudi građanima Srbije kao neko spasonosno rešenje za navodno katastrofalnu vladavinu SNS. Naravno, građani će da ocene da li smo mi baš toliko katastrofalni, a da li je taj Dragan Đilas baš toliko spasonosno rešenje, ali o tom potom.

Što se tiče jedne druge teme o kojoj vi stalno govorite, o procentu izdvajanja za poljoprivrednike. Vidite, profesore Ševarliću, poslanici SNS svakoga dana, ali bukvalno svakoga dana, razgovaraju sa građanima Srbije. Nekada to činimo ovde u zgradi Narodne skupštine, nekada to čine narodni poslanici u svojim opštinama i gradovima. Ja sam juče ovde u zgradi Narodne skupštine, razgovarao sa jednim poljoprivrednim proizvođačem iz Batajnice.

(Aleksandar Šešelj: „Knez Petrol“.)

Šta ste rekli, „Knez Petrol“? Nije „Knez Petrol“.

Dakle, razgovarao sam sa čovekom iz Batajnice, koji je inače došao iz Benkovca. Znači, čovek je proteran u „Oluji“ 1995. godine, tako da Aleksandre, nije u pitanju „Knez Petrol“, Srđan Knežević nije proteran iz Benkovca.

Čovek mi je juče lepo rekao, nikada se nije desilo u Srbiji, ovo što se sada dešava, da kada kupite novi traktor država vam vrati polovinu novca. Nikada se nije dešavalo u Srbiji, a čovek se bavi poljoprivredom otkako je proteran iz Benkovca, znači od 1995. godine pa do danas, bavi se i ratarstvom i stočarstvom, kaže da se nikad nije desilo da kupite novi plug i da vam država vrati polovinu novca za taj plug. Nikada se nije desilo da kupite novi kombajn, a država vam vrati polovinu novca za taj kombajn.

To priča običan čovek koji nije član SNS, i vi sada kažete - ali država izdvaja manje novca. Ne, nikada se više nije izdvajalo za poljoprivredu i nikada se više nije izdvajalo za obnovu poljoprivredne mehanizacije. To podaci vrlo jasno govore.

U vreme vladavine ovih vaših prijatelja, pa, setite se ko je mogao da kupi novi traktor, sem Miškovića, sem Živkovića, sem Miodraga Kostića, ja mislim da nije bilo nijednog seljaka u Srbiji koji je mogao da kupi novi traktor. Danas seljaci mogu da kupe nove traktore, nove sejalice, nove plugove, nove kombajne, itd, i da znaju da će im država refundirati polovinu sredstava od novca koji daju. Putujete, valjda, Srbijom, isto kao i ja, jel vidite li da u svakom delu Srbije, ne samo u Vojvodini, u Pomoravlju, u zapadnoj Srbiji, pa jer, vidite li koliko ima novih traktora po njivama, i to traktora najsavremenijih svetskih proizvođača? Do pre sedam, osam godina, ko je mogao da poseduje traktor ili kombajn kao što je Džon Dir, osim ovih velikih kapitalista koji su se obogatili na grbači naroda, običan seljak to sebi nije mogao da priušti.

Danas svaki bolje stojeći domaćin može sebi da priušti najkvalitetniju poljoprivrednu mehanizaciju, zato što zna da mu država u tome pomaže. To vi vrlo dobro znate.

U vreme vladavine vašeg prijatelja od Milosavljevića, Dušana Petrovića, i svih ostalih, Saše Dragina, to jednostavno nije bilo moguće. Danas je to i te kako moguće. A, da li je moguće da za godinu ili dve godine ispravimo sve one propuste koji su se dešavali u poljoprivredi od 2000. godine? Naravno da nije. Ali da Srbija krupnim koracima ide napred, kada je u pitanju obnova naše poljoprivredne proizvodnje, i to u svim oblastima, kada je u pitanju ratarstvo, i stočarstvo, i obnova mehanizacije itd, to običan čovek vidi.

Možete vi sada da se trudite koliko hoćete da nipodaštavate politiku Vlade Republike Srbije Ministarstvo poljoprivrede i Aleksandra Vučića, ali građani Srbije vrlo dobro znaju, gospodin Marjan Rističević raspolaže egzaktnim podacima na tu temu, koliko je situacija u poljoprivredi, koliko je situacija za individualnog poljoprivrednog proizvođača bolja, nego što je bilo u vreme kada su Srbijom vladali ljudi sa kojima ste vi zajedno izlazili na izbore.

Profesor Ševarlić ima očigledan problem sa procentima, odnosno on tim procentima manipuliše na sličan način kao što je sa onim famoznim procentom od 7% za budžet Vojvodine, kojim su manipulisali ljudi poput Bojana Pajtića, Nenada Čanka, Aleksandre Jerkov i koji su iz godine u godinu optuživali centralnu vlast u Beogradu kako navodno ne izdvaja 7% za budžet AP Vojvodine, pri čemu su potpuno prenebregavali obim budžetskih prihoda i rashoda kako budžeta Republike Srbije, tako i budžeta AP Vojvodine.

Kada govorite o procentima, profesore Ševarliću, onda morate da vodite računa o tome koliki je budžet, koliki je obim budžetskih prihoda danas, koliki je obim budžetskih prihoda bio u 2018. godini, u 2017. godini, to su sve godine u kojima mi beležimo budžetski suficit, a koliki je bio obim budžetskih prihoda u vreme kada su ljudi sa kojima ste vi izašli na izbore, koliko je tada iznosio budžet Republike Srbije. Dakle, 5% od budžetskih cifara iz vremena Dušana Petrovića nije ni izbliza 5% budžetskih cifara koje imate danas. To vam je Marijan Rističević izrazio u apsolutnim brojevima.

Na stranu to što je, po meni, pomalo i žalosno i tragično da vi kao nekadašnji profesor univerziteta i kao član Odbora za poljoprivredu ne znate koliki je razdeo u budžetu Republike Srbije za Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Ali, na stranu to, nije neophodno da znate baš svaku cifru iz budžeta, ali ono što morate da znate to je da država Srbija danas izdvaja mnogo više novca, dakle, govorim u apsolutnim brojevima, nego u vreme kada su na vlasti bili oni sa kojima ste vi izlazili na izbore.

(Marijan Rističević: To je 130%)

Evo, kaže mi Marijan Rističević da je to 130% više ako ćete i u procentima. Dakle, 130% više država Srbija danas izdvaja za poljoprivredu, nego u vreme Dušana Petrovića, Saše Dragina, Milosavljevića, Dragana Đilasa i svih ostalih koji su nam upropastili poljoprivrednu proizvodnju i ne samo poljoprivredu, nego celokupnu srpsku privredu, celokupnu srpsku industriju. Mi ni dan danas ne možemo da se vratimo, pored svih napora koje ulaže Vlada Republike Srbije i predsednik republike, pored svih direktnih investicija, i domaćih i stranih, pored stotine hiljada novih radnih mesta, pored stotine otvorenih novih fabrika, ne možemo da se vratimo na nivo iz 1989. godine.

To vam govori o razmerama pljačke koja se desila u Srbiji od 2000. godine do 2012. godine. Ono malo ekonomske supstance koje je ostalo u Srbiji tokom devedesetih godina, a to su bile teške godine za Srbiju i za srpski narod uopšte, to su bile godine ratova, sankcija, bombardovanja i tako dalje, ali i to i to malo ekonomske supstance koja je ostala u vreme vladavine Slobodana Miloševića, to su ovi vaši rasuli, pokrali, stavili sebi u džepove i zbog toga je srpske poljoprivreda danas u teškom stanju.

Bolje je nego što je bilo, ali je i dalje stanje teško. U tome se slažemo, ali i to teško stanje ne može da se prevaziđe za godinu ili dve. Nama će trebati još dosta godina da postanemo u punoj meri konkurentni sa državama koje ste vi pominjali, sa državama iz EU, ali već sada smo mnogo konkurentniji na evropskom i na svetskom tržištu od skoro svih država u regionu, od skoro svih država u regionu zapadnog Balkana. To dovoljno govori koliko su i predsednik republike Aleksandar Vučić, odnosno Aleksandar Vučić i kao predsednik Vlade i ova aktuelna Vlada uradili za poboljšanje stanja u srpskoj poljoprivredi.

Dakle, kada govorite o procentima, profesore Ševarliću, samo nemojte sebi da dozvolite da upadnete u istu logičku grešku u koju su upadali Pajtić, Čanak i Aleksandra Jerkov i uvek poredite brojeve izražene u procentima sa apsolutnim brojevima. Ovi apsolutni brojevi vam mnogo više govore od tih vaših procenata.

Oni su se sakrivali iza tih 7%. Njima je 7% bio smokvin list. To bi trebalo da se prisete građani Srbije, posebno građani koji žive na teritoriji AP Vojvodine. Smokvin list je bio 7% da bi se sakrila pljačka građana Vojvodine u režiji Bojana Pajtića, u režiji onog njegovog pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj, koji su davali gotov novac njihovim podobnim preduzetnicima, a ovi im vraćali u mrtvačkim sanducima, u sifonima za vodu itd.

Dakle, ti procenti su bili smokvin list za pljačku, a mi vam sada iznosimo apsolutne brojeve koji vam vrlo jasno predočavaju koliki napredak je postigla Srbija u vreme vladavine SNS.

Zaboravio sam da kažem, pošto je profesor Ševarlić spominjao PKB. Dakle, naveo sam cifre egzaktne koliko je PKB poslovao sa gubitkom u vreme kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda i kada je preuzeo PKB pod gradsku ingerenciju i 2010, 2011, 2012. i 2013. godine. Ono što sam zaboravio da kažem i ono što sam hteo i da podsetim profesora Ševarlića, vi se profesore Ševarliću sigurno sećate da je Dragan Đilas, tajno doduše, snimio spot u PKB 2017. godine. To su mu omogućili izvesni Rajko Mandić i predsednik samostalnog sindikata PKB, Milisav Đorđević.

Oni su bili prisutni zajedno sa Draganom Đilasom kada je snimao predizborni spot u PKB-u, ali pre početka radnog vremena, na jednoj od farmi PKB-a koja se, ako se ne varam, naziva Partizanski prelaz. To je ono što bi građani Srbije takođe trebali da znaju.

Dakle, u figurativnom smislu te reči, zločinac se vratio na mesto zločina. Čovek koji je totalno upropastio PKB se vratio u PKB 2017. godine da bi tamo snimio predizborni spot i da bi on, koji inače realno sa poljoprivredom nikakve veze nema, pošto se čovek celog svog radnog veka bavio preprodajom sekundi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i obogatio se na tome, u iznosima koji su nezamislivi za građane Srbije, dakle, on se 2017. godine, doduše tajno, vratio u PKB i tamo snimao spot.

Ovo što je govorio gospodin Marijan Rističević, to je potpuno tačno.

Dakle, u vreme kada su vaši koalicioni partneri bili na vlasti, mi smo totalno devastirali naš stočni fond. Mi smo radili sve suprotno od onoga što su radile razvijene evropske zemlje. Marijan je sad spomenuo Holandiju.

Kada smo Dragan Todorović i ja 2009. i 2010. godine išli u posetu Vojislavu Šešelju u Hag, znači, od Amsterdama do Haga putujete međugradskom železnicom i sa jedne i sa druge strane železnice možete da vidite beskrajna stada onih crno belih krava kako pasu. Ja sam se tad pitao, kao laik za poljoprivredu, kako je moguće da se tako nešto ne dešava u Srbiji?

(Milorad Mirčić: Jel ti Todor objasnio?)

Ne. Objasnili su mi kasnije ljudi koji se u poljoprivredu mnogo više razumeju i od Todora i od mene, gospodine Mirčiću. Evo, o čemu se radi.

Dakle, neko je smišljeno, ne neko, nego oni koji su upravljali tada Ministarstvom poljoprivrede, oni su svesno uništavali naš stočni fond i svesno doveli Srbiju u situaciju da bude uvoznik tog nekvalitetnog mesa o kome vi stalno govorite.

Dakle, subvencije su davane tajkunima za biljnu proizvodnju i mi smo izvozili praktično sirove proizvode, poput kukuruza, poput šećerne repe, poput pšenice, itd, a uvozili svinjsko meso, goveđe meso, pileće meso, vrlo sumnjivog kvaliteta.

Dakle, oni koji su se deklarativno zalagali za poljoprivrednu politiku istu onakvu kakva se vodi u EU, radili su sve suprotno od toga. Nisu radili kao što rade Holanđani, kao što rade Danci. Ako se Holanđani i Danci ne stide da im pored autoputeva, pored železnica pasu krave, zašto mi Srbi toga da se stidimo? A, oni su rekli – ne, nama ne trebaju ni krave, ni svinje, ne treba nam ništa od toga, mi ćemo da dajemo subvencije, ali samo našim odabranim tajkunima, koji će onda da izvoze sirove proizvode, žitarice i da se praktično samo oni na tome bogate.

To su dubinski, suštinski razlozi zašto je, između ostalog, srpska poljoprivreda doživela debakl i zašto ne možemo još uvek da budemo u punoj meri konkurentni sa državama sa kojima bi objektivno to mogli da budemo. Srbija bi objektivno, pa sama Vojvodina, evo, da uzmemo samo Vojvodinu, mogla bi da bude konkurentna sa Holandijom, mogla bi da bude konkurentna sa Danskom. Imamo kvalitetnije zemljište, imamo bolju klimu, imamo ljude koji se razumeju u poljoprivrednu proizvodnju, imamo vredne i marljive seljake.

Nemoguće je za kratko vreme ispraviti sve one propuste, i to ne propuste nenamerne, nego to je bio organizovani napad na srpsku poljoprivredu, koji su činjeni u godinama dosovske vladavine. Nemojte da mislite da su oni to radili slučajno. To vi veoma dobro znate. Vi ste sa njima izlazili na izbore. Znate vi zašto su oni uništavali naš stočni fond. I onda se vi u 2019. godini onako filozofski zamislite i pitate – a, zašto Srbija uvozi svinjsko meso, a zašto uvozimo goveđe meso itd? Pa, ubili su nam stočni fond. Ubili su nam, ne postoji. Mi ga sad praktično dižemo iz pepela. Ali, znate, gospodine Ševarliću, krava ne može pet puta u toku godine da se oteli. Dakle, mi ne možemo za godinu ili dve da povratimo stočni fond koji su upropastili svi oni koji su vladali Srbijom 12 godina.